ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Житељима Врања честитамо градску славу – ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК

У понедељак 17.06.2019. град Врање слави своју славу – Духовски понедељак.

Преносимо информацију са портала „Vranje news“:

„За прославу Духовског понедељка благовремено су завршене све припреме, истакнуто је на састанку Одбора за обележавање градске славе.

У Саборном храму Свете Тројице, у понедељак 17. јуна, у 9 сати биће служена света архијеријска литургија, а након тога обављено резање славског колача.

У 12 сати у великој сали Скупштине града биће приређен пријем за званице.

Од 18 часова у у Саборном храму биће служена вечерња служба, а пола сата након тога крећу литије улицама града.

У 19 сати и 30 минута у порти Саборног храма Свете Тројице биће приређен пригодан програм.“

Удружење „Жуто цвеће“ честита славу свим Врањанцима са искреним жељама да у граду и породицама влада слога и мир, да сваки нови дан донесе много прилика за успех и напредак !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Данас (14.06.) је свети Јустин – Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски

ЧЕСТИТАМО СЛАВУ ЕПАРХИЈИ ВРАЊСКОЈ !

Благоје Поповић (1894-1979), потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну. У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј. Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише Достојевског. Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети Богу да би био што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе. Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин. Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до Барија, а после тога преко Париза, богослови стижу у Лондон где их прихвата јеромонах Николај Велимировић. Из Енглеске где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовану академију у Петрограду. Због немира који су надолазили богослови су 1916. назад повучени у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на Оксфорду и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези Религија и философија Достојевског, која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију 1919. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у Грчку. Постао је стипендиста Светога Синода. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин јерођакона. У Грчкој, као и у Русији и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима. У Атини стиче докторат богословља. Свети Синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је 1921. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа „Хришћански живот“. Познати су његови чланици „Са уредничког стола“. Понекад му је перо „било оштрије“ и дотицало се и неких тадашњих неправилности у клиру СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији св. Исака Сиријског и св. Макарија Египатског. Али је за пар дана написао оквирно исту дисертацију „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског“ и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у Призрен, где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис „Хришћански живот“ угаси. У то време на Западу, у Чешкој јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици Јосифу Цвијовићу у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо га је Свети Синод одлучио поставити за епископа. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није изабиран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора Битољске богословије. На богословији је био у вези са владиком Николајем и Јованом Шангајским. Заједно са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције. Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе.

По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева. Отац Јустин Поповићу Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније. О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић – лелићки парох, Авини ученици и остали поштоваоци…

Отац Јустин је се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен – на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбабским у Храму Светог Саве на Врачару.

  • Текст је преузет са сајта СПЦ

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Дођите на концерт !

Позивају вас Вокална радионица „БИСТРИК“ Биљане Крстић и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ из Врања

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Динамо није успео…

Победа од 2:0 над ФК Инђија није била довољна да Динамо остане у Супер лиги Србије.

Шансу да у баражу избори опстанак у Супер лиги Србије, наши фудбалери нису искористили. Показало се да је пораз од 0:3 у првој уктакмици у Инђији био пресудан. Пред препуним трибинама у Врању и поред ватреног бодрење одане публике, Динамо ипак није успео. Победио је са 2:0, али то није било довољно.

Желимо Динаму да извче поуке из своје прве сезоне у друштву најбољих и да се брзо врати у Супер лигу.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Успешно представљена монографија „Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“

На позив друштва ”Свети Сава”, у Библиотеци града Београда у четвртак је представљена книга ”Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац”, ауторки Мирјане Томашевић и Сање Бундало.

Сања Бундало и Мирјана Томашевић ( седе, прва и друга с лева)

Ова књига је својеврсна историја и теорија наше културне историје. Ауторке су уложиле велики напор да је сачине уређивачки инвентивно, модерно и прегледно, тако да је истовремено и збирка докумената, анализа, политичких коментара, историјских цињеница јер име др Јована Хаџи-Васиљевића, као врсног научника, књижевника, историчара, хроничара свога времена, етнографа, доктора филозофских наука, антропогеографа ништа мање не дозвољава – каже се у саопштењу овим поводом.
Ова књига је још један од покушаја да се отргне од заборава и скрене пажња јавности на значај и допринос, како науци тако и српској богатој националној историји, једног др Јована Хаџи-Васиљевића.

Треба разумети стога нашу намеру аутора да створимо књигу која неће бити за читање већ за ишчитавање. Дело Јована Хаџи-Васиљевића нас је неоспорно задужило историографски, политички, теоријски и научно. Ово је наш скромни допринос да тај дуг вратимо -, рекле су ауторке на промоцији.


Јавна библиотека “Бора Станковић” још једном је позива заинтересоване да дођете на Завичајно одељење и да поделе оно што је овај научни горостас имао да нам остави у наслеђе, а што су наше две колегинице сакупиле и представиле у делу које ћете моћи да видите пред собом.
Н.И.В.

Комплетан текст и фотографије преузете су са сајта ВРАЊСКЕ ИНФО. Удружење захваљује Врањским на подршци и сарадњи !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Инђија – Динамо 3:0 …

ФК Динамо Врање поражен је данас на стадиону у Инђији, у првој утакмици баража за опстанак у Супер лиги Србије, резултатом 3:0.

Реванш се игра у недељу 26.05.2019. у Врању. Верујемо у снагу и искуство Динама и желимо им да опстану у лиги.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Бараж: ИНЂИЈА – ДИНАМО

У среду 22.маја 2019. ФК Динамо из Врања игра прву бараж утакмицу за опстанак у Супер лиги Србије против домаћина ФК Инђија.

Утакмица се игра на стадиону ФК Инђија у Инђији, са почетком у 17 часова. Цена улазница је 100 дин. Реванш утакмица игра се у Врању, у недељу 26.05.2019.

Позивамо све љубитеље фудбала, посебно навијаче Динама, да својим спортским бодрењем помогнемо нашем клубу да избори опстанак у Супер лиги Србије!    НАПРЕД ЖУТИ !!!                                  

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Писмо члана нашег Удружења

У вези са позивом за присуство представљању монографије о др Јовану Хаџи-Васиљевићу, председнику Удружења обратила се госпођа Зорица Пелеш. Уз њену љубазну сагласност, објављујемо дивно писмо у целини:


Поштовани господине Председниче,
Захваљујем на позиву, али ми је жао што не могу да дођем јер чувам унуке. Радујем се да је изашла ова драгоцена књига о нашем знаменитом Врањанцу др Јовану Хаџи Васиљевићу и честитам њеним  младим и вредним ауторкама на овом значајном делу. Истражујући живот и дело проте Стевана М. Димитријевића, као његов биограф, сазнала сам доста и о нашем знаменитом Врањанцу др Јовану Хаџи Васиљевићу. Њих двојица били су вршњаци, рођени исте 1866. године  ( прота Стева је рођен 10.јануара ) и обојица су били баш изузетно продуховљени,  што се види и на овој фотографији коју прилажем. На фотографији су чланови Главног и Надзорног одбора Друштва Свети Сава. Прота Стева Димитријевић је 20 година био председник овог друштва, а наш Врањанац др Јован Хаџи Васиљевић је био секретар Друштва. Испод  фотографије су имена чланова Друштва Свети Сава, али се, на жалост, не види Јов.Вељић, који је скроз са краја, тако да је први са леве стране, на фотографији, наш Врањанац др Јован Хаџи Васиљевић. Трећи са леве стране је  прота Стева Димитријевић ( у средин), као председник Друштва Свети Сава. Изнад , међу осталим чалновима, је и знаменити српски књижевник Григорије Божовић ( шести с лева на десно, има наочаре), професор чувене Богословско-учитељске школе у Призрену ( чији је вишегодишњи ректор био прота Стева Димитријевић) . Божовић је био и један од  вођа Српског покрета у Македонији, кога је као „народног издајника“ Војни суд команде ослобођеног града Београда осудио на смрт. Убијен је уочи Божића1945.године у подруму зграде Специјалног суда у Ђушиној улици у Београду. Занимљиво је да је одмах неколико дана по нашем коначном ослобођењу 1945.године неко пријавио проту Стеву Димитријевића да је на седници Друштва Светог Саве, тачније пред њен сам почетак, одржао опело „народном издајнику“ Григорију Божовићу и да је због тога прота Стева морао на суд. Чудни су неки људи понекад. Уместо да се радују коначној слободи, они одмах подмећу ногу једни другима. Што би рекли наши Врањанци „Има ги разни“… И зет проте Стеве Димитријевић, проф Александар – Алекса Прљинчевић је као и наш Врањанац др Јован Хаџи Васиљевић завршио на Великој школи у Београду Историјско-филолошки одсек. Ћерка проф. Прљинчевића била је чувена др Босиљка Боса Милошевић, професор гинекологије и акушерства на Медицинском факултету у Београду и захваљујући њеној упорности сазидана је чувена болница ГАК у Београду, у Вишеградској улици 26. На крају желим да кажем  да се радујем  што  полако враћамо из заборава наше вредне, честите и паметне Србе, међу којима је и наш дивни Врањанац др Јова Хаџи Васиљевић, јер сви они треба да буду узор младим Србима како се воли наша прекрасна отаџбина Србија. Јер, без знања нам нема опстанка, а свако незнање има своју, на жалост, превисоку цену, коју смо у  прошлости дебело плаћали и још је увек, на жалост, дебело плаћамо. Срамота је за многе међу нама како немају жељу за стицањем знања. Увек се питам како су наши дивни преци, међу којима је и наш Врањанац др Јован Хаџи Васиљевић, имали, и то у много тежим условима живота, неодољиву потребу за знањем. И питам се шта то нас данас спречава да стичемо нова сазнања. Знање – то је „пут којим се ређе“ иде, на жалост, данас. Потрудимо се да младима, који остају после нас, покажемо како је „Пут којим се ређе“ иде једини исправан пут у бољи живот и срећнију будућност.. Верујем да је управо књига о нашем вредном Врањанцу др Јовану Хаџи Васиљевићу један од незаобилазних путоказа ка „Путу којим се ређе иде“. Следимо и ми старији овај пут док није касно…јер човек се, како кажу, учи док је жив.
Молим вас, не замерите, ако сам била мало превише опширна!
Срдачан поздрав свим мојим дивним Врањанцима!
      Учтива, Зорица Пелеш

Друштво СВЕТИ САВА


 

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Позивамо вас на представљање књиге „Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“

У четвртак 23.05.2019. у Уметничком одељењу Библиотеке града Београда, Кнез Михаилова 56, биће представљена књига „Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“. Почетак је у 19 сати.

Монографија „Др Јован Хаџи – Васиљевић знаменити Врањанац“, објављена је поводом седамдесет година од смрти овог горостаса науке. Књига је изашла као резултат коришћења фонда Завичајног одељења у Врању.  Аутори књиге су Мирјана Томашевић и Сања Бундало.

Позивамо вас да својим присуством пружимо подршку младим ауторкама у борби за очување богате историје Врања, сећања на знамените Врањанце и да заједно увеличамо овај значајан културни догађај !

Улаз је слободан.

************************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СРЕЋНЕ УСКРШЊЕ И ПРВОМАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ СВОЈИМ ЧЛАНОВИМА И СИМПАТИЗЕРИМА ЖЕЛИ ВАШЕ „ЖУТО ЦВЕЋЕ“

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++


Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар