ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

In memoriam: Драган Стојановић (1953.-2021.)

Чланови Завичајног удружења „Жуто цвеће“ са тугом се опраштају са једним од иницијатора обнове рада и члана УО у новоформираном Удружењу, добром човеку и пријатељу који је у свом стваралачком веку пружио велики допринос очувању укупне врањске традиције.

Драган Стојановић
Текст и фото Vranje news

Драган Стојановић, познати врањски новинар, први уредник Дописништва РТС-а у Врању, изненада је преминуо у у Београду у 68. години.

Новинарство је било његов професионални живот, а највећи део провео је у Радио-телевизији Србије, саопштено је из куће где је провео највећи део радног века.

До одласка у пензију био је новинар и уредник на РТС- у Београду, пре тога оснивач и шеф Дописништва РТС-а у Врању.

За РТС је извештавао са ратних подручја из Босанске Крајине и Вуковара.

Радио је као аташе за штампу и културу у југословенској амбасади у Скопљу у време амбасадора Зорана Јанаћковића.

По завршетку дипломатског рада био је специјални извештач РТС-а из Скопља.

У јуну 1999. известио је са Кумановских преговора о окончању бомбардовања Југославије.

Уређивао је Први и Други дневник РТС-а и дужи низ година извештавао из Скупштине Србије где је био шеф скупштинског пула РТС.

Такође, дуго година радио је као одговорни уредник Програмских акција на РТС-у и у том периоду био уредник кључних информативно-политичких емисија и емисија са друштвеним, социолошким и културним темама: Сведок, Упитник, Кључ, ТВ лица као сав нормалан свет.

Од 2007. био је одговорни уредник редакције Актуелности у којој су неке од најгледанијих емисија актуелно-документарног жанра: Траг, Квадратура круга, Знање имање и програмски најрелевантнијих документарних емисија попут оне о патријарху Павлу, нашим пилотима у време бомбардовања, Ратку Младићу, Јованки Броз и друге.

Објавио је монографију „Текла чесма и песма“, која је у Врању промовисана у октобру 2019, као осврт на архитектонско благо, историју развоја града и водоснабдевања, слику друштвеног живота Врања чије су средиште, између осталог, биле и многобројне чесме.

„Стварао је добре новинаре око себе учећи их да је вест вилин коњиц који живи само један дан и да се за вест као и за пријатеље треба борити“, саопштено је из РТС-а после вести о смрти.

За собом је оставио супругу и троје деце.

Сахрана покојног Драгана обавиће се на гробљу Лешће у Београду, у среду 22.09.2021, у 11,00 часова.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Запажена предавања Врањанаца на Конгресу историчара медицине

У Дому Српског лекарског друштва у Београду одржан је 12. конгрес историчара медицине „800 година српске медицине“, који је постао традиционални годишњи скуп у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Циљ је расветљавање неких догађаје из наше санитетске и медицинске историје, како би се од заборава спасили многобројни прегаоци који су у својим крајевима, али и у целој земљи, оставили значајан траг и много учинили на здравственом просвећењу и лечењу народа.

На овогодишњем конгресу који је одржан од 14. до 18. септембра изложено је 48 радова, а међу излагачима било је и троје Врањанаца: др Марина Ј. Јањић, господин Томислав Р. Симоновић и млади др Божидар Поцевски. Конгресу је присуствовао и председник нашег Удружења пуковник проф. др Драган Микић, један од чланова Програмског савета Секције.

Др Божидар Поцевски излаже свој рад
Др Божидар Поцевски и пуковник проф.др Драган Микић

Господин Томислав Р. Симоновић излагао је о санитетској мисији и војној болници Џона Фротингама, највећег српског добротвора, кога је поводом државног празника Сретења ове године, постхумно, Златном медаљом за заслуге одликовао Председник Републике Србије Александар Вучић.   Примаријус мр сц. мед. др Марина Ј. Јањић је говорила о здравственој заштити ученика Врањске гимназије, а један од најмлађих учесника конгреса др Божидар Поцевски саопштио је два рада. Он је у заједничком раду са прим. др Предрагом Поцевским представио познатог и вољеног врањског лекара, среског физикуса др Божидара Костића, знаног као Бата Луле. Доктор Костић је значајно утицао на буђење свести о здравственој заштити код народа и постигао завидне резултате у организацији колективног вакцинисања становништва од заразних болести. Поред свог основног позива, др Костић се трудио да добрим делима побољша живот другима. Његова племенитост огледала се у чињеници да је сваки Божић даривао децу из сиротишта и облачио их од главе до пете. Као мецена, учествовао је и у изградњи једне цркве у Врању. За свој рад одликован је указом краља Александра Карђорђевића Орденом Светог Саве V степена. О људској доброти др Боже, његовом легендарном шеширу и увек украшеном реверу и данас се прича у врањском крају.

Пажњу присутних привукло је и излагање др Поцевског о развоју фармације у Врању аутора мр фарм. Марије Поцевски – од првих апотекара, апотека до савремене фармације данас. На том пољу својим радом се посебно истакао амбициозни апотекар Петар Кушаковић, који је у својој лабораторији израђивао тада у земљи изузетно цењен „кушаковићев калодонт“.

Професор др Драган Микић, као члан Програмског одбора 12. Конгреса, захвалио је излагачима, посебно  Врањанцима на занимљивим радовима и уложеном труду да их спреме у току пандемије Ковид-19 и пожелео најмлађем од њих, др Божидару Поцевском, добродошлицу и успешан рад у Секцији за историју медицине СЛД.

Обраћајући се на крају конгреса присутнима др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД,  нагласио је да је веома важно што се секцији придружују и млади лекари и што су активни у изради радова. А помало у шали констатовао је да се на овом конгресу осетила „епидемија Врањанаца“ која се шири кроз Секцију историје медицине.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанка Тијана Станојковић најбоља међу 139 кадеткиња и кадета

Свечаној промоцији потпоручника присуствовало је највише државно и војно руководство, представници дипломатског кора, делегације оружаних снага пријатељских и партнерских земаља и верских заједница

tijana
Потпоручник Тијана Станојковић
Фото: Министарства одбране

Данас је испред Народне скупштине одржана свечана промоција 139 кадета и кадеткиња Војне академије и Медицинског факултета ВМА: њих 121 са Војне академије и 18 младића и девојака из 7. класе Медицинског факултета ВМА. Најуспешнији кадет Медицинског факултета ВМА је Тијана Станојковић.

Председник Србије Александар Вучић уручује прознање Тијани Станојковић
Фото: Министарства одбране

Тијана је данас од председника Србије добила посебно признање, пиштољ са посветом, као студент с највишим просеком- 9,96. Станојковићева је добила и свој први чин – потпоручник Војске Србије.

Четворо најбољих на свечаној трибини
Фото: Министарства одбране

Тијана je открила да је одабрала униформу Војске Србије јер јој је и отац официр. Навела је да је пресрећна што јој је породица данас присутна на промоцији, као и да је отац подржао кад је рекла да жели да постане официр.

Најбољи у друштву са министром одбране Небојшом Стефановићем, начелником Генералштаба ВС Миланом Мојсиловићем и ректором Универзитета одбране Гораном Радовановићем
Фото: Министарства одбране
Фотографија награђених и њихових најмилијих са председником Србије Александром Вучићем
Фото: Министарства одбране

На Тијану Станојковић су данас поносни Врањанци, југ Србије, али и цела наша држава.

У име Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ Тијани је честитао, и пренео наше честитике, председник Удружења пк проф.др Драган Микић.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Представљена књига „Екстремизам и нова реалност: свет у доба коронавируса“

Објављивање пете књиге Врањанке проф. др Марије Ђорић изазвало велику пажњу стручне и шире читалачке јавности

Промоција књиге  „Екстремизам и нова реалност: свет  у доба коронавируса“, наше Врањанке, проф. др Марије Ђорић, одржана је 21. јуна 2021. године у дворишту куће краља Петра на Сењаку. О књизи су говорили проф. др Љубиша Деспотовић, проф. др Зоран Кековић, проф. др Горан Матић и ауторка књиге. Промоција ове књиге која је била веома посећена , праћена је звуцима виолине у извођењу концертмајстора балтичке филхармоније Кате Стојановић. Ово је пета књига проф. др Марије Ђорић која се бави феноменима екстремизма, тероризма,безбедности  и политичког насиља.  Подршку проф. Ђорић су својим присуством дали и представници завичајног удружења Врањанаца у Београду  „Жуто цвеће“, који увек с поносом прате рад својих чланова.

Бројни слушаоци у дворишту музеј- куће краља Петра

Проф.др Марија Ђорић са студентима и сарадницама
После успешне промоције ауторка је потписивала књигу
Ауторка говори о свом делу
Подршку Марији дали су и чланови удружења „Жуто цвеће“, на челу са председником проф.др Драганом Микићем






Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Награда „Златно перо“ Српског лекарског друштва Марини Јањић

„Пуне руке живота“ – пуна душа радости

Добитник награде „Златно перо“ је прим. мр сц. мед. Марина Ј. Јањић, гинеколог и акушер Врањске болнице

Врање је српској медицинској историографији подарило пет значајних истраживача: др Драгољуба Михајловића (1895–1980), аутора првих синтеза о развоју здравства у врањском крају; рано преминулог др Вукашина Антића (1958–2020), аутора монографија о историји болнице у Врању и развоју превентивне медицине врањског краја; пуковника проф. др Драгана Микића, који је дао немерљив допринос изучавању епидемијских заразних болести у 19. и 20. веку и раду војног санитета у њиховом сузбијању; прим. др Марину Ј. Јањић и Томислава Р. Симоновића, аутора књиге о великом српском добротвору Џону Фротингаму.

Добитник награде Српског лекарског друштва „Златно перо“ за 2019. годину, која се додељује за најбољу књигу из области медицинске или лепе књижевности, je прим. др Марина Ј. Јањић за књигу из области историје медицине „Пуне руке живота – гинекологија и акушерство Врања у матици времена (Српско лекарско друштво Подружница Врање, 2019).

Академик Радоје Чоловић, председник Друштва, уручио је награду др Марини Јањић на свечаној седници Председништва СЛД одржаној 11. јуна 2021. године у Дому Српског лекарског друштва у Београду.

У награђеној књизи приказан је развој гинекологије и акушерства у врањској области од средњег века до данас. Књига је подељена у два дела: у првом је приказано лечење „женских“ болести од времена Немањића до оснивања Одељења за гинекологију и акушерство у општој болници Врање, док је у другом делу дат развој гинекологије и акушерства од 1946. до данас, као и кратке биографије гинеколога који су радили у Врању о овом периоду.

Српску средњевековну медицину карактерише преплет тадашње научне медицине, коју су у наше крајеве доносили лекари школовани пре свега на италијанским медицинским факултетима; народне медицине настале на основу хиљадугодишњег искуства (фитотерапија), али и магијска медицина, и верске, односно, канонске, медицине по пријему хришћанства. Др Марина Ј. Јањић приказује правац ширења научне медицине и утицај манастира Хиландара и Св. Прохора Пчињског на њен развој. У овом делу књиге налази се и добро документован приказ утицаја византијске на развој српске средњевековне медицине, који се пре свега огледао у оснивању болница при манастирима. По паду српске државе у 15. веку, доминантан начин лечења одређен је праксом и знањима народних лекара – видара. У Врање први школовани лекар долази 1877. године. Био је то др Антоније Кујас. По ослобођењу од турске окупације (1878) на место окружног физикуса у Врању постављен је др Фрањо Копша, који ће оставити дубок траг у овом граду, између осталог основаће и прву болницу (1881). Од оснивања прве болнице, „са три собе“ до 1946. године, врањска гинекологија бележи свој тегобан, али и константан развој.

У другом делу књиге обрађен је период од оснивања Одељења за гинекологију и акушерство у Врањској болници (1946) до данашњих дана. Детаљно је описан убрзан развој ове медицинске гране, и рад плејаде искусних гинеколога на организовању Одељења, увођењу нових метода лечења и школовању генерација гинеколога и акушера који ће на бројним конгресима у земљи, али и свету, својим радовима сведочити о врхунским резултатима ове установе. У књизи су дате и кратке биографије врањских гинеколога.

Као додатак основном тексту ове монографије објављени су, у скраћеном облику, најзначајнији стручни и научни радови врањских гинеколога. Стручна јавност ће читајући додатак уочити брзину развоја гинекологије и акушерства у Врању. Међутим, додатак није пука илустрација развоја ових специјалистичких грана, већ и значајан извор података за писање свеобухватне историје гинекологије у Србији.

Постављајући широк временски хоризонт, у распон дужи од десет столећа, др Марина Ј. Јањић је са завидном вештином приповедања приказала развој гинекологије врањског краја. Ова књига ће служити свим потоњим историчарима медицине као поуздан извор, јер је њен аутор темељан истраживач у овој области. Такође, књига се може читати и као повест о времену, људима и њиховим судбинама (лекари, бабице, али и жене које су тражиле и налазиле помоћ за своју болест). Марина Ј. Јањић, не спада у оне историчаре медицине који се задовољавају проналажењем и објављивањем података, додајући тако још једну светлуцаву тачку на небо историје наше медицине. Она ће дубљим анализама додати енергију тим тачкицама и омогућити им да осветле једно доба и људе које су у њему живели.

Жири за доделу награде „Златно перо“ није имао тежак задатак приликом доношења одлуке о лауреату. Књига симболичног наслова „Пуне руке живота“, свакоме ко је имао прилику да је прочита, даривала је пуну душу радости.

Др Зоран Вацић

Почасни члан Академије медицинских наука СЛД

Председник Секције за историју медицине СЛД

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Уз 10 годишњи помен Влајка Д. Стојановића (1922-2011)

Влајка су , пре 10 година , не само, Врањаци у Београду, достојанствено  испратили- као патриоту и борца за слободу уз почасне плотуне гардиста. Њима су се, по његовој жељи, уместо уобичајених говора придружили  музичари са тоновима Интернационале, Боже Правде, Хеј Словени и Ој Мораво.

Социјална опредељеност, вера у правду и бога, шире и уже емоције припадности, исказане кроз музику биле се његове вертикале и звезде водиље.

Снажна љубав и осећање обавезности према завичају, определили су га, да између осталог, напише књигу Развој Врањског краја.

За ту књигу  као референце могу се навести делови предговора академика Часлава Оцића који као и почивши акдемик Коста Михајловић важи за најмеродавнијег аутора по питањима регионалног развоја на нашим просторима и незаобилазан је у цитирању у овој области на светском нивоу.

Као фина  успомена на нашег Влајчета  увек добронамерног и расположивог да помогне( и кога  је врло  често консултовао Јовица Стојменовић,  некадашњи председник Удружења Врањанаца) може се навести аманентна  посвета у књизи. Она својеврсно може да оснажи и дубљи, емотивно-раицонални, смисао садашњих и будућих активности нашег удружења.

Посвета


Успомена на Влајка траје и кроз дело унука који носи дедино име и као врхунски програмер ради код Мајкрсофта у САД.


Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Представљена монографија „Културно-привредно удружење Врањанца у Београду 1921-1941“

Поштовани пријатељи, Врањанци и пријатељи Врањанаца,  

Позивамо Вас на промоцију монографије “Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921-1941“, која ће се одржати у четвртак, 3. јуна 2021. године у 19,00 часова, у просторијама Удружења композитора Србије, Мишарска 12, Београд. 

Молим Вас да нам потврдите свој долазак на промоцију монографије, јер је због још увек актуелне епидемиолошке ситуације поводом КОВИД-19 у Србији број присутних ограничен на 50.

Срдачан поздрав,

Председник Завичајног удружења

Проф. Др Драган Микић

Чланови Удружења и гости испунили су салу Удружења композитора Србије, уз потпуно поштовање свих епидемиолошких мера

Значајан јубилеј − 100 година Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” обележен је 3. јуна промоцијом монографије „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921−1941”, која је одржана у сали Удружења композитора Србије. Био је то први у низу скупова којим ће Завичајно удружење Врањанаца ове јубиларне године са дужним поштовањем подсећати на своје столетне корене, традицију и славне претходнике. 

Аутори монографије су пуковник проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења „Жуто цвеће”, и Нада Петровић, историчар и архивски саветник. На 139 страна, са двадесетак фотографија и тридесетак илустрација и факсимила, представљене су прве две деценије рада Удружења. Био је то својеврстан истраживачки пројекат јер су многи подаци о раду загубљени у времену.

Божидар Дингарац, председник УО Удружења
Обраћање Божидара Дингарца

Промоцију монографије отворио је Божидар Дингарац, председник Управног одбора Удружења. Он је бираним речима поздравио присутне Врањанце и Врањанке, љубитеље и поштоваоце Врања и врањске културе, пожелео успешан рад и изразио очекивање да ћемо се поново окупити поводом промоције неке нове монографије − о преосталих 80 година постојања и рада Завичајног удружења. 

На почетку и на крају монографије, као да је својом светошћу благосиљају, налазе се две иконе − Светог Атанасија Великог, славе и заштитника Удружења, и Светог Аве Јустина Ћелијског (Поповић), једног од најпознатијих Врањанаца и духовног вође у православној историји Срба, а у уводном слову записане су речи: „Наше је само оно што можемо другима да поклонимо”. А шта су то Врањанци и пријатељи Врања, поклонили јавности, свом родном граду, и Београду, граду у коме живе, рекао је на промоцији аутор књиге пуковник проф. др Драган Микић. 

Промотери монографије: Проф.др Драган Микић, председник Удружења, Нада Петровић историчар и Томислав Р.Симоновић, писац и архивски експерт

 „Хронолошки документовано и фактографски прецизно смо описали 20 година постојања и активности Удружења. Нису заборављени ни корени, ни традиција, а фрагментарно су приказани величина и обим деловања најистакнутијих чланова удружења. Импресивно је читајући о историји Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду сусрести се са именима Трифуна Јовановића, Јордана Стајића, Јосифа Ђорђевића, Борисава Боре Станковића, Јована Хаџи Васиљевића, Милана Влајинца, Аритона Михаиловића, Милана Стајића, Михаила А. Стајића, Стаје Т. Стајића, Ристе М. Симоновића и многих других који су се у својим делима, заједно са другим члановима удружења, уписали у анале историје. Међу њима је и име једног од највиших духовних вођа у православној историји Срба Светог Аве Јустина Ћелијског, истакао је пуковник проф. др Микић, пети председник у стогодишњој историји Удружења који носи официрски носи. Пре њега су била три генерала и један пуковник.

Он је подсетио на важну чињеницу да се Удружење стално развијало. Било је повремних прекида у раду, стагнација, али се након њих стално обнављало, добијало нову енергију и полет. Захваљујући томе, данас је остварена и сарадња са другим завичајним удружењима, међу којима су удружења Врањанаца из Каравукова, Црне Траве, Пљевља, Чачка, Ужица и српско-македонског пријатељства „Шар планина“. 

Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду, почело је са радом 16. марта 1921, а према доступним документима функционисало је до априла ратне 1941. године, када је његов брз и плодоносан развој прекинуо Други светски рат. Забележено је да је имало 31 оснивача. Били су то виђенији Врањанци који су живели у Београду. Доступни извори указују да се седиште Удружења у почетку налазило у Ломиној улици број 2 и да је први председник био Трифун Јовановић, кројач, у то време један од најугледнијих занатлија Београда и сувласник хотела Сплендид. Монографију и рад Удружења у том периоду детаљније је представила Нада Петровић, историчар и архивски саветник. Према њеним речима, Удружење је имало је превасходно хуманитарни карактер. 

„Имајући у виду чињеницу да је Врање изашло из Првог светског рата са великим бројем жртава, које су страдале од бугарског окупатора на фронту, у логорима и на другим стратиштима, становништву Врања је била потребна свака врста помоћи и подршке. Бројни Врањанци, интелектуалци, трговци, занатлије и други успешни људи живели су у то време у Београду, а њихова повазаност са завичајем била је толико емотивна и снажна да су  преко новоформираног Удружења на разне начине помагали у културном, привредном и финасијском погледу.“

Међу гостима и лауерати Сретењских одликовања – Мирољуб Алексић, власник Алко групе и др Татјана Станојковић

Радећи на књизи, историчарка Нада Петровић сусрела се на почетку истраживања са бројним тешкоћама. Наиме, обишла је све архиве у Београду и консултовала Историјски архив у Врању, да би на крају сазнала да архивска грађа Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду није сачувана. Грађа Удружења требало би по правилу да се налази у Историјском архиву Београда, међутим, није сачуван ни један документ, а фонд није био ни регистрован. Недостају су есецијална документа која би осветлила двадесетогодишњи рад Удружења. 

Први документ који је нашла била је књига др Јована Хаџи Васиљевића Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918, која је изашла у издању Културно-привредног Удружења Врањанаца у Београду. Други документ, оснивачки акт удружења, Правила о раду Културно-Привредног Удружења Врањанаца у Београду, срећом је сачуван и налази се у приватном власништву породице Ристе М. Симоновића, хроничара града Врања, из којих су се могли сагледати основни принципи и постулати Удружења. 

Трећи промотер монографије био је аутор књиге Џон Фротингем, заборављени српски добротвор, Врањанац Томислав Р. Симоновић, који је приређивачима монографије уступио скенирану брошуру „Правила Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду“. Симоновић је на почетку истакао да је 2021. веома значајна година за Врањанце јер ће се у њој обележити три важна догађаја из далеке прошлости −  950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски, 140 година постојања Врањске гимназије и 100 година постојања Завичајног удружења Врањанаца у Београду. Потом је говорио о раду Милутина  Лутета Стојановића (1887-1935), стручњаку за виноградарство, начелнику у Министарству пољопривреде у Београду од 1926. године и највероватније првом председнику Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду. Милутин је до главне скупштине Културно-привредног удружења Врањанаца, 16. марта 2021. био члан привремене управе. Тај податак до промоције ауторима монографије није био познат, па може представљати први веома важан резултат објављивања монографије. 

Подсетивши на активности Удружења тих давних година на духовит начин Симоновић је описао како су изгледале врањске вечери. На њих су могли да дођу само позвани, махом Врањанци. За оне који се ненајављено појаве, радозналости ради, а нису имали позивницу, постојала је лозинка − да знају значење неких врањанских речи.  

„…Милутин је био духовит и пун добронамерних шала. На првој врањској забави коју је Удружење приредило у „Урошевој пивници“ на Теразијама могли су да присуствују само Врањанци. Милутин, као председник Удружења, Сава Ђорђевић, звани Огањ, као секретар и Влада Крстић, као домаћин били су обавезни да сачекују госте. На забави су се појавиле две даме без позивнице, њима непознате особе и ево како је текао разговор: Куде сте пошле, упитао их је Милутин ? Па на забаву и ми смо Врањанке, рекле су даме. Па несте ми нешто познате, ал ако сте Врањанке, обратио им се Стојановић „лко ће потрефите што значив овија три врањска реча: „штица,“ „татаабит“ и „кентра. Како даме несу потрефиле ниједну реч, нису могле ни на забаву“ закључио је  Симоновић.

Присутни су са пажњом пратили све делове промоције монографије

Рад Удружења представљен у монографији може се делимично пратити преко писања ондашње штампе – Времена и Правде, јер су те две деценије постојања и рада обележиле многобројне активности чланова Удружења, добротвора и почасних чланова. Удружење је помагало на разне начине готово све пројекте у завичају и прикупљало прилоге на добротворним активностима и забавама. Било је место где су се окупљали београдски Врањанци, прослављали славу светог Атанасија Великог, договарали се о излетима, предавањима, прославама, забавама и посебно популарним врањским вечерима. Све то је документовано фотографијама и исечцима из новина из тог времена. 

Богатство монографије чине поглавља о биографији познатих Врањанаца тог времена, хронологија рада Удружења, картони личних и службених података официра који су руководили Удружењем, те подаци о имовинском стању Трифуна Јовановића, првог председника који се чувају у Историјском архиву Београда. 

Сви присутни добили су на поклон монографију

На крају промоције присутнима се обратио проф. др Драган Микић. Он је истакао да је мотив израде монографије била жеља да Врањанцима који данас живе и раде у Београду, садашњи чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду, оставе у аманет обавезу да упознају хумане подухвате својих предака и да их следе. „Такви подухвати ће у временима која долазе имати огроман национални и друштвени значај у очувању аутентичних вредности културне и уметничке баштине српског народа“. 

Обраћање председника Удружења проф.др Драгана Микића

На самом крају он је прочитао писмо, коментар једног члана Удружења, уз поздрав присутнима – до новог читања и дружења.

„Прочитао сам монографију и свиђа ми се. Сачувани су од заборава напори Врањанаца који су у еуфорији и заносу после Великог рата желели да се на неки начин одуже завичају. Монографијом је садашња генерација Врањанаца у Београду успела да макар и делимично одужи дуг генерацији послератних Врањанаца, који су чини ми се били полетнији од нас. Ти београдски Врањанци борили су се у много тежим околностима да сачувају идентитет и везу са за завичајем. Све честитке за труд !!“

Вјера Мујовић

Програм је водила и делове из књиге читала Вјера Мујовић, глумица Народног позоришта у Београду. Она је надахнуто прочитала и литерарно писмо, један од најлепших некролога о славном српском књижевнику Борисаву Бори Станковићу, из пера непознатог аутора, који је објављен у листу „Време” 23. октобра 1927.

Представљање монографије завршено је још једним цитатом из текста објављеног у Времену од 21. јула 1936. – Врање Боре Станковића од Аритона Михаиловића. Врањанци који не пристају да сносе невоље код куће селе се у Београд. Та сеоба није одлазак у печалбу, Врањанци нису печалбари. Они кад једном прекину везу, чврсту и јаку са родним крајем, одлазе у свет да нађу место на коме ће развити све своје способности и ту остати. Не остављају град само сиромашни. Напротив, селе се највише имућни којима треба простор за њихову енергију, те траже шири терен, више ваздуха и даха”. 

Чеда Марковић

Присутне је песмом у родно Врање вратио у музичком делу програма наш познати певач изворне и народне музике Чеда Марковић. Наступао је уз клавирску пратњу наградама овенчаног композитора Радета Радивојевића.

Композитор Раде Радивојевић

Промоција монографије је била изузетно посећена. 



Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Чеда Марковић је победник финала Сабора народне музике Србије !

Истакнути члан нашег удружења „Жуто цвеће“ освојио је прво место на финалној вечери Сабора народне музике Србије


Чеди Марковићу, победнику Сабора, награду је уручила главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а Оливера Ковачевић

У спектакуларном телевизијском шоу програму на Првом програму РТС-а, чули смо и видели 16 такмичарских песама и исто толико извођача – финалиста Сабора 2020. „Најбољи међу најбољима“ на националном фестивалу народне музике је Чеда Марковић са нумером „Нек’ ти живот буде песма“.

Надахнуто извођење победничке песме

Признање је припало и Микици Антонићу за најбољи текст нумере Нек ти живот буде песма

Микици Антићу награду је предао члан групе „Легенде“ Зоран Дашић

БРАВО, ДРАГИ НАШ ЧЕДО ! Поносимо се са тобом !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанка, др Татјана Станојковић, добитник награде деспот Стефан Лазаревић


Престижну награду града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2020. годину наша Татјана добила је у категорији „Рад или резултати изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине“ 

Др Татјани Станојковић на свечаности у Сава центру, поводом манифестације „Дани Београда“, награду предају градоначелник Београда
проф. др Зоран Радојчић и председник Скупштине града Никола Никодијевић

Др Татјана Станојковић рођена је 1966. године. Основну школу „Доситеј Обрадовић“, као ђак генерације, и гимназију „Бора Станковић“ завршила је у Врању. Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру молекуларна биологија и физиологија.

Др Татјана Станојковић је запослена на Институту за онкологију и радиологију Србије од 1997. године. Од 2014. године је руководилац лабораторије за модификаторе биолошког одговора, а од 2020. године, начелник одељења за експерименталну онкологију. Значајан је њен рад у области транслационих истраживања и примене научних достигнућа у медицини. Др Татјана Станојковић је са својим тимом, покренула по први пут у Србији нова транслациона истраживања из области радиобиологије и молекуларне радијационе онкологије на Институту за онкологију и радиологију Србије. Као резултат ових активности у току је формирање лабораторије за радиобиологију на Институту за онкологију и радиологију Србије. Транслациона истраживања у радиотерапији имају за циљ идентификацију и валидацију кључних предиктивних биомаркера за осетљивост на радиотераапију. Ова истраживања представљају основу за индивидуализацију радиотерапије у будућности, и дизајн оптималног третмана за максималну корист за сваког пацијента. Члан је и покретач групе из Србије за сарадњу са Конзорцијумом за радиогеномику. Посебно је допринела да се овом сарадњом и започетим транслационим истраживањима, Институт за онкологију и радиологију Србије, нашао у друштву водећих института Европе и света из области радијационе биологије.

Др Татјана Станојковић се континуирано бави истраживањем у области експерименталне онкологије. У овој области има успешну сарадњу са водећим научним институцијама и појединцима у земљи и иностранству, што је значајно утицало на видљивост и престижност Института за онкологију и радиологију Србије у научној заједници. До сада је публиковала преко 140 научних радова и поглавља у књигама. Радови Др Татјане Станојковић су високо цитирани, у веома утицајним, врхунским међународним часописима, њен h индекс износи 24. О квалитету и утицајности научног рада Др Татјане Станојковић, говори и податак да се налази на ранг-листи за 2019. годину од 2% најутицајнијих научника у свету коју је објавио Stanford University.

  &

Завичајно удружење „Жуто цвеће“ са поносом објављује ову информацију и срадчно честита нашој суграђанки Татјани на престижној награди, желећи јој нова достигнућа и успехе у научном раду.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ! СРЕЋАН УСКРС !

Христос воскресе-Воистину воскрсе!

Свим члановима Завичајног удружења „Жуто цвеће“ и пријатељима Врања, честитамо Ускрс и желимо да празник проведете у миру, слози и љубави са својим најдражим !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар