ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Положено цвеће на Борин гроб

Данас је годишњица смрти нашег великана Боре Станковића

Борисав – Бора Станковић

31.март 1875., Врање – 22. октобар 1927., Београд

У име Удружења цвеће је положио члан УО Срђан Симић

Бора Станковић је рођен 31. марта 1876. године у Врању. Врло брзо му умиру брат, отац и мајка. О њему наставља да се стара очева мајка, Злата. Од ње је чуо многе приче о старом Врању. Основну школу завршава у Врању, осми разред у Нишу, а 1896. године уписује Економски одсек Правног факултета у Београду, када и његова баба Злата умире. Због недостатка новца, продаје своју кућу у Врању локалном свештенику. Године 1900. издаје у часопису „Звезда“ Трећи чин дела „Коштана“. Цела прича штампана је у Српском књижевном гласнику 1902. године. Коначна верзија је изашла 1924. године, а у међувремену је Бора њу више пута дорађивао и штампао. Те исте 1924. године завршава Правни факултет и жени се. Из тог брака је добио три кћери. У периоду 1903.-1904. године, проводи неколико месеци у Паризу, а по повратку ради као цариник и порезник. 1910. године објављује роман „Нечиста крв“, који одмах бива проглашен за ремек-дело српске књижевности. Године 1915.као посланик Министарства вера повлачи се пред непријатељем са моштима Стефана Првовенчаног. У Подгорици га Аустроугари заробљавају и интернирају у Дервенту. Јула 1916. године бива пуштен и враћа се кући, где почиње да пише Културну рубрику у Београдским новинама, како би прехранио породицу. Након рата, 1920. године постаје чиновник Министарства просвете. У априлу 1924. године слави тридесетогодишњицу књижевног стваралаштва и његова драма „Коштана“ се поново игра и штампа. Ниједан његов рукопис није сачуван. Умро је у Београду, 22.10.1927. године.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележено 950 година манастира Прохор Пчињски

Научни скуп поводом девет ипо векова Прохора: Изложено 28 реферата

У Епархији врањској одржан је дводневни Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“.

Том приликом изложено је укупно 28 реферата којима су у тематским целинама у две сесије првог дана, и једној сесији другог дана скупа обрађена и представљена разноврсна питања из историје, историје уметности, богословља, историје књижевности и других друштвено-хуманистичких наука.

Велико духовно наслеђе, уткано у идентитет јужне Србије, Старе Србије и Српске православне цркве у целини које се готово један миленијум свијало око молитвеног поштовања светог оца Прохора Пчињског, разматрали су научници из Србије, региона и иностранства.

Манастир Свети Прохор Пчињски

Први дан научног скупа започео је у манастиру Св. Оца Прохора Пчињског 25. септембра архијерејском литургијом коју је служио епископ врањски Пахомије под духовним окриљем „Светог Старца“, како пчињског подвижника XI века називају у српском народу Пчиње и околних области.

Учесници Међународног научног скупа

У наставку су одржана три пленарна предавања и две сесије на којима је изложено укупно 22 реферата који су сагледавали разнолика питања из историје, културе и традиције везане за манастир Преподобног Прохора у хронолошком распону од XИ до XXИ века.

Другог дана Међународног скупа, рад се наставио под сводовима Свеправославног центра Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски у Врању, путем видео линка где су се укључили они сарадници из иностранства који услед околности изазваних актуелном глобалном епидемијом нису били у могућности да физички присуствују конференцији.

Учесници научног скупа су преиспитали стара сазнања о времену живота и рада Св. Оца Прохора Пчињског, о настанку његовог култа, о ктиторима манастира – ромејском цару Роману ИВ Диогену и српском краљу Стефану Милутину, о значају обнове манастира у XИВ веку у светлу процвата исихазма на Балкану, о заступљености Прохоровог поштовања и помена у култури, затим у цивилизацијским остварењима: црквеној химнографији, ликовним уметностима, књижевности, како у усменој народној, тако и писаној уметничкој традицији Узето у целини реферати су приказали значај манастира Св. Прохора Пчињског у животу Старе Србије, схваћене у историјском смислу као етнографски и географски јединствене области која је обухватала централно-балканске просторе и била јужна предстража државе светих Немањића чинећи јужну канонско-правну територију Пећке Патријаршије (1557–1766).

Унутрашњост Манастира

На научној конференцији презентовани су радови који су осветлили питања из новијег доба духовног утицаја и значаја манастира, од времена борбе за ослобођење од турске власти, па све до улоге савремених духовника попут игумана Пајсија Танасијевића, који су својим животом и делима допринели да манастир буде и остане достојан представник старог духовног наслеђа и аскетског искуства свете Православне Цркве.

Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ није само овековечио историју и културно и духовно предање ове вековне светиње српског народа, већ је на практичан начин, кроз међународну сарадњу научника најважнијих друштвено-хуманистичких дисциплина показао и демонстрирао потребу повезивања и интердисциплинарне сарадње, чиме се на најбољи начин могу дати нови научни резултати и продубити наша сазнања о сложеним историјским и културним процесима који се вековима одвијају на простору Балкана и Србије.

Оваква сарадња свих битних установа српског народа – Српске православне цркве, Београдског и Нишког универзитета, уз подршку локалних државних институција – даје пример преко потребне сарадње крунисане конкретним друштвено корисним резултатима.

У току 2021. године, резултати Међународног научног скупа „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ биће публиковани у зборнику са научног скупа, чиме ће научни резултати презентовани на самом скупу бити доступни и широј друштвеној и научној јавности не само у Србији већ и у региону.

Као коорганизатори Међународног скупа велики допринос његовој припреми и одржавању дали су Филозофски факултет Универзитета у Београду, Философски и Педагошки факултет Универзитета у Нишу и центар за црквене студије у Нишу.

***********************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врање обележава годишњицу ослобођења у Првом светском рату

Обележавање 4. октобра Дана ослобођења Врања у Првом светском рату почеће у 9:30 сати пријемом делегације „Удружење потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године“ у малој сали Скупштине града 

Фото: врање.орг.рс

Након тога, од 10 сати биће одржана свечана седница Скупштине града на којој ће говорити Дејан Тричковић, председник Скупштине.

У наставку обележавања овог значајног јубилеја, од 11 сати биће одата пошта ратницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, полагањем венаца и цвећа на Спомен костурницу на Шапраначком гробљу.

Након тога, од 12:30 сати, у Галерији Народног музеја биће отворена изложба фотографија и докумената „Шумадијска дивизија” 1914-1918”.

Преузето: окрадио.рс *

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Oдржана редовна годишња седница Скупштине Удружења

У суботу 26.09.2020. одржана је редовна годишња седница Скупштине Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“. Дипл.правник Божидар Дингарац нови председник УО Удружења. 

Уз поштовање свих мера за спречавање ширења вируса Ковида 19, у сали Дома војске у Београду, успешно је одржана годишња Скупштина Удружења. Скупштина је радила у складу са најављеним и усвојеним Дневним редом:

  1. Отварање седнице и избор радних тела;
  2. Извештај о раду Удружења и УО удружења између две седнице Скупштине, 30. 3. 2019. – 26. 9. 2020.;
  3. План активности Завичајног удружења до наредне седнице Скупштине;
  4. Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину;
  5. Извештај о раду Надзорног одбора – председник НО Стојадин Јовановић;
  6. Кадровска решења;
  7. Разно;
Председник Удружења проф.др Драган Микић отворио је седницу

Председник Удружења проф. др Драган Микић водио је седницу уз помоћ др Данијеле Јовић и проф. др Миомира Костића. Записничар је био секретар Удружења Трајковић Ненад, а оверачи записника генерал у пензији Стојан Мишић и адмирал у пензији Властимир Тасић
Седница је почела одавањем поште члановима Удружења и истакнутим Врањанцима преминулим у претходних годину дана.
О раду Удружења у периоду од 30.03.2019. до 26.09.2020. хронолошки и детаљно информисао је члан УО Срђан Симић
 Дискусија члана Скупштине Удружења на седници
Чланови Скуштине током седнице

По тачкама 3 и 4 Дневног реда реферисао је потпредседник УО Удружења Роберт Станојевић. Писмени извештај председника НО Удружења Стојадина Јовановића прочитан је члановима Скупштине.  

Под тачком 6. извршена је кадровска реорганизација и попуна УО Удружења. Скупштина је једногласно прихватила предлог и изабрала Божидара Дингарца, дипл.правника, за председник УО Удружења, пошто је претходни председник Горан Станковић, који је успешно обављао ову дужност, из приватних разлога поднео оставку.


Нови председник УО Божидар Дингарац, дипл.правник, бираним речима обратио се и захвалио члановима Скупштине на указаном поверењу

Управни одбор Удружења добио је два нова члана – Сашу Станковића и Милана Златковића, чиме је УО заокружио свој пуни састав са 15 чланова.

Председник Микић предаје Захвалницу Трајковићу

Др Данијела Јовановић и Ненад Трајковић информисали су о актуелној ситуацији у вези са одржавањем Врањске вечери. Термин 16.10.2020. је дефинитивно отказан. Новац за купљене карте се уредно враћа.

Ненаду Трајковићу уручена је Захвалница за несебично ангажовање у организацији Врањске вечери.

На крају седнице рад Удружења у протеклом периоду оцењен је као веома успешан.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ПОЗИВАМО ВАС НА ИЗЛОЖБУ ЛИКОВНИХ РАДОВА ЈОВИЦЕ ДЕЈАНОВИЋА

Истакнути врањски академски сликар Јовица Дејановић отвориће изложбу својих радова из циклуса „Призори-асоцијације“ у среду 30.септембра у 19 сати, у Галерији УЛУС, Кнеза Михаила 37 у Београду

Јовица Дејановић рођен је 1957.године у Врању. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини 1980. године. Живи и ради у Врању.

Члан УЛУС-а је од 1985.године. У статусу самосталног уметника је од 1987. године. Широм региона и у Европи одржао је 20 самосталних изложби. Заједно са другим сликарима излагао је више од 30 пута. Добитник је више награда.

У потрази за смислом

Изузетно плодан стваралац читавог свог радног века, сликар Јовица Дејановић без изузетка негује однос пуног поштовања према слици као важном сведоку људских снова, трагања, ставова и промишљања, утканих у свеколико наслеђе човечанства. Опредељен за традицију стварања на штафелајној слици, свакодневно је њоме обележавао видике властитог искуственог бележења. А то поље, иако ограничено физичким габаритима, нудило је бескрај, у правом смислу тог појма, богатим могућностима уметникове неутаживе истраживачке радозналости. Увидом у дело, лако је било закључити да је ову драгоцену особину, пратиљу свих креативних духова, превасходно усмеравао на тријумвират тематике, рукописа и стилске оријентације, где је природно и спонтано тематика преузела кормило, које је одређивало све остале смерове.

Дејановићев опус се одликује импозантном тематском разуђеношћу: ту су пејсажне поставке представа манастира у којима је често боравио, уз врло личан ликовни коментар на портретској равни приказа; делује природно да је из те теме произашла и канонски регулисана религиозна тематика, праћена великим бројем појединачних портрета светих личности; ту је и богати низ класично замишљених а пуних живота портрета савременика; потом, веома значајан низ слика предела, који не носе изразита портретска одређења, уз препознатљивост специфичне локације, већ за овај жанр  много значајнију упечатљиву назнаку духа природе, садржану у односима небо-земља-вода и пратећој светлости; ту су и ентеријерске жанр-сцене, у којима циљ није било детаљисање, већ извесна, готово метафизичка назнака простора у коме борави човек, и где ретки постојећи предмети служе као обележје његових навика и потреба; и коначно, ту су слике апстрактног стилског усмерења, које су апстрактне у правом смислу речи, јер не буде било какву асоцијацију на неки мотив или појаву, а које су и превасходна тема ове изложбе.  

Овакво тематско обиље у Дејановићевом сликарству омогућило је његовом бујном стваралачком дару и сувереном занатском умећу, да се слободно и уз поверење у властите могућности поиграва рукописним облицима, који се у пејзажистици крећу ивицама импресионистичких светлосних односа и енергије експресивне поетике, уз пратњу емотивно устројених ликовних коментара, а преко лазура и просветљене лакоће унутар религиозних тема, све до богате драматике ликовних трактата његове апстрактне оријентације.

Ширина дијапазона његових интересовања у свим слојевима стварања, сигурност зналачки постављеног потеза, густи бојени наноси на местима, где је сматрао да може да пусти својим осећањима и темпераменту на вољу, колористичко богатство, али вазда видно утишаног интензитета и осујећене сировости боја, обезбедили су финоћу сликарског метијеа, у коме је очито да су бујица постојећих осећања и нескривених страсти надвладане сврсисходном контролом, која, нити је могла да закрили препознатљивост емотивно веома осетљивог рукописа, нити је потиснула искреност поетског доживљаја света, нити је сакрила понирање у себе и властите светове. Као у игри скривалице, откривамо тачке пролаза, где сликар дискретно одиже завесу са властите интиме, дозвољавајући посматрачу увид у дијалог који води са самим собом. Снажан утисак се претвара у својеврстан потрес пред разоткривеном интимом, при увиру у сликарева осећања, која тај дијалог прате у целости његовог опуса, обележавајући га видним степеновањем снаге и квалитета, од лирских пасажа до крешенда драмских заплета. Већ према потреби јасно присутног значењског слоја.

Дејановићеве слике апстрактног стилског опредељења за аналитички настројеног посматрача, управо на плану семантичког тумачења слике, представљају највећи изазов. Без и трунке видљивог уплива било каквог наратива, оне ипак, никако случајно, композиционом архитектоником већином усмереном вертикално, остављају простора за низ асоцијативних, али и кључних утисака. С једне стране, као да присуствујемо борби дивова, својеврсној гигантомахији на плану хватања у коштац међусобно амбивалентно устројених сила унутар једног хуманог органона. Са друге, као да сведочимо токове еволутивног процеса једне свести, која чврсто настоји да избори властито проширење ка вишој, духовној сфери. Притом, не сматрамо да су суштаства ових двеју асоцијативних слика у опреци једно с другим. Напротив, идеално се допуњују, обележавајући пуни смисао људског живота, који и видимо и схватамо као непрекидно, разложно трагање. Отуд Дејановићеве апстрактне слике и присуство њихових метафизичких простора доживљавамо и као парадигму човекових потрага за разлозима и смислом постојања, и као снажним ликовним језиком исписану метафору личне метаморфозе бића.   

Весна Тодоровић

Позивамо све чланове Удружења да присуствују отварању излижбе !

************************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

РЕДОВНА ГОДИШЊА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА „ЖУТО ЦВЕЋЕ“ ОДРЖАЋЕ СЕ 26.09.2020. 

Редовна годишња седница Скупштине Удружења

ЈАВНИ ПОЗИВ :

У суботу, 26. септембра 2020. године са почетком у 12,00 часова у Конференцијској сали на првом спрату Дома Војске Србије у Београду (улаз из улице Браће Југовића) одржаће се редовна седница Скупштине Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ (члан 9, став 3. и 6. Статута).

Скупштину чине сви чланови Удружења. Ако неко жели да учествује у раду Скупштине, а није члан Удружења може да се учлани до почетка седнице.

Позивам чланове Удружења да учествују у раду Скупштине. Штампани материјал за седницу, члановима Удружења који немају  е-мејл адресу биће уручен непосредно пре седнице Скупштине.

Конференцијска сала задовољава неопходне епидемиолошке норме за одржавање седнице у време пандемије КОВИД-19. Према одредбама Кризног штаба максималан број особа који може присуствовати седници је 30.   

НОШЕЊЕ МАСКЕ ИЗ ЕПИДЕМИОЛОШКИХ РАЗЛОГА ЈЕ ОБАВЕЗНО !

Дневни ред :

  1. Отварање седнице и избор радних тела (председник Удружења);
  2. Извештај о раду Удружења и УО удружења између две седнице Скупштине, 31. 3. 2018. – 26. 9. 2020. (референта ће одредити председник Удружења);
  3. План активности Завичајног удружења до наредне седнице Скупштине – Роберт Станојевић;
  4. Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину – Роберт Станојевић;
  5. Извештај о раду Надзорног одбора – председник НО Стојадин Јовановић;
  6. Кадровска решења – председник Удружења;
  7. Разно.

Председник Завичајног удружења

Проф. др Драган Микић

Достављено:

  • Члановима Удружења

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ДОЂИТЕ НA ИЗЛОЖБУ !

Поштовани чланови и пријатељи Удружења,

18.06. 2020. отворена је заједничке изложбе ликовних радова наше чланице, др Ирене Лазић, и Драгана Р.Тодоровића.

Изложба ће бити отворена од 18. до 30.јуна 2020. године у галерији ИКАР Клуба ваздухопловства у Земуну (Штросмајерова бр.3 ).

Ова је укупно 50-та изложба и 15-ти самосталан наступ наше чланице, др Ирене, на чему јој најсрадчније честитатамо !

************************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ВРАЊСКО ВЕЧЕ ОДРЖАЋЕ СЕ 16.октобра 2020. !!!

После анализе тренутне ситуације и јавно објављених очекивања надележних стручних органа у земљи, руководство Удружења „Жуто цвеће“ донело је одлуку да се овогодишње ВРАЊСКО ВЕЧЕ одржи 16.октобра.

ВРАЊСКО ВЕЧЕ 2019.

Вече ће се одржати у ресторану „Стадион хол“, Заплањска 32 ( ТЦ Вождовац), са почетком у 20 часова.

У програму учествују Снежана Савић, Чеда Марковић, Драган Станковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, КУД „Севдах“ из Врања, дувачки оркестар Ненада и Стефана Младеновића, Инфузија бенд и, посебно изненађење вечери, дечија фолклорна група КУД „Бора Станковић“ из Каравукова.

Захваљујући се свим члановима Удружења и пријатељима Врања на разумевању због изнуђених одлагања датума одржавања наше традиционалне манифестције, молимо да купљене улазнице сачувате и са њима, у добром расположењу и орни да надокнадимо пропуштено, сви дођете 16.10.2020. у „Стадион хол“.

Све додатне информације можете да добијете на тел 064 275 60 51.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ВРАЊСКО ВЕЧЕ СЕ ОДЛАЖЕ !

Одржавање Врањске вечери предвиђено за 29.05.2020. одлаже се због актуелне ситуације са Корона вирусом и важећим мерама надлежних органа наше земље усмерених ка спречавању ширење епидемије.

У насталој ситуацији УО Удружења мишљења је да би почетак октобра било добро време за одржавање ове важне, традиционалне манифестације, коју бројни Врањанци и пријатељи Врања са нестрпљењем очекују.

Верујемо да ће одлагања одржавања вечери учврстити још већу жељу и решеност да се уз наш мерак и севдах прослави и одржавање вечери и победа над подмуклим непријатељом !

Купљене улазнице важе и надаље, а о свим детаљима одржавања вечери благовремено ћемо информисати.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam др Бранислав Бацко Поповић (1931.-2020.)

Поштовани пријатељи, чланови Удружења,

Добили смо тужну вест да је 27. априла 2020. године, после дуге и тешке болести у 89. години живота, у Београду преминуо санитетски генерал-мајор у пензији примаријус др Бранислав Бацко Поповић.

  Генерал-мајор у пензији примаријус др Бранислав Бацко Поповић

После завршене Школе резервних санитетских официра 1960. године, као војни лекар радио је најпре у трупи. У међувремену завршава специјализацију опште медицине у Школи народног здравља „Др Андрија Штампар“ и у Војној болници у Загребу 1967. Потом је био наставник у ШРО санитетске службе у Београду до 1972. Школу народне одбране, највишу војну школу ЈНА, завршио је у Београду 1982. године. Начелник Санитетске управе Савезног секретаријата за народну одбрану био је од 1986. до 1989.године. Звање примаријуса понео је 1991. године.

Био је члан Српског лекарског друштва од 1967. а почасни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2000. године и дугогодишњи члан Секције за историју медицине СЛД. Био је и члан Председништва Савеза лекарских друштава Југославије у периоду 1986.- 1989. Такође, био је члан уредништава војно-теорисјких и стручних медицинских часописа (Војно дело, Позадина и Војносанитетски преглед).

Као историчар нашег војног санитета, написао је са групом аутора значајно дело „Војни санитет у српском народу“. Био је уредник четири монографије о српском војном санитету у Балканским ратовима и Првом светском рату, коаутор монографије о партизанском санитету у Другом светском рату. Објавио је и тридесетак радова из историје војног санитета.

Учествовао је у организацији 20 медицинских конгреса и симпозијума, међу којима пет из историје српског војног санитета. Учествовао је у реализацији 13 научно-истраживачких пројеката из области организације војне медицине, здравствене заштите и едукације медицинских кадрова.

Након пензионисања посветио се раду и активности у санитеским јединицама и установама у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Учествовао је, председавао и излагао на стручним скуповима и иступао у име организације Црвеног крста. У рад Савеза удружења бораца НОР-а укључио се 2006.године.

За самопрегоран рад, руковођење и командовање у ЈНА и за друштвене активности у току живота, добио је бројне повеље, захвалнице војних јединица, установа, секција и организација. Добитник је 15 медаља и 7 ордена. За изванредне подвиге и заслуге у општем напретку Републике Српске, указом председника одликован је орденом Његоша другог реда.

Добитник је и бројних награда. Истичемо награду Српског лекарског друштва за животно дело 2015. године, која се додељује за „изузетан допринос из области медицинске струке и науке, за заслуге у организацији здравствене службе, као и за врхунске резултате у дугогодишњем и континуираном раду“. Добитник је и награде „Др Владан Ђорђевић“ 2017. године, коју додељује Секција за историју медицине СЛД за животно дело и трајан допринос проучавању историје српске медицине.

Као некадашњи ђак врањске гимназије „Бора Станковић“ сврстан је у групу њених знаменитих професора и ђака. Прошле године Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ објавило је аутобиографију др Бранислава Поповића „Живот једног војног лекара“. 

Одлазак генерала Бацка, како смо га ми – његови Врањанци звали, ненадокнадив је губитак, за његову породицу, пријатеље, наше Удружење и све оне који су га познавали.

Нека Ти је вечна слава, драги наш Бацко !

*****************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар