Концертно вече Љубе Манасијевића са пријатељима у Руском дому

СА КОСОВА ЗОРА СВИЋЕ

Љубомир Љуба Манасијевић, певач, композитор, текстописац и истакнути члан  Завичајног удружења „Жуто цвеће“ обележио је 6. децембра концертом у препуној сали Руског дома, на најлепши начин за једног уметника, 35 година рада.

Љуба Мансијевић, један од најпознатијих појаца српске духовне православне музике, композитор и текстописац, уважени je члан нашег Завичајног удружења „Жуто цвеће“. Имали смо прилику да га слушамо кад запева на дружењима, скуповима или промоцијама и кад својим гласом и песмом успе да загреје и узнесе душу. Шестог децембра Љубa је на солистичком концерту у Руском дому, у препуној сали тог здања, обележио својеврсну ретроспективу 35 година стваралаштва. Више од сат времена певао је са пријатељима и песмом приближио традицију, историју и дух нашег народа, са нагласком на свету земљу Косметску.

Љубине песме Симонида и Востани Сербије (коју је Љуба компоновао на стихове Доситеја Обрадовића), извео је Музички вокални ансамбл Источник, под диригентском палицом Милутина Јоцића. Потом је Љуба, обучен у црвену одору какву су носили владари из породице Немањића, отпевао две песме уз клавирску пратњу Даринке Пауновић – Молитва за Србију и За Србију и слободу, а вокална солистикиња Jасна Хинић подарила је публици дивну песму Голубице моја бела и руску песму Анастасија.

Средњовековна музика се проширила салом кад је проф. др Љубомир Димитријевић, оснивач групе „Ренесанс“ и „Арс нова“ засвирао, а Љуба запевао песму Балада о краљу Урошу и Јелени Анжујској, коју је својевремено певао на Данима јоргована у Краљеву (од  1996. до 2006) и песму Призрен предивни град.

Оперска примадона из Новог Сада Зорица Белић, сопран, отпевала је са Љубом песму Небо је високо Србијо, а потом и познату руску песму Рјабињушка, јер су јој корени руски  – и бака и дека су јој из Краснодара.  Наступила је и група Корени, предвођена Јеленом Илић, која је велики аплауз публике измамила песмом Тихо ноћи.

О Љубином делу говорила је академик проф. Радмила Тонковић. Она је истакла да је Љуба своју солистичку каријеру почео 1990. године CD-ом Востани Сербије.  Затим је издао шест CD-ова и две књиге посвећене Немањићима и српском средњем веку. Од CD-а из 1997. године под називом  Изнад Истока и запада, као и књигом са 11 музичко-историјских тема, од Хиландара, преко светог Саве, краља Уроша Првог Немањића, цара Душана, владике Николаја и тако даље, представио је цео један непрекидни историјски српски низ.

Она је подсетила на важност песме Ој Косово, Косово, коју је срочио и компоновао непревазиђени појац Љуба Манасијевић, јер она већ постоји као народна песма и, како је рекла, мора јој се признати ауторство како Љуба не би пао у заборав, као други велики текстописци чије се песме сматрају за народне, а нису.  

Радмила је подсетила и на Љубине наступе широм Србије и међу дијаспором, чиме је дао немерљив допринос подизању националне свести и повезивању наших људи широм света чинећи и делујући и у САД, али и у Русији, коју много воли.

Љуба је снимио три компакт диска ослањајући се на наше највеће песнике Дучића, Јакшића, а добитник је златне значке Културно-просветне заједнице Србије за заслуге у култури, као и књижевне награде „6. април” из Београда за књигу и CD са песмама управо о средњем веку Немањићима и другим значајним личностима и догађајима из средњег века, под називом „Изнад Истока и Запада”.

На крају обраћања Радмила Тонковић је прочитала Љубину песму преведену на руски Русијо моја вољена, а онда је Љуба својим јединственим гласом дочарао како она звучи на српском.

На крају те вечери чаробних звукова и дивних гласова, Љуба је отпевао своју најпознатију песму, која се пева широм православног света Са Косова зора свиће, Грачаница сва у сјају, а која је у народну позната под поменутим називом Ој Косово, Косово. Обраћајући се публици рекао је да је настала у посебном времену, када је обележавано 600 година од Косовског боја, а он био у манастиру Грачаница. Имао је част да својом песмом Небо је високо Србијо, отвори велику изложбу „Косово, први праг Србије“ великог српског сликара Милића од Мачве. Из доживљаја тог Видовданског бдења, које је окупило више хиљада људи, и уз пламен свећа коју је свако од присутних носио, обасјавајући прошлост, али и будућност српску, настала је та песма. Био је то призор који се памти за цео живот.

Програм је надахнуто и са пуно емоција и личних запажања водила Зорица Пелеш, Љубина сестра „по бабиној линији“, како је истакла.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака