На позив Архиепископа и Митрополита врањског г. Пахомија председник Удружења Врањанаца у Београду проф. др Драган Микић присуствовао је свечаном обележавању великог јубилеја 50 година од обнове православне епархије врањске 1975-2025, које је трајало од 28. октобра до 2. новембра 2025. године.

Првог дана је у Галерији Народног универзитета у Врању отворена изложба старина Епархије врањске, а другог су промовисана епархијска издања. У четвртак, 30. октобра свечано је представљено капитално дело „Шематизам православне Епархије врањске“.

Промоцији су присуствовале истакнуте личности Српске православне цркве и представници локалне власти, чиме је наглашен значај догађаја. Међу њима били су Митрополит врањски господин Пахомије, игуман Свете царске ларве манастира Хиландар, високопреподобни архимандрит Методиjе, као и други бројни представници Епархије врањске. Свечаности су присуствовали и градоначелник Врања др Слободан Миленковић и председница Скупштине града Зорица Јовић.  

Присутнима се обратио и домаћин, Архиепископ и Митрополит врањски господин Пахомије, који је истакао важност „Шематизма“ као трајног записа и ризнице духовности Епархије. Промоција „Шематизма“ представља један од најважнијих догађаја у низу активности којима Епархија врањска обележава пола века од обнове.    

О значају и садржају Шематизма говорили су угледни стручњаци: рецензент протојереј ставрофор Александар Јовановић, директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић и уредник издања проф. др Сунчица Денић.  

У петак 31. октобра, на празник Свети апостол и јеванђелист Лука, у манастиру Преподобни Прохор Пчињски у 9,00 часова отворен је Монашки сабор, а у 20 часова отпочело је празнично бденије.

У суботу 1. новембра био је празник Свети Преподобни Прохор Пчињски, а у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, са почетком у 09,00 часова одржана је Света архијерејска литургија, којој је присуствовао веома велики број верника.  

Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован, уз саслужење епархијског архијереја Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита врањског г. Пахомија и Архијереја и Митрополита кумановско-осоговског г. Григорија, Његово Преосвештенство Епископи: Делчевско-каменички г. Марко и Дремвитски г. Давид. Саслуживали су и викарни Епископ Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, као и Високопреподобни игуман светогорског манастира Хиландара о. Методије, бројно монаштво и свештенство из Српске и Македонске православне цркве.

У оквиру обележавања јубилеја 50 година од обнове Епархије врањске 1. новембра са почетком у 18,00 часова у Позоришту ,,Бора Станковић“ у Врању одржана је свечана Духовна академија. Његово Високопреосвештенство митрополит Пахомије захвалио се свима који су у протеклих пет деценија допринели развоју епархије врањске, како у материјалном, тако и у духовном смислу. Приказан је и филм о Епархији врањској, аутора Ненада Бојкова, вероучитеља и ипођакона. Кроз форму играног и документарног филма указано је на важност положаја и улоге Епархије врањске, која је обновљена 1975. године, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Прослава 50 година од обнове Епархије врањске крунисана је 2. новембра 2025. године Светом Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита крушевског и демирхисарског г. Јована из Православне Охридске Архиепископије, као и многобројног свештенства и монаштва Епархије врањске.

Светој Литургији су присуствовали: архимандрит Методије, игуман царске лавре манастира Хиландара, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, др Слободан Миленковић, градоначелник Врања, представници локалних власти и институција, представници Полиције и Војске Србије, свештенство и монаштво и многобројни верни народ.

У току Литургије Митрополит врањски г. Пахомије је одликовао, поводом педесет година од обнове Епархије врањске, више свештенике за њихову ревност служби у винограду Господњем и они су унапређени у више чинове. Пошто је Света Литургија завршена поздравни говор је одржао Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевски и демирхисарси г. Јован. Након тога приступило се уручењу два ордена Преподобног Прохора Пчињског. Један је додељен Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије, а примио га је директор Управе др Владимир Рогановић, док је други орден додељен Граду Врање, а примио га је градоначелник др Слободан Миленковић.

Након уручења ордења др Владимир Рогановић и градоначелник др Слободан Миленковић одржали су пригодне говоре.

Велики јубилеј 50 година од обнове православне Епархије врањске 1975-2025 завршен је свечаним ручком. На растанку Његово Високо преосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије је професору Микићу уручио по примерак књиге „Шематизам православне Епархије врањске 1975-2025“ и других епархијских издања уз промотивни материјал. Председник Удружења Жуто цвеће је Митрополиту уручио два примерка монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Жутог цвећа 1972-2024“.     

Октобра сваке године Београд постаје европска престоница књиге, а под куполом бeоградског сајма деценијама уназад одржава се манифестација која се бави промоцијом књижевног стваралаштва  и образовања, културном разменом са иностранством и покретањем актуелних књижевних и друштвених питања.

Међународни сајам књига одржан је ове године по 68. пут и представља најстарију и најважнију књижевну манифестацију у региону. Трајао је од 25. октобра до 2. новембра и одвијао се под слоганом „Твоја нова прича”. Штандове 416 директних излагача (325 из земље и 91 из иностранства) обишло је више од 130.000 посетилаца.

Важно обележје 68. Сајма књига био је богат пратећи програм – промоције, презентације, округли столови, трибине – на којима је публици представљен низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу. Од 2005. организује се и „школски дан”. На промоцијама се представљају нова издања.

Ту јединствену књижевну манифестацију посетили су и чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће”. Председник Удружења проф. др Драган Микић и чланови Савета удружења Слободан Стојановић и Мира  Шведић су 29. октобра присуствовали на две веома важне промоције. Прва је била у преподневним часовима у сајамској сали за промоције „Борисав Пекић” где су промовисана издања Епархије врањске, а друга у послеподневним часовима на штанду „Медија центра „Одбрана” где је представљена монографија „Војна болница у Петроварадину (1689–2024)”, аутора пуковника у пензији примаријуса др Драгана Коруге.

Када је реч о издањима Епархије врањске, промоцију је свечано отворио Митрополит врањски господин Пахомије, а о издањима те епархије и јубиларних 50 година од обнове Врањске епархије, са посебним освртом на капитално дело „Шематизам православне Епархије врањске” (књига није било на редовном сајамском програму, већ је приказана по значају који има),  говорила је др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић. То капитално дело настајало је током протеклих двадесет година и њеној изради допринели су многи својим неуморним  радом.

Потом су представљене и две друге монографије. О књизи „Предео изузетних одлика – Долина Пчиње – 20 година управљања” говориле су ауторке др Драгана Остојић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, и Марија Симић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије. Монографију „Птице Долине Пчиње”, аутора Ивана Меденице и Милоша Радаковића, представили су Милош Радаковић, шеф Одсека за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије, и рецензент Братислав Грубач.

Монографију „Војна болница у Петроварадину (1689–2024)”, поред аутора др Драгана Коруге, представили су бригадни генерал др сц. вет. Радивоје Анђелковић, координатор за високо војно образовање и научноистраживачки рад Универзитета одбране, доскорашњи начелник Управе за војно здравство МО, и уредник издања потпуковник Владимир Почуч из Управе за односе са јавношћу. Ово дело пружа свеобухватан увид у најважније историјске догађаје, као и значајне личности које су допринеле настанку и развоју Војне болнице Нови Сад – јединствене и препознатљиве војноздравствене установе нашег система одбране и најстарије болнице у Србији и у Европи.

Књига „Шематизам православне Епархије врањске” штампана поводом јубиларних 50 година од обнове Врањске епархије представља капитално дело које је настајало током протеклих двадесет година и њеној изради допринели су многи својим неуморним  радом, док монографије „Предео изузетних одлика – Долина Пчиње – 20 година управљања” и „Птице Долине Пчиње” представљају резултат дугогодишњег истраживачког и стручног рада сарадника Завода за заштиту природе Србије и Епархије врањске, који заједнички управљају овим јединственим природним добром.

По завршеној промоцији ових издања Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије упознао је председника Удружења проф. др Микић са ауторима и рецензентима поменутих монографија. У пријатном разговору током краћег дружења Митрополит врањски г. Пахомије је представио програм обележавања великог јубилеја, 50. година од обнове Епархије врањске 1975 – 2025. и још једном позвао председника и чланове Удружења да узму учешћа у прослави педесетогодишњице рада обновљене Епархије врањске.  

Свечана прослава јубилеја у Врању почела је 28. октобра и трајала је до 2. новембра. Поменуте монографије су том приликом промовисане у галерији Народног универзитета у Врању. Посебно свечана била је промоција капиталног дела, историјског прегледа од непроцењиве вредности „Шематизам православне Епархије врањске” одржана 30. октобра 2025.

На данашњи дан, 6. новембра Политика је објавила чланак Слободана Стојановића, члана Удружења „Жуто цвеће“ под насловом „Инспиративне књиге о Пчињи, који се налази у прилогу.

Саборна црква Свете Тројице у Врању је главни и највећи православни храм у Врању и средишна црква Врањске епархије, која је настала крајем 17. века. Она представља непокретно културно добро за чију је заштиту надлежан Завод за заштиту споменика културе. Иако је велика Саборна црква грађена уз помоћ врањског паше Хусеина – „великог пријатеља Срба“, на Спасовдан 1843. године Турци и Арнаути из околине су је оскрнавили. Под утицајем међународне јавности Порта (Отоманско царство) је похватала и казнила одговорне али штета за порушену Саборну цркву није исплаћена. Због тога су Врањанци сопственим средствима на темељима претходне подигли нову цркву.

Црква је грађена од 1858 – 1860, а градитељ је био Андреја Дамјанов пореклом из дебарског краја, док је његов брат израдио олтарску преграду. Сликарски део посла на иконостасу урадио је Димитар Крстевич, тада најпознатији и најдаровитији иконописац у вардарској Македонији. На иконостасу Саборне цркве у Врању он је насликао престоне и празничне иконе, ликове апостола и целивајуће иконе, док су слике у соклу, царске двери и Крст Христовог распећа сликали други иконописци. Живопис који се тренутно налази на зидовима храма урађен је 1859. године.

Олтар је најсветији део хришћанске цркве. То је место где се обавља Света литургија. После више од 150 година од првог фрескописања олтара у највећој светињи у Врању – храму Свете Тројице фрескописање се ради поново ове године. Отпочело је априла месеца и трајаће око шест месеци. Површина олтара која се фрескопише је око стотинак квадратних метара. Иконописање се ради специфичном техником која подразумева осликавање на платну које се касније монтира на зид.

Председник црквене општине Саборног храма Свете Тројице у Врању господин Данијел Костић је у свом интервјуу рекао да је црквена општина платила део цене фрескописања олтара, али је истакао да је за завршетак фрескописања у целости потребна финасијска помоћ свих људи добре воље, посебно Врањанаца који својим прилозима могу значајно да помогну. То је уједно и прилика да се на јужном зиду олтара по завршетку живописа упишу имена свих дародаваоца који буду оставили своје име и презиме ако то желе – додао је Костић.

Више података можете сазнати на линку https://vranjskaplustv.rs/2025/09/24/u-toku-freskopisanje-oltara-u-sabornom-hramu-svete-trojice-u-vranju/

Позивамо чланове Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће у Београду да својим добровољним прилозима финансијски помогну фрескописање олтара Саборног храма Свете Тројице у Врању.

Рачун је 200-3175040101008-20 у банци Поштанска штедионица, прималац је Црквена општина храма Свете Тројице Врање, Ивана Милутиновића 26, Врање. Сврха уплате је За фрескопис Саборног храма у Врању.

Сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2025”, 12. по реду, одржан је ове године од 23. до 26. септембра на Београдском сајму. То је традиционална манифестација која се одржава сваке друге године. Покровитељ је Министарство одбране Републике Србије, а суорганизатор компанија „Југоимпорт–СДПР”.

Овогодишња сајамска манифестација окупила је више од 200 излагача из преко 30 земаља,  а изложбени простор био је већи за 30 одсто него пре две године и обухватао је поред стандардних хала 1 и 4, и хале 1А и 2. Међу излагачима била је, као и на свим претходним сајмовима и врањска компанија „Јумко”, познати домаћи произвођач маскирне, заштитне и балистичке опреме за војску, полицију и јавна предузећа. Они су ове године имали видно проширен производни асортиман који су изложили на штанду површине 140 квадратних метара – три пута већем него на претходном „Партнеру”.

Овогодишњи сајам дао је и нови подстрек развоју компаније „Јумко” јер је генерални директор (као и директори осталих предузећа Одбрамбене индустрије Србије) потписао уговор са Министарством одбране о трећем инвестиционом циклусу улагања у производне капацитете, као и уговор за опремање савременим наоружањем и војном опремом организационих целина Министарства одбране и Војске Србије.

Током прва два сајамска дана,  штанд „Јумка” посетила је делегација Завичајног удружења Врањанаца у Београду, коју је предводио председник удружења проф. др Драган Микић и у разговору са генералним директором Зораном Стојковићем и његовим сарадницима  упознала се са производним програмом и новитетима те компаније.

Чланови Удружења проф. др Микић, Милан Златковић и Мира Шведић обишли су потом сајамске хале и разгледали средства наоружања и војне опреме која су била изложена  –модерне борбене платформе, разне врсте беспилотних летелица, системе веза или друго. Посебно су се задржали око средстава која су новоуведена у наоружање или набављена из увоза. У разговору са припадницима Војске и Министарства одбране, који су средства промовисали, сазнали су њихове основне карактеристике и предности које као новине у наоружању доносе нашој војсци.

Обавештење о одржавању треће по реду манифестације „Ханско вече“ у Београду – 3. октобра 2025.

Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу и Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду су, имајући у виду значај и вишегодишњи допринос унапређењу и развоју области у којима делују показали обострани интерес да закључе споразум о пословно техничкој сарадњи. Та сарадња би била заснована на принципима равноправности, међусобног уважавања, савесности и поштења, уз максималну заштиту професионалних, моралних и материјалних интереса друге споразумне стране. Са тим циљем, Педагошки факултет и Удружење су почетком августа 2025. године договорили да Споразум о пословно-техничкој сарадњи закључе и потпишу у суботу, 30 августа, током трајања манифестације Дани Врања 2025. 

За овај свечани и веома важан догађај за Завичајно удружење руководство Удружења је формирало делегацију у саставу: проф. др Драган Микић, председник Удружења, Ивица Станковић, председник Управног одбора, Слободан Јанковић, члан Управног одбора и Мира Шведић, члан Удружења. Делегација је током трајања Дани Врања 2025. имала у плану да реализује више активности, у чему је потпуно и успела. 

Тачно у заказано време чланови делегације Удружења „Жуто цвеће“ су дошли на Педагошки факултет где их је у свом кабинету примила декан факултета, проф. др Драгана Станојевић са својим сарадницима, продеканом за наставу доц. др Аном Спасић Стошић, продеканом за међународну и институционалну сарадњу проф. др Александром Стојадиновићем и секретаром Факултета мастер правником Миливојем Златковићем. 

После речи добродошлице које је декан проф. др Станојевић упутила члановима делегације Удружења, она их је у кратким цртама упознала са историјатом и радом факултета. Истакла је да је Педагошки факултет у Врању прва и највећа високошколска установа са дугом традицијом, која образује учитеље на југу Србије. Свој рад је започела давне 1946, као Учитељска школа, да би 1954. прерасла у петогодишњу Учитељску школу, а  1972. године у Педагошку академију „Иво Андрић”. Учитељски факултет у Врању, који је основан 1. октобра 1993, прерастао је у Педагошки факултет 1995, који је свој рад реализовао у седишту факултета у Врању. Почев од 1998. године факултет има и истурено Одељење у Неготину. На Педагошком факултету, кроз три акредитована нивоа студија образује се наставни кадар, и то дипломирани учитељи и дипломирани васпитачи, као и мастер професори технике и информатике.

Поред тога, на факултету постоје и мастер академске студије које трају годину дана и доносе звање мастер учитељ односно мастер васпитач. Посебност факултета је да постоји студијски програм Интегрисане академске студије, мастер професор технике и информатике у трајању од пет година, на којем се стиче звање мастер професор технике и информатике. Такође постоје и докторске академске студије – Методика, које доносе звање доктор методике наставе.

На крају свог излагања декан проф. др Станојевић је изнела бројчане податке из којих се могло закључити какво је занимање младих за студије на Педагошком факултету и истакла да се наставно особље факултета бави и научно-истраживачком делатношћу, публиковањем књига, уџбеника, монографија, као и часописа Годишњак Педагошког факултета.

У наставку састанка реч је узео проф. др Микић који је домаћине укратко упознао са радом и историјатом столетног Удружења Врањанаца у Београду, његовим циљевима и активностима, а у грубим цртама и са персоналним саставом пре свега садашњег руководства Удружења, али и шире. Притом, др Микић је истакао своје виђење значаја квалитетног образовног наставног кадра и врсних младих студената и ученика за свако, па и наше друштво и његову будућност, те да је образовање без сваке сумње један од најважнијих стубова развоја и напредка сваке државе и народа. 

Говорећи о раду Удружења проф. др Микић је истакао да се он одвија према Статуту Удружења са јасно зацртаним циљевима за очување традиције, културе и обичаја Врања и врањског краја. Не мање важне су и активности на омасовљењу и активирању чланства, као и увођењу новина у раду, истакао је Микић и притом навео неке активности Удружења током 2025, које се раније у Удружењу нису плански спроводиле. Тако на пример, почетком текуће године у Удружење је, уз помоћ градоначелника Врања, примљено четворо младих Врањанаца, који спадају међу најбоље студенте универзитета у Београду из Врања, а крајем јуна месеца 2025, по први пут у својој историји, Удружење је уручило награду једном од најбољих ученика гимназије „Бора Станковић“ у Врању.

Током пријатног и плодоносног разговора који је трајао више од сат времена поменути су неки од могућих видова сарадње, а представници обе делегације били су сагласни да би улога успешних и познатих Врањанаца у Београду могла бити од великог значаја и помоћи родном крају, па и самом Педагошком факултету у даљем раду. Сви су били сагласни да посебан акценат треба ставити на сарадњу у областима образовања и културе, унапређења положаја студената и ученика, развоју образовно-васпитног система и културе у Републици Србији, као и на афирмацији вредности Врања и достигнућа Врањанаца у врањском крају и ван њега. Од значаја је, ништа мање и неговања традиције, обичаја и говора врањског краја и очување културно-историјске баштине Републике Србије, те очувања националног и културног идентитета српског народа и хуманитарног рада.

Након потписивања Споразума о пословно-техничкој сарадњи, професор Микић је, у име Удружења, декану Факултета уручио примерак нове монографије Удружења под називом „Од клуба Врањанаца у Београду до удружења Жуто цвеће (1972 – 2024)”, чији је издавач Удружење Жуто цвеће, а аутор сам професор Микић. Како се у вечерњим часовима тог дана одржавала промоција монографије у позоришту „Бора Станковић“ у Врању, др Микић је позвао декана факултета и њене сараднике да присуствују промоцији. 

Декан проф. др Станојевић је захвалила делегацији Удружења што је библиотека Педагошког факултета обогаћена таквим капиталним монографским делом, које сведочи о друштвеној атмосфери протеклих деценија, преломним тренуцима у развоју државе и значају који су истакнути Врањанци у свему томе имали.

После званичног дела састанка повео се разговор различитим темама које се тичу рада факултета, интересовања за студирање на Педагошком факултету код младих људи из Врања и појединих делова Србије, али и појединих крајева бивше Југославије. Било је речи и о потребном броју и квалитету студената који уписују факултет, како би се у што краћем временском периоду обезбедио недостајући наставни кадар. Говорило се и о београдским Врањанцима, члановима Удружења који су завршили ондашњу Учитељску школу, од који се неки и радо одазивају на факултетске свечаности и прославе. Међу њима су наш познати појац Љубомир Љуба Манасијевић, легендарни интерпретатор врањског мелоса Станиша Стошић и чувени певач народне музике Чеда Марковић. Међу њима је и познати интерпретатор народне музике Ивана Тасић, која је ванредни професор на Педагошком факултету и почасни члан Удружења Жуто цвеће. У једном делу овог пријатног разговора проф. др Драгана Станојевић је бираним речима и са поносом говорила о два професора Учитељског факултета. Први је професор Момчило Златановић, а други професор Зоран Петрушијевић ЗоП, један од најбољих врањских сликара.

На крају посете Педагошком факултету домаћини су повели чланове делегације Удружења у краћи обилазак тог лепог факултетског здања, чије зидове ходника красе ликовни радови некадашњих студената – од оних мање познатих до оних која су оставила траг у свету ликовне уметности.

БРОЈЧАНИ ПОКАЗАТЕЉИ

Педагошки факултет свој рад реализује у седишту факултета у Врању , а од 1998. и у Одељењу у Неготину. Од оснивања до данас на Факултету је дипломирало 1.825 студената на основним и 319 на мастер студијама. Знање мастера стекло је 46 последипломаца, а одбрањене су 23 докторске дисертације. У текућој години на Педагошком факултету Врању студира преко 800 студената, а факултет има 65 запослених, од којих је 40 наставника и сарадника и 25 ваннаставних радника. 

Битан сегмент рада су и ваннаставне активности. Ту се нарочито истиче Мешовити хор студената Даскал, који је добитник многих награда и признања у земљи и свету. Поред тога, сваке године се одржава већ препознатљива Смотра беседништва, као и многе друге креативне радионице. 

У Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању, у оквиру манифестације „Дани Врања 2025” промовисана је 30. августа монографија „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, аутора проф. др Драгана Микића. На промоцији су поред аутора, о књизи говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења, и Мира Шведић, уредница монографије. Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца који су својим присуством испунили Камерну салу.

Четворочлана делегација Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће, у саставу проф. др Драган Микић, председник Удружења, Ивица Станковић, председник Управног одбора, Слободан Јанковић, члан Управног одбора и Мира Шведић, члан Удружења, претходне седмице била је у тродневној посети Врању. Њихов првенствени циљ био је одржавање промоције монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, чији је аутор  председник Завичајног удружења. Промоција се, према програму, одржавала у оквиру манифестације „Дани Врања 2025”.

Програмом је било предвиђено да се монографија представи трећег дана те манифестације, 30. августа, са почетком у 19 часова у дворишту Музеј куће Боре Станковића, али су временске (не)прилике утицале да се тог дана промени план о месту одржавања. У преподневним часовима, путем друштвених мрежа и тв медија грађанство је, од стране организатора обавештено о поменутој промени, али су током тог дана и сам аутор, као и други промотери монографије СМС и вибер порукама обавештавали Врањанаце да ће промоција бити одржана у исто време, али у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању.

Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца, и они су у великом броју на њу дошли и по пљуску и невремену, које се тог дана у поподневним часовима обрушило над Врањем. Камерна сала била је испуњена до последњег места. Присуствовали су и челници руководства Града Врања и црквени великодостојници. Промоцији су присуствовали градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је био и један од промотера монографије, његово високопреосвештенство митрополит врањски господин Пахомије, заменик градоначелника Милан Илић, председница Скупштине Зорица Јовић, представник 4. бригаде Копнене војске мајор Зоран Станојевић, декан Педагошког факултета у Врању проф. др Драгана Станојевић, директор Историјског архива у Врању Ненад Јовић, директор Библиотеке „Бора Станковић” у Врању Зоран Најдић, члан Удружења „Жуто цвеће” познати Врањанац Томислав Симоновић, колеге и пријатељи промотера, председника Удружења и председника УО Удружења и други Врањанци.

На промоцији су поред аутора проф. др Микића, говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник Управног одбора Удружења Ивица Станковић и уредница монографије Мира Шведић, а медијатор програма била је ПР и инспицијент позоришта „ Бора Станковић” Јасмина Стојиљковић. 

Камерна сала, амбијент рустичног изгледа са полукружним сводом, која је унутар позоришта направљена током реконструкције те установе културе после пожара 2012. године, била је право место у коме је могло да се прича о историји и промовише дело које говорио о 54 године рада удружења, а које иначе има столетне корене.  Зато је на почетку промоције и било најпре речи о историји. Аутор проф. др Драган Микић је рекао да монографија обухвата почетак рада Клуба Врањанаца, да прати његов раст и развој кроз године, до данашњих дана. Истакао је да су први кораци ка писању монографије предузети 2018. године, али је даљи рад успорила пандемија ковида 19, па је посао настављен тек крајем 2021. године. Књига је штампана почетком 2025. године. Интензиван рад на монографији је потрајао пуне две године, јер је захтевао додатна истраживања – за многе податке се није знало, па ни за тачан датум или време када је донета одлука да се рад Клуба Врањанаца у Београду обнови.

Говорећи о значају књиге за Врање, градоначелник др Слободан Миленковић, истакао је да је монографија дело од немерљивог значаја за град, и да се ради о „једном од оних капиталних дела која су засигурно сведоци једног времена”.

– Богата информацијама, фотографијама, детаљно описујући на тренутке и трновит пут, од Клуба Врањанаца до „Жутог цвећа”, приповеда о огромној вољи групе људи који нису желели да забораве свој завичај, обичаје и традицију свога краја. Ово дело сведочи и о златном времену врањске привреде, која је била ослонац Удружења Врањанаца у Београду и организацији врањских вечери. Такође, монографија нас враћа у сетна времена када су врањске вечери биле једна од најпопуларнијих манифестација у престоници. Биле су то престижне вечери севдаха и мерака у Београду, тим пре јер су наступала тада најзвучнија имена народне музичке продукције – од Усније Реџепове и Станише Стошића до Бакије Бакића и његовог оркестра. У оквиру ових вечери представљано је Врање, кроз наш менталитет, културу, севдах и мерак, без којих не можемо, кроз специфичности и особености нашег карактера.

Градоначелник је апострофирао изузетну сарадњу Града са Завичајним удружењем Врањанаца „Жуто цвеће” и истакао: – Локално руководство континуирано је помагало удружење око најважнијих ствари, као што је то био случај са закупом простора за рад удружења у Београђанки. Захваљујући нашем Врањанцу, Мирољубу Алексићу већ пар година уназад удружење ради у просторијама Алко групе, на чему смо сви веома захвални – рекао је градоначелник др Миленковић.

У наставку вечери, промоција се одвијала на занимљив начин за публику – на видео-биму су се мењале фотографије из монографије, а програм је водила медијаторка Јасмина која је аутору и промотерима постављала питања. Током једног часа посетиоци су могли много тога да сазнају о монографији, пре свега од аутора, проф. др Драган Микића. Он је говорио о коренима старог удружења Врањанаца, основаног 1921. године, потом о стваралачком путу и историјату свог дела. Говорио је о свом интересовању за историју, најпре за историју санитета, а кад му је Ранка, ћерка чика Јоце Стојменовића, оснивача и председника Удружења читаве две деценије, предала богату архиву старог удружења, заинтересовао се и за историју Клуба, касније Удружења.

Микић се потом осврнуо на истраживачке радње које је морао да предузме како би сазнао појединости око почетака рада Клуба, а посебно и око биографија приказаних у монографији. 

– Једно од најдражих поглавља су ми биографије председника удружења и знаменитих личности и уважених чланова, јер смо ту представили више чланова за које нисмо уопште знали да су били чланови удружења док нисмо изучили архиву Клуба, касније Удружења Врањанаца у Београду. Истраживања су била напорна. Често смо уз велике потешкоће успостављали контакте са члановима породица, одлазили у установе у којима су они радили, обраћали се различитим архивама или претраживали књиге у којима би њихова имена требало да буду уписана и, не ретко, прелиставали дневну штампу. Понекад смо одлазили и на места где су неки чланови сахрањени, да са њихових надгробних споменика усликамо њихову фотографију, да сазнамо податке о именима чланова породице, датуме рођења и смрти.

Професор др Микић је истакао и сарадњу са Српском православном црквом и Епархијом Врањском, а посебну пажњу посветио је поновном (после 78 година) отпочињању прославе Светог Атанасија Великог 31. јануара 2019. Стицајем околности он је био први домаћин обновљене славе – наставио је тамо где је његов презимењак, Јован Микић требало да буде 31. јануара 1942, али није због рата. Испричао је и анегдоту насталу после славе, када је у просторије Удружења у палати „Београђанка” дошао тада владика врањски, а данас митрополит господин Пахомије. Он је, угледавши да икона Светог Атанасија Великог стоји на заклоњеном месту, закуцао ексер на другом зиду и окачио икону, како је рекао  „да гледа у Храм Светог Саве”.  

Аутор је потом причао о врањским вечерима, о лепоти те манифестације, о сарадњи тада бројне и богате врањске привреде и Удружења, посебно око реализације манифестације Дани Врања у Београду, који су некад трајали по две три недеље, па и дуже у хотелу Југославија. На њима једно време било присутно и више од 20 привредних и културно-друштвених колектива из Врања и врањског краја.

– Мислим да смо се јако добро снашли око описивања врањске вечери. И јако је добро што смо све податке ставили у табеле, и што сада знамо колико је било скуштина Клуба/Удружења, а колико врањских вечери. Некад је било и по десетак врањских вечери у току једне манифестације Дани Врања у Београду – рекао је аутор.

А када га је медијаторка промоције Јасмина Стојиљковић упитала који су били разлози да напише своје дело, проф. др Микић је одговорио да „у суштини књига представља Врањанце и Врање и носталгију за Врањем”.

На крају је истакао да је током рада имао велику подршку чланства и посебно руководства удружења Жуто цвеће, али и да се искрено нада да ће после ове презентације добити и неке нове податке о Завичајном удружењу. Они ће бити значајни за нову збирну монографију, која је у припреми, а која ће се једноставно звати Удружење Врањанаца у Београду 1921–2026. Издавањем те књиге обележиће се 105 година постојања Удружења, 150 година од рођења нашег најпознатијег Врањанца Боре Станковића, иначе члана Удружења између два светска рата и 145 година постојања врањске гимназије, чији су ученици били и сада су у великом броју чланови Удружења.

У наставку промоције, о књизи је говорила уредник тог дела Мира Шведић. Она је представила њен садржај и изнела утисаке о раду. Рекла је да је обимна архивска грађа (која иницијално броји преко хиљаду страна) распоређена у девет поглавља, различите дужине и структуре, да је богато илустрована и има око 450 фотографија, од којих трећину чине факсимили разних докумената (156), што указује да су већином коришћени изворна документа, који књизи дају аутентичности и оригиналности. Богатство књиге представљају и табеле којих има 12. Оне на јасан, сликовит и  језгровит начин приказују оно што је на десетинама страница описано у књизи. Али право богатство монографије јесу биографије. Најпре биографије седам председника Клуба/Удружења, потом 19 знаменитих чланова Удружења, па 16 уважених и 12 чланова актуелног руководства.

Потом је објаснила како је било уређивати такву књигу: – Суочили смо се са удружењем које је попут феникса васкрсавало – оснивано, гашено, обнављано у три наврата од 1921, када је основано. Суочили смо се са јако обимном документацијом, а да је, при том, било мало директних докумената који сведоче о почецима. Аутор је морао да их реконструише на основу посредних сазнања и докумената, чак и новинских натписа. Сати разговора су утрошени да би се кроз причу реконструисао почетак обнављања рада Удружења. Срећом, имали смо добро скројен план и садржај књиге, који је само уз мале нијансе мењан до краја рада, што нам је давало добар правац кретања.

– И на крају, али не најмање важна била је идеја водиља да читаоцима, пре свега члановима Удружења, али и свим Врањанцима ма где живели, па и онима који воле Врање и врањски крај, а нису Врањанци, као и најширој читалачкој публици, представимо једно време, његове јунаке и бројне актере, којима се треба поносити. На њих можете бити поносни и ви поштовани Врањанци јер је из вашег града и краја све и потекло  – истакла је уредница.

Поносан на уложен труд да Удружење и град Врање добију тако значајну књига био је и Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења. Он је укратко подсетио присутне на промоцији на историјат столетног удружења Врањанаца, на значајну улогу коју је имало 10 његових председника, и истакао да је 2021, на стогодишњицу постојања, штампана и промовисана монографија старог удружења – „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941”, аутора Драгана Микића и Наде Петровић.

– С обзиром да сам био у прилици да погледам текст ове нове монографије и да са др Микићем неколико пута заједно прелиставамо њене странице, мало је рећи да сам одушевљен и поносан што имамо на једном месту збирку свих догађаја, важних аката, бројних биографија и фотографија, које немају цену. Листајући странице монографије, посебно су ми запали за око описани изрази за које смо ми чули и изговарали их читајући књиге нашег великог књижевника Боре Станковића, али их нисмо познавали – рекао је Ивица Станковић и потом причитао део књиге у коме се описује значење речи дерт и севдах.

Он је потом захвалио аутору што је забележио шта су урадили претходници, али и оно шта раде садашњи чланови удружења за Врање и грађане Врања. Захвалио је и градоначелнику Врања др Слободану Миленковићу, бројним привредницима и грађанима Врања који су помагали и помажу да се Удружење развија. И на крају промоције Ивица Станковић прочитао је текст из књиге који на прави начин описује повезаност са Врањем београдских  Врањанаца:  

– Ми Врањанци у Београду, увек носимо у срцу свој родни град и често се са носталгијом сећамо помало идиличних слика из детињства и младости, места на којима смо се дружили, играли, певали и ашиковали. Јер наше Врање, за разлику од других градова „сунце прво огреје”, како је записао 1936. године Ћамил Сијарић, познати југословенски књижевник и романописац, који је игром судбине био знаменити ђак врањске гимназије и ту матурирао 1936. године. И где год били, наша је душа „непрекидно обасјана тим сунчевим сјајем”. Ова монографија je задржала делић тог врањског сунчевог сјаја, надахњује нас традицијом, али и даје подстрек за будући рад.

Иначе, ово је била друга промоција те монографије. Прва је одржана 26. марта у Кући краља Петра Првог на Сењаку, у оквиру манифестације „Дани Врања у Београду 2025”.

УРУЧЕНЕ ТРИ МОНОГРАФИЈЕ

Током тродневне посете делегације Завичајног удружења Врању, од 29. до 31. августа, председник проф. др Драган Микић уручио је три монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)” установама са којима Удружење сарађује.

Једну монографију аутор је уручио првог дана посете Врању (29. августа 2025)  генералном директору Холдинг компаније „Јумко” Зорану Стојковићу у знак сећања на вишедеценијску сарадњу. Та позната врањска фабрика спонзорисала је готово све манифестације Дани Врања у Београду у протеклих пола века и редовно се одазивала многим акцијама Удружења. Чланови удружења потом су се задржали у срдачном разговору са директором и његовим сарадницима.

Другу монографију аутор је уручио у суботу 30. августа декану Педагошког факултета у Врању проф. др Драгани Станојевић, након потписивања споразума о пословно-техничкој сарадњи између Завичајног удружења и факултета у Врању. О овој активности за сајт ће бити урађен посебан извештај.

 Трећег дана посете, 31. августа, проф. др Микић састао се са Петром Стојановићем сином генерала Светислава Стојановића Бизона, који је био један од оснивача Клуба Врањанаца у Београду 22. априла 1972. године (усред епидемије вариоле) и први његов председник. Петар живи у иностранству, у Холандији, а сретна околност је да је током промоције био у Врању. У срдачном разговору испричао је понешто и о свом оцу, али и о његовим пријатељима, од којих су неки били актери у монографији, уз нескривено задовољство што је монографија која му је уручена угледала светло дана и што је вратила његовог оца на место које му у историји припада.

Марта 2025. године Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду публиковало је монографију под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024). Прва промоција ове публикације, чији је аутор проф. др Драган Микић, а издавач Удружење „Жуто цвеће“ одржана је под покровитељством Града Врања у Кући Краља Петра Првог на Сењаку у Београду током обележавања манифестације Дани Врања у Београду 2025′.    

На страницама монографије оживљавају људи који су својим чињењем доприносили да Удружење нараста и који су временом израсли у знамените личности главног града. Читајући је може се осетити друштвена атмосфера протеклих деценија, сагледати преломни тренуци у развоју државе, пратити нарастајућа снага економије врањског краја и њен поход у освајање београдског тржишта. Видљиве су и све привредне организације које су постојале у то време и значајно помагале организацију манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду. Може се закључити и о начину размишљања у одређеним  политичким и друштвеним ситуацијама. Сагледиве су и акције које су предузимале секције и комисије Удружења. Могу се пратити и годишње скупштине и састанци Управног одбора и прочитати правила и статути који су доношени. Читањем биографија чланова Удружења постаће вам блиски они који су Удружењем управљали и представљали Врање у Београду и свету.

Монографија Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024) је формата 28 х 22 цм, има 512 страница штампаних на 135 гр мат кунздрук папиру, са тврдим пластифицираним корицама, у тврдом повезу, шивено концем, са округлом рикном. Њена друга промоција ће се одржати у Врању у суботу, 30. августа 2025. од 19 часова у дворишту Куће Боре Станковића, у склопу програма Дани Врања 2025′.

У прилогу је дат и пример уплатнице чланарине, па Вас молим да уплатите чланарину за 2025. годину, а они који то нису урадили изврше и уплату за 2024. годину.  

Председник удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић

Марта 2025. године Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду публиковало је монографију под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024). Прва промоција ове публикације, чији је аутор проф. др Драган Микић, а издавач Удружење „Жуто цвеће“ одржана је под покровитељством Града Врања у Кући Краља Петра Првог на Сењаку у Београду током обележавања манифестације Дани Врања у Београду 2025′.    

На страницама монографије оживљавају људи који су својим чињењем доприносили да Удружење нараста и који су временом израсли у знамените личности главног града. Читајући је може се осетити друштвена атмосфера протеклих деценија, сагледати преломни тренуци у развоју државе, пратити нарастајућа снага економије врањског краја и њен поход у освајање београдског тржишта. Видљиве су и све привредне организације које су постојале у то време и значајно помагале организацију манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду. Може се закључити и о начину размишљања у одређеним  политичким и друштвеним ситуацијама. Сагледиве су и акције које су предузимале секције и комисије Удружења. Могу се пратити и годишње скупштине и састанци Управног одбора и прочитати правила и статути који су доношени. Читањем биографија чланова Удружења постаће вам блиски они који су Удружењем управљали и представљали Врање у Београду и свету.

Монографија Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024) је формата 28 х 22 цм, има 512 страница штампаних на 135 гр мат кунздрук папиру, са тврдим пластифицираним корицама, у тврдом повезу, шивено концем, са округлом рикном. Њена друга промоција ће се одржати у Врању у суботу, 30. августа 2025. од 19 часова у дворишту Куће Боре Станковића, у склопу програма Дани Врања 2025.   

У прилогу је и програм Дани Врања 2025‘

ПРОГРАМ ДАНА ВРАЊА 2025′

Четвртак 28. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00 – 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

17.30 – 18.00: Дефиле домаћих и иностраних фолклорних ансамбала (од Дома ученика до Градске куће)

18.00: Пријем фолклорних ансамбала у Градску кућу

Доњи део шеталишта

18.00 – 20.30: Изложба „Сведоци историје”– ЈУ Историјски архив ,,31. јануар”

Трг Станише Стошића

18.30 – 20.30: Изложба „60 година Севдаха” – ЈУ Културно-образовни центар

19.00 – 20.30: Наступ фолклорних ансамбала и КУД-ова

Мала бина

20.30: Звуци врањске трубе – оркестар Ивице Чемића

Централна бина

21.30: Концерт Енерџи Бенда

Петак 29. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00– 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

17.00 – 20.30: Изложба „Дани Врања кроз време”

Трг Станише Стошића

18.00 – 19.00: Презентација врањских специјалитета такмичарског карактера уз културно-уметнички програм

Мала бина

19.00 – 20.00: Књижевно вече списатељице Ане Атанасковић – Јавна библиотека Бора Станковић

Музеј кућа Боре Станковића

20.00 – 21.15: Представа „Ружа увела” – Позориште Бора Станковић

Мала бина

20.30 – 21.30: Звуци врањске трубе – оркестар „Врањски мерак”

Централна бина

22.00: Концерт Наташе Беквалац

Субота 30. 8. 2025.

07.00 – 17.00: Успон до Барелића – Мотине са обиласком цркве Св. Ђорђа у Пуношевцу – ПК Железничар 2006

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00 – 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

18.30 – 20.00: Креативни атеље – Културно образовни центар

Централни градски паркинг

14.00 – 19.00: „Рели пријатељства” – изложба олдтајмера

Трг Станише Стошића

18.00 – 19.00: Музеј кроз дечије очи: „Скривени детаљи и машта на делу” – Народни музеј Врање

Музеј кућа Боре Станковића

19.00 – 20.00: Промоција монографије „Од клуба Врањанаца у Београду до удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, аутора проф. др Драгана Микића

Мала бина

19.00–20.00: Књижевно вече дечијег писца Милоша Петковића – Јавна библиотека Бора Станковић

20.00– 20.30: Вече анимираног филма – Школа анимираног филма

20.30–21.30: Звуци врањске трубе – оркестар Роберта Демировића

Централна бина

22.00: Концерт Жељка Васића

Недеља 31. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

17.00 – 20.00: Изложба културног стваралаштва и радионице старих заната

18.00 – 20.00: Изложба „Врањски говор кроз Шафове илустрације” – Школа анимираног филма

18.00 – 20.00: Радионица „Жути цвет” – Школа анимираног филма

Мала бина

18.00 – 18.30: Представа за децу „Црвенкапа” – Позориште Бора Станковић

18.30 – 19.30:Књижевно вече списатељице Александре Љубић – Јавна библиотека Бора Станковић

19.30 – 20.00: Радио драма „Побратими” по тексту Жикице Димитријевића

20.30 -21.30: Звуци врањске трубе – оркестар Ненада Младеновића

Централна бина

21.30: Концерт Зорице Брунцлик

23.00: Наступ ДЈ

Поштовани чланови Удружења, користим прилику да вас подсетим да треба да уплатите чланарину за 2025. годину, а за оне  који то нису учинили прошле године и за 2024, годину, у прилогу је и примерак уплатнице.

С поштовањем,

Председник удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић

Управни одбор Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ је на својој 39. седници одржаној 6. марта 2025. усвојио предлог да се једном од најбољих ученика гимназије „Бора Станковић“ у Врању, по први пут у 104 година дугој историји Удружења 2025. године додели награда Удружења. На наредној, 40. седници одржаној 29. маја Управни одбор је усвојио предлог Комисије за организацију Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025 да се награда у виду лаптопа додели једном од три предложена ученика врањске гимназије, и то Данилу Стаменковићу.

У договору са директорком гимназије Сузаном Мишић Станковић делегација Удружења у саставу проф. др Драган Микић, председник Удружења и Ивица Станковић, председник Управног одбора посетила је гимназију у суботу 21. јуна 2025. године. Церемонија свечаног уручење награде планирана је тог дана са почетком у 11 часова у библиотеци гимназије, а о овом догађају благовремено су обавештени и позвани да присуствују представници Града Врања на челу са Градоначелником др Слободаном Миленковићем и већина локалних медија.

Лауреат за 2025. годину Данило Стаменковић завршио је основну школу као  носилац  дипломе „Ђак генерације“, дипломе „Вук Караџић“ и шест диплома „Доситеј Обрадовић“. Он је јуна 2025. године завршио други разред (природно-математички смер) гимназије „Бора Станковић“ у Врању са просечном оценом 5,00. Од почетка школовања до уручења награде Удружења освојио је преко 140 награда, и то из српског језика, математике, хемије, физике, географије, технике и технологије, од општинског до републичког нивоа такмичења, и на бројним литерарним и ликовним конкурсима на националном и регионалном нивоу. Светосавску награду Министарства просвете Републике Србије за постигнућа у области природних и друштвених наука, уметности и спорта добио је 2023, а за најбољег ученика у Врању 2022. године.

Као ученик првог разреда гимназије „Бора Станковић“ у Врању, освојио је пет првих места на окружним такмичењима из српског језика, математике, физике, хемије и географије и имао пласман на  три државна такмичења. Током 2024. године освојио је прво место на литерарном конкурсу Задужбине Олге и Николе Ј Динић за песму Химна Гимназије „Бора Станковић“. На Међународном фестивалу „Градишко прољеће“ (БиХ) освојио је друго место, а на конкурсу Министарства одбране и Министарства просвете „Момчило Гаврић – Мали јунак Великог рата“ добио је Захвалницу. Његова песма „Све је могуће“ штампана је у Зборнику „Машта и снови“ Центра за културу из Сремске Митровице. Ове, 2025. године добитник је Специјалне награде на Седмом међународном фестивалу литерарног стваралаштва „Фелис Лазаревац“ и Повеље „Златно Стеријино Перо“ годишњег Стеријиног признања које додељује град Вршац. Освојио је и друго место на конкурсу „Разноликост култура нам помаже да развијамо осећај припадности и социјалног зближавања“ у организацији Бугарско-српског центра и друго место на конкурсу „Мој град не заборавља своје славне претке“ у организацији Културно-образовног центра из Врања.

Данило је, поред осталог и члан Омладинског фонда Фондације „Ане и Владе Дивац“ и има два сертификата о успешно завршеним обукама у области вођења малих грантова, са циљем финансирања пројеката неформалних група младих за унапређење квалитета живота на нивоу локалних заједница из области културе, образовања, спорта и сл.

На почетку свечаности, након краћег обраћања директорке Гимназије, уз пригодан говор председник Удружења Микић је Данилу уручио пратећи документ о Награди, а Ивица Станковић лаптоп. После тога, проф. др Микић је Данилу уручио и чланску карту Удружења, исказујући уверење да ће у будућности Данило бити један од чланова на кога ће бити поносни, како Врањанци у Врању, тако и београдски Врањанци. Свечана атмосфера током уручења награде била је испуњена са много емоција и позитивне енергије, не само код четворочлане породице Стаменковић, већ и код директорке гимназије г-ђе Мишић и њених најближих сарадника, али и представника удружења „Жуто цвеће“.  

Као поклон Удружења Данилу су уручене и две монографије чији је издавач Удружење „Жуто цвеће“, Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941 (аутори Микић Д, Петровић Н) и Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ 1972 – 2024 (аутор Микић Д, уредник Шведић М). У посветама је записано – Драги Данило, убеђен сам да ће твој раскошни таленат донети људском роду напредак у некој научној области, али да и тада нећеш заборавити наше лепо Врање и наше славне претке! – Ово је књига о Врањанцима који су дуже од једног века у престоном граду чували и неговали културу, традицију и обичаје Врања и врањског краја. Велики број њих били су ђаци врањске гимназије. Руководство „Жутог цвећа“ верује да ћеш читајући ову књигу пронаћи своје узоре…

У наставку свечаности примерак монографије Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ 1972 – 2024 намењен библиотеци гимназије уручен је и директорки Мишић. Након тога, представници Удружења сликали су се са породицом Стаменковић и другим присутнима на свечаности, са којима су провели пријатне тренутке у разговору и дружењу.

Дате су и изјаве за медије !

Своју посету Врању проф. др Микић је искористио да примерак монографије за Завичајно одељење библиотеке „ Бора Станковић“ у Врању уручи директору библиотеке Зорану Најдићу. Истог дана, у просторијама градске Скупштине, пар примерака монографије за руководство Града уручено је и председници градске скупштине Града Врања г-ђи Зорици Јовић.   

Прецизна евиденција седница Управног одбора удружења „Жуто цвеће”, уз вођење детаљних записника, отпочела је средином 2018, одмах по усељењу Удружења у деценијама ишчекиване просторије на 20. спрату палате „Београђанка” (Масарикова 5, Врачар, Београд). Према тој евиденцији Прва (свечана) седница петнаесточланог УО одржана је 9. јуна 2018. у просторијама Удружења, а у њеном раду учествовали су председник и заменик председника Удружења (проф. др Миомир Костић). На иницијативу председника Удружења др Микића на седницу су, поред осталих позвани и млађи чланови Удружења, перспективни и успешни Врањанаци, који живе и раде у Београду. Међу њима били су Саша Стевановић, Марија Ђорић, Александар Недељковић, Бојан Митић, идр. По завршеној седници приређен је богат коктел са врањским специјалитетима направљеним у породичним кухињама.

Од прве седнице до данас Удружење је стално напредовало, повећавало се и подмлађивало захваљујући, пре свега пријему нових младих чланова. Нажалост, у истом периоду заувек су нас напустили поједини, углавном старији чланови Удружења. Неки од њих били су жртве ковид 19 пандемије. У јеку пандемије, почетком новембра 2020. године, Удружење је било приморано да се исели из „Београђанке” због њене продаје, али су захваљујући љубазности Мирољуба Алексића, власника „Алко групе” исељене ствари смештене у његове магацинске просторије. Веома компликована ситуација у УО и Ковид били су разлог за привремено одлагање пресељења Удружења у службене просторије „Алко групе”.

За само пар година рада руководство Удружења реализовало је неколико посебно важних пројеката. После равно 78 година, 31. јануара 2019. отпочело се са прославом Светог Атанасија Великог. Исте године покренута је издавачка активност Удружења и публикована прва књига под називом „Живот једног војног лекара”. Поводом 100 година од оснивања Завичајног удружења (16. март 1921. године) публикована је монографија „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941“ са којом је др Микић 16. марта 2021. године путем сајта честитао велики јубилеј члановима Удружења. Због противепидемијских мера током пандемије, свечана академија том приликом није одржана, али су уприличене две промоције монографије.

Састав УО удружења је тих година претрпео значајне промене, а последња је била на 11. редовној скупштини, која је одржана 22. марта 2024, када је за председника УО изабран Ивица Станковић. Ипак, најрадикалније промене у Удружењу и УО десиле су се почетком 2023. Од 15. јануара те године адреса Удружења била је Пожешка 65Б (Чукарица) Београд, а усвајањем измене Статута удружења 31. марта на 10. редовној скупштини одржаној у седишту „Алко групе” смањен је број чланова УО  са 15 на девет.

Последње две године УО и председник Удружења активно су радили на припремама за три велика јубилеја који ће се обележити током 2026. године – први, 105. година од оснивања Удружења Врањанаца у Београду, други, 150 година од рођења књижевника Боре Станковића, и трећи, 145 година рада гимназије „Бора Станковић” у Врању.

Почетком 2025. године Удружење је било издавач и друге монографије под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења „Жуто цвеће“ 1972–2024. Промоција монографија одржана је у оквиру програма манифестације Дани Врања у Београду 26. марта 2025. године у Кући Краља Петра Првог на Сењаку, а ширем аудиторијуму приказана је 27. марта на 12. редовној скупштини Удружења и 29. марта на манифестацији Врањско вече у Београду. Детаљан приказ презентације монографије постављен је и на сајт Удружења (www.zutocvece.org.rs).

По завршеном раду петочлане Комисије за организацију Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025. године, председник УО Ивица Станковић упутио је позив за одржавање 40. редовне седнице УО. Четрдесета, на неки начин јубиларна седница УО, одржана је у четвртак 29. маја 2025. године у седишту „Алко групе” и у извесној мери имала је свечани карактер.

Централна тачка дневног реда 40. седнице био је извештај Комисије за организацију и реализацију манифестације Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025. Након реферисања и изношења мишљења чланова Комисије (Микић, Станковић, Златковић, Ђорић, Смиљковић) развила се дискусија кроз коју је анализиран целокупан рад Комисије, УО и Удружења у првих пет месеци 2025. године, као и његова медијска покривеност, а значајна пажња посвећена је и презентацији тих активности на сајту Удружења. Након тога, настављена је дискусија поводом организације манифестације Дани Врања у Београду (17. – 31. март 2025) и реализације обимног програма. Једногласно су дате високе оцене по свим аспектима ове сложене манифестације, а посебно манифестације Врањско вече у Београду. Међутим, нису заобиђени ни ситни пропусти и мање негативне појаве током трајања манифестације који су ефикасно решавани, а који би се наредних година могли благовремено и предупредити.

У наставку седнице у кратким цртама председник Комисије проф. др Микић изнео је финансијске потешкоће које су Удружење, а пре свега УО и он као председник Удружења имали због кашњења у исплати појединих пружалаца услуга, а које су биле условљене кашњењем уплате уговорених новчаних средстава, од стране надлежних из Града Врања на рачун Удружења у Трезору. – Ипак, највећи број поменутих потешкоћа смо успешно превазишли, а решавање преосталих је у току – рекао је на крају дискусије Микић. Затим је изразио посебно задовољство што је упркос свим потешкоћама, ипак одштампано 20 примерака поменуте веома садржајне, лепе и обимне монографије Удружења и што је још педесетак примерака у штампи. Такође, истакао је и чињеницу да је за своје потребе господин Мирољуб Алексић узео 35 примерака након уплате значајне донације на рачун Удружења у Банци Интеза.  

У оквиру 5. тачке дневног реда разматрана су кадровска решења и том приликом учињена је планирана замена једног члана УО. Тада је за новог члана УО једногласно избран Слободан Јанковић, вишегодишњи члан Удружења. 

На самом крају 40. седнице Управног одбора председник Удружења је, као аутор монографије поделио по примерак монографије члановима руководства. Ту прилику Микић је искористио да се захвали свима који су му у значајној мери и у границама својих могућности помогли да ова важна публикација Удружења, после вишегодишњег мукотрпног рада угледа светло дана.  

У Удружењу књижевника Србије (УКС) на адреси Француска 7 у Београду представљена је 29. априла 2025. књига „Сувишни људи” аутора Живорада Симића, знаменитог ученика гимназије „Бора Станковић“ у Врању и члана УКС. О његовом роману, интригантног назива, „Сувишни људи”, говорили су Душан Јањић, аналитичар. Уредник трибине био је Видак М. Масловарић.

На почетку промоције аутор је укратко упознао присутне са садржином романа – То је узбудљива прича о човеку по имену Жорж, Дорћолцу, чији су преци били Горанци, о његовом раду за тајне службе бивше Југославије и дводеценијским дешавањима у врху некадашње државе, која се преламају кроз лични и породични живот појединца, који је припадао тим структурама.

Живорад Симић је на крају излагања објаснио зашто се заинтересовао за тему Информбирoа и Голог отока, која има централно место у књизи. Рекао је да је његово знање о тим догађајима било површно све док није прочитао свих пет књига Драгослава Михаиловића о Голом отоку. То му је помогло да његова књига има потребну садржину. Није много знао ни о томе што се дешавало на 4. пленуму, јер се о томе могло сазнати из текстова који су у то време објављивани у Политици и на телевизији. Али, како је истакао,последњих година се појављују филмови, драме, серије, књиге о том проблему којим је доводено у сумњу све оно што је званично било саопштено 1966. године. Та интригантна тема допринелa је да се и он одлучи да о томе пише. За то је имао предиспозиције, одважност и истраживачку упорност.

Потом је уредник трибине Видак М. Масловарић укратко испичао ауторов животни пут – из родног Гњилана (1950), преко врањске гимназије, студија међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Београду до дипломатске каријере – службовања у Турској, Албанији, Црној Гори и Хрватској (ГК Вуковару). Навео је и ауторова значајнија дела: студију о кипарском проблему (2000) и њено новелирано издање које је као коаутор са Александром Јанковићем објавио 2015, потом роман „Кроз живот” (2021) и књигу „Песме”. Данас Живорад Симић живи на Новом Београду, удовац је и ужива са петоро унучади и двема кћеркама.

Аналитичар Душан Јањић је затим указао на то да је нит водиља књиге разумевање идентитета, сложеног односа идентитета, као и томе да свако од нас има више слојева идентификације. Зато је, према његовом мишљењу, ова књига школски пример, јер је мало књига које третирају тај проблем.

– Ово је једна дивна прича о Београду. Можете је читати са разних аспеката, али о судбини главног лика и о друштву у коме живи, најбоље говори последња реченица коју је сам себи и другима поручио на опроштајној вечери коју су му приредиле колеге, а која гласи: – Друже Жорж, одлазиш када си нам тј. вама најнепотребнији”. Има ту, рекло би се британског хумора и животног хумора, али је чињеница да ти сувисли људи, који су толико урадили, никоме нису потребни баш зато што су толико урадили.

Јањић је истакао и чињеницу да су у новије време многе књиге написане о страдању током Информбироа, 1948. године, али и да је Србија прва у Југославији почела да о томе говори, па се због тога нашла на страницама Беле књиге. У суштини,  било је то суочавање са траумом о којој није било приче раније. Међутим, како је рекао, на тој теми су многи и излешинарили, али, истиче: – Књига „Сувишни људи” није лешинарење приче о Информбироу. Пре би се могло рећи да у данашњем конфузном времену она може да буде добар алат да се мирније сачекају неки будући догађаји. Јањић се на крају запитао колико је садашња генерација спремна да не буде Жорж. 

О Симићевој књизи говорио је и Мирослав Радовић, пензионисани руководилац у СДБ/БИА. Он је истакао да је његов кум и бивши колега написао добру књигу и објаснио зашто:

– Вредност ове књиге је у томе што је дотакла такве послове који се никад у јавности не виде и истакла људе који су анонимни, а који су врло предано радили свој посао. Највише књига о служби је написано о великим обавештајцима и шпијунима. О њима су снимани филмови. О делима ових људи, обичним оперативцима, који су радили ове послове, о њима се не пише и о њиховим успешним акцијама и пословима се такође врло мало зна. Данас нико не зна имена инспектора Савезног СУП-а који су решили случај експлозије у биоскопу „20. октобар” и привели правди терористе. И низ је неких других акција које су довеле до тога да се може безбедно отићи у биоскоп, оставити безбедно свој кофер на станици и друго.

Радовић је додао да је Симић истакао живот обичног оперативца који има исте особине као и остали свет, јер су припадници безбедности људи са свим врлинама и манама као и сви остали.

И он се осврнуо на књиге које су написане о Информбироу – Трен 1, Трен 2, Кад су цветале тикве, на Кустуричин филм Отац на службеном путу, који је и награђен, и поменуо да постоји низ књига и других литерарних састава, писама, разних мишљења, сведочења, али је поставио и реторичко питање на чији одговор је знао да можда неће наићи на одобравање:  – Да ли су сви Голооточани били невини?

И Видак Масловарић се то запитао и одговориo: – Наравно да нису. Међутим, он је потом истакао да је било монтираних судских процеса, због којих су многе бивше „главе” тадашње Југославије „отишле у мрак”, не само код нас. Истакао је податак да је код нас и у источним земљама где се на сличан начин размишљало уморено преко 100.000 људи, и да је преко 200.000 људи који су другачије мислили у кратком периоду емигрирало из бивше Југославије.

–  Потребно је да се о овоме говори, да се говори на овај начин како је писано у овој изузетно лепој књизи Сувишни људи, коју од срца препоручујем. Она је вешто структурисана и вишезначног је наслова.

На крају промоције је у име издавачке куће „Свет књиге” присутне поздравио Стеван Ћосовић, издавач. Он је истакао да Симић са том издавачком кућом сарађује пуну деценију и да су му до тада објавили три књиге” „Кипар – историјат уједињења”, једну збирку песама и књигу документарне прозе „Кроз живот”. Истакао да Симић у њима прати сличне и занимљиве мотиве. – Радња романа који данас промовишемо јесте низ међусобно повезаних догађаја о којима аутор прича, показује велику разуђеност и обухвата више епизода, заплета, расплета. Може се рећи да се пред нама налази отворен роман, у којем аутор актуелизује широк спектар ликова и догађаја који су обележили једно време. Жорж, како се зове главна личност романа, припадник је тајне службе државне безбедности. Он је млад и морално подобан и он верно служи налогодавцима и извршиоцима страшне тортуре над људима заточеним на Голом отоку 1948. У том трагичном времену суровог бешчашћа потреба за политичком контролом прожимала је не само приватан живот људи већ и њихову душу. Многи животи су разорени и унесрећене многе породице, а достојанство, човечност и морал безочно су сатирани. И са данашње временске дистанце читалац може да препозна атмосферу страха и неповерења која је тада завладала међу комунистима. Многи су страдали не због недвосмисленог опредељења за резолуцију ИБ-а у којој је критикован рад КПЈ, него и због неопредељеног става, потенцијалне изјаве или на основу потказивања комшија, колега, пријатеља, рођака истакао је Ћосовић и додао да у књизи главни јунак на крају долази до сазнања колико је мали круг који се затвара око људских живота и колико су изукрштане стазе којима идемо.

Да би опет све остало под велом тајно, аутор читаоцима поручује: – Ако сте помислили да је све што је написано баш истина – варате се и то је ваше мишљење.

Промоцији је присуствовало и више чланова Завичајног удружења Врањанаца у Београду.

Оквир на крају – СИЖЕ

Деценију после Великог рата долази из Горе у Београд Несим Ибиши. Прелази у православље и узима ново име и презиме – Неша Николић. Бави се посластичарством и пекарством. Жени се Радојком са којом има два сина и ћерке близнакиње. Сина Тафиља, главног лика књиге, родитељи пријављују у џамији, а убрзо и у православној цркви као Татомира Николића. Он, под надимком Жорж, помаже скојевцима на Дорћолу у ослобођењу Београда. Потом одлази на Сремски фронт, где је у истој јединици, као курир, са Волођом, сином Белогардејца из Беле Цркве. Волођа се после офанзиве придружује Русима и одлази из земље, а враћа се касније под сумњивим околностима. Жорж завршава војни рок дослужењем и „врбује” га безбедњак ОЗН-е, са којим ради са Информбировцима. Кум му је пуковник, касније генерал у КОС-у. У књизи је обрађено више случајева изјашњавања за Информбиро и њихове судбине. Када се Жоржу „смучило” у ОЗН-и он прелази у УДБ-у уз помоћ функционера те службе, који је Горанац. Ту ради у пратећем одељењу које прати сумњиве странце и дипломате. Дотакнут је и Буљкес и шири проблем, емигрирање ратних логораша, као и методе те службе. Преживљава 4. пленум, а крајем 1968. одлази у пензију на свој захтев. Деци оставља код своје куме опроштајно тј. „покајничко” писмо са жаљење што се више посветио каријери него породици. Оставља и свој незавршени семинарски рад са студија историје о 2. светском рату. Роман садржи „Информбироовски речник” који су користили логораши, иследници и други.

Драги Врањанци и Врањанке, чланови Удружења, и сви који делите са нама љубав према Врању,
Сутра се слави најсрећнији хришћански празник, симбол новог почетка и вечног живота у вери и миру.
Ускрс је најлепша молитва и дар је и благослов од Бога.
Желим вам да искрено волите и да се у невољи помажете, да верујете у добро и све вредности друштва, да добро чините и добром се надате.
Христос Васкрсе !!!
Нека нам срећу и мир донесе !!!

Председник Удружења
проф. др Драган Микић

Чланови и руководство Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће” у Београду, градоначелник са својим менаџментом, њихови гости и пријатељи Врања и врањског мелоса, укупно њих око 530, окупили су се 29. марта на традиционалној манифестацији Врањско вече у Београду, која је као и прошле године, одржана у ресторану „Jezero вy Azzaro” на Ади Циганлији. Било је то 42. по реду Врањско вече које су Клуб/Удружење Врањанаца у Београду организовали од свог оснивања 1972. године, с тим што је прво организовано 13. новембра 1971, пет месеци пре званичног формирања Клуба.

Као и увек до сада, у 104 година дугој историји Удружења, Врањско вече је жељно и с нестрпљењем очекивано. А како и не би. Оно је, у сваком погледу, централна активност у оквиру манифестације Дани Врања у Београду, пошто се тада испољи сва љубав и носталгија према завичају, искажу поштовање традиције, обичаји и културе Врања и врањског краја, и покаже сва моћ врањског мелоса и колетивног духа током игре и весеља да гости доживе севдах и дерт, а понеки и карасевдах, да при томе већина и не зна шта их је снашло. Додатно, људи се том приликом сретну, испричају новине, ако се дуго нису чули и похвале ако има чиме, па макар и рекли Хвала Богу, добро сам“.  

Забаву је лаганом музиком отворио бенд „Уно моменто”, и наставио песмом „Моје лепо Врање“, а потом је наступио Бранимир Стошић Каце са изворним народним песмама, када се већина гостију ухватила у једно дуго вијугаво и дугачко коло без прекида.

У тренутку када се ресторан испунио до последњег места музика је утихнула и трубачи су извели чувену мелодију „Изгубљено јагње“, након које је водитељ програма предочио гостима да Врањско вече има и хуманитарни карактер са циљем да се прикупе средства за подршку, односно награду, једном од најбољих ученика Врањске гимназије.

Потом су уследиле поздравне речи председника Удружења проф. др Драгана Микића и градоначелника Врања др Слободана Миленковића, који су свим гостима пожелели добро вече, леп провод и забаву и уживање у звуцима музике врсних оркестара и певача.

Председник удружења је после тога поделио признања које Удружење додељује појединцима и установама за допринос и подршку у његовом раду.

Плакете су добили председник компаније „АЛКО група“ Мирољуб Алексић, члан УО Удружења, и градоначелник Врања др Слободан Миленковић, док су захвалнице уручене дувачком оркестру Ненада и Стефана Младеновића, бенду Уно моменто, Педагошком факултету и позоришту Бора Станковић у Врању.

После тог званичног дела програма председник Удружења је по обичају повео коло, а одмах се ухватио и градоначелник др Миленковић, да би за само пар минута од првих одиграних тактова подијум постао мали за све оне који су се ухватили у коло. Атмосферу су максимално загрејали трубачи – вишеструки победници Драгачева – Ненад и Стефан Младеновић са својим оркестром, уз сценски наступ глумца Драгана Станковића, као старог Миткета, фолклорног ансамбла „Севдах“ и солисткиње Иване Тасић.

Гости на подијуму, али и за столовима, заиграли су и запевали као да су месецима вежбали, сви као један. На све стране осмеси на лицима, раздрагани млади, лепо дотерани мушкарци и жене, сви у севдаху и неком необичном заносу. 

У музичком делу програма смењивали су се певачи Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Петар Митић и Чеда Марковић, а пратили су их чланови Фолклорног ансамбла „Севдах” који су имали и свој посебни врхунски наступ. Они су својом младошћу, енергијом, савршеним ритмом и песмом уносили међу људе атмосферу раздраганости, дерта и севдаха.

Весеље се протегло до један час иза поноћи. Звуци трубе мамили су и оне који ретко играју, да подигну руке и заиграју. Неке госпође су од чланица фолклора узеле у руке даире и звецкајући њима пратиле ритам музике. Певачи као да су се такмичили ко ће више  песама да отпева и чији гласови ће измамити вечи број гостију да око њих завију коло. А у колу и млади и старији, и они који знају да играју и који кораке тек уче. Нико никоме није сметао јер важно је да се игра. Тако се тело препороди и подмлади, а душа раскрави и напоји. На срце и његове откуцаје готово да нико није марио. Те Врањске вечери, важно је да куца у ритму музике. 

Последњег дана манифестације Дани Врања у Београду, 31. марта 2025. године у 11 часова делегација Удружења у саставу др Драган Микић, Мира Шведић и Слободан Јанковић поводом 149. годишњице од рођења Боре Станковића положила је цвеће испред његове спомен-бисте на Калемегдану.

Тим традиционалним чином завршена 42. по реду манифестација Дани Врања у Београду 2025.  

У препуној сали Куће краља Петра Првог на Сењаку одржана је 26. марта у 19 часова промоција капиталне монографије за Завичајно удружење Врањанаца у Београду Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће” (1972 – 2024), аутора проф. др Драгана Микића.

Организатори те промоције били су Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће” у Београду и Кућа краља Петра Првог, а одржана је под покровитељством Града Врања.

На промоцији су говорили аутор проф. др Драган Микић, који је уједно и председник Удружења, Мира Шведић, уредник монографије, и Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења. Програм је водила и одломке из књиге читала Вјера Мујовић, глумица Народног позоришта у Београду, а у музичком делу наступио је Бранимир Стошић Каце, који је отпевао четири изворне врањске песме.

На почетку промоције глумица Вјера Мујовић цитирала је речи познатог југословенског књижевника, Ћамила Сијарића, који је стицајем околности 1936. године био ђак врањске гимназије, и те године записао своје утиске фасциниран Врањем, које и „београдски“ Врањанци увек у срцу носе.

– Сунце је другим градовима начинило неправду, оно је од свих њих изабрало ово Врање, да га чим изјутра изгрије иза планине, целог обасја и у чело пољуби. Нема тада авлије, нема капије која није сва у сунцу – и није слика друкчија него као да је ово Врање, обе своје руке, дигло према сунцу да му их огреје… – истакла је Вјера и додала: –И где год Врањанци били, њихова је душа „непрекидно обасјана тим сунчевим сјајем”. Монографија коју вечерас представљамо задржала je делић тог врањског сунчевог сјаја, надахњује нас традицијом, али и даје подстрек за будући рад.

Те речи биле су увод за обраћање аутора проф. др Драгана Микића. Он је причао о томе како је књига настала, колико је то био напоран, истраживачки посао. Најпре је цитирао речи из предговора књиге које су дате и на њеној задњој корици, јер те речи укратко одсликавају све што монографија садржи.

– На страницама монографије оживљавају људи који су својим чињењем доприносили да Удружење нараста и који су временом израсли у знамените личности главног града. Читајући је може се осетити друштвена атмосфера протеклих деценија, сагледати преломни тренуци у развоју државе, пратити нарастајућа снага економије врањског краја и њен поход у освајање београдског тржишта. Видљиве су и све привредне организације које су постојале у то време и значајно помагале организацију манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду. Може се закључити и о начину размишљања у одређеним  политичким и друштвеним ситуацијама. Сагледиве су и акције које су предузимале секције и комисије Удружења. Могу се пратити и годишње скупштине и састанци Управног одбора и прочитати правила и статути који су доношени. Читањем биографија чланова Удружења постаће вам блиски они који су Удружењем управљали и представљали Врање у Београду и свету.

Ова књига ће вас натерати да осетите ритам и звуке трубе са веселих дружења на прворазредним врањским вечерима одржаваним сваке године, које су биле туристичка атракција у Београду. Подсетиће вас на Миткетове монологе које су сјајно интерпретирали глумци Народног позоришта „Бора Станковић” у Врању. Нема тога Врањанца нити Врањанке, међу старијима па ни међу младима, нити пријатеља Врања и Врањанаца кога неће дотаћи и емотивно понети чувени Миткетови монолози из Борине „Коштане”. Нема тога коме срце неће заиграти, а душа затреперити кад Митке заповеди: – Туј песму да ми појеш…!  

Потом је проф. др Микић с видним узбуђењем и нескривеним поносом што је у рукама држао производ свога вишегодишњег рада, рекао да није могао ни да наслути кад је почињао да пише да ће књига израсти у капитално монографско дело о удружењу којим руководи. Говорио је о свом интересовању за историју, најпре за историју санитета, а кад му је Ранка, ћерка чика Јоце Стојменовића, предала Удружењу „Жуто цвеће“ архиву Клуба/Удружења Врањанаца у Београду, заинтересовао се и за његову историју.

Први кораци ка писању монографије предузети су 2018, али је детаљнији рад успорила пандемија ковида 19, па је посао настављен тек крајем 2021. Тада је сликана архивска грађа и наредне године су прекуцана документа, тако да је сада све дигитализовано. Био је то обиман материјал, који је требало изложити и представити на пријемчив начин. Аутор је потражио помоћ уреднице Мире Шведић, члана Удружења, да му помогне око обликовања тог материјала, јер је већ имала контакт са документацијом коју је прекуцала, а и сарађивала је са њим раније. Двогодишњи рад крунисан је респективном монографијом, која има елементе истраживачког научног рада.

Професор др Микић је истакао да му је најтеже било да напише 6. поглавље које говори о данашњем Удружењу, иако је то период који он зна и у коме се налази на његовом челу. На крају свог излагања повукао је и неке паралеле – Удружење је основано у јеку епидемије вариоле вере, а књига је писана у току пандемије ковида 19. Или следећи пример, на слави св. Атанасија Великог коју је старо удружење обележило последњи пут 31. јануара 1941, за домаћина славе наредне године прихватио се Јован Микић, начелник Министарства пошта у пензији. Слава је обновљена тек 2019. године, када је домаћин славе био Драган Микић.   

У наставку промоције је уредник књиге Мира Шведић представила њен садржај и изнела утисаке о раду. Она је истакла да је књига, дуга прича о 53 године рада Удружења, представљена на 511 страница. Обимна архивска грађа (која иницијално броји преко хиљаду страна) распоређена је у девет поглавља, различите дужине и структуре, јер су у неким периодима биле бројније активности Удружења. Монографија је богато илустрована и има око 450 фотографија, од којих трећину чине факсимили разних докумената (156), што указује да су већином коришћени изворни документи, који књизи дају аутентичности и оригиналности. Богатство књиге представљају и табеле којих има 12. Оне на јасан, сликовит и  језгровит начин приказују оно што је на десетинама страница описано у књизи. Али право богатство монографије јесу биографије. Најпре биографије седам председника Клуба/Удружења, потом 19 знаменитих чланова Удружења, па 16 уважених и 12 чланова актуелног руководства.

– Многе личности које се ту помињу нису имале своје биографије. Професор Микић им је то подарио. При том је понекад уложио велики напор, окретао бројне телефоне, писао мејлове, како би дошао до њихових основних биографских података. Више пута је контактирао чланове породице и молио да му напишу неки податак. Неки имају живе даље сроднике, па се о њима сазнавало из треће руке. Некима деца нису у земљи, па је требало сазнати њихове мејл адресе и контактирати их. О некима је основне податке сазнао са надгробне плоче. Био је то обиман посао, у коме је и уредник морао да саучествује са аутором у истраживању – рекла је уредница и истакла с поносом неколико имена чије су животне приче отргнуте од заборава.

Потом је објаснила како је то било уређивати такву књигу: – Суочили смо се са удружењем које је попут феникса васкрсавало – оснивано, гашено, обнављано три пута од 1921, када је основано. Суочили смо се са јако обимном документацијом, а да је, при том, било мало директних докумената који сведоче о почецима. Аутор је морао да их реконструише на основу посредних сазнања и докумената, чак и новинских натписа. Сати разговора су утрошени да би се кроз причу реконструисао почетак обнављања рада Удружења. Срећом, имали смо добро скројен план и садржај, који је само уз мале нијансе мењан до краја рада, што нам је давало добар правац кретања.

Мира Шведић је објаснила да је током две године рада било узлета, падова, периода кад је посао стајао, кад није било инспирације, па се онда са неким новим еланом рад обнављао. – Аутор је био упоран да књигу заврши, јер је знао да би се тешко ко могао латити тако обимног и одговорног посла, за који није било потребно само знање, него и истрајност, посвећеност, жртвовање слободног времена, али и пуно љубави за завичај и Удружење – истакла је на крају уредница и похвалила труд ликовно-техничке уреднице Оље Синадиновић (Агенције Он) и Здравка Коловића из Штампарије МиА ПРИНТ, који су уложили максимум да испоштују рокове и да ураде лепу монографију.

Поносан на уложен труд да Удружењу добије тако значајну књига био је и Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења. Пре него што се осврнуо на монографију, подсетио је укратко присутне на промоцији на историјат удружења Врањанаца, на значајну улогу коју је имало 10 његових председника, и  подсетио да је 2021, на стогодишњицу постојања, штампана и промовисана монографија старог удружења – „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941”.

– С обзиром да сам био у прилици да погледам текст ове нове монографије и да са др Микићем неколико пута заједно прелистамо њене странице, мало је рећи да сам одушевљен и поносан што имамо на једном месту збирку свих догађаја, важних аката, бројних биографија и фотографија, које немају цену. Листајући странице монографије, посебно су ми запали за око описани изрази за које смо ми чули и изговарали их читајући књиге нашег великог књижевника Боре Станковића, али их нисмо познавали – рекао је Ивица Станковић и потом прочитао део књиге у коме се описује значење речи дерт и севдах, карасевдах, мерак…

Он је потом захвалио аутору што је забележио шта су урадили претходници, али и оно шта раде садашњи чланови удружења за Врање и грађане Врања.

– Члановима Удружења најважније је да се оно стално развија и напредује и зато позивам све Врањанце који живе и раде у Београду да нам помогну, дају свој допринос и једног дана буду и они део и наставак историје која ће се тек писати – истакао је председник Управног одбора Удружења и на крају захвалио градоначелнику Врања др Слободану Миленковићу, бројним привредницима и грађанима Врања који су помагали и помажу да се Удружење развија.

Током промоције глумица Вјера Мујовић прочитала је више одломака из књиге. Речи Светислава Стојановића, председавајућег оснивачке скупштине одржане 22. априла 1972, један од програмских задатака оснивачког одбора за формирање Удружења 2010, потом писмо председника Удружења Јована Стојменовића које је упутио председнику СО Врање Чаславу Ристићу 5. децембра 1994. Највећи аплауз Вјера је добила, када је, иако црногорско-личког порекла, прочитала на врањском део сценарија за врањску забаву 1983. Био је то шаљив текст у коме су представљане радне организације.

– Фала ви што сте оволико дошли, видим лепо сте се обукли, ко да вас је Памучни комбинат за све то снабдео. Видим „ДИВ” цигарете пушите. „НАВИПОВО” вино пијете. Мераклијско црно вртогошко вино. Видим на женски свет „КОШТАНИНЕ” ципеле сте купили, а и цвеће им сигурно купујете из Врањску бању.

Све што вам треба у наше Врање има. Ако брод или јахту купујете са „ЗАВАРИВАЧ” се консултујте. За вашу температуру са својим пећима брине „МИВ”. Добра штикла добра је за чизму, а не и за главу, „ХИВ” ги прави. Конопци за врзување, растрзување, бесење и остало мота ги и суче „ТИВ” из Бању.

На спање кад пођете на пижаму не заборављајте – мож да назебете, а „СЛОБОДА” и њи производи, па се онда ко Реџеповица истргните на меки „СИМПОВИ” душеци.

Него, какво спавање, весеље тек почиње, нека ви је на срећу кркање, пијење, мезење, целивање и играње. А прави севдах и уживање желе вам Клуб Врањанаца у Београду, хотел „Југославија” и учесници програма.

Те веселе речи, навеле су и Бранимира Кацета да промоцију заврши шаљивом песмом. Аплауз и честитке које су добили промотери те књиге говорили су о томе да је промоција била успешна, добро вођена, а прва три примерка књиге изнета из штампарије тог дана разгледана су са великим знатижељом, радозналошћу и дивљењем.    

Добра атмосфера коју су у забавном делу програма направили Вјера и Бранимир дуго се осећала после промоције у Кући краља Петра Првог. А посебну пажњу привукле су кћерке тројице значајних актера књиге – Јована Стојменовића, чика Јоце, Божидара Костића Бошка и Стојчета Јовановића (Ранка, Милица и Бранка).

У Кући краља Петра Првог на Сењаку у Београду одржан је 25. марта разговор посвећен издању „Народна музика Врања”. То је својеврсна монографија коју прати компакт-диск са одабраним фоно-архивским снимцима насталим приликом теренских истраживања.

Разговор су организовали Удружење Жуто цвеће, Музиколошки институт САНУ и Кућа краља Петра Првог. У разговору су учествовали академик САНУ, др Јелена Јовановић, научни саветник др Данка Лајић Михајловић, Данијела Филиповић из Етнографског Музеја у Београду, Бранимир Стошић Каце, виши научни саветник др Марија Думнић Вилотијевић, а модератор промоције је био председник Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће” проф. др Драган Микић. Тај скуп је био још једна активност у оквиру манифестације Дана Врања у Београду 2025.

Проф. др Микић је укратко представио сваког од саговорника, истичући његов научни и стручни допринос, с акцентом на проучавање музике Врања и израду монографије. Најпре се сам представио и потом разговор започео речима: 

„Песма и игра су оно што нас Врањанце оцртава за цео живот. Ми се с музиком рађамо, с песмом почињемо свадбе и славе, песма нас прати у свим значајним догађајима током живота, на крштењима, на забавама и приредбама. С њом се, како је писао Скерлић, точи младост и своди животни рачун. Звук бубња дигне нас на ноге, јецаји трубе и нежни звуци кларинета нас разгале, а од звекета даира нам душа затрепери. И увек нас надахњује и омађија својим ритмом та топла, сетна и осећајна мекамска мелодија врањских песама. Она сећа на старе дане, на старо Врање, на севдах и карасевдах и Миткетово моја је песма голема.

Потом је реч дао академику др Јелени Јовановић, редовном члану САНУ, која се том приликом први пут обратила као директор Музиколошког института САНУ. Тај институт је издавач публикације „Народна музика Врања” и има мисију и задатак да прикупља, чува и публикује дела наше музичке баштине, како уметничке, тако и традиционалне музике, црквене и народне.

– Кад се говори о делатности Музиколошког института, незаобилазно је поменути Петра Коњовића, као оснивача и као значајног српског музичког ствараоца који се, између осталог, окренуо врањској музичкој традицији као непресушној инспирацији за своја дела. Тако да је његова музичка драма „Коштана” у великој мери заснована на врањским музичким мотивима – истакла је академик др Јовановић и додала да је била упозната са врањском традицијом на тај начин што је учествовала у припреми аудио-издања „Хоћу да ви поем врањанско” у издању Удружења грађана „Вед”. Тада је, захваљујући пријатељима из Врања имала прилику да у том амбијенту слуша о носиоцима певачке традиције, видела је места у Врању која се помињу у песмама и указано јој је на породице чији се чланови помињу у песмама. Из Врања је понела лепе утиске.

После тога је др Микић најавио Бранимира Стошића Кацета, певача изворних народних песама из врањског краја и носиоца елемента „Градска врањска песма” која се налази на Унесковој листи културних и нематеријалних добара Србије. Бранимир се бави очувањем наслеђа старог Врања, нарочито кроз језик и музику. Има десет трајних снимака за звучни архив Радио Београда и пет солистичких концерата са репертоаром старих врањских песама. 

У свом излагању Бранимир је поменуо свог оца Јована, од кога је много тога научио, али и породице у Врању у којима су се сви бавили певањем, на пример, породицу Шпурко. 

– Ја сам у својој кући упио дух старог Врања, јер су и стриц и нана, која је била стара Врањанка, стално причали о томе. Прво сам слушао те приче о старом Врању и о људима који су ту живели, па сам после почео да се бавим песмама. А песма се чула свакодневно. Отац је водио главну реч и певао. И мајка је певала, и стриц и нана и деда – каже  Бранимир и истиче да је посебно био везан за песму Петлови појев, коју је његов отац „донео на свет у оваквом облику” и коју кад чујете, као да сте чули све врањске песме. 

Бранимир је на том скупу и отпевао најпре ту песму, а после и још неколико других.

Након тога је говорила рецензент издања Народна музика Врања др Данка Лајић Михајловић из Музиколошког института САНУ. Она је истакла како је едиција осмишљена са намером да траје. А да би трајала, определили су се још код првог издања за то да компакт-диск буде медиј чувања јер је најпријемчивији за слушаоце, за национални аудиторијум. Циљ је био да садржај буде широко доступан и међународној јавности, тако да су издања комплетно двојезична (српски, енглески). Она је нагласила да је веома важно да је то издање о коме је било реч на скупу, мало по димензијама, али изузетно значајно, јер није само издање звучне грађе, већ и монографска публикација која у себи садржи значајну студију аутора др Маријe Думнић Вилотијевић, која је ту грађу проучавала и која је велики зналац српске градске музике. 

На крају је др Данка Лајић Михајловић нагласила да зна колико је музика важна Врањанцима.

 У то се уверила као члан жирија на сабору трубача у Гучи, где су наступали сјајни оркестри из Врања. Такође, истакла је значај Врањских вечери.

– Честитам Удружењу на организацији Врањских вечери, јер нису нека врста комерцијално-културних догађаја, него заиста културни догађаји који је посвећен очувању идентитета Врањанаца. Посебно честитам др Микићу, који је прави домаћин на тој вечери, јер када ви поведете коло, то је директан допринос очувању нематеријалног културног наслеђа. Допринос на делу.

У разговору о издању „Народна музика Врања” учествовала је и Данијела Филиповић, етнолог-антрополог из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју. Уједно, она је Унесков фасилитатор за нематеријално културно наслеђе Србије и активно је укључена у међународну сарадњу за очување тог наслеђа. Подсетила је присутне да је врањска градска песма уписана у национални Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 2012, када је тај регистар и основан. Сама чињеница да је врањска градска песма уписана у првој групи у тај регистар значи, како је рекла, да је она препозната као важан део тог наслеђа. Истакла је да би на очувању тог наслеђа у будућности требало да се ради системски и организовано. 

На крају се обратила ауторка и уредница издања Народна музика Врања др Марија Думнић Вилотијевић из Музиколошког института САНУ. Она је захвалила Завичајном удружењу Врањанаца у Београду за исказано интересовање за то издање и Кући краља Петра Првог, за коју је и емотивно везана јер је ту 2015. била промоција њене прве књиге. Наравно, захвалила је и  колегиницама које су учествовале у том разговору.

Марија Думнић Вилотијевић је истакла да мотивација за њен рад лежи у њеном вишегодишњем бављену градском народном музиком. Њено истраживање садржи део архивских снимака у Институту, а то је преко десет сати музичког материјала, који је сниман на терену почетком седамдесетих година. Потом је навела циљеве свог рада. Међу њима су да то буде репрезентативно издање међународног карактера српске традиционалне народне музике у репертоарском, извођачком, звучном и визуелном смислу, потом да буде студија о народној музици Врања на српском и на енглеском језику, затим да подиже свест о нематеријалном културном наслеђу Србије, али и да упозна ширу јавности са традиционалном музиком.

Истакла је и више интерпретатора који су на том диску. Међу њима је Љубинка Булатовић Буба, једна од њених омиљених певачица, а чија је унука била те вечери у Кући краља Петра. Нагласила је да јој је у раду много помогао интерпретатор врањских песама Бранимир Стошић Каце, не само за теренско истраживање, већ и за контактирање потомака до којих је успео да дође.

Завршавајући тај скуп др Микић се осврнуо на циљеве рада Удружења који се односе на промоцију, подстицање и организацију различитих активности повезаних са Врањем и врањским крајем а, како је рекао: – Београдским Врањанцима је најважнија промоција врањске музике, песме и игре, кроз песму и игру на надалеко чувеним Врањским вечерима. Тако је било од формирања Удружења, тако је и данас. Чланови Удружења кроз игру и песму, чувају успомену на Врање и брину да ту традицију наставе наша деца и унуци. Издање Народна музика Врања у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ ће нам у томе много помоћи – закључио је др Драган Микић и позвао присутне на Врањско вече у суботу 29. марта.   

У оквиру манифестације дани Врања у Београду 2025. године у наредном периоду предвиђене су следеће активности.

УТОРАК 25. МАРТ У 19,00 ЧАСОВА

РАЗГОВОР ПОСВЕЋЕН ИЗДАЊУ „НАРОДНА МУЗИКА ВРАЊА”
Учествују: проф. др Драган Микић, академик Јелена Јовановић, др Данка Лајић Михајловић,
Данијела Филиповић, Бранимир Стошић Каце, др Марија Думнић Вилотијевић
Културно-уметнички програм: Бранимир Стошић Каце
Место одржавања: Кућа Краља Петра Првог, Васе Пелагића 40, Београд

СРЕДА 26. МАРТ У 19,00 ЧАСОВА

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ОД КЛУБА ВРАЊАНАЦА У БЕОГРАДУ ДО УДРУЖЕЊА „ЖУТО ЦВЕЋЕ” (1972 – 2024), проф. др Драгана Микића
Учествују: проф. др Драган Микић, аутор, Мира Шведић, уредник, Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења,
Конферансије: Вјера Мујовић
Културно-уметнички програм: Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић
Место одржавања: Кућа Краља Петра Првог, Васе Пелагића 40, Београд

СУБОТА 29. МАРТ У 19,00 ЧАСОВА

ТРАДИЦИОНАЛНО ВРАЊСКО ВЕЧЕ У БЕОГРАДУ
Музички програм: Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Петар Митић,
бенд „Уно моменто” и оркестар Ненад & Стефан Младеновић
Сценски наступ: глумац Драган Станковић и Фолклорни ансамбл „Севдах” из Врања
Домаћин и водитељ програма: глумац Драган Божа Марјановић
Место одржавања: Свечана сала ресторана „Jezero by Azzaro”, Ада Циганлија ББ, Чукарица

Карте су још увек у продаји.

Концерт за памћење одржао је Чедомир Чеда Марковић 20. марта 2025, у препуној МТС дворани.  На тај начин свечано је обележио 55 година своје музичке каријере. Био је то поклон његовој верној публици која га деценијама подржава и воли његову народну и изворну песму.

Чеда је песмом публику провео кроз разне делове наше земље. Као рођени Врањанац  започео је песмом Димитријо, сине Митре и онда отпевао читав сплет његовом срцу најмилијих врањских песама.

Потом је извео мелодије из Шумадије и севдалинке из Босне. Нашег познатог певача, пратио је Велики народни оркестар РТС под управом Владе Пановића, а пратећи вокали били су Дуња Вујадиновић и његов млађи син Милош Марковић.

Окушао се Чеда веома добро и у глумачкој улози говорећи монологе из „Коштане“ Боре Станковића… – Ожалио је Жал за младост.

Гост на концерту Чеде Марковића била је и Сања Вучић, која је отпевала две врањске песме, а после ње је Чеда певао песме од својих колега које воли. Гости концерта били су му и велика имена српске музичке сцене  – Мирослав Илић, Снежана Савић и Радиша Урошевић.

Певао је и Мушки вокални састав „Источник“.

Маестрални Влада Пановић извео је бравуре на хармоници које су се односиле на музику најпознатијих песама легенде наше народне музике Предрага Живковића Тозовца.

Са пијететом и прилично емотивно отпевао је Чеда песме својих драгих колега, који више нису са нама – Мериме Његомир, Тозовца, Станише Стошића и Предрага Цунета Гојковића.

На крају је певао своје песме које је снимио у протеклих десет година.

Концерт је трајао више од два незаборавна сата без паузе. Чедин наступ и свака његова песма праћена је аплаузом и неизмерном подршком публике. Публика је певала са њим, подржавала га и бодрила и у тренуцима кад му је било напорно. А било је, али је лавовски превазишао све то. Наш Врањанац је певао од срца, час ватрено, час сетно, не заборављајући да помене и захвали најближима – мајци, супруги, деци, унуцима.

А поделио је и своја осећања и узбуђења са публиком, када је на крају сишао  с бине у публику да се са многима рукује и поздрави.  

Била је то друга активност у оквиру Традиционалне манифестације Дани Врања у Београду 2025, мада не и у организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. Међутим, у публици се нашао велики број чланова и Управног одбора Удружења, па и Врањанаца који су допутовали из Врања. А Чеда је активни члан Савета нашег удружења и један је од његових најбољих промотера. 

Традиционална манифестација Дани Врања у Београду 2025, коју организује Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће” у Београду, а одвија се под покровитељством Града Врања, ове године је почела 17. марта, а трајаће 31. марта 2025. и бити обележена низом активности. Манифестација је започела  19. марта отварањем Изложбе  слика 12 врањских сликара у Кући краља Петра Првог на Сењаку.

Великом броју присутних који су се окупили у том предивном здању обратили су се Драгана Драгељевић из Куће краља Петра, проф. др Драган Микић, председник Удружења, др Ирена Лазић, аутор изложбе испред Удружења, сликарка Љиљана Стризе Трајковић и реномирана уметница из Београда Ружица Митровић, која је отворила изложбу.

Та изложба није тематски одређена, него представља ревијални приказ стваралаштава уметника различитих сликарских праваца који по годинама припадају средњој генерацији, а живе и раде у Врању. Они иза себе имају бројне самосталне и групне изложбе, а упоредо се баве педагошким радом у основним, средњим школама, па и на факултету. То су Дејан Трајковић ДЕХ, Драган Дејановић, Јелена Здравковић, Светозар Тасић, Никола Стојановић Стон, Александар Ђорђевић, Небојша Николић, Добривоје Петрушијевић, Владимир Илић, Ирена Лазић и Ружица Митровић.

Отварање изложбе и свечани почетак манифестације Дани Врања у Београду 2025, проф. др Драган Микић искористио је да најави да ће у том здању бити одржане још две промоције током наредне недеље: прва 25. марта, Разговор посвећен издању књиге и компакт-диска Народна музика Врања и друга 26. марта 2025, Промоција монографије Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења „Жуто цвеће”  (1972 – 2024).

Током свог обраћања проф. др Микић, председник Удружења је искористио прилику да свечано уручи чланске карте Удружења младим Врањанцима студентима Београдског универзитета – Владимиру Николићу и Андријани Стошић са Медицинског факултета у Београду, Маши Петровић са Архитектонског факултета и Александри Станковић са Академије струковних студија. Њих четворо су заједно са још десет њихових колега добили почетком године награде Града Врања, као најбољи студенти на Београдском универзитету. 

У културно-уметничком делу програма наш познати појац и земљак Љубомир Манасијевић је у пратњи гитаристе Милана Матића извео неколико песама из Врања и врањског краја.

После званичног дела промоције, након коктела и међусобне дискусије посетиоци су кренули у разгледање слика. На изложби су могли да се виде ликовни радови у разним техникама – уље на платну, акварел, акрил…Ту су Дејанови и Добривојеви апстрактни пејзажи, Ружицино цвеће које разиграно настањује површину платна, Небојшин дијалог са природом који ствара утисак непрекидног кретања, Иренино дочаравање света које износи отворено и ведро попут детета, потом фина лирска нота којом Драган изражава свој става према свету, Николини мотиви старих кућа, Владимирови бродови и ледоломци који разбијају узбуркане морске таласе…

На крају те свечаности председник Удружења и уметници су се сликали поред оригиналне слике на којој су радили сви уметници са те изложбе.

Поштовани чланови Удружења Врањанаца у Београду, драги пријатељи Врања и поштоваоци Врањске традиције и обичаја,
Карте за Врањско вече у Београду 2025, које ће се одржати у суботу 29. марта 2025. године приспеле су у седиште Удружења, у Пожешкој 65Б на Бановом брду у Београду, тако да се од 25. фебруара отпочело са њиховом продајом.

Молимо све који су већ резервисали карте или који намеравају да их купе, да на мејл drmikic@gmail.com, ivica.stankovic.rs@gmail.com или поруком на мобилне телефоне уписане на карти доставе спискове гостију по редним бројевима, а да прва на списку буде особа која карте резервише или ће их куповати. Спискови су неопходни ресторану, али и нама ради распореда гостију. Уплата за карте ће се вршити на рачун Удружења на основу уговора о донацији у висини 6.000 динара пута број карата и треба то урадити пре подизања карти. Подаци за попуњавање уплатнице су следећи:

Платилац:
Сврха уплате: Према уговору о донацији за ВВБ2025
Прималац: Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“, Пожешка 65Б, Београд (Чукарица) 11030
Рачун примаоца: 160-350188-22

До данас је резервисано преко 300 карата, а капацитет ресторана је 600 места.

Срдачан поздрав,

Председник Удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић

Чедомир Чеда Марковић, наш истакнути уметник и извођач народне музике, по рођењу Врањанац, рођен је на Малу Госпојину 21. септембра 1949. Поднебље и време у којем је рођен није знало за телевизију, па му је љубав према музици усадила мајка, која је лепо певала. Његова каријера почела је по завршеној Учитељској школи у Врању, када је у Радио Скопљу снимио прве врањске песме. Своју прву плочу, на којој је стара врањска песма Јелена љубави, Чеда је снимио је 1974. године. Уследила је сјајна и богата каријера, која га је прославила не само у Србији него и у целом региону.

Као заљубљеник у Врање, врањску традицију, обичаје и културу Чеда је своју чежњу за родним крајем „гасио“ дружењем са својим земљацима у Удружењу Врањанаца у Београду. С годинама, како је његова слава расла, постао је један од најбољих промотера, не само врањске народне песме, него и других народних песама.

Од када је 1979, по први пут запевао на традиционалној врањској забави у хотелу „Југославија“, готово да није било манифестације Дани Врања и Врањско вече у Београду, на којој Чеда није учествовао. Раме уз раме певао је са Станишом Стошићем, Уснијом Реџеповом, и бројним другим прослављеним вокалним солистима. Пратили су га најбољи дувачки оркестри из Врања, али и други врхунски оркестри са ових простора.

Ове године наш Чеда слави веома важан јубилеј, 55 година рада на естради, и исто толико на очувању изворне народне музике. Тим поводом, 20. марта 2025, у МТС дворани (бивши Дом синдиката, Београд, Трг Николе Пашића 5А или Дечанска 14, www.mtsdvorana.rs, тел:+381 11 4250100), са почетком у 20,00 часова он ће одржати солистички концерт народне музике. На концерту ће имати и специјалне госте који ће увеличати његово музичко вече, а за врхунски доживљај потрудиће се народни оркестар Радио телевизије Србије под вођством Владе Пановић.

На предстојећи догађај Чеда се осврће видно узбуђен: „Јако сам срећан због тога што ћу се дружити са својим поштоваоцима. Та ноћ биће резервисана за најлепше народне песме, изворне или компоноване, како моје, тако и од колега које ценим и поштујем. Неки су хвала Богу са нама, а неки нажалост нису, али су у срцу и никада нећу дозволити да оду у заборав“.  

Вече ће бити испуњено емоцијама и незаборавним хитовима – И да се врате године младе, Жал из младости, Стани сузо издајице, Не точите младо вино, … и многи други….

УЛАЗНИЦЕ СУ У ПРОДАЈИ !

ОБЕЗБЕДИТЕ СВОЈЕ МЕСТО НА ВРЕМЕ !

Драги Врањанци, подсећамо Вас да ће се Врањско вече 2025. године одржати у суботу, 29. марта у ресторану „JEZERO BY AZZARO“ на Ади Циганлији, са почетком у 19 часова. Својe карте можете резервисати на мејлове: drmikic@gmail.com и ivica.stankovic.rs@gmail.com.

ТРЕЋЕ ОБАВЕШТЕЊЕ

Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“, Врањанци и Врањанке, љубитељи врањске традиције, обичаја и културе, и посебно врањског мелоса, севдаха и дерта, симпатизери Врања и врањског краја, подсећамо Вас да се Врањско вече и Дани Врања у Београду 2025. приближавају…

Дани Врања у Београду трајаће од 17. – 31. март 2025, када ће се обележити 149. годишњица од рођена нашег великана Боре Станковића. За овогодишњу манифестацију припремамо богат програм, који подразумева изложбу слика 12 врањских сликара и промоције више књига наших Врањанаца или о Врањанцима у предивном амбијенту Куће Краља Петра Првог на Сењаку, у Београду. Поред тога, са директорком Народног позоришта „Бора Станковић“ у Врању договорено је да, сходно традицији, глумци из Врања одиграју једну позоришну представу у неком од београдских позоришта. А биће и других јавних наступа чланова Удружења „Жуто цвеће“.

Централни догађај, као и увек биће Традиционално 41. по реду Врањско вече у Београду, које ће се одржати 29. марта 2025. у познатом београдском ресторану „JEZERO BY AZZARO“ на Ади Циганлији. Ресторан је у могућности да пружи врхунску услугу за око 600 гостију. Цена карте ће бити 6.000 динара, за 500 већа од прошлогодишње.

Драги гости, пошто је интересовање за Врањско вече, као и сваке године изузетно велико, значајан број гостију је већ резервисао своје карте. РЕЗЕРВИШИТЕ И ВИ СВОЈЕ КАРТЕ. Резервација се може извршити на и-мејл:
drmikic@gmail.com и ivica.stankovic.rs@gmail.com.

Карте се уједно могу и купити, а о детаљима куповине информисаћемо Вас за пар дана у новом обавештењу. Према Статуту Удружења потребно је да се учланите у Удружење, а детаљније информације о томе можете добити на телефоне  063 210 985 и 065 8929 010. Биће и лепих изненађења.

У прилогу Вам достављамо изглед карте за овогодишње Врањско вече и уплатницу за чланарину за 2025. годину.

Комисија за организацију

Врањско вече и Дани Врања у Београду 2025.

Чедомир Чеда Марковић, наш истакнути уметник и извођач народне музике, по рођењу Врањанац, рођен је на Малу Госпојину 21. септембра 1949. Поднебље и време у којем је рођен није знало за телевизију, па му је љубав према музици усадила мајка, која је лепо певала. Његова каријера почела је по завршеној Учитељској школи у Врању, када је у Радио Скопљу снимио прве врањске песме. Своју прву плочу, на којој је стара врањска песма Јелена љубави, Чеда је снимио је 1974. године. Уследила је сјајна и богата каријера, која га је прославила не само у Србији него и у целом региону.

Као заљубљеник у Врање, врањску традицију, обичаје и културу Чеда је своју чежњу за родним крајем „гасио“ дружењем са својим земљацима у Удружењу Врањанаца у Београду. С годинама, како је његова слава расла, постао је један од најбољих промотера, не само врањске народне песме, него и других народних песама.

Од када је 1979, по први пут запевао на традиционалној врањској забави у хотелу „Југославија“, готово да није било манифестације Дани Врања и Врањско вече у Београду, на којој Чеда није учествовао. Раме уз раме певао је са Станишом Стошићем, Уснијом Реџеповом, и бројним другим прослављеним вокалним солистима. Пратили су га најбољи дувачки оркестри из Врања, али и други врхунски оркестри са ових простора.

Ове године наш Чеда слави веома важан јубилеј, 55 година рада на естради, и исто толико на очувању изворне народне музике. Тим поводом, 20. марта 2025, у МТС дворани (бивши Дом синдиката, Београд, Трг Николе Пашића 5А или Дечанска 14, www.mtsdvorana.rs, тел:+381 11 4250100), са почетком у 20,00 часова он ће одржати солистички концерт народне музике. На концерту ће имати и специјалне госте који ће увеличати његово музичко вече, а за врхунски доживљај потрудиће се народни оркестар Радио телевизије Србије под вођством Владе Пановић.

На предстојећи догађај Чеда се осврће видно узбуђен: „Јако сам срећан због тога што ћу се дружити са својим поштоваоцима. Та ноћ биће резервисана за најлепше народне песме, изворне или компоноване, како моје, тако и од колега које ценим и поштујем. Неки су хвала Богу са нама, а неки нажалост нису, али су у срцу и никада нећу дозволити да оду у заборав“.  

Вече ће бити испуњено емоцијама и незаборавним хитовима – И да се врате године младе, Жал из младости, Стани сузо издајице, Не точите младо вино, … и многи други….

УЛАЗНИЦЕ СУ У ПРОДАЈИ !

ОБЕЗБЕДИТЕ СВОЈЕ МЕСТО НА ВРЕМЕ !

Драги Врањанци, подсећамо Вас да ће се Врањско вече 2025. године одржати у суботу, 29. марта у ресторану „JEZERO BY AZZARO“ на Ади Циганлији, са почетком у 19 часова. Својe карте можете резервисати на мејлове: drmikic@gmail.com и ivica.stankovic.rs@gmail.com.

Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду је од свог оснивања 1921. године славило Светог Атанасија Великог, као успомену на дан ослобођења Врања од Турака 31. јануара 1878. године. Слава је редовно обележавана у цркви Светог Марка, све до 1941. године, када је домаћин славе био инжењер г. Чедомир Јанчић, индустријалац. Он је славски колач пресекао са г. Јованом Микићем, начелником Министарства пошта у пензији и генералом г. Јосифом Ђорђевићем, председником Удружења. Према обичају, тог дана г. Јован Микић се прихватио за домаћина славе 1942. године. Нажалост, из више разлога слава није обележавана следећих 78. година. 

Управни одбор Удружења „Жуто цвеће“ је на својој 5. седници одржаној 1. децембра 2018. донео одлуку да се од 2019. године поново отпочне са обележавањем славе. Домаћини славе од тада били су Драган Микић, Ненад Трајковић, Горан Станковић, Божидар Дингарац, Мирољуб Алексић и Милан Златковић.

На слави 31. јануара 2024. за  домаћина славе Свети Атанасије Велики 2025. године прихватила се члан Управног одбора Удружења проф. др Марија Ђорић.   

Домаћин славе проф. др Марија Ђорић, председник Удружења проф. др Микић и најстарији члан Удружења адмирал у пензији Властимир Тасић припреме за обележавање славе започели су у преподневним часовима 31. јануара 2025. у просторијама Удружења у седишту АЛКО Групе у Пожешкој 65Б на Бановом Брду.

Након што је јереј Бранислав Јоцић пресекао славски колач у цркви Светог великомученика Георгија на Бановом брду у Београду, у 11 часова, он и домаћин славе Марија Ђорић су колач ломили а потом су га сви присутни гости славе у цркви окретали.

Овом свечаном чину су поред председника Удружења и адмирала у пензији Тасића, присуствовали члан УО господин Мирољуб Алексић, власник АЛКО групе, генерали МУП у пензији Стојан Мишић и Стојадин Јовановић, чланови Управе. Поред њих били су присутни председник Управног одбора Удружења Ивица Станковић, потпуковник МУП, секретар Удружења Десимир Смиљковић и члан Удружења Слободан Јанковић. Испред Општине Чукарица црквеном обреду присуствовао је господин Миљан Ћеранић, општински већник за образовање и односе са верским заједницама.

Свечани ручак је организован у ресторану седишта АЛКО групе где су се гостима краћим пригодним говорима и поздравним здравицама обратили председник Удружења и домаћин славе. Том приликом господин Мирољуб Алексић је председнику Удружења др Микићу уручио као поклон Удружењу, веома лепу икону Светог Атанасија Великог коју је написао Драган Петровић Паја, један од најбољих иконописаца на нашем поднебљу. Председник Удружења Микић је потом домаћину славе Марији Ђорић у име Удружења уручио монографију о Хиландару, која ће је вечно подсећати на овај значајан догађај. Она је прва жена у преко 100 година дугој у историји Удружења која је била домаћин славе.

У току славског ручка на предлог председника Удружења и уз сагласност и  буран аплауз присутних за домаћина славе Свети Атанасије Велики 2026. године прихватио се председник УО Удружења Ивица Станковић.

Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто Цвеће“ у Београду,

У име управе удружења и своје лично име честитам Вам крсну славу Свети Атанасије Велики и желим много успеха у даљем животу и раду.

Председник удружења

Проф. др Драган Микић

Поштована / и,                                                                                                                                                 

Обележавање славе нашег Удружења Свети Атанасије Велики ће се одржати у петак 31. јануара 2025. године. Ломљење славског колача обавићемо у 11:00 часова у цркви Светог великомученика Георгија на Бановом брду у Београду (ул. Кировљева бр. 1, општина Чукарица), након чега ће свечани славски ручак бити организован у просторијама Удружења у седишту компаније  „АЛКО група“, ул. Пожешка бр. 65Б, општина Чукарица, Београд.

Позивамо Вас да својим присуством увеличате обележавање славе нашег Удружења.

Добро нам дошли!

ДОМАЋИН СЛАВЕ

Проф. др Марија Ђорић

ДРУГО ОБАВЕШТЕЊЕ

Поштовани и драги чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду, Врањанци и Врањанке, љубитељи врањске традиције, обичаја и културе, и посебно врањског мелоса, севдаха и дерта, симпатизери Врања и врањског краја

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Уз жеље да Вам 2025. година буде срећна, здрава и испуњена радошћу, уз остварење свих планова и снова подсећамо Вас да се Дани Врања у Београду 2025. (17. – 31. март 2025) приближавају.

У првом обавештењу од 3. октобра 2024. године информисали смо Вас да ће се традиционално, 45. по реду „Врањско вече у Београду“ одржати 29. марта 2025. године у ресторану „JEZERO BY AZZARO“ на Ади Циганлији, са почетком у 19 часова.

У другом обавештењу саопштићемо Вам имена музичара, певача, глумаца и осталих учесника у програму из Врања, који ће Вам предстојеће Врањско вече учинити незаборавним. Међу њима су трубачки оркестар Стефана и Ненада Младеновића, Забавни оркестар УНО Моменто, вокални солисти Чеда Марковић, Ивана Тасић Митић, Бранимир Стошић Каце и Петар Митић, затим глумац Драган Божа Марјановић, као домаћин вечери и водитељ програма и доајен позоришта „Бора Станковић“ у Врању, Драган Станковић, као чувени Митке из Коштане са фолклорним ансамблом „Севдах“. 

Капацитет ресторана Језеро на Ади Циганлији је 600 места. Цена карте за Врањско вече 29. марта 2025. године биће 6.000 динара. Драги гости, пошто је интересовање за Врањско вече као и сваке године изузетно велико, предлажемо да са резервацијом карата почнете од средине јануара 2025. године na е-мејл: drmikic@gmail.com, ivica.stankovic.rs@gmail.com. У следећем обавештењу додаћемо и друге мејлове и телефоне за резервацију.

Собзиром да ће на манифестацији Врањско вече 2025. бити и лепих изненађења поставили смо на сајт и неколико слика из историје Клуба – Удружења Врањанаца у Београду.

Подсећање: 

Драги чланови Удружења Жуто цвеће, потребно је да у наредном периоду извршите уплату годишње чланарине за 2025. годину. У прилогу је примерак уплатнице који треба попунити потребним подацима.

Срдачан поздрав
Председник Удружења

Проф. др Драган Микић

Поштовани чланови удружења, драги Врањанци и сви који волите врањску културу, традицију и обичаје,

Желимо вам слогу и поштовање у кући, успех, задовољство и значајан допринос у раду, мир у земљи и љубав личну и хришћанску !
Проведите лепо предстојеће празнике и увек се сетите да је мален човек који ходи испод звезда, а велико његове срце које обасјава све око себе.
Зато, грлите мало дуже, волите мало јаче,
опростите мало раније, и смејте се мало слађе…

Срећне новогодишње и божићне празнике жели Вам
Руководство
Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду

Етнографски музеј у Београду и историски архив „31. јануар“ у Врању организоваће у петак 20. децембра 2024. године изложбу посвећену антропогеографском раду и научним истраживањима Ристе Т. Николића.

Изложба ће се одржати у Манаковој кући, улица Гаврила Принципа број 5 у Београду (у близини старе аутобуске станице).

Позивамо чланове удружења „Жуто Цвеће“ да присуствују овој значајној изложби и дају подршку ауторима изложбе – архивистима Браниславу Борићу и Драгани Ристић.

СА КОСОВА ЗОРА СВИЋЕ

Љубомир Љуба Манасијевић, певач, композитор, текстописац и истакнути члан  Завичајног удружења „Жуто цвеће“ обележио је 6. децембра концертом у препуној сали Руског дома, на најлепши начин за једног уметника, 35 година рада.

Љуба Мансијевић, један од најпознатијих појаца српске духовне православне музике, композитор и текстописац, уважени je члан нашег Завичајног удружења „Жуто цвеће“. Имали смо прилику да га слушамо кад запева на дружењима, скуповима или промоцијама и кад својим гласом и песмом успе да загреје и узнесе душу. Шестог децембра Љубa је на солистичком концерту у Руском дому, у препуној сали тог здања, обележио својеврсну ретроспективу 35 година стваралаштва. Више од сат времена певао је са пријатељима и песмом приближио традицију, историју и дух нашег народа, са нагласком на свету земљу Косметску.

Љубине песме Симонида и Востани Сербије (коју је Љуба компоновао на стихове Доситеја Обрадовића), извео је Музички вокални ансамбл Источник, под диригентском палицом Милутина Јоцића. Потом је Љуба, обучен у црвену одору какву су носили владари из породице Немањића, отпевао две песме уз клавирску пратњу Даринке Пауновић – Молитва за Србију и За Србију и слободу, а вокална солистикиња Jасна Хинић подарила је публици дивну песму Голубице моја бела и руску песму Анастасија.

Средњовековна музика се проширила салом кад је проф. др Љубомир Димитријевић, оснивач групе „Ренесанс“ и „Арс нова“ засвирао, а Љуба запевао песму Балада о краљу Урошу и Јелени Анжујској, коју је својевремено певао на Данима јоргована у Краљеву (од  1996. до 2006) и песму Призрен предивни град.

Оперска примадона из Новог Сада Зорица Белић, сопран, отпевала је са Љубом песму Небо је високо Србијо, а потом и познату руску песму Рјабињушка, јер су јој корени руски  – и бака и дека су јој из Краснодара.  Наступила је и група Корени, предвођена Јеленом Илић, која је велики аплауз публике измамила песмом Тихо ноћи.

О Љубином делу говорила је академик проф. Радмила Тонковић. Она је истакла да је Љуба своју солистичку каријеру почео 1990. године CD-ом Востани Сербије.  Затим је издао шест CD-ова и две књиге посвећене Немањићима и српском средњем веку. Од CD-а из 1997. године под називом  Изнад Истока и запада, као и књигом са 11 музичко-историјских тема, од Хиландара, преко светог Саве, краља Уроша Првог Немањића, цара Душана, владике Николаја и тако даље, представио је цео један непрекидни историјски српски низ.

Она је подсетила на важност песме Ој Косово, Косово, коју је срочио и компоновао непревазиђени појац Љуба Манасијевић, јер она већ постоји као народна песма и, како је рекла, мора јој се признати ауторство како Љуба не би пао у заборав, као други велики текстописци чије се песме сматрају за народне, а нису.  

Радмила је подсетила и на Љубине наступе широм Србије и међу дијаспором, чиме је дао немерљив допринос подизању националне свести и повезивању наших људи широм света чинећи и делујући и у САД, али и у Русији, коју много воли.

Љуба је снимио три компакт диска ослањајући се на наше највеће песнике Дучића, Јакшића, а добитник је златне значке Културно-просветне заједнице Србије за заслуге у култури, као и књижевне награде „6. април” из Београда за књигу и CD са песмама управо о средњем веку Немањићима и другим значајним личностима и догађајима из средњег века, под називом „Изнад Истока и Запада”.

На крају обраћања Радмила Тонковић је прочитала Љубину песму преведену на руски Русијо моја вољена, а онда је Љуба својим јединственим гласом дочарао како она звучи на српском.

На крају те вечери чаробних звукова и дивних гласова, Љуба је отпевао своју најпознатију песму, која се пева широм православног света Са Косова зора свиће, Грачаница сва у сјају, а која је у народну позната под поменутим називом Ој Косово, Косово. Обраћајући се публици рекао је да је настала у посебном времену, када је обележавано 600 година од Косовског боја, а он био у манастиру Грачаница. Имао је част да својом песмом Небо је високо Србијо, отвори велику изложбу „Косово, први праг Србије“ великог српског сликара Милића од Мачве. Из доживљаја тог Видовданског бдења, које је окупило више хиљада људи, и уз пламен свећа коју је свако од присутних носио, обасјавајући прошлост, али и будућност српску, настала је та песма. Био је то призор који се памти за цео живот.

Програм је надахнуто и са пуно емоција и личних запажања водила Зорица Пелеш, Љубина сестра „по бабиној линији“, како је истакла.

СА КОСОВА ЗОРА СВИЋЕ 

Љубомир Љуба МАНАСИЈЕВИЋ – певач, музичар, композитор

Љуба МАНАСИЈЕВИЋ, уважени члан Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду одржаће 6. децембра 2024. са почетком у 19 часова у РУСКОМ ДОМУ Концертно вече Љубе Манасијевића са пријатељима под називом СА КОСОВА ЗОРА СВИЋЕ.

Учесници у програму: Музички вокални ансамбл ИСТОЧНИК, Београд; Диригент Милутин Јоцић; Зорица Белић-сопран са пратећим оркестром Мирољуб Тодоровић, флаутиста оркестра РТС; Jасна Хинић, вокални солиста; Јелена Манић и Јелена Илић, вокални солисти; група КОРЕНИ; Даринка Пауновић, клавирска пратња; Радмила Тонковић, наратор; Зорица Пелеш, водитељ програма.  

Љуба је основну школу и Једанаесту београдску гимназију (сада Осму) завршио у Београду. Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду на ваздухопловном одсеку 1974. године. Са 13 година полази у приватну школу хармонике професора Љубинка Јовановића у Београду. Касније, похађа часове гитаре и клавира, а соло певање учи код професорке Љубице Станисављевић, угледног педагога и професора у музичкој школи у Београду. Као певач, музичар и композитор огледа се у различитим музичким жанровима. Већ прва пријављена композиција младог Љубомира под називом „Слободо“, настала 1979. године наговештава будуће тежиште инспирација у националном и родољубивом стваралаштву. Следе композиције „ Шумадија“ и „Небо је високо Србијо“, а потом 1989. године настају две веома познате композиције „Востани Сербије“ на стихове Доситеја Обрадовића и ауторска песма “Ој, Косово, Косово“. Љуба је венац родољубивих песама заокружио песмом „Београд, мој вољени град“ 1999. године . На компакт диску под називом “Орлов кладенац”, поред осталих отпеваних етно песама су и две песме бисери из Врања, као и специјана песма посвећена Врању под називом „Идемо у Врање“.

Нов животопис славног писца

У Клубу Магистрала „Драган Ве Игњатовић“ у Београду представљена је у среду 20. новембра књига Роберта Ходела „Рањав и жељан / Борисав Станковић – живот и дело“, коју је издала „Лагуна“. О књизи су говорили проф. др Душан Иванић, проф. др Драгана Вукићевић, Борис Чолак, преводилац Мина Ђурић, а  модератор је била Тамара Митровић. У разговор су укључивао аутор који је преко видео-линка уживо пратио промоцију.

На столу је била књига „Рањав и жељан / Борисав Станковић – живот и дело“ о којој су причала  три промотера, одлична познаваоца Бориног дела – проф. др Душан Иванић, проф. др Драгана Вукићевић, Борис Чолак – потом приређивач и преводилац са немачког језика Мина Ђурић и модератор Тамара Митровић, а путем видео-линка промоцију је из Хамбурга пратио аутор књиге Роберт Ходел, који се и директно укључивао у разговор о његовом делу. Присутни у сали Клуба Магистрала „Драган Ве Игњатовић“ Дома културе „Студентски град“ били су жељни да чује још нешто о великом српском књижевнику, творцу „Нечисте крви“ и „Коштане“, нашем Бори, о томе како га је доживео странац, додуше немачки професор славистике, који је и пре те књиге преводио Станковићева дела. Међу присутнима је било Врањанаца и чланова Удружења „Жуто цвеће“.
Били је то 90 минута живе речи која је на тренутке постајала и емотивна. 

Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“. Промоција књиге „Рањав и жељан / Борисав Станковић – живот и дело“

Најпре је проф. др Душан Иванић, српски књижевни теоретичар који је од 2015. године професор емеритус Универзитета у Београду, представио аутора и истакао да је студирао славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Дубровнику, Прагу и Новом Саду, где се и упознао са делима српских књижевника. Напоменуо је да је проф. др Ходел превео на немачки језик дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића и више савремених српских песника, и да је од 2015. инострани члан САНУ.

Говорећи о монографији о Станковићу, истакао је:

Роберт се обавезао да прати живот и дело, али се није обавезао да га прати у оном интензитету који је карактеристичан за старију традицију. Тако да кроз његову књигу пролазите са задовољством. Он на неких начин живот Боре гледа као дело, а његово дело гледа као живот. А прича о Станковићевом животу је изузетна, романескна тема и потврђује речи једног нашег писца тога времена да је сваки живот један роман. Монографија је пуна интерпретативних оаза где у неколико реченица проф. Ходел сажима изузетна искуства изучавања Станковићеве прозе, а верујте да то није лако кад рачунате да се та проза прати од првих збирки до најновијих наших изучавалаца.

Професор Иванић је потом истакао како је тешко било писати научно о Станковићевим делима јер је већина рукописа изгубљена, нестала или трајно уништена, а с друге стране то је опус у коме је Станковић своје текстове подвргавао сталним променама. Напоменуо је да ми и немамо ваљано научно издање Станковићевих дела и да је проф. Ходел морао да се ослања на постојећа издања.

Не знам да ли је ико успео тако једноставно и наизглед без напора да представио огромне дубине једног дела и његовог аутора – рекао је Иванић и истакао да се од почетка чудио толикој храбрости Ходела да уђе у живот и дело Станковића, чак то назвао и лудошћу.

Потом се аутор укључио у разговор, захвалио организатору и говорницима на промоцији и дао појашњења о свом најновијем делу.  Он је био у прилици да Станковића упореди са другим ауторима из различитих словенских књижевности и истакао је да нема пуно аутора који су му били толико блиски и којима је био толико одушевљен као Бором Станковићем. На књизи је радио три године, али је Станковићева дела преводио раније. А на речи да је била лудост упустити се у такав подухват, Ходел је рекао да се може назвати лудошћу преводити Бору, али да је ту препреку савладао захваљујући низу пријатеља који су му помагали и са којима је сарађивао.

Промоцији су поред осталих чланова „Жутог цвећа“ присуствовали браћа Симоновић
Томислав и Бранислав, Срђан Митић и Мира Шведић

Задовољство да  прочита и говори о новој монографију о Бори Станковићу исказала је и проф др Драгана Вукићевић.

Било ми је задовољство читати ову књигу и наћи се у једној врсти читалачког ороборуса, јер ви не читате Бору Станковића, него читате и огроман број текстова између Боре Станковића, а онда видите и које технике у преводу примењује Миња Ђурић. Ми смо у једном колоплету читалачком, а Роберт је наш путовођа. И заиста нас успешно води кроз огроман број текстова, кроз које је и он прошао.

Професорка Вукићевић се потом осврнула на писање биографија, посебно стваралачких, које је издвојила као посебну врсту.

У биографијама имамо прво податке о животу писца, па онда податке о делу. У стваралачким биографијама ми заправо биографијом идемо кроз фикцију, а фикцијом  идемо кроз биографију –  и истакла да у последње време имамо неколико таквих биографија као што је о Иви Андрићу, Црњанском и студија о Драгославу Михаиловићу, а њима се придружила и ова о Бори Станковићу, која се не чита као научна студија већ као белетристика.

Професор Ходел је потврдио да је једна врста лудила бавити се писцима и преводити писца којег је он изабрао. Када бих из целокупног корпуса српске књижевности требала да издвојим оне које је најтеже преводити, рекла бих да су то Момчило Настасијевић, Драгослав Михаиловић, Растко Петровић и свакако Бора Станковић. Станковић има специфичну и јако тешку реченицу, и професор Иванић и аутор су сами рекли да је нека врста лудила преводити га, а ја сам пресрећна што сте имали ту неку врсту лудила у себи и што сте ушли у тај подухват.

А колико је добро то урађено потврђују и њене следеће речи:

Моја је теза да ако избришете име аутора и преводиоца, ви бисте мислили да је то неко ко јако добро познаје биографију Боре Станковића, можда да је чак из околине Врања, јер су у њој дате такве финесе и знања која могу да имају само регионални истраживачи, тако да похваљујем и вас и Мињу што сте нам приближили и аутентизовали и епоху и време, ушли у просторије у којима је био Бора Станковић, и осетили га. Заиста сам фасцинирана степеном саживљености.

И она, као и професор Иванић, сматра да је највећи квалитет те књиге што је она  одлична синергија  биографија кроз фикцију и фикција кроз биографију.

Поменули смо да ова књига понекад делује као белетристика и професор је рекао да свачији живот може да буде роман, али живот Боре Станковића јесте врло филмичан и ту филмичност понекад можемо да препознамо у овој биографији.

Борис Чолак се осврнуо на предговор књиге у коме је на само две стране речено толико много о Станковићу.

Ту се аутор позива на речи Јована Скерлића који је Станковића одредио као неприкосновеног талента у српској култури, а онда и на речи Андрића да је Станковић његово први узор, што показује колико је Станковић значајан за српску културу, и колико је и превазишао своје време и оставио утицај и дан данас. Такође, у овом предговору аутор указује на једну тамну страну Станковића, говори о његовом сукобу са друштвеном средином, повлачењу из друштвене средине када долази крај његове стваралачке инспирације. Међутим, оно што је по мом мишљењу разлог зашто се Ходел опредељује да пише књигу о Бори јесте што у њему види таленат и истиче да је писао на неком светском језику био би један од зачетника модернистичке прозе.

И Чолак је као и његове колеге похвалио сјајан наслов књиге јер, како је објаснио, он није само преузет из романа „Газда Младен“, у коме је реч о јунаку који се спутава зато што се подвргава културолошким друштвеним нормама и улогама, већ  узима аспект значења речи рањав и жељан зато што је Станковић таква природа која је константно у сукобу са средином, породицом и самим собом. Чолаку се чини да је аутор књиге управо приближио ту рањивост и ту жељу која тера писца на стваралаштво.

Чолак истиће још једну вредност монографије, а то је што Ходел у хронологији креће од историје Борине породице, а у историји Врања од доласка Срба на Балканско полуострво.

И ту Ходел превазилази неку врсту академског приступа, а за овако вишедеценијско истраживање потребна је велика љубав према аутору, жеља да се саосећа и уђе у Борину личност, да је проживи и да дође до тих одговора и апсеката који су и поетички и животни.

Професор Ходел је на те речи додао да је Станковић један од ретких књижевника који не описује људске емоције, него их изазива код читаоца. То је огромна разлику. А то погађа све људе без обзира на време, земљу, људе, јер људске емоције се нису промениле.

Сви промотери и аутор су похвалили рад приређивача и преводиоца монографије Мине Ђурић јер је добар превод, добра књига – ми читамо о Бори, а читамо и Мину. Она је била заслужна и за наслов књиге о Бори. Истакла је да је већ имала искуства у раду са проф. Ходелом приликом превођења његове књиге о  Драгославу Михаиловићу и тада је могла да се увери како његова дела звуче у преводу на српски. Истакла је да је била изузетно дирнута крајем књиге, тренуцима у којима се описују последњи дани Боре Станковића.

Ми знамо да професор Ходел није склон сентименталностима, али управо се у начинима на који је навео изворе, и како је показао те околности, види колика је била тежина тих тренутака. На крају је прочитала одломак из књиге о последњим Бориним данима.

То јесте био његов физички крај али, како су истакли промотери, Бора Станковић је велики и наставља да живи кроз своја дела, а књига проф. др Ходела је додатни импус његовог трајања.

ЕКСТРЕМИЗАМ И ХУЛИГАНИЗАМ НА БАЛКАНУ

Књига „Екстремизам и хулиганизам на Балкану“ промовисана је 17. новембра у Атријуму Дома Војске Србије. Актуелна тема привукла је велики број посетилаца, па се „тражила столица више“. Међу присутнима биле су колеге са Института за политичке студије, пријатељи и сарадници са Војне академије са којима блиско сарађује, колеге и студенти са других факултета, чланови породице, пријатељи. Промоцију су пратили и чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду, предвођени председником проф. др Драганом Микићем, јер је проф. др Марија Ђорић, рођена Врањанка и члан Управног одбора Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.  Три промотера, ауторка и модератор изнели су своје мишљење о последњој књизи проф. др Марије Ђорић и своју причу уклопили у 47 минута промоције, што је било довољно да се пуно тога каже и сазна о новом делу, „а да се не заморе посетиоци“. 

О Маријиној научној и наставничкој каријери говорила је њена колегиница са Института за политичке студије Андреа Матијевић, а потом је о ауторкином делу говорио проф. др Саша Мијалковић са Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Он је рекао да су такве теме доскора већином обрађивали мушкарци, а да је проф. др Ђорић храбро закорачила у тај „мушки забран“ и направила добру књигу. Он је и објаснио у чему је вредност те књиге.

Приступ ауторке је оригиналан. Он није у потпуности безбедносни, а није ни политиколошки, и више је некако англосаксонски него традиционални приступ, који је присутан на нашем пордручју. И то је нешто што даје нову вредност – један потпуно  нови приступ. Стил ове књиге је научни, али је на моменте популистички тако да може да биде интересантна за ширу јавност, не само за стручну.
Код ове књиге посебно ме радује методолошки оквир. Многи истраживачи не дају осврт на методолошки опис свог истраживања управо због тога што га се стиде или звог тога што не умеју то лепо да прикажу. Колегиница Марија је то лепо урадила и почела је са питањима како истражити екстремизам и који су најчешће изазови за младе истраживаче. Она указује на проблеме са којима се истраживачи најчешће срећу, а то су проблем узрочности, који је у области друштвених наука веома компликован. Затим, на проблеме манифестовања, па проблем затворености извора од којих многи поседују ознаку тајности и нису доступни истраживачима. Потом даје смернице за истраживање безбедносних појава, првенствено смернице у прецизирању проблема и предмета истраживања. Затим даје  смернице како спознати природу ових феномена, њихову структуру, како тумачити ове појаве зависно од временских и просторних димензија, како их дистанцирати од неких сличних безбедносних појава, како превазићи проблем неуниверзалне одређености од феномена политичког насиља, екстремизма, тероризма и уопште профила носилаца ових безбедносних појава.

Проф. др  Мијалковић је истакао као посебну вредност, такође са методолошког аспекта, што ауторка упућује на листу научних метода које су најпогодније за истраживање екстремизма и хулиганизма. Истакао је научни и друштвени значај те књиге, а да не би све хвалио посаветовао ју је да друго издање књиге обогати шематским приказима, сликама и графиконима, из којих би  могле да се лакше разумеју неке ствари.

Доктор Зоран Милошевић, научни саветник, заменик директора Института за политичке студије, и један од рецензената монографије, истакао је графички дизајн књиге и занимљив садржај, јер тема екстремизма и хулиганизма припада области хибридног рата и тој овој књизи даје тежину.

Марија нас својим приступом ектремизму и хулиганству, заправо обавештава шта је ново на том пољу и шта се може догодити на Балкану. Посебно поглавље је посветила Балкану. Шта је Балкан, како је настао, шта је балканизација? Заиста, балканизација је један појам који се употребљава како би омаловажио становнике Балкана – да су склони поделама, да је наш идентитет сумњив, да није сталан, да се стално појављују нови идентиети итд, при чему се изоставља да појава таквих ситуација на Балкану није аутохтона, него да је то увоз из иностранства и да стране службе то подржавају – истакао је др Милошевић и додао да је проф. др Ђорић поступила методолошки исправно кад је писала о екстремизму на Балкану – ишла је од тоталног ка локалном и чак дала студију случаја, која обухвата једног појединца који се нашао у екстремним условима, појавио се овде, а Марија је са њим обавила интервју.

Доктор Милошевић је истакао да је у књизи Марија писала и о родној равноправности у тероризму јер, иако се та појава већином везује за мушки род, жене се све чешће укључују у терористичке оргaнизације. Када је реч о хулиганству на Балкану, који се већином везује за спорт, Маријин колега је истакао како је она дала једна поучан пример када спорт може да буде везан за патриотизам и национално достојантво, а то је соколски покрет који је постојао у Краљевини Југославији. 

Ова књига је врло интересантна и потребна не само за људе од струке, него и за ширу читалачку публику, и све који васпитају младе. Јер ако се млади заразе екстремизмом и хулиганизмом, онда је то тешко спречити, тешко лечити. Морају да се примене мере репресије, а репресија никад није омиљена. Према томе, ако послушамо Марију и прочитамо ову књигу ми ћемо да научимо како да се боримо и против ектремизма и против хулиганизма, и то је главни доринос ове књиге.   

Директор Института за политичке студије др Миша Стојадиновић, научни саветник, још један од рецензената,такође је бираним речима говорио о новој књизи колегинице Марије Ђорић. Причао је са позиције издавача.

Приликом првог читања уочио сам да је ова књига врло интерактивна. Кад кренете да је читате врло брзо ћете се ухватити у коштац са пробемима и натераће вас да читате од корице до корице, у једном даху. Ауторка је поставила целу књигу на постављању питања и давању одговора на питања. И кад помислите да сте добили одговор, следи ново питање и тако се вртите у круг. То је нормално јер ауторка се бави живим процесима, процесима који се дешавају у овом тренутку што није захвално за једног истраживача. Друштво се мења, а она покушава да те изуетно компликоване ствари, феномене, обједини у једном тренутку, замрзне време, и да их стави на лист папира. За истраживача је то најтежа могућа ствар – нагласио је др Миша Стојадиновић.

Он је потом истакао како је књига изузетан речник екстремизма и хулиганизма, и да за разлику од других које се баве сличним темама, поред теоријских елемената које има у себи, и секундарних извора, обилује и медијским подацима. Марија је, сем тога, искористила мултидисциплинарни приступ и применила доста знања из политикологије, социологије,  психологије.

О томе како је књига настала говорила је на крају помоције ауторка.

Књига је настала у врло комплексном тренутку, алиљуди кад имају много обавеза, под адреналином најбоље раде, а такав је и ектремизам. Написала сам је с циљем да се осветле тамни вилајети нашег Балкана, за који ја волим да кажем да је прелеп и престрашан. А зашто је такав? Решила сам да се бавим регионалном, па и локалном причом зато што имам утисак да се сви други, странци, много баве нама, па није лоше да Homo balcanicus, аутор, како су нас називали рани истраживачи, каже нешто и о овом Балкану, какви смо то ми, да ли смо заиста толико примитивни, да ли смо заиста труло ткиво Европе, да ли смо другост у односу на Европу? И када сам почела да истражујем мало по мало, онда сам видела да ми нисмо толико лоши – истакла је ауторка и додала да је, кад је пре неколико година кренула да ради на књизи, почела од етимологије речи. – Често сам користила етимологију речи као један методолошки пут да сазнам нешто о природи феномена, ако нисам имала много података. И кад је реч о Балкану, нашла сам да је то персијско-турска реч која значи блато. И одатле сам кренула. И како ја доживљавам Балкан? Као једно живо блато у коме се ми налазимо и никако не можемо нити да потонемо, нити да се извучемо из њега. А онда нас гурне нека чизма која понекад долази са Истока, а некад са Запада, и углавном се интереси великих сила преламају преко тог балканског живог блата. И ми заробљени никако да се извучемо. Онда сам схватила да ми нисмо толико примитивни колико нас други виде, да нисмо толико проблематични. Суштина је у томе да је Балкан увек био на ружи ветрова великих сила и да то уопште није лагодна позиција. А сада се налазимо у једној чекаоници за Европску унију

Потом је објаснила да је велику пажњу у књизи посветила екстремизму и хулиганизму младих.

Екстремисте сматрам ловцима на младе душе, јер заправо шта је младост. Млади мисле да могу све и имају потребу да некоме припадају. А као такви, ако немају добру основу, ако немају то припадништво у породици, у друштву, онда они налазе неки нови пут, јер човек је, како је рекао Аристотел zoon politikon, а ако је усамљен, пун фрустрацијске, агресије, врло лако може склизнути у екстремизам. И ја испитујем радикализацију као врсту прања мозга – рекла је проф. др Ђорић.

Она се у књизи бавила и екстремизмом са становишта љубави и мржње јер особа која нема љубави у себи лакше ће склизнути у тероризам и постати екстремиста и хулиган. Недостатак љубави велики је проблем за екстремисте и за хулигане.

У књизи је инсистирала и на родном приступу и истакла хипотезу да када је жена спремна да учини неко кривично дело, као што је тероризам, и уколико је емотивно мотивисана, онда је она незаустављива.

А кад је реч о хулиганизму, балкански хулиганизам није ектремизам, него све више организовани криминализам, јер, како је објаснила, наши хулигани немају политичке циљеве, већ лукративне, створити што више новца, наравно уз помоћ политике.

На крају је ауторка захвалили директору Института у коме ради јер је књига преведена на енглески језик и трећем рецензенту, проф. др Виолети Таловић Рашковић, која оправдано није била присутна. Захвалила је и младој сарадници Мартини Милосављевић Стојадиновић, која је дала идејно решење за корицу у књиге, као и колегиницама Андреи и Милици које су јој много помогле око ставарања индекса појмова.

Књигу је посветила својој баки Параскеви за велику љубав коју је добила од ње.

На крају промоције је кадеткиња Војне академије Радмила Тубић отпевала песму Русе косе цуро имаш, коју многи балкански народи својатају, и чак су у стању да се побију око њеног ауторства.

БИОГРАФИЈА

Професорка др Марија Ђорић, родом Врањанка, дипломирала је и завршила мастер студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На истом факултету завршила је и специјалистичке студије, а потом и докторирала из области политикологије 2013. године. Стално је запослена на Институту за политичке студије у Београду. У звање редовног професора изабрана је 2023. године. Гостујући је професор на Карловом универзитету у Прагу. Била је ангажована на неколико универзитета у Србији и у иностранству (Уједињени Арапски Емирати, Чешка). Као регионални и национални експерт у области екстремизма ангажована је у својству консултанта у неколико међународних организација. До сада је објавила пет научних монографија, око 100 научних радова из области екстремизма, тероризма, политичког насиља, хулиганизма, политичке теорије. Главни је и одговорни уредник научног часописа „Политика националне безбедности“, руководилац је Центра за националну безбедност и помоћник директора на Институту за политичке студије.

Среда 20. новембар у 19 часова

Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“

Представљање књиге Роберта Ходела РАЊАВ И ЖЕЉАН / Борисав Станковић – живот и дело

У преводу Мине Ђурић (Лагуна, 2024)

Учествују: Душан Иванић, Мина Ђурић, Борис Чолак и Драгана Вукичевић

Директно укључење Роберта Ходела (Хамбург)

Модератор: Тамара Митровић

„До рата прослављен, превођен и признат и у Србији и у  Европи као писац романа „Нечиста крв“ и „Коштана“, после рата је постао персона нон грата, презрен и оклеветан у сопственој средини. Своју исповест о тим данима објавио је у књизи „Под окупацијом“, чији настанак и генеза одијума према њеном писцу заузимају значајан део ове узбудљиве биографије. Обогаћена новим сазнањима, мало познатим фотографијама и живописном евокацијом српског и југословенског друштва после Првог светског рата, нова студија познатог немачког слависте Роберта Ходела расветљава најтежи, а најмање истражен сегмент живота и стварања врањског писца Боре Станковића, великана српске књижевности с почетка 20. века.“

Лагуна

Роберт Ходел (Бутисхолц, Швајцарска, 1959), немачки слависта, компаратиста и преводилац, студирао је славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду, Дубровнику и Прагу. Магистрирао је с тезом о сказу код Николаја Љескова и Драгослава Михаиловића, а докторирао у Берну на прози Платонова. Превео је на немачки дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића и више савремених српских песника. Објавио је низ научних радова, монографија, приказа, антологија и компаратистичких прилога о српским и руским писцима. Професор је на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу. Члан је научног друштва Лајбниц из Берлина, инострани члан Српске академије наука и уметности и почасни члан Српског књижевног друштва. Сарадник међународних славистичких часописа, међу којима Летописа Матице српске и Зборника Матице српске за књижевност и језик.

Поштовани чланови Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“,

Представљање  књиге РАЊАВ И ЖЕЉАН / Борисав Станковић – живот и дело ће се одржати у среду 20. новембра 2024. са почетком у 19 часова у Клубу Магистрала „Драган Ве Игњатовић“.

Клуб се налази у комплексу Студентског града на истој локацији где и Дом културе „Студентски град“, Књижара и Галерија.  Улази се из улице са леве стране Студентског града где је капија за улаз аутомобила и већи службени паркинг уз ограду са унутрашње стране.

Поштовани чланови Удружења „Жуто цвеће“,

У уторак 22. октобра 2024. године, од праунуке нашег прослављеног књижевника Боре Станковића, госпођице Милице Живадиновић добио сам мејл чију вам садржину преносим у целини:

„Поштовани г. Микићу,

Велика ми је част да Вас позовем на отварање моје изложбе слика Путујуће шаре Србије у Галерији Народног музеја у Врању.
Уколико сте у могућности да дођете у суботу 26. октобра у 19 часова, било би веома лепо.
Замолила бих Вас уколико можете да проследите информацију члановима Удружења “Жуто цвеће”.

Хвала најлепше!
Срдачно Вас поздрављам,
С поштовањем,
Милица Живадиновић”

Са Милицом Живадиновић био сам у контакту неколико пута, али званично смо се упознали у Етнографском музеју у Београду 14. маја 2024. године, када је одржана промоција издања „Народна музика Врања“ коју су организовали Музиколошки институт САНУ и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. На тој промоцији учествовали су и бројни чланови нашег удружења, а из Врања наш драги вокални солиста Бранимир Стошић Каце.

Пошто је Милица и тада показала жељу да на неки начин отпочне сарадњу са нашим Удружењем предлажем да се одреди делегација која би отишла у Врање како би присуствовала њеној изложби слика „Путујуће шаре Србије“.

Ову активност можемо схватити као скромни почетак у припремама које нас очекују 2026. године поводом обележавања 150 година од рођења Боре Станковића, нашег најпознатијег Врањанца.

Председник
Удружења Врањанаца у Београду
Проф. др Драган Микић        

ПРВО ОБАВЕШТЕЊЕ

Дани Врања у Београду – 17. до 31. март 2025.

Врањско вече у Београду 29. март 2025.

Обавештавамо чланове Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду, све Врањанце и Врањанке, симпатизере и љубитеље врањске традиције, песме и игре да ће се 45. по реду „Врањско вече у Београду“ одржати 29. марта 2025. године у ресторану „JEZERO BY AZZARO“ на Ади Циганлији.

Нажалост, легендарни Станиша Стошић познат и као Павароти врањске песме и „татко на јужњачки мелос“ од 2008. године није више са нама, али ће Чеда, Ивана, Каце, Драган, трубачи, забавни оркестар и фолклорни ансамбал бити са нама и ове године. 

Пуковник у пензији доцент др Милован Станковић, познати максилофацијални хирург Војномедицинске академије, Врањанац и члан Удружења Врањанаца у Београду преминуо је у петак 27. септембра 2024. године у Београду, после дуже болести.

Рођен је 10. априла 1936. године у селу Тибужде надомак Врања. Гимназију у Врању завршио је као најбољи ученик и врстан математичар због чега је од гимназије добио стипендију за даље школовање у области техничких наука. Међутим, Милован је, уместо технике за животни позив одабрао медицину и дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1959. године, шест месеци пре рока. Као један од најбољих студената био је добитник Титове награде која се састојала од ручног сата и уплаћеног летовања у Будви. Тада је Милован први пут видео море.

Још током студирања у Београду постао је војни стипендиста па је по дипломирању рад наставио у јединицама ондашње ЈНА – најпре у гарнизону Пула (1960–1963), а потом у Осијеку  (1963–1966). Након трупне службе прекомандован је у Београд – на Војномедицинску академију –  на специјализацију из максилофацијалне хирургије. Специјализацију је завршио 1970. године са одличним успехом, након чега је своју професионалну каријеру наставио на Клиници за максилофацијалну хирургију ВМА. Начелник Првог одељења Клинике постао је 1986. и на том формацијском месту остао је до одласка у пензију 2000. године.

Милован је до краја свог радног века био бескрајно одан војсци тадашње СФРЈ. Беспрекорно је извршавао све своје војне обавезе због чега је више пута награђиван. Усавршавао се у чувеној болници Saint Marry Hospital у Лондону 1982. године. Тада је добио понуду да се са породицом пресели у Лондон и настави да ради у поменутој болници, али му  његов патриотизам и оданост Југословенској народној армији нису дозволили да ту понуду прихвати. Љубав према војсци и војној професији огледала се и у томе што је све до пензије одлазио на посао у униформи тадашње Војске Србије, иако као војни лекар није морао да је носи после распада СФРЈ.

Важио је за једног од најомиљенијих сарадника, врхунског хирурга и предавача у Санитетској школи резервних официра, који је увек био насмејан и спреман да помогне.

Као врхунски хирург током Чадско-Либијског рата 1980. године упућен је у Триполи да збрињава рањенике. Том приликом, неколико месеци био је лични лекар тадашњем председнику Либије Муамеру ел Гадафију.

Био је међу пионирима микроваскуларне хирургије и имплантологије, а посебно се истакао у реконструктивној хирургији мутилантних оштећења максилофацијалне регије. У том периоду био је најбољи у хирургији паротидне жлезде.

Аутор је преко 80 стручних и научних радова и истакнути члан Српског лекарског друштва и Удужења максилофацијалних хирурга Србије.

Пуних 59 година, почев од 1963, Милован је био у складном браку са супругом која је била неуропсихијатар. Кћерке Верицу и Александру васпитавали су у духу православља, а оне су растући уз родитеље лекаре одмалена схватиле колика је лепота и племенитост те професије и наставиле су родитељским путем – Верица је доцент на Медицинском факултету у Београду и успешан нефролог у Клиничком центру Србије. Њихова деца – др Јована Поповић, Тијана и дипл. инжењер Марко – понос су родитељима и највеће богатство бакама и декама.

Доктор Милован Станковић никада није заборавио своје порекло, напротив, њиме се поносио. Неизмерну љубав према Врању и целој Јужној Србији пренео је и потомцима, посебно унуцима, иако су рођени и живе у другим градовима. Готово 60 година је, заједно са својом породицом, несебично стручно и морално помагао свим Врањанцима који су му се обраћали за помоћ, независно од тога да ли их је раније познавао или су му се јављали по препоруци. Заузврат, Врањанци су му се одужили избором за почасног грађанина Града Врања.

Био је члан Удружења Врањанаца у Београду и редовни гост на манифестацији „Врањско вече“ у Београду. Врањска песма и музика биле су му мелем на сваку рану и испуњавале су му срце и душу. Био је веселе нарави, добронамеран човек и добар друг кога су уважавали и млади и старији, колеге и пријатељи. 

Милован је преминуо 27. септембра 2024. године. Оставио је неизбрисив траг у историји српске медицине и града Врања, као и у срцима и душама својих наследника који су га неизмерно волели и ценили.

Сахрањен је на Централном гробљу у Београду 1. октобра 2024. године уз одговарајуће војничке почасти и песму „Димитријо сине Митре“. Сахрани су поред породице и рођака, присуствовали бројни пријатељи, представници ВМА и Клинике за максилофацијалну хирургију и чланови Удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду на челу са председником Удружења проф. др Драганом Микићем, који су том приликом положили букет жутог цвећа.   

Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду,

наши земљаци пореклом из Владичиног Хана су прошле године основали Удружење Ханчана у Београду. Тим поводом наше комшије и земљаци су у Дому Војске Србије у Београду организовали веома лепо, весело и успешно Прво Ханско вече. Ове године, после дугог и врелог лета Ханчани отварају сезону забава завичајних удружења пошто 5. октобра 2024. организују Друго Ханско вече. 

Уколико сте расположени да учествујете у очувању традиције и обичаја врањског краја на начин како то раде Ханчани нећете се покајати.

Уједно Вас позивам да се укључите у рад нашег – вашег Удружења својим идејама и предлозима, али и другим активностима о којима можете више сазнати предледом сајта али и увидом у Статут удружења.

Срдачан поздрав,

Председник Удружења Врањанаца у Београду

Проф. др Драган Микић   

Велики јубилеј – 80 година од ослобођења Врања у Другом светском рату – обележен је 7. септембра полагањем венаца и цвећа на Споменик револуциjи код Педагошког факултета у Врању.  

Тај веома значајан дан у историји Врања честитао је суграђанима на пригодној свечаности градоначелник др Слободан Миленковић. Он је говорио о отпору, пожртвовању нашег народа у једном од најмрачнијих периода у историји цивилизације, о храбрости да се супротстави јачем непријатељу и истакао:
„Неко је једном рекао, ‘тајна слободе почива на храбрости’. Бити храбар, одважан и одлучан, врхунске су врлине српског војника и вековима су биле исконска снага у борбама за слободу и независност. Бити храбар, значи не штедети свој живот у одбрани отаџбине и вековних огњишта. Бити храбар значи ширити пламен слободе и другима који су угњетавани и понижени. Који су поробљени. Не заборавимо чињеницу да су српски борци ослобађали и оне који су у ратовима били на другој страни, јер слобода не познаје ни име ни презиме. И не треба због тога да тражимо захвалност ни признање. Углед и част живе довека. Довољно је што као народ носимо ожиљке историје настале у мору битака за поштенији и бољи свет“.

„А истина и правда увек ће бити на нашој страни. Јер како је рекао Патријарх Павле, проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек„, истакао је у говору градоначелник  Врања др Слободан Миленковић.

О значају наородноослободилачке борбе на овим просторима говорио је потом председник Скупштине СУБНОР Србије, Мирољуб Стојчић.

Венце  и цвеће  положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, заменик команданта Четврте бригаде Копнене воjске, пуковник Миодраг Младеновић са сарадницима, државни секретар Зоран Антић, народни посланик Горан Николић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, начелник Полицијске управе у Врању Саша Недељковић са сарадницима, начелник центра БИА Милош Ристић са сарадницима, председник градске организације СУБНОР Зоран Лубура, представници Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918, Удружења војних пензионера, Удружења Српских ратних ветерана,  Покрета ветерана и делегација врањских средњих школа.

Испред Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду овом значајном јубилеју за све Врањанце присуствовао је председник Управног одбора Удружења потпуковник Министарства унутрашњих послова Ивица Станковић.

У свечаном програму учествовали су Градски мешовоти хор, ансамбл Музичке школе и ученици врањске Гимназије Нина Тасић и Лука Стајић, који су рецитовали песму „На Петровачкој цести“ Бранка Ћопића и „Пркосну песму“ Добрице Ерића.
У оквиру обележавања 7. септембра, у Галерији Народног музеја постављена је и изложба поводом 80. година од формирања 8. српске ударне бригаде.

Истог дана, Радио телевизија Врање расписала је конкурс за награду „Пера Стојановић Туман“ за најбољи хумористичко-сатирични текст, која се додељује сваке године.

Поштовани чланови Завичајног Удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду,

Град Врање и Врањанаци на челу са руководством града обележава један од најважнијих историјских датума за Врање и врањски крај, Дан ослобођења Врања у Другом светском рату – „7. септембар“. На овај дан пре 80 година и огромних жртава које су положене током Народноослободилачког рата Врањанци су поново осетили и мирис и укус слободе.

Тим поводом Председник Удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду проф. др Драган Микић је у име руководства и свих чланова Удружења, руковoдству града Врања и свим Врањанцима и становницима Врања упутио званичну честитку преко кабинета градоначелника.   

Поред тога, поштовани чланови нашег Удружења Дан ослобођења Врања у Другом светско рату „7 септембар“ честитам и Вама и желим Вам много среће, доброг здравља и нове успехе не само у раду Удружења него и шире.

Председник Удружења,

Др Драган Микић  

Као што је и најављено 27. јула 2024. године члан Удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду сликарка др Ирена Лазић и београдска сликарка Ивана Станисављевић Негић приредиле су самосталну изложбу под називом „Наша деца“ у Кући Краља Петра I на Сењаку у Београду. Изложба је свечано отворена у понедељак 5. августа 2024. године са почетком у 19,00 часова и трајаће до15. августа 2024. године.

Према речима ауторке докторке  Лазић посетиоци изложбе ће до 15. августа имати прилику да у дивном здању Куће Краља Петра I погледају и разноврсне ликовне радове чији су аутори девојчице и дечаци који се лече у Универзитетској клиници. Њима су у склопу здравствено васпитног рада поред докторке Ирене помагали и васпитачи Предшколске установе „Врачар“. Пажњу ће свакако привући и радови деце из Предшколске установе „Симо Милошевић“, као и радови најмлађих чланова Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ из Београда, које је у организацији самог догађаја др Ирени Лазић пружило значајну подршку и помоћ. 

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучинић који је указао на богату дечију машту и таленат а бираним речима похвалио је и сликарке Ивану и Ирену. Бројне посетиоце свих генерација окупљене у дивном дворишту Куће Краља Петра I поздравиле су и ауторке поставке, док је у музичком делу програма неколико изворних нумера извео наш познати појац и композитор Љубомир Манасијевић Љуба.

Након разледања изложбе и поделе захвалница појединим малишанима за учешће на изложби посетиоци су наставили живу дискусију у дворишту здања уз освежење и пригодан кетеринг.  

Подршку овом догађају, који спаја здравство, просвету и културу, поред Завичајног удружења Врањанаца и већ поменутих институција дао је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Вишегодишњи члан Завичајног удружења Врањанаца у Београду и члан Управног одбора, у прошлом сазиву примаријус, доктор медицинских наука, специјалиста социјалне медицине и сликарка др Ирена Лазић са београдском сликарком Иваном Станисављевић Негић организује самосталну изложбу уметничких радова.

У оквиру самог концепта изложбе предвиђене су три програмске активности уз подршку Завичајног удружења „Жуто цвеће“, Универзитетске дечије Клинике, Предшколске установе „Врачар“ и Предшколске установе „Др Симо Милошевић“ Земун. На изложби ће, поред радова две сликарке бити изложени и дечији радови најмлађих чланова Завичајног удружења Врањанаца, радови хоспитализоване деце и радови које су створила деца вртића из Градске општине Земун.

Изложба се организује у Кући Краља Петра I на Сењаку, улица Васе Пелагића број 40 у Београду, а трајаће 5 – 15. августа 2024. године. Свечано отварање самосталне изложбе биће у понедељак 5. августа 2024. године са почетком у 19,00 часова.

ДОБРОДОШЛИ !

Топлог осмог јунског дана ове године, испред и у Гимназији ,,Бора Станковић“ у Врању окупило се више седих глава, наравно поодмаклих година, да се присете свог матурирања.

Једна од тих генерација, са приложене фотографије, била је гимназијска генерација ученика оба смера који су матурирали 1969. године. Поводом 55 година од матуре, од 116 матураната на слављенички дан сећања дошло је само њих 26, углавном из Врања и централне Србије. Присутни су, са жаљењем, приговарали онима који нису желели или нису могли да буду са њима. Наравно, приговор се није односио на оне колегинице и колеге који су нас пре времена заувек напустили, што је са сетом помињано уз уобичајене речи: „СЛАВА ИМ“.

На степеништу испред недаво обновљене зграде Гимназије, обављено је фотографисање, а затим је, како обичај налаже, одржан јавни час у свечаној сали омиљене нам Гимназије именом славног Врањанца Борисава Боре Станковића. Такође, била је то и прилика да се слављеници међусобно присете лепих или мање лепих доживљаја из периода заједничког школовања.

Из објективног разлога свечаност није била увеличана присуством професора, како је то бивало у почетним јубиларним окупљањима, јер су нас давно напустили. Претпоставља се да би они били задовољни када би сумирали генерацијске резултате међу којима је било више успешних појединаца који су каријерно били познати у родном Граду и шире, а сада су пензионери. Као такви, појединци из ове генерације су и активни чланови ,,ЖУТОГ ЦВЕЋА“ – Завичајног удружења Врањанаца у Београду.

Чак и тако, ,,млади“ из генерације ,,69“ прославу су завршили весељем уз музику, песму и игру у познатом ресторану ,,Моравче“. Чини се да је, током обеда најмање разговора између матураната било о здравственим тегобама и политици. Примећено је заклињање да ће наставити јубилеје који следе уз бројније и свечаније присуство више матураната.

Осим од НАШЕ, очекујемо  бројније учешће и других, млађих или старијих генерација матураната свих средњих школа у Врању како би се неговала традиција и лепота дружења.

Живорад Симић

Матурант генерације „69“

Епархија Врањска и град Врање су у периоду од 10. до 14. јуна 2024. године били домаћини учесницима XV националног Конгреса историчара медицине „800 година српске медицине“ са међународним учешћем. Конгрес је одржан у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, а организатор је била Секција за историју медицине Српског лекарског друштва. Председник научног одбора био је проф. др Милан С Берберина, а председник Oрганизационог одбора XV конгреса историчара медицине проф. др Драган Микић.

На XV Конгресу историчара медицине, педесетак аутора изложило је своје научне радове који су се односили на:  а) биографије великих лекара малих вароши, б) развој здравствених установа и ц) развој специјалистичких грана медицине, стоматологије, фармације и ветерине. У оквиру конгреса одржан је и мини-симпозијум о антрополошким, филозофским, социјалним, медицинским и верским аспектима зла, приказана су четири документарна филма и представљена је изложба о др Милану Николићу, другом директору Пастеровог завода у Новом Саду. Дугометражним документарним филмом „Mensch („Људина“) из 2023, чији је режисер био Pawel Wysoczanski одсликан је живот пољског лекара  јеврејског порекла, проф. др Лудвика Хиршвелда, који је српској војсци и народу током Првог светског рата пружио изузетно велику помоћ у превенцији и лечењу заразних болести.

На дан свечаног отварања Конгреса, поред поменутог филма  одржана је и промоција књиге наше Врањанке др Марине Ј Јањић под називом „Лекари Врањанци школовани на европским универзитетима“. О књизи су поред аутора говорили и др Зоран Вацић и проф. др Драган Микић.

Током Конгреса радове су излагали универзитетски професори, академици Академије медицинских наука СЛД, генерали, лекари, фармацеути, историчари, историчари уметности и други културни ствараоци, а гости Конгреса, поред осталих били су градоначелник Врања др Слободан Миленковић, његово преосвештенство Епископ Врањски г. Пахомије, академик САНУ проф. др Јован Хаџи Ђокић, његова екселенција амбасадор Републике Пољске у Србији господин Рафал Перл и бројни други.   

На свечаном отварању Конгреса, након благослова владике Пахомија учеснике и госте конгреса поздравио је председник Секције за историју медицине СЛД др Зоран Вацић, иначе генерални секретар СЛД. Потом су се учесницима Конгреса обратили и пожелели успешан рад епископ врањски г. Пахомије, амбасадор Рафал Перл, градоначелник Врања др Миленковић, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сц. вет. мед. Радивоје Анђелковић. председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине прим. др Владимир Сакач. Последњи је говорио председник Српског лекарског друштва, проф. др Милан А. Недељковић, познати српски кардиолог и председник београдске општине Врачар, који је прогласио XV Конгрес историчара медицине отвореним.     

У уметничком делу свечаног отварања учествовао је познати интерпретатор врањске градске песме Бранимир Стошић Каце, који је отпевао песме Море, врћај коња Абдул Ћерим аго, Пишти, плаче Милица девојка и Жали Заре.  

Током свечаног отварања Конгреса додељене су награде и признања. Престижну Награду „др Владимир Станојевић“ за допринос развоју Секције за историју медицине СЛД, коју су уручили генерал у пензији доц. др Вељко Тодоровић и др Зоран Вацић добио је проф. др Драган Микић.

Повеље Српског лекарског друштва и Секције за историју медицине СЛД, које је уручио проф. др Милан А. Недељковић, додељене су његовом преосвештенству г. Пахомију, Манастиру Светог Прохора Пчињског и Граду Врање.

Плакете Српског лекарског друштва и Секције за историју медицине СЛД, које је уручио проф. др Драган Микић, добили су његова екселенција господин Рафал Перл, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, генерални директор ХК ПК „YUMCO“ А.Д. из Врања, господин Бранислав Трајковић, бригадни генерал Радивоје Анђелковић и власник хотела Ponte bianco из Врања господин Драган Стевановић.

Захвалнице Секције за историју медицине СЛД које је уручио др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД добили су ХК ПК „YUMCO“ А.Д. из Врања, Историјски архив „31. јануар“ Врање, Подружница Српског лекарског друштва Врање и хотел Ponte bianco из Врања.

Богат програм свечаног отварања XV Конгреса историчара медицине завршен је свечаном вечером на којој су се учесници и гости конгреса током пријатног дружења почастили врањским специјалитетима и вином винарије Алексић из Врања (Жути цвет – бело, Тамјаника, Барбара – розе, Кардаш – црвено).

Током Конгреса учесници су били смештени у велелепном старом здању „Врањског конака“, а конгрес се одржавао у недавно адаптираној и модерно опремљеној конференцијској сали, капацитета 100 места, која је пружала потпун радни комфор. Сваког јутра учесници Конгреса могли су да присуствују литургији у манастиру Свети Прохор Пчињски, а  слободно време проводили су уживајући у чаробној природи која окружује и надвисује прелепо здање манастирског комплекса, у простору који одише духовном, спокојном и топлом атмосфером. Гостопримљиви домаћини, посебно господин Владан Милутиновић, магистар теологије Ненад Бојков и господин Бранимир Стојанчић секретар Епархије Врањске били су им увек на услузи, а храна је захваљући ресторану хотела „Ponte bianco“ била изврсна. Поред ресторана са европским специјалитетима у конаку, учесници су могли да уживају и у аутентичном амбијенту манастирске воденице из 19. века, етноресторану старосрпске кухиње, и посебно да се осладе баклавама са вишњама или орасима.  

Председник Организационог одбора XV Конгреса проф. др Микић потрудио се да учесници конгреса  доживе Врање на посебан, и прави начин – преко његове карактеристичне хране, вина са тог поднебља и посебно музике. Другог дана Конгреса у манастирској воденици одржано је вече традиционалне врањске музике под називом „А песма је моја голема“. Песме пуне љубави, чежње, дерта и мерака певали су вокални солисти проф. др Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз пратњу хармоникаша Саше Ивковића. Познате одломке из „Коштане“ говорио је глумац врањског позоришта Драган Станковић.

Четвртог дана боравка у манастиру Светог Прохора Пчињског учесници Конгреса били су на Спасовданској литургији коју је у манастиру служио Његово преосвештенство г. Пахомије, а после тога отишли су на организован излет у Стару Србију (Северна Македонија). У лепом градићу Старо Нагоричане посетили су велелепну цркву Светог Ђорђа, која поседује богату и непоновљиву галерију фресака, ремек-дело византијског класицизма из 14. века. Потом су посетили спомен-костурницу на брду Зебрњак, монуметално здање, које је подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током победоносне Кумановске битке у Првом балканском рату, поклонили се сенима српских ратника и у великом броју се уписали у књигу утисака. О историјским знаменитостима тог краја причао је господин Љубиша Цветковић из Старог Нагоричана. Обилазак је завршен посетом етноресторану у Старом Нагоричану, где је организован заједнички ручак.

По повратку у манастир учесницима конгреса је приказан документарни филм из 2023. године о епидемији великих богиња 1972. у СФРЈ, под називом „Још једно пролеће“, чији је режисер Младен Ковачевић. После дискусије о филму али и дискусије посвећене организацији и току конгреса XV Конгрес историчара медицине „800 година српске медицине“ је званично затворен.    

Учесници Конгреса су 14. јуна, на велики празник Преподобни Јустин Ћелијски посетили и разгледали неке од знаменитости Врања.Они су најпре у Саборном храму Свете Тројице у Врању присуствовали Светој архијерејској литургији, сечењу славског колача и обележавању епархијске славе – Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски. Посетили су потом и Свеправославни центар Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, где им је епископ врањски г. Пахомије, као добар домаћин пожелео сретан пут и изразио наду да ће се поново срести. Веома лепе утиске учесници конгреса понели су и из Музеј куће Боре Станковића у Баба Златиној улици, као и са опроштајног ручка који је организован у ресторану хотела „Ponte bianco“ у Врању.

На XV Конгресу историчара медицине поред др Драгана Микића, учествовали су и други чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“, Томислав Симоновић и Мира Шведић који ду дали значајни допринос успешној реализацији конгреса. Томислав Симоновић је одржао предавање под називом „Доктор Борислав Петровић (1893 – 1980) – живот и рад у Врању“, а госпођа Шведић, иначе уредник Магазина „Одбрана“ је фотографијама и садржајним извештајима овековечила овај национални Конгрес са међународним учешћем.    

Куриозитет је да су на маргинама конгреса учлањени у Удружење Жуто цвеће др Зоран Вацић и фармацеут Бранислава Божић.  

Поштовани чланови и пријатељи Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“,

Председник Црквене општине Врање господин Дејан Костић је 4. јуна 2024. године нашем Удружењу упутио писмо у коме нас обавештава о озбиљним проблемима са влагом у темељима Саборног храма Свете Тројице у Врању. Влага се са темеља храма проширила и озбиљно почела да угрожава храм у целини, па је пре неколико месеци отпочела прва фаза санације влаге.

На седници Црквеног одбора, Црквене општине Врање одржаној 19. априла 2024. је донета одлука да се организује акција прикупљања добровољних прилога за санацију наведених тешких проблема са влагом на Саборном храму Свете Тројице у Врању.

Писмо председника Црквене општине у целини је у прилогу.

Поштовани чланови Удружења, овим дописом вас обавештавам и предлажем да према својим могућностима узмете учешће у акцији прикупљања добровољних прилога за санацију влаге на темељима Саборног храма Свете Тројице у Врању. Лично сам у своје, и у име своје породице то већ урадио.

Председник Удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић  

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је у петак, 17, маја 2024. године у Музеју Српске Православне Цркве у Београду изложбу Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости, поводом 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Церемонија свечаног отварања изложбе приређена је у време редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Његову Светост Патријарха  и оце Сабора дочекао је здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац под управом проф. Бранка Тадића, појући Тон Деспотин и Васкршњи тропар. Свечаност је украсила и г-ђа Катарина Божић која је отпевала молитву Царју Небесни из Општег пјенија Стевана Мокрањца. Присутнима се обратио Епископ Ваљевски г. Исихије, а потом и сам Патријарх српски г. Порфирије који је на крају свог обраћања прогласио изложбу отвореном.

Церемонији отварања изложбе у атријуму Музеја СПЦ присуствовао је веома велики број свештеника, монаха и верника, деце и одраслих, а међу њима  и већи број чланова Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. Они су након обиласка изложбе имали пријатан разговор са Епископом врањским г. Пахомијем који их је позвао да 19. маја т.г. присуствују литургији у Храму Светог Саве на Врачару и Свечаној академији у Позоришту на Теразијама.

Посетиоци изложбе су могли видети личне предмете које је Свети отац Јустин свакодневно користио а које је на увид јавности уступила игуманија Гликерија манастира Ћелије у којем се подвизавао Ава Јустин. Велики број фотографија из живота великог духовника васцелог Православља прикупљен је захваљујући труду протођакона Мицка Мицковића и магистра Ненада Бојкова из Епархије врањске са благословом Епископа врањског г. Пахомија. Неке од њих се појављују по први пут у јавности. Ту се нашла и фотографија породичне куће Аве Јустина пре рушења 1966. године коју је начинио г. Бранислав Симоновић, научни саветник.

У велелепном здању Етнографског музеја у Београду, у галерији која националном културом зрачи, 14. маја 2024, пред преко стотину посетилаца одржана је промоција издања Народна музика Врања коју су организовалиМузиколошки институт САНУ и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Ради се о другом издању у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ, односно о својеврсној монографији коју прати компакт-диск с одабраним фоно-архивским снимцима насталим приликом теренских истраживања др Радмиле Петровић седамдесетих година 20. века. Монографија објашњава народну музику Врања и проблематизује историјске снимке врањске градске песме у контексту нематеријалног културног наслеђа.

Модератор промоције Данијела Филиповић, виши кустос и кординатор Центра за нематеријално културно наслеђе Србије истакла је да је врањска градска песма 2012. године на предлог града Врања била међу првим елементима уписаним у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Речи захвалности што се промоција одржава у здању Етнолошког музеја и пред многобројном публиком имала је научни саветник др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ. Она је поздравила представнике Завичајног удружења Врањанаца у Београду, своје колегинице, као и пријатеља Музиколошког института Бранимира Стошића, који годинама уназад, лепотом и чистотом своје интерпретације врањске градске песме непосредно доприноси њиховим научним истраживањима. Поред тога, истакла је да је врањска градска песма доспела на репрезентативну националну листу између осталог захваљујући стручном и компетентном образложењу које је написала дописни члан САНУ др Јелена Јовановић. „Многобројни етномузиколози били су привучени лепотом врањске градске песме, али и наши музиколози, јер је та изузетна форма, као једна ендемска врста, надахнула и композиторе уметничке музике на много начина. “Између осталих, можда и понајвише оснивача Музиколошког института Петра Коњовића“,  истакла је др Томашевић и рекла да је 1947. започео дугачак и веома плодан пут у раду звучног архива института који данас располаже инзванредним колекцијама.  Она је истакла да се визијом њене претходнице др Данице Петровић започело интензивније са дигитализацијом тог звучног архива и на тај начин најавила представљање опуса два из богате музичке ризнице.

Рецензент издања Народна музика Врања др Данка Лајић Михајловић, научни сарадник у Музиколошком институту САНУ истакла је како је едиција осмишљењена са намером да траје. А да би трајала, одлучено је још код првог издања за то да компакт-диск буде медиј чувања јер је најпријемчивији за слушаоце, за национални аудиторијум. Циљ је био да садржај буде широко доступан и међународној јавности, тако да су издања комплетно двојезична (српски, енглески). Она је нагласила да је веома важно да ово издање није само издање звучне грађе, већ и монографска публикација која у себи садржи значајну студију аутора др Марије Думнић Вилотијевић, која је ту грађу проучавала и која је велики зналац српске градске музике. У самом садржају веома значајан део чине текстови песама пошто је идеја била да оваква издања не буду само грађа која је доступна у ширем смислу за истраживања, већ и један од основних начина у очувању музичког наслеђа. Текстови су изузетно значајни новој генерацији младих певача који уче да певају врањске градске песме, којима није близак језик са много архаизама, турцизама. Такође, то је корисно и етномузиколозима којима је једноставније да се баве проучавањем ових текстова ако их имају записане, јер се у певаној форми те речи теже разумеју рекла је др Лајић Михајловић. Она је истакла да је за врањску градску песму значајно да се чују снимци са терена, који су најближи изворном певању, јер такав начин певања, поготово у ситуацијама без инструменталне пратње најближе осликава етос песме. А музика Врања је у протеклом периоду била изузетан пример утицаја медија на њен опстанак, на њено популаризовање  нарочито у другој половини 20. века. Неке песме су доживеле и одређене прераде, пошто су их сами медији преобликовали, утицали на њихове аранжмане, па и на саму мелодију.

У свом даљем излагању др Данка Лајић Михајловић је нагласила да оно што је најважније код врањске песме јесте атмосфера, истичући  притом да зна колико је музика важна  Врањанцима. „Код Врањанаца је све много више проткано музиком која је део њиховог идентитета и честитам Удружењу на организацији таквих догађаја, јер нису нека врста комерцијално-културних догађаја, него заиста културни догађаји који су посвећени очувању идентитета Врањанаца“ истакла је на крају и пожелела Врањанцима да уживају уз песму на диску, који ће их сигурно на то подстаћи.

Проф. др Микић се на почетку обраћања осврнуо на свој Завичај указујући да завичај има своју душу и срце, своју музику, песме и игре, своје животне радости и тугу. Рекао је „Врањанци кроз игру и песму свог завичаја, севдахом и мераком крију душу једног народа, његов понос и пркос, његову снагу и величину“ и додао „кад они одлуче, свеједно из којих разлога, да оду из свог родног града, долазећи у нову средину са собом доносе и свој део Врања. И тог дела Врања они се никад неће ослободити јер то не могу, а нити желе.“ Тај део који је остао да живи у њима овде у Београду Врањанце је окупљао, спонтано и институционално. Они су 1921. формирали Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду, које је током Другог светског рата застало са радом, али је 1972. формиран Клуб Врањанаца у Београду који данас функционише под називом Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће.“     

Традиционални годишњи сусрети и забаве чланова Удружења, Врањанаца, пријатеља Врања и љубитеља врањске музике и традиције постале су и до данас су атракција престонице. Дани Врања у Београду својевремено су трајали и по пар недеља, а Врањске забаве у појединим данима окупљале су и преко 1000 гостију, најчешће у познатом београдском хотелу „Југославија“ али и другим елитним ресторанима. У блех музици, магичним звуцима трубе, у песмама пуним севдаха, мерака и дерта, у играма из врањског краја, у Миткетовим речима и песмама из Коштане уживали су многи.  

„Песма и игра су оно што нас Врањанце оцртава за цео живот“ с поносом је говорио Микић и наставио “Ми се са музиком рађамо, са песмом почињемо свадбе и славе, песма нас прати у свим значајним догађајима током живота, на крштењима, на забавама и приредбама. С њом се, како је писао Скерлић точи младост и своди животни рачун. Звук бубња дигне нас на ноге, јецаји трубе и нежни звуци кларинета нас разгале, а од звекета даира нам душа затрепери. И увек нас надахњује и омађија својим ритмом та топла, сетна и осећајна мелодија врањских песама. Она сећа на старе дане, на старо Врање, на севдах и карасевдах и Миткетово моја је песма голема.

Наш чувени Врањанац, књижевник Бора Станковић, на једном месту је записао: „Незаборавна је чежњива врањска месечина, испресецана игром чочекиња, песмом девојака, љубавним уздасима. Жал за младост, за све што је недоживљено, што је прошло, а желимо да траје, лечи се песмом и игром. Ту суза не помаже. Сећања су мелем на рану заборава.“

Завршавајући свој сентиментални  говор др Микић се осврнуо на циљеве рада Удружења који се односе на промоцију, подстицање и организацију различитих активности повезаних са Врањем и врањским крајем, њиховом историјом, традицијом, културом и знаменитим личностима. Ипак, како је рекао „београдским Врањанцима је најважнија промоција врањске музике, песме и игре, кроз песму и игру на надалеко чувеним Врањским вечерима. Тако је било од формирања Удружења, тако је и данас. По музици се распознајемо, уз музику се дружимо, забављамо, заљубљујемо, веселимо, а некад и тугујемо. Врање је, иако се много изменило, остало један од ретких градова у коме се топло и искрено, из дубине душе игра и пева, а чланови Удружења кроз игру и песму, кроз сећање на Бору Станковића, чувају успомену на Врање и брину да ту традицију наставе наша деца и унуци. Издање Народна музика Врања у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ ће нам у томе много помоћи“ закључио је Микић.  

На крају промоције обратила се ауторка и уредница издања Народна музика Врања др Марија Думнић Вилотијевић. Она језахвалила Данијели Филиповић и Центру за нематеријално културно наслеђе Србије, као и Завичајном удружењу Врањанаца у Београду за исказано интересовање за то издање, са надом да ће то бити почетак добре сарадње. 

Како је истакла,  мотивација за њен рад лежи у њеном вишегодишњем бављену градском народном музиком. Њено истраживање садржи преко 10 сати музичког материјала, које је на терену почетком седамдесетих година 20. века тонски забележила др Радмила Петровић, етномузиколог богатог научног опуса.

„Компакт-диск Народна музика Врања слушаоцима ће представити контрасте локалног, обредног и сеоског наспрам „оријенталног“, популарног и градског музичког језика, потом између свирања српских и ромских музичара, као раскош израза љубавних лирских песама које се везују за град Врање“ рекла је др Марија Думнић Вилотијевић.   

Ауторка је на крају захвалила свим министарствима која су омогућили да се појави то издање, као и Народном музеју у Врању и господину Саши Стаменковићу, а и читавом тиму који је учинио да њено дело изгледа лепо и ликовно-графички и тонски. И, како је истакла, много јој је помогао  интерпретатор  врањских песама Бранимир Стошић Каце, не само за теренско истраживање, већ и за контактирање потомака до којих је успео да дође.

Посетиоци су имали прилику да на промоцији чују две песме са компакт-диска – Стојанке, бела Врањанке у извођењу Љубинке Булатовић Бубе, и Киша паде више Доње Врање у извођењу Душана Младеновића Шпурка. Промоцију је обогатио својим наступом Бранимир Стошић – Каце који је отпевао песме Кажи Суто, кажи душо и Петлови појев и казивао о томе како су настале и каква је била судбина њених ликова.   

Удружење „Ханчани у Београду“ оснивано је 30. јуна 2023. године. За председника Удружења изабран је пуковник Војске Србије Славољуб Ристић, доктор наука у области безбедности, а за његовог заменика адвокат Марко Цветковић.

Исте године, 7. октобра у Дому Војске Србије Удружење је организовало „Ханско вече“ са богатим културно уметничким програмом. Основни циљеви окупљања били су промовисање вредности и културне баштине општине Владичин Хан, дружење и међусобно упознавање београдских Ханчана, упознавање са радом Удружења и повећање броја чланова.

На позив председника Удружења Ристића  манифестацији „Ханско вече“, које је имало и хуманитарни карактер присуствовали су и представници Завичајног удружења Врањанаца.  Том приликом, председник Удружења проф. др Драган Микић пренео је позив нашег руководства Удружењу „Ханчани у Београду“ на први састанак и боље упознавање. Истовремено он је информисао господина Ристића да је адреса Удружења „Жуто цвеће“ у Пожешкој 65Б на Бановом брду односно у седишту Компаније „АЛКО ГРУПА“ чији је власник господин Мирољуб Алексић, члан управног одбора Удружења.

Састанак представника два Удружења одржан је у веома пријатној атмосфери и добром расположењу 19. априла 2024. године. Испред Удружења „Ханчана у Београду“ били су присутни председник Удружења Ристић и заменик председника Цветковић, а Удружење „Жуто цвеће“ су уз председника представљали председник Упраног одбора Ивица Станковић, заменик председника Управног одбора Милан Златковић и секретар Удружења Десимир Смиљковић. Присутни су укратко разменили своја искуства о раду два Удружења али је доминатна тема састанка била преношење најважнијих искустава у раду преко сто година старог Завичајног удружења Врањанаца са посебним освртом на функционисање у последњих десетак година. Такође су постављени оквири будуће сарадње два веома блиска Удружења, не само у административном и географском погледу него и на сваки други начин, а пре свега по љубави према Завичају.              

У организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ и уз подршку Града Врања у суботу 23. марта 2024. године одржано је традиционално „Врањско вече“ у београдском ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији. Ово „Врањско вече“ је, поред осталог имало и хуманитарни карактер, а циљ добротворне активности био је прикупљање новчаних средстава ради пружања материјалне подршке породици Нинослава и Александре Златковић са шесторо деце. 

Одлука да се хуманитарна подршка да баш овој породици из Врања резултат је успешне сарадње руководства Удружења „Жуто цвеће“ на челу са председником Удружења проф. др Драганом Микићем, градоначелника Врања др Слободана Миленковића  и председнице Скупштине Града Зорице Јовић.    

Представници Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ (проф. др Драган Микић и заменик председника Управног одбора Удружења Милан Златковић) са представницима Града Врања (градоначелник др Миленковић, председница Скупштине Зорица Јовић и већник града Врања за спорт Ненад Ђорђевић) су у недељу, 14. априла 2024. године у преподневним часовима посетили породицу Златковић из Врања и том приликом јој уручили новчану подршку која је прикупљена током овогодишње манифестације „Врањско вече“. Александра Златковић (37) је будући стоматолог, има још два испита на Стоматолошком факултету Универзитета у Нишу, а Нинослав (46) је после завршене Средње пољопривредне школе завршио и студије на Високој струковној школи за менаџмент али ни један од родитеља нема стално запослење. Они за сада имају четири сина – Андрија (14), Петар (11), Јаков (6) и Арсеније (2), и две кћери – Анђела (9) и Ирина (4). Деца су здрава осим Ирине, чије се лечење одвија успешно, напредна и веома лепа. Од чланова породице био је одсутан само син Петар који тренира фудбал па је након недељне литургије отишао на редовни тренинг.

Председник Удружења др Драган Микић је након краткотрајног упознавања породице са преко сто година дугом историјом Удружења указао да је од самог оснивања један од главних циљева Удружења било пружање помоћи и подршке не само члановима Удружења него и Врањанацима у Врању и шире. Уручујући новчану подршку породици, он је поред речи захвалности пожелео свим члановима породице срећу, здравље и напредак.     

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић је уз консултацију са својим сарадницима иницирао решавање проблема запошљавања Нинослава, као и добијање већег стамбеног простора за породицу која ће ускоро бити бројчано већа, а као знак захвалности за оно што породица буди наду у вези очувања наталитета у српском народу.  

Заменик председника УО Милан Златковић је истакао спремност руководства Удружења да у оквиру својих могућности породици пружи сваку неопходну подршку те да се Александра и Нинослав увек могу обратити њему и др Микићу ради договора у вези тога.

Александра и Нинослав су испред породице упутили представницима Удружења и Града речи захвалности, а пред сам крај овог веома пријатног и на моменте дирљивог дружења испуњеног јаким емоцијама, Нинослав је свима наздравио чашицом добре српске шљивовице.    

Манифестација „Дани Врања у Београду“ трајала је ове године од 18. марта до 1. априла 2024. Последњег дана манифестације на Великој сцени Народног позоришта у Београду наступило је Позориште „Бора Станковић“ из Врања са представом „Ништа нећемо заборавити“ у драматизацији Тијане Грумић и режији Југа Ђорђевића.

Народно позориште у Београду основано је 1868, а у садашњу зграду на Тргу Републике уселило се 1869. године. Данас оно представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.

Уметнички тим представе „Ништа нећемо заборавити“, која је премијерно изведена 23. октобра прошле године у Врању, чине Андреја Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Радомир Стаменковић (дизајн светла) и Јулија Кастелучи (композитор).

Текстуални предложак за ову драму настао је по мотивима романа Врањанке Вере Ценић „Кањец фиљма“ и „Иста прича“ у којима ауторка кроз фиктивну радњу прожима сопствено искуство хапшења у 19. години живота и преживљавање Голог отока, као и живота и односа према друштву много година касније.  

Представи је присуствовало преко 300 гледалаца. Међу њима, били су најбројнији београдски Врањанци, потом чланови Удружења „Жуто цвеће“ али и житељи Београда и шире, који су уживали у дуготрајној, одличној и надахнутој представи испуњеној великом енергијом и снажним емоцијама глумаца позоришта „Бора Станковић“ из Врања. Публика је била одушељена начином на који су наши глумци представили мало познат и тежак период кроз који су током хапшења и боравећи на Голом отоку прошле жене са нашег поднебља у време постојања и рада Информационог бироа комунистичких и радничких партија (1947 – 1956), али не само жене, него и њихови чувари и васпитачи.

На крају је уследио громогласан и дуготрајан аплауз којим је одушевљена публика наградила очигледно задовољне глумце позоришта из Врања.   

Један од најбољих српских писаца, најпознатији Врањанац и симбол Града Врања књижевник Борисав Бора Станковић рођен је 31. марта 1876. у Врању.

Сваке године  на дашањи дан делегација Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ полагањем цвећа на бисту Боре Станковића на Калемегдану обележава дан његовог рођења.

Ове године у делегацији су били Драган Микић – председник Удружења, Ивица Станковић – председник УО, Милан Златковић – заменик председника УО и Слободан Јањић – члан УО Удружења.

Архивске чланке из листа Време и Борба добили смо љубазношћу г-ђе Мире Шведић, члана Удружења и дугогодишњег уредника магазина „Одбрана“.

У организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ и уз подршку Града Врања синоћ је одржано традиционално „Врањско вече“ у Београду.

У београдском ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији одржано је „Врањско вече“, којом приликом се окупило више од 600 гостију, љубитеља и поштовалаца врањске традиције, музике, игре, дерта и севдаха.

Госте и учеснике манифестације поздравио је председник удружења проф. др Драган Микић, који је изразио задовољство бројем присутних гостију, при чему им је пожелео да уживају у музици и дружењу, али да не забораве на хуманитарни добротворни карактер вечери, чији је један од циљева давање подршке породици Нинослава и Александре Златковић са шесторо деце из Врања.

Након Микића, присутне на манифестацији поздравио је градоначелник Врања др Слободан Миленковић. Он је изразио велико задовољство што Град Врање и Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ успевају да сачувају више од једног века стару традицију одржавања манифестације „Дани Врања у Београду“, у чијој завршници се редовно организује „Врањско вече“ које по правилу окупи више стотина Врањанаца и пријатеља Врања. У том смислу др Миленковић је указао на потребу да се ојачају мостови између Врањанаца у Врању и Београду, истичући чињеницу да је Врање много дало нашој престоници, у којој живи и ствара велики број Врањанаца. Управо ти Врањанци би са својих позиција могли да помогну свом родном граду и Завичају. На крају свог обраћања, градоначелник др Миленковић је у име Града Врања уручио пригодну уметничку слику проф. др Драгану Микићу поводом десетогодишњице руковођења Завичајним удружењем Врањанаца „Жуто цвеће“.

После поздравних говора уручене су захвалнице организацијама и појединцима који су дали посебан допринос и подршку раду Завичајном удружењу „Жуто цвеће“. Међу њима су били Градско веће Града Врања, компанија „Alco Group“, фолклорни ансамбл „Севдах“, Бранислав Трајковић, генерални директор ХК „Yumco“, Драган Станковић, глумац, Бранимир Стошић Каце, професор физичког васпитања и интерпретатор традиционалних врањских песама, проф. др Ивана Тасић Митић, естрадна уметница и Чеда Марковића, естрадни уметник. Такође, овом приликом је Управни одбор Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ доделио проф. др Драгану Микићу плакету поводом десет година обављања функције председника Удружења и неизмерног континуираног залагања на промоцији Врања и врањске традиције, културе и уметности. Плакету је др Микићу уручила проф. др Марија Ђорић, члан Управног одбора Удружења. 

Културно-уметнички програм започео је наступом глумца Драгана Станковића, који је чувене монологе из дела Борисава Станковића, презентовао уз музичку подршку Иване Тасић Митић, трубачког оркестра Стефана и Ненада Младеновића и сценски наступ чланова фолклорног ансамбла „Севдах“.

У богатом програму наступили су још и Чеда Марковић, Бранимир Стошић Каце, док је певаче пратио бенд „Uno Momento“ из Врања.

Присутне је својим наступом изненадила естрадна уметница Снежана Ђуришић, која је као гост присуствовала манифестацији „Врањско вече“ али надахнута изузетно пријатном атмосфером није одолела да се и сама не прихвати микрофона и предивним гласом и песмама додатно улепша угођај свим гостима.

Уз непрекидну музику, песму и игру, весеље и добро расположење, праћено само Врањанцима карактеристичним мераком, севдахом и дертом, потрајало је до касно у ноћ. На растанку са домаћинима готово сви присутни констатовали су да су уживали у несвакидашњем догађају и да са нестрпљењем очекују следеће „Врањско вече“ које ће традиционално бити организовано с пролећа наредне године. 

Дванаеста редовна седница Скупштине Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ одржана је у петак 22.03.2024. године од 19 часова у конференцијској сали компаније „Алко група“, која је у власништву Врањанца Мирољуба Алексића, члана УО Удружења „Жуто цвеће“.

На позив председника Удружења проф. др Драгана Микића, седници Скупштине присуствовао је градоначелник Врања, др Слободан Миленковић. Он је на почетку свог излагања поздравио учеснике Скупштине и презентовао информације о актуелним дешавањима, активностима и плановима које локална самоуправа предузима по питању развоја града Врања. У наставку излагања, градоначеник је поднео детаљан извештај о активностима локалне самоуправе Града Врања током претходне године, при чему је посебно истакао улагања у стратешке инфраструктурне пројекте који би требало да допринесу енергетској стабилности града, са посебним акцентом на реконструкцију и обнову система даљинског грејања, у циљу смањења емисије штетних гасова.

Као један од најзначајнијих пројеката др Миленковић је истакао обнову градске болнице у Врању, после које би напокон била реализована вишедеценијска тежња да сва медицинска одељења буду под једним кровом, што би обезбедило бољи третман и негу пацијената. Паралелно са тиме, локална самоуправа у Врању интензивно ради на изградњи фабрике за пречишћавање воде, као и на обнови и увођењу канализационе мреже у Врању и околним селима дужине 142 километра. У томе локалној самоуправи Града Врања велику помоћ пружају надлежни државни органи Републике Србије. Као посебно значајан успех, градоначелник др Миленковић је истакао улагања у развој, реконструкцију и реновирање предшколских установа на подручју Врања. Такође, истакао је да је у циљу стварања што бољих услова најмлађим суграђанима за бављење спортским активностима обновљен градски стадион и да је у оквиру спортског центра повећан број спортских садржаја и опреме.

Након излагања, градоначелник др Миленковић је одговорио на бројна питања чланова Удружења, при чему се посебно посветио питањима која су се односила на изградњу хотела и планове за даљи туристички развој Врањске Бање. У Врањској Бањи се иначе интензивно ради на окончању изградње новог хотела који би требало да буде завршен до краја 2024. године, после чега би се наставило са континуираним развојем туристичких капацитета.

У наставку рада Скупштине, председник Удружења проф. др Драган Микић је поднео извештај о раду удружења током претходних годину дана, при чему је посебно апеловао на чланове Удружења да се активније укључе у реализацију планова и циљева Удружења. Као нарочито значајну активност издвојио је рад на писању и издавању монографије под радним називом “Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће“. Професор др Микић је потенцирао да су у циљу популаризације Удружења у претходном периоду појачане активности путем друштвених мрежа јер се однедавно започело са представљањем рада Удружења и на Инстаграму. Он је указао и да су представници Удружења током протекле године узимали активно учешће у многим манифестацијама у Београду и Врању, на којима је популаризована врањска традиција, култура и уметност. Такође, др Микић се осврнуо и на финансијски план удружења за 2024. годину.

У наставку седнице, председник Управног одбора Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ Ивица Станковић и заменик председника УО Милан Златковић су презентовали извештаје о раду и активностима УО у прошлој години и план активности Удружења до почетка 2025. године.

Након окончања радног дела дванаесте редовне седнице Скупштине Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“, градоначелник и чланови удружења наставили су дружење у неформалном краћем разговору. Том приликом, договорили су се да заједничко дружење буде настављено већ наредног дана на традиционалној манифестацији „Врањско вече у Београду“.      

Драги гости на манифестацији „Врањско вече у Београду“ 2024, поштовани чланови Удружења „Жуто цвеће“ и Ви који имате намеру да се учланите,
Обавештавамо Вас да су све улазнице за „Врањско вече“ које ће се одржати у суботу 23. марта 2024. продате, и да припреме теку планираном динамиком.

Још једном подсећамо госте који су на посебном режиму исхране или посте те вечери да ресторан „Jezero by Azzaro“ на Ади Циганлији има могућности припреме тих оброка. Зато Вас поново молимо да се до 18. марта 2024. пријавите именом и презименом и по броју стола за којим ће те седети за ту врсту исхране. Обједињене спискове доставићемо ресторану.

Друго важно обавештење тиче се паркинга који је бесплатан за све госте на манифестацији „Врањско вече“ стим да треба поступити по договору паркинг сервиса и ресторана „Jezero by Azzaro“ на следећи начин: приликом уласка колима на Аду Циганлију неопходно је да на рампи платите дневну карту у висини од 500 динара и обавезно преузмете фискални рачун и признаницу (пример у прилогу).

Признаницу при уласку у ресторан на пулту за гардеробу дајете особљу ресторана које вам одмах рефундира износ од 500 динара. Приликом изласка са Аде Циганлије, камера на рампи ће препознати број регистарских таблица Вашег аутомобила и аутоматски вас пропустити.

ЖЕЛИМО ВАМ ЛЕП ПРОВОД И ДРУЖЕЊЕ !

КОМИСИЈА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ ВРАЊА У БЕОГРАДУ“ И „ВРАЊСКО ВЕЧЕ“ 2024

У суботу, 9. марта 2024. године у просторијама Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у седишту „АЛКО ГРУПЕ“ на Бановом брду у Београду, чији је власник Врањанац господин Мирољуб Алексић одржана је 30. седница Управног одбора Удружења са веома обимним дневним редом.

Током седнице развила се жива дискусија у пријатној атмосфери и очигледном задовољству свих присутних чланова Управног одбора, Надзорног одбора и председника Удружења постигнутим резултатима. Главна тема седнице био је Извештај о резултатима рада Комисије на организацији манифестације „Дани Врања у Београду“ и “Врањско вече” између две седнице УО.

Посебно задовољство чланови УО су изразили због успешне продаје свих 600 карата за манифестацију „Врањско вече“ која ће се ове године одржати у ресторану Језеро на Ади Циганлији, али и постигнутих договора и припремљених уговора са појединцима и организацијама у циљу успешне реализације планираних активности.

Поред тога, у оквиру припреме за 12. редовну годишњу Скупштину која ће се одржати у петак 22. марта 2024. године разматрана је и кадровска проблематика. Такође су разматрани предлози за доделу хуманитарне помоћи, доделу захвалница Удружења организацијама и појединцима са којима је Удружење имало веома добру сарадњу у претходном периоду, додела такозваних гратис карата и бројне друге текуће активности.   

Одлуке, извештаји и сви предлози по тачкама дневног реда уз извесне сугестије и минималне корекције су једногласно прихваћени.

У организацији Културно уметничког друштва „Борисав Бора Станковић“ на челу са председницом Виолетом Стојиљковић 24. фебруара 2024. године у Каравукову је одржано четврто по реду „Врањанско вече“.

Тим поводом испред Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ манифестацији су присуствовали професор др Драган Микић, председник Удружења, власник „АЛКО ГРУПЕ“ господин Мирољуб Алексић, члан Управног одбора и сестре Данијела Ђурковић и Мелита Тонковић, чланови Удружења“Жуто цвеће“, чији су родитељи рођени у Каравукову.

Госте овогодишње манифестацији на улазу у модерно уређен ресторан „Кеки“ дочекивала је председница Удружења са унуцима обученим у народну ношњу Врањског краја уз погачу и со. За богат културно уметнички програм поред осталих били су задужени чланови Културно уметничког друштва, као и певачи изворне и народне музике Чеда Марковић и Звездана и оркестар Ивана Макевића, који су госте увесељавали оригиналном врањанском песмом. 

Правом одушевљењу и одличном расположењу међу присутнима допринела је игра и песма најмлађих чланова  Културно уметничког друштва али ништа мање и богати традиционални врањански специјалитети чланица Културно уметничког друштва и Уније жена СНС – Каравуково.

Члан Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, примаријус доктор медицинских наука Ирена Лазић. 

За докторку Ирену Лазић Преподобни Свети Симеон Мироточиви је велики светац а 26. фебруар 2020. године велики дан. На тај дан, на Светог Симона Мироточивог десио се за њу највећи догађај у животу и обасјала ју је највећа срећа јер се остварила у потомству. 

Због тога је др. Ирена, активни члан Завичајног удружења Врањанаца у Београду подарила на Васкрс 2023. године манастиру Преподобног Прохора Пчињског икону Светог Симеона Мироточивог.

Преподобни отац Свети Симеон Мироточиви – Стефан Немања је био велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља и истребитељ јереси.

Икону је 2023. године урадила иконописац Ана Нешић. Димензије су 20х26 цм, техника позлата 23,75 карата злата, пигменти са јајчаним везивом на липовој дасци.

Поштовани Врањанци и пријатељи Врањанаца, драги гости на манифестацији Врањско вече 23. марта 2024.
Обавештавам Вас да је до сада резервисано преко 500 карата. а купљено преко 200. Капацитет ресторана Језеро на Ади је 600 места !

Многи од Вас су дугогодишњи чланови, неки и активни чланови Удружења и редовни учесници на нашим манифестацијама. Потребно је да сви пошаљете имена гостију који долазе са Вама на Врањско вече и да размислите о куповини карата у наредном периоду од две недеље, до када ће важити резервације.

Пуно поздрава и до скорог виђења!

Председник Удружења
проф. др Драган Микић

Поштовани чланови Удружења Врањанаца у Београду, драги пријатељи Врања и поштоваоци Врањске традиције и обичаја,
Карте за Врањско вече 2024. године које ће се одржати у суботу 23. марта су приспеле у седиште Удружења, у Пожешкој 65Б на Бановом брду у Београду и ускоро ће почети њихова продаја. О тачном термину почетка продаје бићете ускоро обавештени.

Молимо све који су већ резервисали карте или који намеравају да их купе, да на мејл drmikic@gmail.com или на мобилне телефоне уписане на карти  поруком доставе спискове гостију по редним бројевима, а да прва на списку буде особа која карте резервише или ће их куповати. Спискови су неопходни ресторану, али и нама ради распореда гостију. Уплата за карте ће се вршити на рачун Удружења на основу уговора о донацији у висини 5.500 динара пута број карата и треба то урадити пре подизања карти. Подаци за попуњавање уплатнице су следећи:

Платилац:
Сврха уплате: Према уговору о донацији
Прималац: Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“, Пожешка 65Б, Београд (Чукарица) 11030
Рачун примаоца: 160-350188-22

Срдачан поздрав,
Председник Удружења,

Проф др Драган Микић

Завичајно удружење Врањанаца у Београду је од свог оснивања 1921. године славило Светог Атанасија Великог, као успомену на ослобођење Врања од Турака 31. јануара 1878. године. Са прославом се прекинуло 1942. године, а поново отпочело тек 31. јануара 2019 године. Од те године, домаћини славе били су Драган Микић, Ненад Трајковић, Горан Станковић, Божидар Дингарац и Мирољуб Алексић. На прошлогодишњој прослави славе у хотелу „ИЗВОР“ у Аранђеловцу за домаћина славе Свети Атанасије Велики 2024. године прихватио се господин Милан Златковић, заменик председника Управног одбора удружења.

Са домаћином славе господином Златковићем славски колач је пресекао јереј Марко Мудрић у цркви Светог великомученика Георгија на Бановом брду у Београду.

Овом свечаном чину присуствовали су председник удружења проф. др Драган Микић и чланови руководства Удружења, међу којима и господин Мирољуб Алексић, власник АЛКО групе. Испред Општине Чукарица црквеном обреду присуствовао је господин Миљан Ћеранић, општински већник за образовање и односе са верским заједницама.

Свечани славски ручак је организован у ресторану „Вук“ на Бановом брду у Пожешкој улици бр. 65

Пре свечаног ручка, након обраћања председника Завичајног удружења краћи говор одржали су домаћин славе и већник општине Чукарица.  

За домаћина славе Свети Атанасије Велики 2025. године прихватила се члан Управног одбора проф. др Марија Ђорић.

Наши драги пријатељи и земљаци из Каравукова по четврти пут организују манифестацију Врањанско вече, уз позив:

Драги наши Врањанци, позивамо Вас да будете наши гости на четвртој Врањанској вечери  24. фебурара 2024. године у ресторану „Кеки“ у Каравукову које организује Културно-уметничко друштво „Борисав Бора Станковић“.

Као и протеклих година обећавамо угодну забаву уз културно-уметнички програм, врањанске специјалитете и оригиналну врањанску песму за коју ће бити задужени Чеда Марковић, Звездана и оркестар Ивана Макевића из Београда.

У нади да ћете се одазвати нашем позиву, са нестрпљењем вас очекујемо.
За све додатне информације контакт телефон 064/130-33-75

Председница Културно уметничког друштва,
Виолета Стојиљковић   


Као и ранијих година радујемо се манифестацији у Каравукову  уз лепе жеље и поздраве.
Нека је на радост земљаци!

Поштовани чланови Завичајног Удружења Врањанаца у Београду ЖУТО ЦВЕЋЕ, драги Врањанци и Врањанке и пријатељи Врањанаца,
У склопу обележавања  манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду (18 – 24. март 2024) традиционално Врањско вече заказано је за суботу, 23. марта 2024. године са почетком у 19,00 часова у ресторану Језеро (Jezero by Azzaro) на Ади циганлији. Максималан број гостију заједно са извођачима је 600, а трајање забаве је 6 сати.

Паркинг за госте Врањске вечери је обезбеђен и бесплатан је уз обавезну валидизацију картица. Госте ће забављати трубачки оркестар и бенд из Врања, познати певачи и глумци, Врањанци,  са фолклорном групом.

Цена карте ће бити 5.500 динара, а подразумева и неограничену количину богатог избора хране и пића.

Са резервацијом карата ће се отпочети од 10. јануара 2024. на мејл drmikic@gmail.com

Додатне информације се могу добити на телефоне:
+381 63 210 985; +381 63 7795 198; +381 65 4887 777;
+381 65 8929 010 и +381 65 9995 799;

Нове информације, пре свега подаци о  месту куповине карата и могућностима плаћања, као и начину уплате чланарине уследиће накнадно.
Врањско вече ће и ове године имати хуманитарни карактер.

Председник Удружења

Проф. др Драган Микић