ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:
|
Подели нa:

Интервју наше др Марије Ђорић ГЛАСУ СРПСКЕ

Др Марија Ђорић, политиколог, о стварању Орвеловог свијета: Солидарност постаје веома скупа ријеч

Вељко Зељковић03.04.2022 06:36

Др Марија Ђорић, члан УО Завичајног удружења „Жуто цвеће“

Европа и Русија су у енергетском смислу ријечи везане “пупчаном врпцом” коју је тешко прекинути, а онај ко то у Европи буде урадио извршиће економско самоубиство. Проблем је у томе што америчког гаса нема довољно да би задовољио европске потребе, иако се спекулише да би Европа могла очекивати додатних 15 милијарди, а дугорочно и до 50 милијарди кубних метара америчког гаса.

То је веома мало, с обзиром да је Европа прошле године трошила око 552 милијарде кубних метара овог драгоцјеног плавог енергента. Осим тога, ни већина европских земаља нема ни изграђену инфраструктуру за пријем овог течног гаса, тако да ако ова криза у Украјини потраје становници Старог континента ће се наредне зиме смрзавати од хладноће. И не само то, предстоји нам и невиђено поскупљење хране и општа несташица одређене робе.

Упозорава на ово у интервјуу за “Глас Српске” др Марија Ђорић, политиколог, универзитетски професор и консултант међународних организација из области безбједности и насилног екстремизма и тероризма. Ђорићева која је тренутно запослена на Институту за политичке студије у Београду у звању вишег научног сарадника и иза себе има пет књига и 90 научних радова, наводи да између економије и политике увијек постоји корелација, те да и овај сукоб у Украјини осим геополитичке, вредносне и војне, има и изразиту економску димензију.

– Русија није економски гигант, али је зато највећи свјетски извозник природног гаса и један од највећих извозника нафте. На тај начин Русија може користити гас у служби дипломатије, а што се до сада показало веома успешним. Видимо да она покушава да окрене западне санкције у своју корист инсистирајући да оне земље које сматра “непријатељским” плаћају руски гас у рубљама, а што ће сигурно бити значајан атак и на долар који је већ деценијама глобално средство плаћања у готово свим трговинским трансакцијама. Звучи парадоксално, али изгледа да Европа није увела само санкције Русији већ и самој себи, судећи по скоку цијена и инфлацији која јој тек предстоји. У нашем народу има једна лепа изрека која одговара контексту ових санкција, “Батина увек има два краја” – каже Ђорићева. У наставку овог разговора она се осврнула и на то куда свијет води нека нова трка у наоружавању, о солидарности и економском харакирију на којима инсистирају поједине земље, праву, правди и утопистичкој демократији, али и томе да ли полако, али сигурно корачамо ка једном новом глобалном друштву, а о ком је у свом роману писао и Џорџ Орвел, чији су роман недавно забранили на појединим британским универзитетима.  
ГЛАС: Све ово што се дешава око Украјине прати и ширење једног паничног страха, а који је довео и до тога да многе европске земље донесу одлуку да се додатно наоружају најмодернијим убојитим средствима. Да ли можемо рећи неком рат, неком  брат?

ЂОРИЋЕВА: Војна индустрија дефинитивно је једна од најпрофитабилнијих у свету, имајући у виду да су глобални војни трошкови на годишњем нивоу износили до сада око два трилиона долара. Сигурна сам да ће се услед украјинске кризе војни буџети још више увећавати, а стари Латини су мудро говорили “Си вис пацем, пара беллум”. – “Ако хоћеш мир, спремај се за рат”. Да поједноставим, државама је потребна нека Бабарога којом би могли да одвраћају потенцијалне непријатеље у кризним временима, а то се свакако постиже јачањем оружаних снага. Највећи извозник оружја јесу свакако Сједињене Америчке Државе са око 40 одсто светског извоза, потом их прати Русија, Француска, Немачка и Кина. Тренутно највећи увозник оружја је дефинитивно Саудијска Арабија, затим Индија и Египат. Можемо приметити да се свет убрзано наоружава, што не слути на добро. Људи се највише плаше нуклеарног оружја, те отуда помама у западним земљама за таблетама јода које се узимају у случају радијације, а којих код нас “нема ни за лек”. Не бих да звучим песимистично, али постоје многе друге врсте оружја, осим нуклеарног, које би могле угрозити човечанство и против којих многе земље немају заштиту, какво је, на пример, хиперсонично оружје.

ГЛАС: Како коментаришете то што се и ријеч “солидарност” толико користи и злоупотребљава па се од појединих земаља тражи да сијеку гране на којима сједе и изврше “економске харакирије”?

ЂОРИЋЕВА: Реч “солидарност” постала је веома скупа реч у егоистичној индивидуалистичкој култури у којој смо заборавили на опште добро. У античка времена стари Грци су сматрали да ако појединац пропадне, друштво може опстати, али не и обратно и зато су водили рачуна о колективитету коме припадају. Данас смо у оквиру “глобалног села” повезани више но икада и лицемерно је очекивати да ће нама бити добро, ако је нашем комшији лоше. Мислим да ћемо у региону морати да играмо на карту самодовољности у економском смислу речи. Да мене неко пита, засадила бих сваки педаљ земље свим могућим пољопривредним културама, јер верујем да ће се будући ратови водити за храну и воду.

ГЛАС: Гдје су нестали право, правда и демократија?

ЂОРИЋЕВА: Реч је о романтизираним феноменима који не важе исто за свакога, али то не значи да их се морамо одрећи. Ми смо на овим нашим балканским просторима прошли разне кризе и преживљавање нам је записано у генетском коду. Дубоко верујем да ћемо превазићи све изазове који нам предстоје јер смо “пелцовани” од кризе. Питање је шта ће се десити са уљуљканим народима држава благостања који су навикли на све погодности савремене цивилизације. Поред политичке и економске кризе примећујем и кризу вредности и морала у којој је новац главна религија. Када бисмо били мало мудрији, сетили бисмо се да је управо велика Римска империја пропала захваљујући корупцији и моралној декаденцији. Ако смо духом јаки, онда смо кадри да остваримо и право и правду и демократију.

ГЛАС: Да ли су прво пандемија вируса корона, а онда и украјинска криза, искориштени од стране појединих центара моћи за стварање темеља једног тоталитарног друштва о ком је својевремено писао и Џорџ Орвел?

ЂОРИЋЕВА: Пандемија изазвана вирусом корона јесте у великој мери окрњила елементарна људска права зарад општег здравља, чиме се савремени човек већ навикао на губитак дела своје слободе. Дешавања у Украјини само ће дотући сећање на демократију какву смо некада познавали. Навијачко пропагандистички ставови у медијима и принцип “ко није са нама, против нас је”, никако не могу допринети здравом, критичком мишљењу у коме човек има право да сумња у изречено и да се уместо туђег мишљења користи својим. Ретки су слободни појединци који ће се усудити да противрече главној матици која носи све пред собом. За то је потребан интегритет, карактер и храброст. Слобода никад није била јефтина, о томе сведоче наши преци који су били кадри да се супротставе много надмоћнијем непријатељу како би заштитили своје огњиште, своју државу и свој народ.

Долазе смутна времена у којима ће испливати најгоре и најбоље особине појединаца и држава. Већ сада видимо груписање на две стране, како милом тако и силом, а они који буду одлучили да не буду ничији, односно да буду своји, скупо ће платити тај свој избор. Већ неко време заступам тезу о томе да више не постоји апсолутни суверенитет држава – ви сте суверени онолико колико сте слободни да доносите одлуке у складу са својим интересима. Ко то данас може да уради осим Америке, Русије и Кине? Остале државе имају мање или више окрњен суверенитет. Да закључим, изгледа да је Џорџ Орвел у ствари био наиван, стварност је много страшнија од његове  “Животињске фарме” у којој су “све животиње једнаке, само што су неке једнакије од других”. Једнакост и слобода као два основна постулата савремене демократије су толико руинирана да с правом можемо питати – шта је то остало од демократије? И како се зове тај нови систем? Ако се овако буде наставило све више ћемо клизити ка друштву неототалитаризма у коме ће слободни појединац бити принуђен да буде део стада.

ГЛАС: Који су то центри моћи који стоје иза ове глобалне агенде и како то они замишљају тај неки “нови свијет”?

ЂОРИЋЕВА: Још увек немамо одговор на ово питање – време је најбољи сведок и оно ће отворити све карте. Оно што је сигурно јесте то да су ти центри моћи над-државни и да представљају интересе неке глобалне елите која има толику количину економске, политичке, медијске и сваке друге моћи да јој је тешко наћи противтежу. Апсурдно  је да се ради о малом проценту човечанства који претендује да контролише доминантну већину. Ово нимало не изненађује уколико се узме у обзир да су у робовласничком и феудалном друштву, на пример, мањине господариле већином.  Проблем са већинским делом човечанства јесте у томе што се тешко организује, за разлику од владајуће мањине, што јој даје значајну предност. Историја се изгледа понавља.

ГЛАС: Колико су и сами медији и друштвене мреже криве за то и постале моћно оружје у рукама тих “тоталитариста” и креатора новог глобалног свјетског поретка?

ЂОРИЋЕВА: Више но икада медији су на глобалном нивоу контролисани и ограничени. Парадокс је да у 21. веку имате забрану тзв. неподобних медија на једној и на другој супротстављеној страни, иако, сведочимо “инфлацији” медијских садржаја. Шта се десило са плурализмом мишљења? Да ли ће слобода говора постати давно сећање на неке прошле животе? Чини ми се да су одговори позитивни и страхујем од будућности у којој демократија лако може постати “страхократија”. Све више примећујемо аутоцензурисање код интелектуалаца и то је први сигнал да нешто није у реду са човечанством. Па ипак, ја верујем у то да је човек суштински биће слободе и да ће упркос свим изазовима и кризи савремене демократије наћи пут до онога што сматра истином. Само морамо једно да знамо – тај пут неће бити нимало лак и њиме ће моћи да крену само они најхрабрији.

Преузето са странице Глас Српске.

Слични чланци:

  • Нема сличних чланака
Бесплатна Преплата на Чланке
Уколико вам се наши чланци свиђају, имате могућност бесплатне пријаве на дневну пошту путем e-mail-a!
Дневна пошта:   
Објавио на дан апр 14 2022. Објављено под Некатегоризовано. Можете пратити све реакције овог чланка преко RSS 2.0. Можете оставити свој коментар и своје мишљење на овај чланак...