ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Изложба „Ђорђе Тасић-живот и дело“

Аутори изложбе отворене у оквиру међународне научне конференције о Ђорђу Тасићу , под покровитељством Адвокатске коморе Ниша, су Томислав Р. Симоновић и Мирољуб Стојчић

Ђорђе Тасић – великан правне науке и Врања

Изложби, која је пред вама, дали смо назив „Ђорђе Тасић – живот и дело“. Наравно, свакоме, који се на било који начин бавио животом и делом професора Ђорђа Тасића, јасно је да је на овако мало простора немогуће да се прикаже много тога из великог дела професора Ђорђа Тасића. Покушали смо да из његовог великог и значајног опуса наведемо нека дела, која су и данас остала важећа, као и да укратко наведемо најзначајније периоде његовог живота.

Ова изложба урађена на основу богате заоставштине мог оца, пок. Ристе Симоновића, знаменитог хроничара Врања. Као студент професора Ђорђа Тасића, код кога је полагао испит, одушевио се његовим знањем, познавањем правне материје, као и ширином његовог знања. Касније је наставио да прати његов рад, сакупио сва његова дела и сачинио најпотпунију библиографију професора Тасића. Дописивао се професором Тасићем о неким проблемима државе и начина уређења. Део те преписке приказан је и на овој изложби. Објавио и књигу о њему, под насловом „Два југословенска великана – Борисав Станковић и Ђорђе Тасић“, издање аутора, Врање, 1982. О њему је, између осталог, написао: „Иако још млад, Тасић је сваком приликом и свуда сипао нове идеје, нова опажања, доносио нове судове, ствари разрађивао свестрано и с толико финоће духа да је одавао слику врло искусног и зрелог човека. Тасић је стално осећао да му недостаје време за рад и због тога је увек и свуда журио, као да је предосећао да ће његов животни дах рано бити пресечен, увек је у раду, и уколико је више журио, утолико су се пред њим све више и више отварали разни научни и животни видици…Није било проблема пред којим је Тасићева радозналост заћутала. Све га је занимало и све је за њега у животу било важно.“

А о ширини научног интересовања професора Тасића, Риста Симоновић је написао: „У научним радовима зналачки је и научно писао о Вуку Караџићу, Проки Јовкићу, Божи Кнежевићу, сељаштву и демократији, националном осећању, политичком васпитању омладине, законитости, југословенској култури, дефетизму, Макијавелију, Дигију, Келзену, одговорности државе, уставном суду, Платону, обичајном праву, женском праву гласа, модерној литератури, интелигенцији и народу, Достојевском, парламентаризму, суверености, једнакости грађана пред законом и многим другим проблемима који задиру у живот друштва и државе.“.

„Право и социологија нису биле једине области у којима се стваралачки таленат Ђорђа Тасића исцрпљивао…Кратко речено, Тасићев допринос нашој правној науци био је у овоме: тумачење права интерсеовало га је веома много и у тој области увео је социолошку методу која се до тада није примењивала; науку о држави и праву подигао је на европске висине, а факултетску наставу за све време рада водио је на савременим принципима и методама.“ Није онда ни чудно што је професор Тасић 1935. године био један од оснивача Друштва за социологију и друштвене науке.

„Али како је Тасић био човек широких видика и увек склон да у науци тражи истину, како је био прави научник, то му нимало није сметало нити било тешко да још у докторској тези најави постанак државе и права онако како то чине марксисти…“

То га је дошло и главе јер је због својих слободоумних и праведних ставова увек био на страни правде, против тираније и аутократије: као декан Правног факултета Београдског универзитета, са још 30 људи, потписао је захтев којим се тражила општа амнестија за све политичке осуђенике (после 6. јануара 1929. године највећи број политичких осуђеника био је из редова југословенских комуниста); све студентске демонстрације после 1930. године пажљиво је пратио и свесрдно одобравао; никако није могао да схвати многе акције и радње политичког руководства земље између два рата; као декан Правног факултета бранио је Јустина Поповића који је био оптужен за плагијат. Занимљиво је да се помене да су се њих двојица, још као деца из два сокака, један изнад другог, дружили и одрастали, а да су се касније разишли јер је Тасић у часопису „Раскрсница“ (1923.) објавио текст „О Достојевском Јустина Поповића и поводом њега“ у којем је изнео своје неслагање с Јустиновим схватањем Богочовека код Достојевског.

Због својих слободумних ставова професор Тасић је већ априла 1941. године удаљен с Правног факултета, а већ 4. новембра исте године Тасића су ухапсили окупаторови помагачи. После малтретирања и мучења пуштен а онда 25. августа 1943. године поново је ухапшен (по пријави суграђана, као антифашиста) и сутрадан стрељан. По налогу мог оца, мој брат Симон Симоновић отишао је код проф. Антонија Тасића (Економски факултет), млађег брата професора Тасића и од њега сазнао истину о страдању проф. Ђорђа Тасића. Кад је Гестапо други пут ухапсио Ђорђа Тасића, његов млађи брат отишао је код шефа Гестапоа Емануела Шифера, доктора права из Беча. „Показао му је зборник Правног факултета у Хајделбергу, поводом шест векова од оснивања. На уводном месту био је поздравни текст професора Ђорђа Тасића. То је било познато шефу Гестапоа. Одговорио му је; „Прекасно! Сви сте овде комунисти!“ Да ли Тасић већ био стрељан? Ко то зна?“, записао је Симон Симоновић

Надам се да смо господин Стојчић и ја, овом изложбом која је пред вама, успели да бацимо макар трачак светлости на живот и велико дело професора Ђорђа Тасића.

                                                                   Томислав Р. Симоновић



Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Професору Ђорђу Тасићу у славу

Међународна научна конференција биће одржана у Врању од 23.-25. септембра

Galaksija Nova
Đorđe Tasić
Проф др Ђорђе Тасић

Navršava se 130 godina od rođenja profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Tasića (Vranje, 1892-Beograd, 1943), osnivača Društva za sociologiju i društvene nauke (1935, preteče Srpskog sociološkog društva) i osnivača i prvog glavnog i odgovornog urednika časopisa „Sociološki pregled”(1938). Tim povodom Srpsko sociološko društvo, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Prištini (Kosovska Mitrovica) i Pedagoškim fakultetom u Vranju (Univerzitet u Nišu) organizuje, 0d 23. do 25. septembra u Vranju, međunarodnu naučnu konferenciju: „Profesoru Đorđu Tasiću u slavu”.

Učestvovaće sociolozi, pravnici, filozofi, politikolozi, istoričari istraživače iz drugih društvenih i humanističkih nauka iz Srbije i inostranstva. Predsedavajući programskog odbora prof. dr Zinaida T. Golenkova iz Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka (IS RAN), rukovodilac Centra za istraživanje društvene strukture i društvenog raslojavanja, i prof. dr Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta Univerzitet u Beogradu. Skup organizuje Srpsko sociološko društvo.

Počivšeg profesora Tasića uvršćuju u tri najznačajnija pravnika u istoriji Srbije (po nekima je pre svih), zbog čega je na Pravnom fakultetu u Beogradu dobio jedan od tri amfiteatara sa svojim imenom, što se smatra izuzetnim priznanjem.

ПРОГРАМСКИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ

  1. др Зинаида Т. Голенкова, редовни професор, Институт за социологију Руске академије наука (ИС РАН), руководилац Центра за истраживање друштвене структуре и друштвеног
    раслојавања Института за социологију РАН, Москва, Русија, почасни председник Програмског одбора
  2. др Слободан Антонић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија, председник Програмског одбора

Чланови Програмског одбора

  1. dr Anna Ivanova Mantarova, Full Professor, Institute of Philosophy and Sociology, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia, Bulgaria
  2. dr Ewa Bujwid–Kurek, Full Profesor, The Jagiellonian University in Kraków, Poland
  3. др Весна Милтојевић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, Србија
  4. др Данијела Здравковић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
  5. др Драгана Станојевић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
  6. др Жолт Лазар, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
  7. др Зоран Матевски, редовни професор, Универзитет “Св. Ћирило и Методије” у Скопљу, Филозофски факултет, директор Центра за интекултурне студије и истраживања, Северна Македонија
  8. др Иван Башчаревић, доцент, Филозофски факултет, председник Катедре за социологију, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  9. др Јасмина Петровић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
  10. др Јован Базић, редовни професор, Учитељски факултет Призрен-Лепосавић,
    Универзитета у Приштини-Косовска Митровица, Србиј
  11. др Јовица Тркуља, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
  12. др Љубиша Митровић, професор-емеритус, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
  13. др Милован Митровић, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
  14. др Милојица Шутовић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  15. др Нела Малиновић Јовановић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
  16. др Николај П. Нарбут, редовни професор, шеф Катедре за социологију RUDN University, Москва
  17. др Петар Анђелковић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  18. др Слађана Драгишић Лабаш, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Србија
  19. др Слободан Миладиновић, редовни професор, Факултет организационих наука,
  20. Универзитет у Београду, председник Српског социолошког друштва, Србија
  21. др Срђан Шљукић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
  22. др Урош Шуваковић, редовни професор, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, главни и одговорни уредник часописа Социолошки преглед, Србија
  23. др Биљана Милошевић Шошо, ванредни професор, Филозофски факултет,Универзитет у Источном Сарајеву, Република Српска – Босна и Херцеговина
  24. др Дарко Радосављевић, ванредни професор, Технолошко металуршки факултет, Универзитет у Београду, Србија
  25. др Зоран Недељковић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  26. др Ирина В. Троцук, ванредни професор, Катедра за социологију, RUDN University, Москва, Русија
  27. др Оливера Марковић Савић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  28. др Саша Станојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  29. др Снежана Миливојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  30. др Снежана Стојшин, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
  31. др Србољуб Димитријевић, ванредни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
  32. др Стефан Иванов Анчев, доцент емеритус, Великотрновски универзитет “Св Ћирило и Методије”, Велико Трново, Бугарска
  33. др Бранислава Вучковић, доцент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  34. др Раде Шаровић, доцент, директор Института за социологију и психологију,Филозофски факултет у Никшићу, Универзитет Црне Горе, Никшић, Црна Гора
  35. др Снежана Попић, истраживач-сарадник, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  36. др Андреј Семенов, асистент с докторатом, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

  1. др Слободан Мрђа, Завод за проучавање културног развитка, Београд, председник
  2. Марија Дејковић, асистент Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
  3. Немања Радовановић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-
    Косовска Митровица, Србија
  4. Никола Живић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска
    Митровица, Србија
  5. Радица Недељковић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  6. Милица Марјановић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
  7. Теодора Илић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србијa
Kako je profesora Đorđa Tasića iz Vranja borba za autonomiju Univerziteta u Beogradu koštala života 1
Биста проф др Ђорђа Тасића у Градском парку у Врању
Početna

„U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Đorđe Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja“.

Autor: Rista M. Simonović

Doktor pravnih nauka i profesor, teoretičar i filozof prava i sociologije Đorđe Tasić rodio se u Vranju 25. oktobra 1892. godine. Otac Rista bio je opštinski pisar, a mati Paraskeva domaćica. Porodica je bila siromašna, a kuća puna dece, pa se jedva sastavljao kraj s krajem. Majka, tipična vranjska žena – skromna i vredna, uspevala je ipak da učini da to siromaštvo ne bude sasvim vidljivo; njena brojna deca nisu bila samo lepo vaspitana nego i odnegovana i uvek čisto i pristojno odevena, kao da u kući nije vladala oskudica.

Tasić je u Vranju završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije, a sedmi i osmi razred sa velikom maturom u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Uvek je bio primeran i odličan đak, stalno nagrađivan.

Školske 1911/1912. upisao se na Pravni fakultet u Beogradu koji je, zbog ratnih prekida, završio 1919. godine, opet sa odlikom. Već naredne godine, 15. maja 1920. s odlikom doktorira, sa tezom „Problem opravdanja države“, koju brani pred komisijom sastavljenom od tada naših najpoznatijih pravnika i teoretičara. Predsednik je bio Živojin Perić, a članovi Slobodan Jovanović i Toma Živanović.

Iste godine izabran je za docenta Pravnog fakulteta u Subotici, a od 1922. godine pa do jeseni 1930. je profesor ljubljanskog Pravnog fakulteta. Od 1930. do 6. aprila 1941. godine bio je profesor Pravnog fakulteta u BeograduIzbijanje rata ga zatiče na položaju dekana fakulteta.
Okupator ga udaljuje sa te visokoškolske ustanove, ali će potom okupatorski pomagači zahtevati od Tasića da drži predavanja na kvinslinški organizovanom fakultetu, što će on odbiti. Četvrtog novembra 1941. godine okupator ga zatvara kao taoca u logoru na Banjici, a posle puštanja će ga kvinslinška specijalna policija prizivati, saslušavati, maltretirati, da bi ga 25. avgusta 1943. godine Gestapo ponovo uhapsio i već sutradan streljao negde na Sajmištu. Tako je Đorđe Tasić mučeničkom smrću završio svoj kratak, ali veoma plodan život.

Tasić (u prugastom odelu) sa svojom familijom na Đurđevdan 1914. godine. Foto lična arhiva Dudeta Đorđevića

Tasić je bio izvanredno talentovan, ali isto tako i vredan, što će se ispoljiti već u osnovnoj školi, i uvek se posle potvrđivati. Zanimljiv je podatak da je on kao đak prvog razreda osnovne škole toliko impresionirao svoje učitelje da su, neuobičajeno, njemu poverili zadatak da na svečanoj svetosavskoj priredbi održi govor pred gostima. Takođe treba, u ovom kontekstu, da je već u Vranjskoj gimnaziji Tasić stalno bio vrlo aktivan u đačkoj literarnoj družini „Zaštita“. Na sastancima družine najčešće će se čitati, pored sastava Bore Stankovića, i njegove pripovetke, pesme, književne ocene.

Sa dolaskom na univerzitetske studije, Tasić počinje i s objavljivanjem svojih književnih i naučnih radova. I otuda stalno vredno radi, piše i objavljuje svoje radove. Oblast njegovog interesovanja je široka, ali se on sve više opredeljuje za naučno-filozofska istraživanja. I tu on sada ispoljava svu svoju širinu, talenat i vrednoću.

U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja.

Tasić je u radu bio neumoran: prosto je sipao naučne raodve kao iz rukava, radio je zaista kao da ne zna za umor, odmor i predah. A bio je, u svojim mislima i naučnim stavovima zreo, dubok i originalan iako je, kako rekosmo, polje njegovog interesovanja bilo veoma široko.
Pisao je na našem i više svetskih jezika (njegovu bibliografija radova na srpskom objavio je autor ovog teksta R. Simonović, p.p). Ostaje da se posebno pripremi (i objavi) bibliografija Tasićevih radova objavljenih na stranim jezicima koji su verovatno bili i najznačajniji sa gledišta njegove afirmacije kao svetski priznatog teoretičara i filozofa prava. Do kojih je visina u ovom pogledu Tasić dosegnuo svakako rečito govori činjenica da je jedan od najvećih, ako ne i najveći pravnik XX veka, Francuz Leon Digi, u svom četvorotomnom Sistemu prava in extenso reprodukovao tekst Tasićeve čuvene uporedne studije o Digiju i Kelsonu, napominjući da misli da on sam ne bi mogao da da bolju naučnu analizu svog i Kelsonovog učenja. Poznati nemački profesor i teoretičar prava Karl Šmit je toliko cenio Tasića kao naučnika da će u predratnim godinama jednom jugosovenskom doktorantu dati kao temu za doktorsku disertaciju naučno delo Đorđa Tasića.

U spomen na lik i delo Đorđa Tasića u Vranju postoje bareljef na zgradi Višeg suda (otkriven 1977) i bista u gradskom parku (rad vajara Stanimira Pavlovića). Foto Vranje News
Барељеф проф др Ђорђу Тасићу на згради Тужилаштва у Врању

Neka vrsta pionira u sociološkim istraživanjima u nas, Tasić će 1935. godine biti osnivač Društva za sociologiju, koje će okupiti naše najbolje snage koje su se interesovale za sociološke pojave u našoj zemlji i njihovo naučno izučavanje. S oduševljenjem će raditi i u ovoj oblasti, i toliko će proniknuti u sociološko da će pristupiti pripremanju velikog dela o tumačenju zakona uvodeći kao nešto novo u pravnoj nauci sociološki metod. Zbog prerane nasilne smrti to delo, nažalost, neće završiti.

U godinama 1939-1941. Tasić je urednik Arhiva za pravne i društvene nauke. U tom časopisu će, uostalom, njegovi tekstovi ispunjavati veliki broj stranica tokom, manje-više, celog međuratnog perioda.

Kao čoveka Đorđa Tasića su krasile najlepše ljudske vline: skromnost, poštenje, iznad svega dobrota. Biće uvek pun razumevanja za čoveka i njegove teškoće: uvažavaće tuž rad i tuđe misli. Pomagao je ljudima kadgod je bio u prilici, i nikada nikom nije činio nažao. Jednom rečju, duboko je bio odan ljubavi za čoveka. I utoliko je morala biti strašnija njegova tragika kad se našao pred puščanim cevima krvnika koji se spremao da ga ubije.

S posebnom je ljubavlju Tasić cenio slobodu čoveka. Interesima našeg čoveka i naše nauke bio je bezgranično odan. Biće, na Beogradskom univerzitetu, jedan od najomiljenijih profesora, naročito među progresivnim studentima. Tasić nije bio političar, ali su njegovo poštenje i progresivni stavovi kao nadahnuće delovali na naprednu univerzitetsku omladinu.

S približavanjem rata, reakcionarne snage, fašistički orijentisane, nastojaće i u našoj zemlji da ojačaju svoj uticaj, pa će se to osetiti i na Univerzitetu, između ostalog i u njihovim naporima da ukinu ili bar suzbiju univerzitetsku autonomiju. Tasić se upravo u to vreme našao na položaju dekana Pravnog fakulteta, pa će se i inače, a posebno na Univezitetskom senatu, energično suprotstaviti takvim naporima. Poštenog stava, pritom intelektualno nadmoćniji, bio je reakcionarnim članovima Saveta velika smetnja u realizaciji „takvih nazadnih ciljeva ograničavanja slobode i suzbijanja autonomije na Univerzitetu“. Time će, naravno, navući na sebe gnev i mržnju tih ljudi koji će, u okupacijskim danima koji su ubrzo zatim došli, pasti u najsramniju izdaju denunciranja svog univerzitetskog kolege profesora Tasića.

Takav čovek, Đorđe Tasić je, inače, svestrano obrazovan i sa znanjem svetskih jezika, bio uopšte jedna univerzalna ljudska figura, koja se radovala čoveku i njegovim naporima i uspesima u izvlačenju iz zaostalosti i primitivizma.

Mada mu je bilo samo nešto preko pedeset godina, Tasić je ostavio, na našem i stranim jezicima, preko četiri stotine objavljenih radova. Bio je izvanredno vredan i plodan pisac – počev od 1912. godine nije bilo godine a da u njoj Tasić nije objavio pokoji književni ili naučni rad. Pred njegovim ogromnim naučnim delom, uprkos tome što nije dugo živeo, čovek ostaje zbunjen i zadivljen. Bio je veliki mislilac i naučni stvaralac.
Tekst je izvorno objavljen u Vranjskom glasniku (knj. XXIII, 1990 god)

Program naučne konferencije

Subota, 24.09.2022.

8.00: Polaganje venca na spomen-ploču Đorđu Tasiću na zgradi Tužilaštva u Vranju
Polaganje venca na spomeniku Đorđu Tasiću u Vranju
(delegacije Srpskog sociološkog društva)

8.30: Registracija učesnika Konferencije (Pedagoški fakultet Vranje)
9.00: Svečano otvaranje izložbe posvećene profesoru Đorđu Tasiću u prostorijama Pedagoškog fakulteta u Vranju

09.45 SVEČANO OTVARANjE KONFERENCIJE – PLENARNA SESIJA
(Radno predsedištvo: Ewa Bujwid-Kurek, Zoran Matevski, Milana Ljubičić)

Pozdravne reči predstavnika organizatora i lokalne zajednice
Plenarna izlaganja po pozivu:
Jovica D. Trkulja, JAVNE AKTIVNOSTI PROFESORA ĐORĐA TASIĆA
Slobodan Č. Antonić, ĐORĐE TASIĆ I PLURALNI VOTUM
Ljubiša R. Mitrović, ĐORĐE TASIĆ O SOCIOLOGIJI KAO NAUCI I MISIJA ČASOPISA „SOCIOLOŠKI PREGLED“ U PERIODU 1938–2020. GODINE

11.45 Redovna godišnja skupština Srpskog sociološkog društva za 2022. godinu

13.45: PRVA SESIJA: Đorđe Tasić – život i angažman (predsedava Sreten Jelić)

Danijela Zdravković, DOPRINOSI ZNAMENITOG VRANjANCA ĐORĐA TASIĆA UTEMELjENjU I RAZVOJU SOCIOLOGIJE U SRBIJI
Ana Vuković, Marinko Lolić, FILOZOFSKI I PRAVNI POGLEDI NA PACIFIZAM SRPSKE INTELEKTUALNE ELITE U 20. VEKU: PRIMER KSENIJE ATANASIJEVIĆ I ĐORĐA TASIĆA
Uroš Šuvaković, PROFESOR ĐORĐE TASIĆ KAO ANTIFAŠISTA
Biljana Prodović Milojković, ANALIZA SADRŽAJA: ĐORĐE TASIĆ U DOSADAŠNjIM BROJEVIMA SOCIOLOŠKOG PREGLED
Tamara Stojanović (online), PEDAGOŠKI ASPEKTI U DELU ĐORĐA TASIĆA

13.45: DRUGA SESIJA: Đorđe Tasić – sociološki i pravno-teorijski doprinosi
(predsedava Jovan Bazić)

Mijodrag Radojević (online), USTAVNE TEME U JURISPRUDENCIJI ĐORĐA TASIĆA
Vasilije Marković (online), TASIĆEVO POIMANjE SUBJEKTIVNOG (JAVNOG) PRAVA – IZMEĐU DIGIJA I KELZENA
Petar Anđelković, Sanja Anđelković Zdravković, SHVATANjE POJMA SUVERENOSTI U DELU ĐORĐA TASIĆA I NjEGOVA AKTUELNOST DANAS
Slobodan Marković, IDEALNO I REALNO U TASIĆEVOM RAZUMEVANjU FILOZOFSKIH POJMOVA
Ivan Baščarević, PRILOG ZA ISTORIJSKU SOCIOLOGIJU U DELU ĐORĐA TASIĆA
Aleksandra Mitrović, SOCIOLOŠKI METOD PRED IZAZOVIMA PRAVNE PRAKSE
Dragica Plećaš, AKCIONO ISTRAŽIVANjE NAUČNE ZAOSTAVŠTINE ĐORĐATASIĆA U PROGRAMU „SPEKTA“ (SOCIOZOVSKI POSTUPAK EMANCIPACIJE KROZ TELOS ASOCIJACIJE)
Biljana Milošević Šošo (online), DIHOTIMIJA NORMALNO/ KRIMINALNO U INTERPRETACIJI ĐORĐA TASIĆA

16.15: TREĆA ONLINE SESIJA: Društveno blagostanje i promene
(predsedava Marica Šljukić)

Троцук Ирина Владимировна, Счастье и справедливость – взаимосвязанные или самостоятельные индикаторы социального благополучия?
Мария Владимировна Субботина, Героизм и социальное благополучие как предмет интереса социологической науки
Анна Мантарова, Устойчивость и динамика детерминант преступности в Болгарии

16.15 ČETVRTA SESIJA: COVID-19 i društvo
(predsedava Snežana Stojšin)

Milana Ljubičić, Slađana Dragišić Labaš, SVAKODEVICA KORISNIKA JEDNOG DOMA ZA STARE U USLOVIMA NOVE NORMALNOSTI
Jasmina Petrović, Vesna Miltojević (online), ŽIVOT U DOBA KORONE: PRILOG ISPITIVANjU NEKIH SOCIJALNO-EKOLOŠKIH STAVOVA I PRAKSI U VREME PANDEMIJE COVID-19
Rada Smedovska Toneva (online), VANREDNO STANjE KAO INSTRUMENT ZA UPRAVLjANjE KRIZOM
Nevena Jakovljević,STAVOVI UČENIKA SREDNjIH STRUČNIH ŠKOLA O NASTAVI SOCIOLOGIJE ZA VREME PANDEMIJE COVID – 19

17.45 PETA SESIJA: Savremeni društveni procesi i istorija sociologije
(predsedava Ivan Baščarević)

Eva Bujvid Kurek, DRŽAVE U TRANSFORMACIJI PREMA POLITOLOŠKIMPARADIGMAMA – ODABRANI PRIMERI
Zoran Matevski, Duška Matevska, SOCIOLOŠKI ASPEKTI RELIGIJE I SUKOBA U EVROPI
Srđan Šljukić, Marica Šljukić (online),ĐORĐE NATOŠEVIĆ O STANjU SRPSKOG NARODA
Rade Šarović, DRUŠTVO CRNE GORE, U VEBEROVOM, IDEALNO-TIPSKOM ODREĐENjU POJMA VLASTI
Nikola Živić, Nemanja Radovanović, DRAGOLjUB JOVANOVIĆ – RAT, NjEGOVI UZROCI I POSLEDICE

17.45: ŠESTA SESIJA: Sociološka razmatranja položaja žene i omladine
(predsedava Ana Vuković)

Sreten Jelić, Marija Popović, POLOŽAJ ŽENE U SRBIJI S OSVRTOM NA RURALNA PODRUČJA
Snežana Stojšin, Vladan Vidicski, PROMENE U ODNOSU SEOSKE OMLADINE PREMA STUPANjU U BRAK I ZASNIVANjU PORODICE – PRIMER NASELjA KAĆ
Marina Nedeljković, Kristina Pejković, UDRUŽENjA SEOSKIH ŽENA KAO FAKTOR RAZVOJA ŽENSKOG RURALNOG PREDUZETNIŠTVA
Mila Đorđević, POLOŽAJ ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA U SRBIJI

17.45: SEDMA SESIJA: Mediji i društvo
(predsedava Duška Matevska)

Slobodan Miladinović, O POJMU VIRTUELNOG I DIGITALNOG IDENTITETA
Ivona Živković, DIGITALNA KULTURA I PREOBRAŽAJ DRUŠTVENE KOMUNIKACIJE
Milica Marjanović, Teodora Jakšić, IZVEŠTAVANjE I UTICAJ LOKALNIH MEDIJA NA POLITIČKU SITUACIJU NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE
Marija Marsenić, IZVEŠTAVANjE MEDIJA U SRBIJI O RATU IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE

Nedelja, 25.09.2022.

09.00 ZAVRŠNA PLENARNA SESIJA
(Radno predsedništvo: Slobodan Miladinović, Uroš Šuvaković, Slađana Dragišić Labaš)

Usvajanje zaključaka Konferencije

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Monografija o 30 godina Pahomijeve episkopske službe u Vranju

Povodom značajnog jubileja čestitku je u ime Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu „Žuto cveće“ uputio predsednik Prof dr Dragan Mikić: “ Preosvećeni Vladiko, Čestitam Vam 30 godina Hirotonije, od postavljenja u tron Vladika ! Na mnogaja ljeta “ !

Preuzeto sa sajta VRANJE NEWS


Promociji prisustvovao episkop ohridski Jovan. Foto Vranje News

Knjiga pod naslovom Spomenica, o trideset godina službovanja Pahomija Gačića na vladičanskom tronu Eparhije vranjske, promovisana je u sali Crkvene opštine u Vranju.

Govoreći o ovom monografskom izdanju, prof. dr Dragiša Bojović, sa niškog Filozofskog fakulteta, podsetio je na jednu Pahomijevu besede.Tom prilikom je braći arhijerejima uputio neku vrstu prekora. Rekao je – znajući svoju svenedostojnost i nemoć, čudim se vašem izboru.

Ko može da izgovori ovu rečenicu? Nju ne izgovaraju gordi, već svesni i smireni. Svesni upravo ne čak ni nedostojnosti, već svenedostojnosti.

Pahomije ima ono što nema većina naših vladika - svest o nacionalnom radu: Dragiša Bojović. Foto Vranje News

Pahomije ima ono što nema većina naših vladika – svest o nacionalnom radu: Dragiša Bojović. Foto Vranje News

Imajući u vidu ovu misao, koju je vladika tada izgovorio, ja na ovom mestu, povodom tri decenije njegove episkopske službe, upućujem iste reči i kažem – preosvećeni čudim se vašem izboru da ja večeras govorim.Jer ste vi, govoreći o svojoj svenedostojnosti, prošli onu usku stazu koju su savladali duhovno dostojni“, rekao je Bojović.

On je potencirao da Pahomije ima nešto što nema većina naših vladika. To je svest o nacionalnom radu.

Kada govorimo o njemu mi moramo da kažemo da je on arhijerej, arhipastir, ali i nacionalni radnik. I danas su nam više nego potrebni takvi episkopi“, rekao je Bojović.

Iguman Manastira Prohor Pčinjski arhimandrit Metodije Marković potencirao je ulogu Pahomija „u materijalnoj obnovi eparhije“. „I sami ćete se setiti u kakvom je stanju bio Hram Svete Trojice u Vranju pre dolaska vladike Pahomija.

U superlativima o episkopu: iguman Prohora Metodije. Foto Vranje News

U superlativima o episkopu: iguman Prohora Metodije. Foto Vranje News

Obnovljene su mnoge druge crkvene zgrade, uložen veliki trud u vraćanje crkvene imovine, potpuno obnovljen Manastir Svetog Prohora Pčinjskog, kuća Oca Justina… Ako Pahomija nazovemo novim Diogenom ili Milutinom – nećemo pogrešiti„, kazao je Metodije.

Foto Vranje News

Protojerej stavrofor Aleksandar Jovanović rekao je da je vladika Pahomije proteklih trideset godina u Vranju „radio na odbacivanju svega što je stihija ovog veka i ovog sveta i na tome da svu osnovu svog života postavi na postojanom i čvrstom temelju, a to je Hristos Gospod“.

„Upravo mislim da će Gospod tu veru koju smo svi njegovim služenjem iskazali uzeti svima nama za pravednost, pokrivajući mnošto nedostataka koje smo svi imali“, rekao je Jovanović.

Prof. dr Sunčica Denić, govoreći kao jedan od članova uređivačkog odbora i neko ko je značajnije učestvovao u uređivanju sadržaja Spomenice, naznačila je da ova monografija „ne govori samo o vladiki Pahomiju, već o svima nama„.

„Ona govori o onima pre nas, ali i o onima koji će tek doći. Sačinjavaju je tekstovi koji su dokument, to nije roman o vladiki Pahomiju.

Sunčica Denić. Foto Vranje News

Sunčica Denić. Foto Vranje News

Knjiga je dokumentarna realnost Eparhije vranjske, najčešće je bazirana na izvesnim zapisnicima, obaveštenjima sa veb sajta, sećanjima, ali dokumentarnim.

Želim da ukažem na nešto što je krasilo saradnju sa vladikom prilikom izrade Spomenice. Ostavio nas je da radimo slobodno, nije udenuo nijednu reč“, rekla je Denić.

Vladika Pahomije je trideset godina na čelu Eparhije vranjske. Izabran je za episkopa vranjskog 28. maja 1992. godine.

Vladika Pahomije na promociji monografije o sebi. Foto Vranje News

Vladika Pahomije na promociji monografije o sebi. Foto Vranje News

Krajem avgusta iste godine hirotonisan je i ustoličen u Eparhiji vranjskoj. Hirotoniju je obavio tadašnji patrijarh srpski Pavle, zajedno sa još nekoliko arhijereja SPC.

Organizatori promocije knjige bili su Pravoslavna Eparhija vranjska i Svepravoslavno društvo Prepodobni Justin Ćelijski i Vranjski.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam: Србољуб С. Димитријевић Кум (1949–2022)

РИЗНИЦЕ ЛЕПОТЕ

‘Знаш ли шта ми филозофи, у ствари, већ вековима радимо?

Исто што и морски таласи – непрестано ударамо у исту обалу.“

Срба Кум

Није било потребе да било шта пишем. Књига је још пре неколико дана била спремна за штампу, а онда је ток живота донео нешто друго…

Поштовани и драги пријатељ ме је пре извесног времена позвао и рекао:

“Друже, много ми се свиђа како ВЕД припрема и објављује књиге. Написао сам још једну, пету по реду и вероватно последњу. У њој је доведено до врхунца и заокружено све оно о чему сам раније писао. Да ли бисте је објавили?“.

“Како да не, батка мој мили, биће ми и част и радост да је објавимо!“, одговорих му.

*

Србољуб С. Димитријевић Кум – ретко добар и квалитетан човек, изузетан професор, оригиналне мисли, изгледа и живота. Достојанствен, истрајан, дубок мислилац, ведрог и суптилног духа и духовитости… Мераклија у области духа, у ноосфери, али и у припремању хране и у мирном уживању у ној, у гостољубљу, у дружењу… Он, она којој посвећује ову књигу, сапутница његова и њихова дивна деца живели су у прозрачној атмосфери своје куће, а прелепа башта била је слика и рајског али и Епикуровог врта. Није био неко ко само прича о својој философији – он је њу живео, боравио и пре/бивао у њој целим својим бићем.

У последње време у више наврата пролазио је кроз својеврсно мучеништво у области здравља. “Тело – кочија духа“ своју обавезу приводило је крају. На основу онога што ми је детаљно причао, задивљен његовим миром, спокојношћу, ведрином и с/трпљењем којим је то све подносио, имао сам потребу да му кажем:

“Човече, па ти си великомученик философије и живота!“.

Мирно је одговорио:

“Јесам. Тако је како је“.

Лекари и медицинско особље у Врању, Нишу и Београду имали су исти утисак. Не само што је здравствено страдање мирно подносио, него је, својом добротом, мудрошћу и човекољубљем, и пацијентима с којима је био у истој соби много помагао да лакше поднесу своје муке!

Кад сам му саопштио да је књига спремна за штампу, из болничке собе ми је, радујући се као дете, више пута рекао: “Коначно радосна вест!“. Супруга му је однела њу и неколико оловака које је тражио. Радовао се што ће моћи да је поклони ћеркама и сину.

Можда би неко рекао да је то парадокс, контрадикција, синхроницитет, онтолошко дозревање бића… Мени највише личи на зен-догађај, на транспоновање из неопходне философске многоглагољивости и писања више стотина страна у и на виши ниво: заокруживање мисли/писања у радосни крај и заокруживање живота.

У своје време, на врхунцу каријере као професор и најбољи директор у историји Врањске гимназије – поднео је оставку и повукао се. Ових дана, на врхунцу своје философије и живота, отишао је као морски талас… У нови океан битија…

Мили мој пријатељу, уживај у свим небеским сферама духа и постојања и хвала ти што си и мени лично и ВЕД-у учинио част да се познајемо, пријатељујемо и сарађујемо!

  1. авг. 2022.              Горан Арсић

         Врање

***

Рођен је 1949. године у Врању, где је завршио основну школу и природно-математички смер гимназије “Бора Станковић“ 1968. године. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Скопљу. На истом факултету стекао звање магистра одбранивши тезу “Покушај успостављања једне филозофске космологије (Са ослонцем на Кантову критику чистог ума и достигнућа савремене науке)“, да би 1990. г. била одобрена његова докторска теза под насловом “Појам света у феноменолошкој филозофији Хедвиг Конрад Марциус“. Тезу није окончао због распада Југославије и прекида дипломатских односа са Немачком, чиме је био онемогућен његов боравак на Гетеовом институту у Минхену, а на чијем Универзитету је Хедвиг Конрад Марциус била професор до 1955. године.

По препоруци проф. др Милана Дамњановића, проф. др Агустина Гонзалеса Гаљеге (Agustín González Gallego) и проф. др Ферида Мухића бива примљен на докторски курс Универзитета у Барселони 1994. године, којег не окончава из материјалних разлога. Докторску тезу под насловом “Човек, игра и свет“ одбранио је 1999. г. пред комисијом у саставу: проф. др Радмила Шајковић, проф. др Војин Симеуновић, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Драгољуб Живковић, проф. др Младен Зековић те тако постаје први доктор филозофских наука из овог краја.

Преминуо је крајем јула 2022. године у Врању.

Објављена дела и радови

“Човек, игра и свет“, Књижевна заједница “Бора Станковић“, Врање 2003.

“Белези из вилајета“, Новине врањске, Врање 2008.

“Земаљски печат“, Филозофски факултет, Ниш 2010.

“Атмосфера ноћних лептира“, Филозофски факултет, Ниш 2013.

“’Ноосфера – о економском и виртуелном моделу сазнања“, ВЕД, Врање 2022.

Радови у часописима:Око 20 радова у зборницима и научним часописима

ПРЕУЗЕТО СА СТРАНИЦЕ „РИЗНИЦЕ ЛЕПОТЕ“

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СВЕЧАНИ ВИДОВДАНСКИ КОЦЕРТ !

Драги моји Врањанци,

Одушевљена сам предлогом нашег уваженог и неуморног господина председника проф.др Драгана Микића да се уради МОНОГРАФИЈА и честитам му од срца на том врло значајном подухвату.


Желим да Вас позовем на концерт у част ВИДОВДАНА, који ће бити одржан на КОЛАРЦУ и на коме ће наступати и мој дивни Бата Љуба  Манасијевић. Улаз је слободан и било би лепо да дођемо у што већем броју.


Воли ВАС и поштује Ваша Зорица Пелеш   

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

SRPKINJA RUSKI AKADEMIK

Galaksija Nova
Tatjana Stanojković
Prof dr Tatjana Stanojković

Profesor dr Tatjana Stanojković, naučna savetnica Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, prva je Srpkinja izabrana za inostranog člana čuvene Ruske akademije nauka RAN). Istu počast zavredio je nedavno akademik SANU Slavenko Terzić.

Počev sa slavnim Ruđerom Boškovićem, prvim naučnikom srpskog roda u Sanktpeterburškoj akademiji, koju je osnovao car Petar Veliki 1724. godine, u jedno od najstarijih i najcenjenijih učenih društava u svetu uvršćeni su Pavle Savić, Miomir Vukobratović, Pavle Ivić, Alekandar Belić, Milan Milićević, Stojan Novaković, Siniša Stanković, Ljubomir Stojanović, Vasa Čubrilović (počivši), Ljubiša Rakić, Petar Kokotović, Dragoslav Mitrović, Svetomir Stožinić, Slobodan Vujić i Lazar Davidović (živi).

Naučnica rodom iz Vranja je istaknuti molekularni biolog, koji se ceo radni vek (od 1997) bavi istraživanjima u eksperimentalnoj onkologiji. Sa svojim timom pokrenula je prvi put u Srbiji nova translaciona proučavanja u radiobiologiji i molekularnoj radijacionoj onkologiji, čiji je cilj da individualizuje radioterapija u budućnosti i osmisli optimalni tretman za svakog obolelog. Lane ju je prestižni Univerziteta Stenford (SAD) ponovo svrstao u dva odsto najboljih istraživača na planeti (ukupno 190.064).

Iste godine dobila je nagradu „Despot Stefan Lazarević” Grada Beograda za rad ili rezultate izuzetne vrednosti pojedinsca koji su značajno doprineli razvoju i unapređenju medicine.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Добродошли на концерт Љубе Манасијевића

Љубомир Љуба Манасијевић

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у недељу 19. јуна 2022. године у порти Вазнесењског храма у центру Београда, од 19 часова ће бити одржано ауторско уметничко вече појца и композитора Љубомира Љубе Манасијевића, сазнаје радио „Слово љубве“.

Драгог госта и пријатеља смо замолили да каже коју реч више поводом ове вечери, којом ће уметник обележити три деценије плодног рада. ( Звучни запис можете послушати на сајту радија „Слово љубве“).

Извор: Радио „Слово љубве“

Фото: ЈЈеж, Радио „Слово љубве“

Позивамо све чланове Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ да присуствују концерту нашег уваженог и драгог члана Љубе Манасијевића !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанци, срећна вам Градска слава !

Срска православна црква и верници у Врању и Србији у понедељак прослављају други дан једног од највећих празника који знамо као Духови, Тројица или Силазак Светог Духа на Апостоле. Овај празник је посебно значајан за Врањанце јер се обележава као Слава града Врања.

See the source image
Силазак Светог Духа на апостоле, Духови, Тројице

Тај верски празник се назива још и Тројица јер је, по учењу, Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао. Духови се увек обележавају педесети дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и „рођендан“ хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница, јер се обележава 50 дана после Васкрса.

То је трећи празник по значају, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Према народним веровањима, током три дана Духова се не праве славља, као што су свадбе, крштења и томе слично. Три дана је црвено слово, тако да се ни данас, ни сутра, тако да никако не треба обављати теже физичке послове, као ни шивење и сличне „женске“ послове.

Прошлогодишња литија у Врању

Обележавање градске славе у понедељак 13. јуна почеће литургијом у Саборном храму Свете Тројице у 9 ујутро. Од 10.30 сати кренуће литија улицама града. Колона ће се кретати рутом од Саборног храма Свете Тројице, шеталиштем до зграде Скупштине града, а потом Партизанском и Улицом Иве Лоле Рибара, преко централног градског шеталишта, назад до Саборног храма.

У порти градске цркве од 11.30 часова биће обављено резање славског колача. Након пригодног програма, у 12 сати у порти храма за присутне вернике и госте биће приређена трпеза љубави.

Сат касније, у 13 часова у сали Начелства, руководство Града организоваће свечани пријем.

See the source image

Од 20 сати, на Тргу Станише Стошића код Народног музеја, целовечерњи концерт имаће Чеда Марковић, познати интерпретатор изворних песама из Врања.

Позивамо све љубитеље врањског мелоса и поштоваоце нашег Чеде да присуствују концерту !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Научница из Врања постала страни члан Руске академије наука

Tatjana Stanojković, molekularni biolog iz Vranja koja živi i radi u Beogradu, prvih dana juna postala je strani član Ruske akademije nauka, potvrđeno je Vranje News iz izvora u njenom okruženju.

Prema navodima iz njene biografije, koju je za monografiju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije priredio Tomislav R. Simonović, Tatjana Stanojković se čitavog radnog veka bavi istraživanjima u oblasti eksperimentalne onkologije.

Rođena je 1966. godine.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije radi od 1997, a od 2014. godine je šef odseka Laboratorije za modifikatore biološkog odgovora u Odeljenju za eksperimentalnu onkologiju gde je od pre dve godine načelnik. Prošla je sva zvanja u struci, a danas je naučni savetnik.

Do sada je publikovala 140 naučnih radova i poglavlja u knjigama. H indeks joj je 25, a njeni radovi citirani su u vrhunskim međunarodnim časopisima.

Sa svojim timom pokrenula je prvi put u Srbiji nova translaciona istraživanja u oblasti radiobiologije i molekularne radijacione onkologije na svom institutu. Njihova istraživanja imaju za cilj individualizaciju radioterapije u budućnosti i dizajn optimalnog tretmana za svakog pacojenta.

Bila je recenzent međunaordnih projekata u okviru poziva Francuske nacionalne agencije za istraživanje.

Jedan je od osnivača i dugogodišnji potpredsednik Srpskog društva istraživača raka i član EACR (Evropskog društva istraživača raka).

Godine 2021. dobila je nagradu Despot Stefan Lazarević, koju dodeljuje Grad Beograd u kategoriji rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine.

Ruska akademija nauka i članstvo

Ruska akademija nauka u Moskvi sastoji se od ruske nacionalne akademije; mreže naučnih instituta iz cele Ruske Federacije i dodatnih naučnih i društvenih institucija kao što su biblioteke, izdavačke kuće i bolnice. Od novembra 2017. godine, akademija uključuje 1.008 institucija i ostalih ustanova, sa ukupno oko 125.000 zaposlenih, od čega je 47.000 naučnih istraživača. Postoje tri vrste članstva u Ruskoj akademiji nauka: punopravni članovi (akademici), dopisni članovi i inostrani članovi. Akademici i dopisnici moraju biti državljani Ruske Federacije kada se biraju. Članovi RAN-a biraju se na osnovu njihovih naučnih doprinosa — izbor za članstvo smatra se veoma prestižnim. U periodu od 2005. do 2012. godine Ruska akademija nauka imala je oko 500 punopravnih i 700 dopisnih članova. Ali se 2013. godine, nakon što su se Ruska akademija poljoprivrednih nauka i Ruska akademija medicinskih nauka pripojile RAN-u, broj članova dosta povećao. Poslednji izbori za obnovljenu Rusku akademiju nauka organizovani su u maju-junu 2022. godine. Početak juna 2022. godine, Akademija je imala 2.023 živa ruska člana (888 punopravnih i 1.135 dopisna člana) i 470 stranih članova. Od 2015. godine, Akademija dodeljuje, na takmičarskoj osnovi, počasni naučni zvanje profesora Ruske akademije nauka vrhunskim istraživačima sa ruskim državljanstvom. Sada postoji 715 naučnika sa ovim zvanjem.Profesor RAN-a nije tip članstva, ali se njegovi nosioci smatraju mogućim kandidatima za članstvo; do sada je 179 profesora izabrano od strane članova RAN-a, a sada imaju dvostruku titulu „profesor RAN, dopsini član RAN-a“ (163 osobe) ili „profesor RAN, akademik RAN“ (16 osoba).

Izvor:
Vranje News 08.06.2022 14:41

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

NAUČNICI VRANJANCI

Galaksija Nova
Vranjska gimnazija (Wikipedia)

U zborniku „Znamenite ličnosti Vranjske gimnazije”upoznajemo se s delima više od 20 naučnika, njenih bivših učenika. A da su oni vredni pomena, može da se vidi već iz kratkog prikaza njihovih ostvarenja. Videće se da gotovo nema naučne oblasti u kojoj se bivši učenici nisu iskazali. Njihovi rezultati značajni su ne samo za Vranje, već i za Srbiju, pa i van granica Srbije.

Prof. dr Branislav Simonović

Vranjska gimnazija proslavila je 2021. godine 140 godina od osnivanja. Tim povodom objavljen je zbornik pod naslovom „Znamenite ličnosti Vranjske gimnazije”. U njemu su dati kratki životopisi 171 ličnosti, bivših učenika Gimnazije „Bora Stanković” u Vranju, koji su svojim delom i dostignućima zaslužili mesto u ovom zborniku. U ovom zborniku upoznajemo se s delima biše od 20 naučnika, njenih bivših učenika. A da su oni vredni pomena, može da se vidi već iz kratkog prikaza njihovih ostvarenja. Videće se da gotovo da nema naučne oblasti u kojoj se bivši učenici Vranjske gimnazije nisu iskazali. Njihovi rezultati značajni su ne samo za Vranje, već i za Srbiju, pa i van granica Srbije.

Pre nego što navedemo podatke o naučnicima iz ovog zbornika da naglasimo da se pojam nauke danas i u vreme osnivanja vranjske Gimnazije, pa i u godinama posle, značajno razlikuju. U ono vreme nauka je podrazumevala najčešće praktična i primenljiva otkrića, od kojih se najveći broj nikada nije objavio, ali su ostali brojni objekti značajni za svakodnevni život. Takvo shvatanje nauke može najbolje da se vidi na primeru našeg Nikole Tesle. O lekarima, među kojima ima i onih čiji naučni rad u medicini zaslužuje pominjanje, ne pišem ovde jer o njima treba da svoju reč kaže neki lekar.

Najbolji i omiljeni učenik, po rečima samog Jovana Cvijića, Rista T. Nikolić, antropogeograf, poznat u Evropi, ostavio je značajna dela, a obradio je 178 naselja. Neka od njih su: „Vranjska Pčinja u slivu Južne Morave (1903.), „Poljanica i Klisura (1908.), „Galijacija Šar planine (1912.) i druga. Njegovi radovi su veoma značajni jer je njima odredio etničku kulturu i nacionalni karakter stanovništva, posebno u krajevima koje su Bugari svojatali. Jedan je od osnivača (s Jovanom Cvijićem) Srpskog geografskog duštva (1910.). Poginuo je na Solunskom frontu 1917. godine.

Milan Vlajinac

Već u prvim godinama posle Prvog svetskog rata, kad je trebalo obnavljati ratom opustošenu i iscrpljenu Srbiju, značajni su doprinosi obnavljanju naše poljoprivrede kroz naučno zasnovane knjige dr Milana Vlajinca, profesora univerziteta: „O podizanju postradale poljske privrede(1920.), „O mlekarskoj proizvodnji pomoću kravljeg mleka (1920.), „O uspešnom gajenju kukuruza (1922.), a i kroz obrazovanje brojnih studenata na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Studija „Elaborat ispitivanja mogućnosti za snabdevanje dobrom pijaćom vodom grada Vranja i dalje okoline njegove (1925.) bila je dobra podloga za izgradnju vodovoda u Vranju. Podignuta je zgrada i iskopani su bunari za prvu električnu centralu u Vranju, da bi Vranje dobilo električnu energiju. Formirana je i prva meteorološka stanica u Vranju (1925.). Prva zgrada u Vranju za koju je urađen statički proračun i građevinski elaborat u skladu s pravilima nauke i struke jeste Vranjska gimnazija. Da je to baš tako urađeno vidi se da i posle toliko godina ova zgrada istrajava. I prvi viseći most s visećim sajlama u Srbiji u Mataruškoj banji, kao i ovo napred navedeno, dela su inženjera Mihajla Simonovića. On je prešao Albaniju, završio fakultet u Francuskoj i vratio se u Vranje da pomogne svom gradu.

Doprinos razvoju srpskog stočarstva dao je i Stojadin Stamenković svojom knjigom „Opšta zootehnika (1920.), i radovima o konjarstvu i stočarstvu uopšte. U izučavanju voća, povrća i vinogradarstva, svojim dao je značajan doprinos profesor Poljoprivrednog fakulteta Milutin Stojanović. „Pouke o čuvanju i negovanju vina (1928.), „O gajenju raznih vrsta povrća (1929.), „Vinogradarstvo (1930.), samo su neke od knjiga ovog vrsnog stručnjaka.

Izgradnja prvih železničkih pruga uoči i posle Prvog svetskog rata delo je bivšeg učenika vranjske Gimnazije, inženjera Petra Milenkovića. Značajan je i doprinos očuvanju i obnovi Borskog rudnika, kao i razvoju obojene metalurgije u ondašnjoj Jugoslaviji kroz delovanje jednog od prvih inženjera rudarstva i geologije, te kao direktora Saveznog geološkog zavoda i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Evgenija Kostića, belgijskog studenta).

Evgenije Kostić


I među matematičarima i astronomima ima značajnih imena iz Vranjske gimnazije. Njihovi radovi i dostignuća su u oblasti diferencijalnih i funkcionalnih jednačina, kompleksne analize, specijalnih funkcija. Reč je o profesoru Elektrotehničkog fakulteta Dragoslavu Mitrinoviću, učeniku čuvenog matematičara Mihajla Petrovića Alasa. Prva žena astronom u Jugoslaviji, dr Ružica Mitrinović, rođena sestra pomenutog profesora, objavila je više radova iz matematike i astronomije. U rešavanju matematičkih problema u teorijskoj astronomiji i nebeskoj mehanici, posebno u kretanju planeta i određivanju malih planeta, značajan je doprinos profesora Božidara Popovića.

Dragoslav Mitrinović

Vranje je dugo bilo mesto gajenja duvana, te nije ni čudno da su se neki od bivših učenika tamošnje gimnazije bavili duvanom i ostavili značajna dela u toj oblasti. Uroš Stajić, koji je doktorirao u Nemačkoj 1903. godine, objavio je više knjiga o duvanu: „Štetočine i bolesti duvana (1911.), „Kultura i sređivanje duvana (1927.), „Duvanski rečnik i druge. Neke od knjiga-udžbenika profesora Ljubiše Tomića (Poljoprivredni fakultet u Beogradu) su: „Poznavanje sirovina duvana (1962.), „Pakovanje duvana i duvanskih prerađevina (1962.), „Tehnologija duvana (1974.), „Tehnologija obrade duvana (1974.), „Tehnologija proizvodnje i poznavanja duvana (1977.) i druge.

U oblasti kablovske (visokonaponske) tehnike i izolacije značajan doprinos dao je profesor Stojan Nikolajević svojom knjigom „Kablovska tehnika (2007.) i drugim radovima. Uveo je metodu konačnih elemenata kao matematički model za proučavanje električnog i toplotnog polja u energetskim elementima. Značajne doprinose farmaciji dali su bivši učenici, Dušan Nešić (infuzioni preparati), Slavoljub Pavlović (enzimska aktivnost tripsina pankreasa) i Sanja Stanković (biomarkeri, farmakogenomika, personalizovana terapija).

Sanja Stanković

Termodinamika, posebno prostiranje toplote i mase, kao i numeričke simulacije u energetici i procesnoj tehnici oblasti su rada profesora Gradimira Ilića. U oblasti razumljivosti govora značajne rezultate ostvario je Časlav Pavlović, profesor na Ajova univerzitetu (SAD) i u Marseju (Francuska). Sinteza i prepoznavanje govora, oblast kojom se on bavi, je osnova veštačke inteligencije. Osnivač je kompanije koja se bavi proizvodnjom digitalnih slušnih aparata i svetski je lider u toj oblasti.

Miodrag Popović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu bavio se pasivnim, mikrotalasnim i aktivnim filterima (koji su primenjeni u prvim generacijama mobilnih telefona), a i digitalnom obradom biomedicinskih signala. Njegovi radovi našli su brojne primene u savremenim elektronskim uređajima; iz njegovih udžbenika školovale su se brojne generacije studenata elektrotehnike. Još jedan elektroničar, Zoran Stamenković, dao je značajne doprinose u proučavanju bežične komunikacije, a radi u Institutu za mikroelektroniku u Frankfurtu (Nemačka).

Dejan Stojković

Teorijski fizičar Dejan Stojković bavi se fizikom visokih energija, uključujući kosmologiju, gravitaciju i elementarne čestice. Značajni su njegovi doprinosi u proučavanju crnih rupa, kosmoloških problema i teorijama višedimenzionalnih prostora. Njegov program generator događaja BlackMax koristi se u CERN-u (Ženeva). I Jelena Stajić bavi se teorijskom fizikom, radila je na nekoliko američkih univerziteta, a bavi se fizikom čvrstog stanja i biofizikom. Od 2014. godine je stariji urednik jednog od najprestižnijih naučnih časopisa Science.

Jelena Stajić

Tatjana Stanojković, molekularni biolog i fiziolog, dala je značajne rezultate u eksperimentalnoj onkologiji, posebno u oblasti radiobilogije i molekularne radijacione onkologije. Na osnovu rezultata ovih istraživanja treba da se individualizuje radioterapija, tj. da se prilagodi svakom onkološkom pacijentu. Svrstana je u 2% najboljih istraživača u svojoj oblasti za 2020. godinu, na listi koja sadrži 190.064 najbolja svetska naučnika. Za svoj rad nagrađena je nagradom grada Beograda Despot Stefan Lazarević za 2020. godinu.

Tatjana Stanojković

U ovom kratkom pregledu naučnih dostignuća bivših učenika Vranjske gimnazije nisu navedeni i brojni značajni rezultati i dostignuća koje su oni ostvarili. Mnogi od njih bili su profesori univerziteta, dekani, direktori instituta ili šefovi laboratorija u značajnim institucijama, članovi mnogih (domaćih i međunarodnih) naučnih komiteta i komisija u kojima se donose odluke važne za budućnost naučnih oblasti, autori brojnih univerzitetskih udžbenika i monografija iz kojih su se školovale i školuju se brojne generacije studenata, a mnoga njihova otkrića našla su primenu u proizvodnji korisnih uređaja. Podaci o životu, radu i o postignutim rezultatima bivših učenika, dati u ovom zborniku, mogu da posluže kao primer sadašnjim učenicima naše gimnazije, da vide da se istrajnim i stalnim radom mogu da postignu rezultati vredni pomena.

Захваљујемо часопису НОВА ГАЛАКСИЈА на уступљеном материјалу, који преносимо без измена.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар