ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Каравуково прославило своју славу – Светог пророка Илију

Председник УО нашег Удружења Горан Станковић присуствовао прослави

Завичајном удружењу Врањанаца „Жуто цвеће“ додељена је захвалница за учешће и успешну дугогодишњу сарадњу


Локални КУД „Бора Станковић“ извео је на прослави сплет игара из врањских крајева
Својим наступима славље су увеличали бројни гости, међу њима и разиграни чланови КУД-а „Перваз“ из Трговишта
Ништа од познатих врањских ђаконија није недостајало на богатој славској трпези у Каравукову
Преседник УО Удружења Горан Станковић у свом интервјуу за РТВ Нови Сад говорио је о сарадњи и дубоким везама које становнике Каравукова држе у сталном контакту са завичајним Врањем и београдским удружењем „Жуто цвеће“

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ПРАЗНИК ВРАЊСКЕ ТРУБЕ

У Врању одржан 13. Меморијал „Бакија Бакић“

У Врању је у четвртак (18.07.) увече, као главни програм Меморијала „Бакија Бакић“, на главном тргу Горње Чаршије, одржан велики концерт трубачких оркестара.

Поред споменика легендарном трубачу Бакији Бакићу наступили су оркестри Роберта Демировића из Павловца, Дејана Авдића из Врањске Бање, Бојана Ристића из Владичиног Хана, Екрема Мамутовића, Стефана и Ненада Младеновића из Врања.

Меморијал је почео дефилеом оркестара центром града, а концерт је почео после пријема код градоначелника. „Ја сам лични сведок виртуозности Бакије Бакића и најближи род Бакијин. Он је био обичан и приземан човек, а свирао је маестрално, слушаоци су се топили од његове свирке – рекао је потомак Бакије Бакића, Ненад Младеновић, из оркестра Стефана Младеновића, на пријему у Скупштини града поводом тринаестог Меморијала Бакија Бакић, посвећеног највећем ромском мајстору трубе у Србији икада. Бакија је након смрти оставио оркестар мом оцу Милану Младеновићу, па отац мени, а ја мом сину Стефану. Држао је на окупу читаву фамилију и уводио једног по једног у свет трубе. И у томе лежи његова величина“ – казао је Младеновић.

Према виђеној виртуозности учесника на бини у центру Горње чаршије, на култном месту познатијем под именом „Бело јагње“, Бакија би сасвим сигурно данас био поносан на то какве наследнике има. Од прве песме развило се коло у центру Бакијиног насеља, на месту где се данас налази његов споменик, и није се растурало до краја концерта. Атмосфера међу раздраганим играчима расла је са сваким оркестром, али је врхунац донео наступ Стефана и Ненада Младеновића који су мудрим избором баш Бакијиних бисера: „Пембе“, „Прешевка“ и другим, мајсторски дали завршни тон манифестацији.

Велики број Врањанаца, поготово Рома, својим присуством и игром, какву ипак само наши Роми умеју да приреде када их понесе дамар срца и душе, одали су искрену почаст мајстору трубе и једном од великана Врања.

Манифестацију Меморијал „Бакија Бакић“ организовала је Туристичка организација Врања, под покровитељством града Врања.

БАКИЈА
Бакија Бакић рођен је 1923. године у Врању, у насељу Горња чаршија. Почео је да свира трубу са десет година. Његов отац Фејза Бакић је тих година основао трубачки оркестар, али је Бакија, захваљујући свом изузетном таленту, врло брзо напредовао и преузео вођење оркестра. Свирао је на свадбама, у ресторанима и на разним манифестацијама у Врању и шире. Вишеструки је освајач титуле прва труба Драгачевског сабора трубача у Гучи (1963, 1969. и 1970). Успешно је водио свој оркестар више од пола века. Умро је у Врању 1989. године. Године 2006. откривен му је споменик у Горњој чаршији.



Младе наде
Па још млађи !

На крају – МАЈСТОРИ: Ненад са синовима

Преузето са сајтова: Инфо Врањске, Врање Нјуз и ОК вести.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо све чланове и симпатизере Удружења да се УО Удружења неће састајати током јула и августа месеца. Све редовне активности обављаће руководство и надлежна лица.

За комуникацију са Удружењем, молимо, корисите електронску адресу:

udruzenje@zutocvece.org.rs

Желимо вам да лепо проведете летњи одмор !

************************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam

Србољуб Станковић, дипл.инж   (1937.- 2019.)

Са искреним жаљењем и дубоким поштовањем опраштамо се од нашег истакнутог члана, г. Србољуба Станковића, који је преминуо 23.06.2019.

Рођен је 01. августа 1937. године у Караднику, као последње од шесторо деце у породици честитих зељорадника. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Врању, а Пољопривредно-шумарски факултет  у Скопљу 1961. године.

Прва запослења била су му у задругама у Алексинцу и Лаћарку, затим у СО С.Митровица. Следи Прехрамбени комбинат  и среска пољопривредна станица у Брчком,  Војвођанска агенција и Продуктна берза  у Н.Саду где ради у име и за рачун Савезне дирекције за робне резерве и ПК Југославије.

Затим прелази У Београд и до 1983. је водећи стручњак за сировинску базу у БИП-у. Спровео је низ рационализација у производњи, лагеровању и рационалном транспорту јечма и хмеља, као и финалног производа –пива, чију продају подиже на прво место у СФРЈ са 300 милиона боца годишње.

Запажени резулатати у раду разлог су да 1983. прелази у Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, најпре као помоћник а од 1996.-1988. као заменик министра. Активно учествује у изради законских аката, члан је државних делегација са којима посећује бројне земље. На челу је Привредних делегација које 1996. и 1997. започињу привредну сарадњу са НР Кином. Учествује у конципирању Стратегије развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије усвојене 1997.

Посебна допринос развоју нашег краја дао је у периоду 1998.-2002. када је као директор Агроиндустрије компаније „Симпо“ дао велики учинак у реализацијама пројеката „Роса“, „Кондива“, у фарми оваца, производњи цвећа и плантажама дуња.

Био је угледни члан бројних стручних удружења и носилац многобројних награда и признања Владе републике Србије, ПКЈ, ПКС и других.  Од 2012. године редовни је члан Међународне технолошко менаџерске академије.

Поред бројних стручних, радних и друштвених обавеза, наставио је да се бави проучавањем биљног света, посебно самониклог лековитог и зачинског биља. 2016. године, је као један од аутора, учествовао у писању књиге „Ризница лековитог биља и препарата”.

Одласком драгог Србе изгубили смо вредног и поштеног друга и пријатеља, активног члана Удружења и искреног поштоваоца Врања и врањске традиције. Вечно ћемо га памтити и радо сећати свих заједно проведених тренутака.

Испраћај за кремацију је у суботу 29.06.2019. на Новом гробљу. Опело почиње у 11,30 сати.   

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Откривен споменик Црнотравцу неимару


Сарадња нашег Удружења са Удружењем Црнотраваца у Београду

На позив председника Удружења Црнотраваца у Београду проф. др Бошка Стевановића, председник удружења „Жуто цвеће“, проф. др Драган Микић, присуствовао је у недељу 16.06.2019. откривању споменика Црнотравцу неимару. Споменик је у присуству бројних званица откривен у Чубурском парку у Београду.

Стевановић и Микић на церемонији отварања споменика.

*******************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Житељима Врања честитамо градску славу – ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК

У понедељак 17.06.2019. град Врање слави своју славу – Духовски понедељак.

Преносимо информацију са портала „Vranje news“:

„За прославу Духовског понедељка благовремено су завршене све припреме, истакнуто је на састанку Одбора за обележавање градске славе.

У Саборном храму Свете Тројице, у понедељак 17. јуна, у 9 сати биће служена света архијеријска литургија, а након тога обављено резање славског колача.

У 12 сати у великој сали Скупштине града биће приређен пријем за званице.

Од 18 часова у у Саборном храму биће служена вечерња служба, а пола сата након тога крећу литије улицама града.

У 19 сати и 30 минута у порти Саборног храма Свете Тројице биће приређен пригодан програм.“

Удружење „Жуто цвеће“ честита славу свим Врањанцима са искреним жељама да у граду и породицама влада слога и мир, да сваки нови дан донесе много прилика за успех и напредак !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Данас (14.06.) је свети Јустин – Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски

ЧЕСТИТАМО СЛАВУ ЕПАРХИЈИ ВРАЊСКОЈ !

Благоје Поповић (1894-1979), потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну. У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј. Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише Достојевског. Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети Богу да би био што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе. Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин. Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до Барија, а после тога преко Париза, богослови стижу у Лондон где их прихвата јеромонах Николај Велимировић. Из Енглеске где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовану академију у Петрограду. Због немира који су надолазили богослови су 1916. назад повучени у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на Оксфорду и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези Религија и философија Достојевског, која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију 1919. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у Грчку. Постао је стипендиста Светога Синода. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин јерођакона. У Грчкој, као и у Русији и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима. У Атини стиче докторат богословља. Свети Синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је 1921. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа „Хришћански живот“. Познати су његови чланици „Са уредничког стола“. Понекад му је перо „било оштрије“ и дотицало се и неких тадашњих неправилности у клиру СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији св. Исака Сиријског и св. Макарија Египатског. Али је за пар дана написао оквирно исту дисертацију „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског“ и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у Призрен, где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис „Хришћански живот“ угаси. У то време на Западу, у Чешкој јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици Јосифу Цвијовићу у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо га је Свети Синод одлучио поставити за епископа. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није изабиран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора Битољске богословије. На богословији је био у вези са владиком Николајем и Јованом Шангајским. Заједно са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције. Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе.

По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева. Отац Јустин Поповићу Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније. О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић – лелићки парох, Авини ученици и остали поштоваоци…

Отац Јустин је се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен – на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбабским у Храму Светог Саве на Врачару.

  • Текст је преузет са сајта СПЦ

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Дођите на концерт !

Позивају вас Вокална радионица „БИСТРИК“ Биљане Крстић и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ из Врања

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Динамо није успео…

Победа од 2:0 над ФК Инђија није била довољна да Динамо остане у Супер лиги Србије.

Шансу да у баражу избори опстанак у Супер лиги Србије, наши фудбалери нису искористили. Показало се да је пораз од 0:3 у првој уктакмици у Инђији био пресудан. Пред препуним трибинама у Врању и поред ватреног бодрење одане публике, Динамо ипак није успео. Победио је са 2:0, али то није било довољно.

Желимо Динаму да извче поуке из своје прве сезоне у друштву најбољих и да се брзо врати у Супер лигу.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Успешно представљена монографија „Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“

На позив друштва ”Свети Сава”, у Библиотеци града Београда у четвртак је представљена книга ”Др Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац”, ауторки Мирјане Томашевић и Сање Бундало.

Сања Бундало и Мирјана Томашевић ( седе, прва и друга с лева)

Ова књига је својеврсна историја и теорија наше културне историје. Ауторке су уложиле велики напор да је сачине уређивачки инвентивно, модерно и прегледно, тако да је истовремено и збирка докумената, анализа, политичких коментара, историјских цињеница јер име др Јована Хаџи-Васиљевића, као врсног научника, књижевника, историчара, хроничара свога времена, етнографа, доктора филозофских наука, антропогеографа ништа мање не дозвољава – каже се у саопштењу овим поводом.
Ова књига је још један од покушаја да се отргне од заборава и скрене пажња јавности на значај и допринос, како науци тако и српској богатој националној историји, једног др Јована Хаџи-Васиљевића.

Треба разумети стога нашу намеру аутора да створимо књигу која неће бити за читање већ за ишчитавање. Дело Јована Хаџи-Васиљевића нас је неоспорно задужило историографски, политички, теоријски и научно. Ово је наш скромни допринос да тај дуг вратимо -, рекле су ауторке на промоцији.


Јавна библиотека “Бора Станковић” још једном је позива заинтересоване да дођете на Завичајно одељење и да поделе оно што је овај научни горостас имао да нам остави у наслеђе, а што су наше две колегинице сакупиле и представиле у делу које ћете моћи да видите пред собом.
Н.И.В.

Комплетан текст и фотографије преузете су са сајта ВРАЊСКЕ ИНФО. Удружење захваљује Врањским на подршци и сарадњи !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар