ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

In memoriam

Ненад Дивац 1953-2022.

Са великом тугом опраштамо се од члана нашег Удружења Ненада Дивца

Ненад Дивац

Дубоко нас је потресла вест о прераној смрти нашег члана Ненада Дивца. Са љубављу и поштовањем чуваћемо успомену на његов ведар лик и сећати се свих заједнички проведених тренутака.

Породици, родбини и пријатељима изражавамо најдубље саучешће у болу за драгим Ненадом.

Почивај у миру и нека ти је лака земља, драги наш Ненаде.

Погреб је у среду, 16.11.2022. на Новом гробљу. Опело почиње у 13 часова.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележено 25 година Медицинске школе у Врању

Поводом обележавања jубилеjа, 25 година постоjања и рада Медицинске школе ,,Др Изабел Емсли Хатон” и промоциjе Монографиjе ,,Траг у времену” у сали градског театра одржана jе свечана академиjа.

У име руководства града говорио jе градоначелник Врања др Слободан Миленковић, истичући да jе ова образовна институциjа jедна од наjважниjих школских установа на jугу Србиjе.

Уручене су плакете и захвалнице заслужним појединцима који су помогли развоју и унапређењу рада у медицинској школи

Директорка Медицинске школе Гордана Јовановић истакла је да се успех једне школе мери успесима свих ученика и запослених. „Рад у нашој школи темељи се на уважавању принципа хуманости, као и опредељењу ученика да им занимање након завршетка школовања буде помоћ и брига о другима. Из године у годину заинтересованост за упис у Медицинску школу је све већа. Сигурна сам да смо поставили темеље квалитетног рада у школи, а тако ћемо наставити и у наредном периоду“- рекла је Јовановић

У име Министарства просвете, науке и технолошког развоjа на академиjи jе говорио Богољуб Лазаревић, начелник Сектора за средње образовање и васпитање и образовање одраслих. – „Медицинска школа у Врању не постоjи дуго, али се успех  не броjи годинама. Успех се броjи наградама и квалитетним образовањем, коjе ова школа има. Честитам вам jубилеj и желим да све године у будућности остављаjу траг у времену. Драги ученици са поносом носите име ове школе и проносите широм државе и света вредности коjе сте одавде понели“- рекао jе Лазаревић.

Ученици Медицинске школе

На свечаности су говорили и професори Мединске школе ,,Др Изабел Емсли Хатон”, Миша Костић, професор историjе у пензиjи и Jелена Митић, професорка српског jезика и књижевности.

На академиjи,  ученици ове образовне установе пригодним програмом представили су монографиjу ,,Траг у времену-25 година постоjања”.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

70 година Oсновне школе Вук Караџић у Врању

„OŠ Vuk Karažić je od osnivanja do danas uspešno odgovarala svim izazovima. Ova škola svojim radom i otvorenošću za sve vidove unapređenje nastave dostiže projektovane ciljeve i želim vam da tako nastavite i u budućnosti“, kazao je ministar prosvete Branko Ružić na svečanosti povodom obeležavanja 70-te godišnjice škole.

Foto Vranje News
„OŠ Vuk Karažić je od osnivanja do danas uspešno odgovarala svim izazovima“, rekao je Ružić. Foto Vranje News

Foto Vranje News
Svečana akademija
U kulturno-umetničkom programu u okviru svečane akademije nastupili su učenici Vukove, najstarije gradske škole i oduševili prisutne.

Delajte dokle god videla imate

U okviru svečanosti povodom obeležavanja jubileja škole, u amfiteatru OŠ Vuk Karadžić dan ranije je promovisana knjigaDelajte dokle god videla imate autora Tomislava R. Simonovića, koja govori o decenijama rada Vukove škole, ali i kratkom istorijatu školstva u Vranju do polovine 20. veka.

Ove stranice predstavljaju svedočenje o razvoju školstva u jednoj siromašnoj, zaostaloj palanačkoj sredini, u kojoj se nepismeno i ratovima izmučeno stanovništvo nosilo sa ozbiljnim problemima, rekao je u Vranju na promociji knjige Delajte dokle god videla imate hroničar Vranja, autor Tomislav R. Simonović.

Foto Vranje News

Simonović je u amfiteatru ove škole, govoreći o knjizi, naglasio da je reč o štivu koje predstavlja priču o mukotrpnom vojevanju za prosvetu, školstvo, kulturu i preporod obrazovanja u Vranju.

„To je svedočenje o našoj najstarijoj školi, koja dugo nije imala ime, da bi 1930/31. dobila ime Državna narodna škola Bora Stanković“, rekao je Simonović, govoreći detaljnije o istorijatu Vukove škole i osnovnog školstva u Vranju.

Stara zgrada OŠ Vuk Karadžić slikana 1978. Foto Tomislav R. Simonović
Стара школа Вука Караџић

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ПОВРАТАК НАПИСАНИХ – Сајам књига у Београду

Драматург и академик Душан Ковачевић свечано је 23. октобра отворио 65. Међународни београдски сајам књига, који ће под слоганом „Повратак написаних“ трајати до 30. октобра на Београдском сајму.

Ковачевић је у свом говору истакао да је мир света реч у овом тренутку и да на Сајму има много књига које су написане да упозоре на страхоте рата.

„Свако време и свако место је наша обавеза да се пронађе алтернатива за мир. Данас је мир најдрагоценија света реч под којом ове наше националне изложбе књига, велике књижаре и библиотеке, живи писци и њихова дела исписана као опомена на страшна времена“, навео је велики драмски писац. „Овде је Рат и мир. Овде је На Дрини ћуприја са Злочином и казном покрај Српске трилогије и Времена смрти“, додао је Ковачевић, отварајући Сајам књига.

Бесон: Срби ће својом генијалношћу превазићи изазове

Гост Сајма књига је француски писац Патрик Бесон, који је током 90-их боравио у Србији, писао о нашем народу, а пре 10 година је одликован. У Београду представља своју књигу о Новаку Ђоковићу а за РТС је говорио како је на његову каријеру утицало то што је био наклоњен Србији.

„Када се човек ангажује са једне стране мора да очекује да га ране и увреде, па чак и усмрте. Ја сам се ангажовао зато што је то било моје дубоко осећање, као и Петер Хандке. Уосталом, три писца која су се ангажовала за Србију и била на страни Срба су добила Нобелову награду тако да гајима малу наду да сам следећи“, рекао је за РТС Патрик Бесон.

Đoković: Odbijam – rat zvezde
Најновија књига Патрика Бесона

Члан нашег Удружења Слободан Стојановић са Патриком Бесоном

Слободан Стојановић је на штанду издавача Чигоје поразговарао са Патриком Бесоном, великим поштоваоцем  српског слободарског духа. Патрик је између осталог читао Нечисту крв и причу Увела ружа од Боре Станковића, које је на француском језику објављена од швајцарске издавачке куће Аж Дом. Посебно уз Бору Станковића цени Иву Андрића и Мешу Селимовића. У Србији и Београду му се све свиђа. Размишља о књизи која би обликовала догађаје око Ћеле Куле у Нишу. Као и нобеловац Петар Ханке, Бесон из етичких и хуманистичких ауторских побуда осуђује неправде према Србији.

Такође према информацијама г. Стојановића, најновија књига нашег почасног члана УО др Драгана Павловића, „Амерички поход на Русију“ ( са којом смо вас детаљније рааније већ упознали), изазвала је велику пажњу на сајму.

Плакат књиге „Амерички поход на Русију“
Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Промоција дипломираних

студената медицине

Председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ проф. др Драган Микић присуствовао промоцији испред Академије медицинских наука Српског лекарског друштва

Dana 24.10.2022. godine u Svečanoj sali Medicinskog fakulteta održana je promocija diplomiranih studenata medicine. Mladim kolegama obratili su se dekan, prof. dr Lazar Davidović, prof. dr Nedeljko Radlović i prof. dr Milan Milisavljević sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i pukovnik prof. dr Dragan Mikić sa Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Научни скуп поводом 110. годишњице ослобођења пчињског краја од Турака

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележена годишњица смрти Боре Станковића

Борисав „Бора” Станковић (Врање, 31. март 1876 — Београд, 22. октобар 1927), један од најзначајнијих књижевника српског поетског реализма.

Борин гроб на Новом гробљу у Београду
Делегација Удружења: проф. др Драган Микић, председник Удружења, Бранислав Стојановић и Срђан Симић, чланови УО.

Поштујући вишегодишњу традицију обележавања дана смрти нашег великана писане речи, Боре Станковића, представници Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и дана су на Борин гроб положили цвеће и запалили свеће.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Приступно предавање проф. др Драгана Микића, редовног члана Академије медицинских наука СЛД

Председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ проф. др Драган Микић одржао је 6. октобра у сали Дома Српског лекарског друштва, као редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, своје приступно предавање. Тема је била „Спондилодисцитис – дијагностички и терапијски изазови на почетку 21. века“.

Званична позивница за приступно предавање

У лепој сали Дома Српског лекарског друштва, задужбини др Стевана Милосављевића, организован је 6. октобра научни скуп на коме је проф. др Драган Микић, по добром обичају који се одвија традиционално после избора заредовног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, одржао своје приступно предавање. Том скупу, по атмосфери свечаном, присуствовале су професорове колеге, пријатељи, чланови породице. Међу присутнима били су академик САНУ Миодраг Чолић, председник Секције за историју медицине СЛД  др Зоран Вацић, а посебно драг гост био је научни саветник др Александар Недок, врсни познавалац и писац 11 књига из историје српског санитета, који је иако у 98. години живота дошао да уважи свог младог колегу, дугогодишњег сарадника. Поред њих, скупу је присуствовало и више других редовних чланова Академије медицинских наука. Међу пријатељима који су присуствовали приступном предавању  треба поменути проф. др Симу Аврамовића, амбасадора Републике Србије у Ватикану, доскорашњег декана Правног факултета у Београду, Врањанца пореклом.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20221006_182619-664x1024.jpg

У првом реду је, поред проф. др Ђукановић, најстарији члан Академије медицинских наука СЛД, познати кардиолог а након пензионисања и најбољи познавалац историје српског војног санитета, примаријус др Александар Недок.
 Међу присутнима су и амбасадор Србије у Ватикану проф. др Сима Аврамовић, и академик, редовни члан САНУ, проф. др Миодраг Чолић, генерал у пензији, некадашњи начелник Института за медицинска истраживања
ВМА и декан Медицинског факултета ВМА. Такође, и председник Секције за историју медицине СЛД, др Зоран Вацић. 

Шездесет минута, колико је трајао научни скуп, било је прилика да чланови Академије изразе поштовање према проф. др Микићу и према његовом досадашњем раду, да подсете укратко на значајна постигнућа у његовој стручној и научној каријери и да на крају професор одржи предавање о теми коју је изабрао за ту прилику –  „Спондилодисцитис – дијагностички и терапијски изазови на почетку 21. века“.

Хвале о стручном и научном раду и људским вредностима

Скупу се на почетку обратила проф. др Љубица Ђукановић, председник Академије медицинских наука СЛД

Свечани скуп отворила је председница Академије медицинских наука проф. др Љубица Ђукановић. У свом обраћању она је подсетила да је проф. др Драган Микић изабран за редовоног члана Академије медицинских наука СЛД 2019, али је  због пандемије Ковид-19 која је проглашена марта 2020. године његово приступно предавање одлагано. Током пандемије проф. др Микић je 13. маја 2021. испред Академије медицинских наука организовао онлајн научни скуп под називом „Дугорочни ефекти ковида 19 на здравље – досадашња сазнања и најновија истраживања”, на коме је одржао предавање „Од Ковида до постковида“, међутим то није била прилика за један свечани чин. Иако се и његово предавање „Значај лечења хроничног хепатитиса Ц директно делујућим антивирусним лековима у превенцији ХЦВ инфекције“ одржано 10. маја 2022. на симпозијуму „Терапијске опције хроничних хепатитиса Б и Ц и могућност елиминације вируса“ могло сматрати за приступно, он је желео да своју промоцију као редовни члан Академије одржи на посебно организованом приступном предавању. Тај тренутак је дошао 6. октобра 2022. године.

Професорка Ђукановић присетила се 2013. године када је проф. др Микић, специјалиста инфектолог, тада начелник Првог одељења Клинике за инфективне и тропске болести ВМА, изабран за ванредног члана Академије.

– Сећам се кад је научни саветник др Александар Недок на састанку Интернистичке научне групе предлагао проф. Микића за ванредног члана Академије. Предлагао га је са много лепих речи и похвала о његовом стручном и научном раду, о његовим људским вредностима и посебно истакао његову заинтересованост за историју медицине  – за историју српског војног санитета. На основу тих квалитета професор  је изабран у Академију медицинских наука, али мислим да је још важније што је он тај свој избор схватио као нову обавезу и током протеклих година вредно радио у Академији. О његовим активностима у Академији чућете из његове биографије, а ја желим само да поменем једну – у време разбуктале епидемије Ковида-19, кад су сви лекари, а посебно инфектолози, били преоптерећени, професор Микић се спремно одазивао мојим позивима да припреми и одржи предавање, да организује научни скуп, да припреми текст намењен општој популацији о ковиду и тако допринео активностима Академије намењених ширењу знања о тој до сада непознатој болести у стручној и у општој јавности. Захваљујем проф. Микићу на досадашњем раду у Академији и честитам му још једном на избору за редовног члана – истакла је професорка Ђукановић.

Она је том приликом подсетила на једну занимљиву коинциденцију – да су активности Академије од њеног оснивања до данас обогаћивали истакнути инфектолози, професори свих медицинских факултета од Новог Сада до Приштине и поменула да је прво приступно предавање одржала управо инфектолог проф. др Вера Мудрић са Медицинског факултета у Новом Саду. Према њеним речима, и данас се међу чланством Академије истиче својим активностима малобројна група инфектолога, што председништво Академије и сви њени чланови изузетно поштују.

Деценијски пут до чланства

Са биографијом, научним радовима и друштвеним активностима проф. др Драгана Микића, присутне је упознала проф. др Нада Димковић, генерални секретар Академије медицинских наука СЛД

Присутне је са кратком биографијом професора Микића упознала проф. др Нада Димковић, генерални секретар Академије медицинских наука СЛД. Она је истакла да је то био веома захтеван посао ако се има у виду све оно што би могло данас да се о професору каже. Али, како је протоколом Академије предвиђено, изнела је само најважније и најсажетије чињенице и присутне упознала са радним и животним путем проф. др Драгана Микића. Био је то дуг пут који је почео у родном Врању 1957. године, наставио се преко Медицинског факултета Универзитета у Нишу, који је завршио 1982. године, и завршене специјализације из инфективних болести на ВМА 1993. године. Уследила је одбрана магистарског рада 2000. године, па докторске дисертације под називом „Повезаност имунско-инфламаторних параметара у плазми са тежином и исходом сепсе“ 2002. године. То му је отворило врата ка наставничком раду – постао је наставник за предмете Инфективне и тропске болести и Историја српског санитета на МФ ВМА. За редовног професора изабран је 2014. године.

Паралелно са тим напредовао је у служби, све до постављења за начелника Клинике за инфективне и тропске болести ВМА 2016. године, руководећи са успехом у изузетно тешким временима. Посебно се истакао током 2020-2021. године, у време пандемије Ковид-19 у Србији, када је поред осталог, као шеф стручног тима у својој 63. години радио и у ковид центру КБЦ Земун. За његов предан рад и ванредно залагање одликован је поводом државног празника Сретење 2021. године Златном медаљом за заслуге од председника Републике Србије Александра Вучића.

Професорка др Димковић истакла је да је проф. др Микић публиковао 170 радова, који су цитирани 664 пута, чији је Х индекс 8, да је учествовао у више домаћих научноистраживачких пројеката, те да је уредник у часопису „Војносанитетски преглед“ и рецензент у више других медицинских часописа. Био је и ментор великом броју лекара на специјализацији, председник и члан комисије за полагање специјалистичких испита, ментор и члан комисија за одбрану дипломских, специјалистичких, магистарских радова и докторских дисертација, члан оперативног штаба Сектора за ванредне ситуације МУП Републике Србије и стручног тима Министарства одбране и Војске Србије у случају појаве нарочито опасних заразних болести, члан је савета Универзитета одбране и био је члан Савета Медицинског факултета ВМА. Председник је Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.

Генерални секретар Академије медицинских наука осврнула се и на допринос проф. др Микића раду Академије. Наиме, после избора за члана Академије 2013. године организовао је већи број стручних скупова на Академији и на ВМА, одржао већи број предавања из области некротизујућег фасциитиса, сепсе, ехинококне болести, историје српског санитета, биолошког рата, биотероризма и продуженог ковида. Публиковао је већи број стручних и научних радова, монографија, поглавља у књигама и уџбеницима, урадио велики број рецензија, стручних и научних радова. Од 2019. године, када је изабран са редовног члана АМН СЛД, одржао је више предавања у Академији и Српском лекарском друштву, организовао је он лајн семинар „Дугорочни ефекти ковид 19 на здравље – досадашња сазнања и најновија истраживања”, публиковао је више радова, међу којима и рад о ковиду 19  за часопис Frontiers of Immunology објављен 2021. – „Смањена експресија маркера аутофагије и ширење супресијских ћелија произведених из мијелоида корелирају са лошим одговором Т ћелија код тешких пацијената са ковидом 19“.

Приступно предавање

Надахнуто и убедљиво проф. др Драган Микић изнео је своје предавање

Професор Микић је своје приступно предавање отпочео дилемом пред којом се нашао.

– Дуго сам се двоумио шта бих спремио за приступно предавање – да ли нешто о сепси или можда о целулитисима односно о инфекцијама коже и поткожних меких  ткива, али некако сам се ипак на крају определио за спондилодисцитисе о којима се веома мало говорило на нашим стручним скуповима, а који и те како спадају у домен инфектологије. Пацијенти оболели од тих болести најчешће лутају од лекара до лекара мучећи се са дуготрајном инфекцијом, са ужасним боловима, са одсуством од посла. У том смислу приказао бих поред оног општег и нека наша искуства са спондилодисцитисима, која нису мала и неколико посебно занимљивих случајева из моје клиничке праксе.

На почетку је објаснио да је спондилодисцитис обољење за које се зна 5,5 миленијума јер су од њега боловали и стари Египћани. Показао је паралелно слајд тешке кифозе кичме, која је последица прележане туберкулозе у то време и случаја тешке кифозе кичме са апсцесима псоас мишића и деструкцијом пршљена, који су 2022. године публиковали кинески аутори у часопису Frontiers of Surgery. Рецензенти рада били су научник из Русије и проф. др Микић а уредник научник из САД.

Потом је професор др Микић укратко упознао присутне са улогом кичме и њених 33 пршљенова и истакао да су предмет интересовања инфектолога запаљенски процеси који се одвијају у том делу тела.  

– Када имамо појединачне случајеве болести онда је врло тешко да се постави дијагноза и то некада траје месецима. По дефицији, спондилодисцитис који је познат као вертебрални остеомијелитис је инфекција различитим микроорганизмима једног или више делова кичме, пршљена, диска, псоас мишића, паравертебралних меких ткива епидуралног простора и кичмене мождине. Он може бити пиогени (гнојни), гранулатозни, у које спадају туберкулозни, бруцелозни, гљивични, и може ретко, сасвим ретко, бити паразитарни и у том случају је реч о ехинококози кичме. И као што видите ми смо на овим примерима показали спондилодисцитисе од који су неки или већина наши пацијенти – истакао је проф. др Микић.

Он је објаснио да се спондилодисцитис или инфекција кичме може појавити на било ком делу кичменог стуба, али се најчешће јавља на лумбалној кичми.

– Врло је важно када говоримо о спондилодисцитису или инфекцији кичме да што пре поставимо дијагнозу и да што пре отпочнемо адекватну терапију, јер је све већи морбидитет код оболелих од спондилодисцитиса, упркос великом напретку медицинске науке, а морталитет због одложеног лечења достиже и 20 одсто. 

Професор др Микић се осврнуо и на узрочнике тог обољења. То су најчешће грам позитивне бактерије, међу којима је најчешћи стафилокок, потом ешерихија коли као грам негетивна бактерија, а појављује се и велики број других бактерија, које су узрочници у појединачним случајевима ове болести. Од тих узрочника спондилодисцитиса је издвојио родококус екви и бактеридес вулгатус, који су права реткост и посебно занимљиви по свом испољавању. Наравно, ту је и туберкулозни бацил који је најчешће узрочник спондилодисцитиса у свету, при чему, како је истакао, у модерном свету, у западним земљама од туберкулозе кичме обољева много мање особа него од пиогеног и постоперативног спондилодисцитиса.

Објаснио је и како се испољава спондилодисцитис. – Главни симптом је бол у леђима, а пацијент може да има и високу температуру. Некада су ти болесници и септични. Код њих се региструје умор и губитак у телесној тежини. Међутим, кључни симптоми и знаци болести могу бити неуролошки, који могу бити у виду моторних дефицита, сензорних дефицита, поремећаја функције свинтера, а настају због коштаних лезија, због инфективне тромбозе која се може десити на локалној циркулацији, и због притиска апсцесне колекције. Много чешће се неуролошки дефицити јављају уколико је захваћена цервикална кичма зато што је спинални канал у цервикалној или вратној кичми, далеко ужи него што је то у лумбалној. У лабораторијским налазима имамо повећану седиментацију, леукоцитозу, а раде се и друге анализе. Данас имамо тестове за доказивање туберкулозе и више радиолошких методе које се раде код оболелих од спондилодисцитиса, при чему је магнетна резонанца златни стандард.

Говорећи о терапији обољења др Микић је рекао да она може бити конзервативна (када се дају антимикробни лекови, пре свега антибиотици када третман обично траје 6 недеља), потом хируршка, која се ради уколико пацијент има неуролошке симптоме и угрожену стабилност кичме, а циљ је да се ослободе компресије кичмена мождина или сами нерви, јер болесник јако пати и може бити угрожен трајном параплегијом. Објаснио је и критеријуме за хируршки третман, што је значајно и пацијентима. – Разлог да се одлучимо за операцију су пре свега неуролошки дефицити, сепса која се не може контролисати уколико се не уклони жариште сепсе, постојање опасног трубушног паравертебралног апсцеса који због близине трбушних органа и крвних судова, може да направи чак и руптуру аорте или неког крвног суда. Неуспех конзрвативне терапије је следећа индикција за хируршки третман, а потом и нестабилност кичме, сегментна кифоза, колапс дела пршљена и премештање или померање пршљена веће од 5 милиметра – додао је професор Микић.

У наставку предавања детаљније је говорио о сваком од облика спондилодисцитиса, најпре о туберкулози кичме и укратко приказао искуства Клинике за инфективне и тропске болести ВМА са овим обликом болести. Истакао је да је део ових искуства приказан у дипломском раду кадета Медицинског факултета ВМА и на 22. балканском конгресу војне медицине у Београду 2017. године. Пренео је и део личних клиничких искуства приказујући случајеве пацијента које су лечени у Клиници током 2007, 2008, 2011. и 2017. године, од којих су неки публиковани у међународним часописима.

Говорио је и о пиогеним или гнојним спондилодисцитисима. Њихова инциденца је 5–6 на 100.000 особа годишње, мада немачки аутори указују на већу инциденцу, 30 болесника на 250.000 особа годишње. Њихова прогноза је добра ако нема неуролошких дефицира, уколико се правовремено да адекватна терапија и уколико се уради хируршки третман када је потребан. Приказао је и неколико случајева спондилодисцитиса, међу којима су неки прави раритети. Навео је случај свог пацијента кога је први пут приказао млад лекар са његове клинике др Бранко Ђорђевић, на кога рачуна у будућности, јер би требало да буде перјаница инфективне клинике ВМА. Наиме, др Ђорђевић је 19. новембра 2019. године на симпозијуму одржаном након свечаног дела обележавања јубилеја 110 година војне инфектологије и Клинике за инфективне и тропске болести ВМА приказао епидурални апсцес и спондилодисцитис лумбалне кичме узрокован анаеробном бактеријом бактероидес вулгатус. Епидурални апсцес је ретка болест, са великом смртношћу – и до 16 %. Радило се о младом мушкарцу, који се јавио са боловима у кичми и након лечења све се завршило  добро.

Професор Микић се осврнуо и на гљивични спондилодисцитис, који је веома редак – до 0,6% случајева, али чија је инциденца у порасту јер је све више имунокомпромитованих особа. Дијагноза се обично касно поставља, а секвеле болести су велике.

Објаснио је и проблем постоперативног спондилодисцитиса и рекао да честе постоперативне инфекције, болничке инфекције, и инфекције оперативног места опасно угрожавају велику репутацију коју сада има хиурургија.

Детаљ са предавања

У закључку приступног предавања проф. др Микић је нагласио да  се у лечењу спондилодисцитиса морају примењивати мултидисциплинарни приступ и тимски рад, због брзе дијагнозе, евалуације болести и адекватног лечења, а у њему учествују неурохирург, неурорадиолог, инфектолог, микробиолог, клинички фармаколог, анестезиолог и интензивиста понекада.

– Дакле, мора бити ангажован читав тим стручњака – истакао је проф. др Микић и своје приступно предавање завршио, како је и почео, кратким приказом случаја инфекције кичме у раду публикованом у угледном међународном часопису 2022. године. На самом крају наговестио је и будуће трендове лечења. Један су свакако вештачки пршљенови, имплантати који су данас доживели изузетан непредак јер могу да се направе по потреби за сваког пацијента. Уграђују се и код нас, а у свету је то постала готово рутина у неурохиругији. 

Детаљ са предавања

Професор Микић је посебно захвалио колегама из Војномедицинске академије, неурорадиолозима, неурохирузима и наравно микробиолозима, који су својим радом у великој мери допринели да се лакше и брже излече сви болесници са спондилодисцитисом лечени у његовој клиници, а који су нажалост веома дуго патили до оздрављења. При том је истакао пример постоперативних спондилодисцитиса који су изузетно „незгодни“ за лечење, зато што се пацијенти љуте због неочекиване инфекције после операције, приговарају, жале се, а на крају ипак стану на ноге и задовољни оду својој кући. Али то је и циљ медицине, лекара и свих здравствених радника. Сви помажемо колико умемо и можемо.

Присутни са пажњом прате излагање
Проф. др Љубица Ђукановић уручује повељу Академије медицинских наука СЛД проф. др Драгану Микићу

На крају тог свечаног скупа је председница Академије медицинских наука проф. др Љубица Ђукановић уручила повељу којом се проф. др Драган Микић проглашава за редовног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.   

Мира Шведић

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележено 690 година Манастира Свети Никола

Početna

Osvećenjem spomen kapele i svečanom akademijom Eparhije vranjske i Grada Vranja, obeleženo je 690 godina od osnivanja Manastira Sveti Nikola i oslobođenje grada Vranja u Prvom svetskom ratu

Dešavanjima u Manastiru Sveti Nikola prisusvovali su, uz više episkopa Srpske pravoslavne crkve i predsednika Skupštine Srbije, predstavnici lokalnog rukovodstva, javnih preduzeća i ustanova i vernici.

,,I jedan i drugi povod ovaj grad čine posebnim po važnosti svetinja i starina i po hrabrosti i junaštvu prema svojoj zemlji i ljubavi prema Bogu; po žrtvama srpskih vojnika na frontu, a i civilnog stanovništva u Vranju i okolini’’, čulo se na svečanosti.

Vladika vranjski Pahomije istakao je značaj Manastira Sveti Nikola, svetinje koja kao metoh Hilandara skoro sedam vekova predstavlja svetionik pravoslavlja na jugu Srbije.

Foto vranje.rs

Zahvalio se svima koji su doprineli da ,,svetinja ponovo zablista u svojoj punoći i lepoti“ i završetku Spomen kosturnice, kao i svima koji su učestvovali u obeležavanju ovog značajnog jubileja, a posebno državi koja je, kako je rekao, „mnogo pomogla preko svojih ministarstava i institucija“.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković podsetio je da je izgradnju započeo mitropolit skopski Josif, daleke 1934. godine.

„Ovaj dragulj od neprocenjivog je značaja za nas Vranjance. Duhovna povezanost sa našom najvećom svetinjom, Hilandarom, ujedinjuje nas i obavezuje. Zato, moramo da živimo i čuvamo našu veru pravoslavnu“, rekao je Milenković. On je pozvao sve na ujedinjenje – državu i crkvu. Država je srpska onamo gde su joj koreni u veri. Naši su koreni satkani u zidine hiljade crkava i manastira na Кosovu i Metohiji. Odreknemo li se Svete srpske zemlje, odričemo se i vere’’, rekai je Milenković.

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić preneo je pozdrave i čestitke predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića povodom manastirskog jubileja i Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu.

„Velika je čast biti danas na ovom svetom mestu, biti sa vama. U prilici kada po dva veoma važna povoda vidimo da imamo zašto i imamo sa velikim razlogom da napravimo još jedno crkveno, državno i narodno okupljanje. Da ga provedemo u sećanju na slavnu i veliku istoriju koja srpski narod nije štedela, ali koja je takva da imamo na šta da se ponosimo. Ta je istorija neprikosnoveno obeležena i našom pravoslavnom verom i našim slobodarskim duhom i našom stalnom borbom za mir’’, rekao je između stalog Orlić.

Na svečanoj akademiji o značaju današnjeg dana govorio je Dejan Antić, istoričar, vanredni profesor Niškog univerziteta.

Svečanosti su prethodili Sveta arhijerejska liturgija u porti manastira Svetog Nikolaja Čudotvorca i osvećenje Spomen kapele, u kojoj su pohranjeni posmrtni ostaci svih stradalih tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Foto vranje.rs

U umetničkom delu programa nastupili su Eparhijski hor Vera, Ivana Tasić i hor Muzičke škole Stevan Mokranjac u Vranju.

Foto vranje.rs
Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врање слави Дан ослобођења града у Првом светском рату

VRANJE NEWS

Комеморативни скуп испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу

Oslobođenje Vranja

U Prvom svetskom ratu Bugari su okupirali Vranje 16. oktobra 1915. godine. Vranje je bilo u sastavu bugarske Moravske oblasti. Vranjanci su pod komandom Milinka Vlahovića učestvovali u Topličkom ustanku. Ipak, ustanici u vranjskom kraju, suočeni sa brojnijim neprijateljem, prešli su u gerilu i tako sačuvali većinu ljudstva. Nakon proboja Solunskog fronta Bugarska je kapitulirala, a vojno-inspekciona oblast prelazi u ruke Nemaca. Početkom oktobra 1918. godine sedmi pešadijski puk Dunavske divizije, pod komandom potpukovnika Dušana Simovića, napredovao je ka Vranju i sukobio se sa neprijateljskim snagama kod Gornjeg i Donjeg Vrtogoša. Nepijatelj je pružao žešći otpor na samim prilazima Vranju, na liniji Neradovac – Stropsko – Dubnica. Pod jakom neprijateljskom vatrom i ne malim gubicima Sedmi i Osmi puk uspeli su da u popodnevnim časovima probiju liniju fronta kod Dubnice, čime je neprijatelj bio prinuđen na opšte povlačenje sa cele linije odbrane. Jedinice Sedmog pešadijskog puka, nešto posle 17 časova 4. oktobra 1918. godine ušle su u Vranje. Sloboda je plaćena sa 514 života na frontu i 335 nedužno streljanih. U gradu su u to vreme harali tifus i španska groznica.

Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu obeležen je u ponedeljak 3. oktobra nizom svečanosti.

Na početku obeležavanja 4. oktobra, jednog od najznačajnijih datuma u istoriji Vranja, organizovan je prijem za članove delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova do 1918. godine u Gradskoj kući.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković rekao je da Vranje obeležava veliki dan.

„U amanet našim potomcima mi moramo u slobodi da unapređujemo svoju državu. Svaki pojedinac mora da da svoj maksimalan doprinos jačanju Srbije, jer svoja zemlja se voli i čuva srcem. Naša je obaveza da nikada ne zaboravimo junaštvo naših predaka i da nam njihova hrabrost uvek bude motiv i podsticaj da svoju Srbiju čuvamo u miru i konstantno razvijamo’’, rekao je Milenković.

Pomen poginulima služio je episkop bihaćko–petrovački Sergije sa sveštenstvom eparhije vranjske.

U programu su nastupili glumac vranjskog teatra Marko Petričević i učenici Osnovne škole 1. maj u Vrtogošu.

Tačno u podne u Galeriji Narodnog muzeja u ponedeljak je otvorena izložba Sveti Vikentije Mitropolit Skopski Državnog arhiva Srbije i Istorijskog arhiva 31. januar u Vranju.

Održano je i predavanje o temi Srpski vojnik u Velikom ratu 1914 – 1918. prof. dr Saše Stanojevića, sa katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Proslava dan ranije zbog crkvene svečanosti

Zvanično obeležavanja 4. oktobra, Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, pomereno je za 3. oktobar zbog svečanosti koju priprema Eparhija vranjska u Manastiru Sveti Nikola – proslava 690 godina ove svetinje i osveštanje manastirske spomen kapele. Dan ranije, 3. oktobra od 18 sati planirano je večernje bogosluženje u Manastru Sveti Nikola. U utorak 4. oktobra, posle Svete arhijerejske liturgije u manastiru (8.30 časova), od 10.30 dana planirano je osvećenje manastirske spomen kapele, a potom u podne i Svečana akademija. Povodom obeležavanja 690 godina postojanja manastira Svetog Nikole, urađena je replika nadgrobne ploče kneza Baldovina, ktitora ove Svete obitelji, koja je pronađena prilikom obnove manastira 1903. godine. Originalna ploča se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.


Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар