Професору Ђорђу Тасићу у славу

Међународна научна конференција биће одржана у Врању од 23.-25. септембра

Navršava se 130 godina od rođenja profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Tasića (Vranje, 1892-Beograd, 1943), osnivača Društva za sociologiju i društvene nauke (1935, preteče Srpskog sociološkog društva) i osnivača i prvog glavnog i odgovornog urednika časopisa „Sociološki pregled”(1938). Tim povodom Srpsko sociološko društvo, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Prištini (Kosovska Mitrovica) i Pedagoškim fakultetom u Vranju (Univerzitet u Nišu) organizuje, 0d 23. do 25. septembra u Vranju, međunarodnu naučnu konferenciju: „Profesoru Đorđu Tasiću u slavu”.

Učestvovaće sociolozi, pravnici, filozofi, politikolozi, istoričari istraživače iz drugih društvenih i humanističkih nauka iz Srbije i inostranstva. Predsedavajući programskog odbora prof. dr Zinaida T. Golenkova iz Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka (IS RAN), rukovodilac Centra za istraživanje društvene strukture i društvenog raslojavanja, i prof. dr Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta Univerzitet u Beogradu. Skup organizuje Srpsko sociološko društvo.

Počivšeg profesora Tasića uvršćuju u tri najznačajnija pravnika u istoriji Srbije (po nekima je pre svih), zbog čega je na Pravnom fakultetu u Beogradu dobio jedan od tri amfiteatara sa svojim imenom, što se smatra izuzetnim priznanjem.

ПРОГРАМСКИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ

1. др Зинаида Т. Голенкова, редовни професор, Институт за социологију Руске академије наука (ИС РАН), руководилац Центра за истраживање друштвене структуре и друштвеног
   раслојавања Института за социологију РАН, Москва, Русија, почасни председник Програмског одбора
2. др Слободан Антонић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија, председник Програмског одбора

Чланови Програмског одбора

1. dr Anna Ivanova Mantarova, Full Professor, Institute of Philosophy and Sociology, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia, Bulgaria
2. dr Ewa Bujwid–Kurek, Full Profesor, The Jagiellonian University in Kraków, Poland
3. др Весна Милтојевић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, Србија
4. др Данијела Здравковић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
5. др Драгана Станојевић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
6. др Жолт Лазар, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
7. др Зоран Матевски, редовни професор, Универзитет “Св. Ћирило и Методије” у Скопљу, Филозофски факултет, директор Центра за интекултурне студије и истраживања, Северна Македонија
8. др Иван Башчаревић, доцент, Филозофски факултет, председник Катедре за социологију, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
9. др Јасмина Петровић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
10. др Јован Базић, редовни професор, Учитељски факултет Призрен-Лепосавић,
    Универзитета у Приштини-Косовска Митровица, Србиј
11. др Јовица Тркуља, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
12. др Љубиша Митровић, професор-емеритус, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
13. др Милован Митровић, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
14. др Милојица Шутовић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
15. др Нела Малиновић Јовановић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
16. др Николај П. Нарбут, редовни професор, шеф Катедре за социологију RUDN University, Москва
17. др Петар Анђелковић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
18. др Слађана Драгишић Лабаш, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Србија
19. др Слободан Миладиновић, редовни професор, Факултет организационих наука,
20. Универзитет у Београду, председник Српског социолошког друштва, Србија
21. др Срђан Шљукић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
22. др Урош Шуваковић, редовни професор, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, главни и одговорни уредник часописа Социолошки преглед, Србија
23. др Биљана Милошевић Шошо, ванредни професор, Филозофски факултет,Универзитет у Источном Сарајеву, Република Српска – Босна и Херцеговина
24. др Дарко Радосављевић, ванредни професор, Технолошко металуршки факултет, Универзитет у Београду, Србија
25. др Зоран Недељковић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
26. др Ирина В. Троцук, ванредни професор, Катедра за социологију, RUDN University, Москва, Русија
27. др Оливера Марковић Савић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
28. др Саша Станојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
29. др Снежана Миливојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
30. др Снежана Стојшин, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
31. др Србољуб Димитријевић, ванредни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
32. др Стефан Иванов Анчев, доцент емеритус, Великотрновски универзитет “Св Ћирило и Методије”, Велико Трново, Бугарска
33. др Бранислава Вучковић, доцент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
34. др Раде Шаровић, доцент, директор Института за социологију и психологију,Филозофски факултет у Никшићу, Универзитет Црне Горе, Никшић, Црна Гора
35. др Снежана Попић, истраживач-сарадник, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
36. др Андреј Семенов, асистент с докторатом, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

1. др Слободан Мрђа, Завод за проучавање културног развитка, Београд, председник
2. Марија Дејковић, асистент Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
3. Немања Радовановић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-
   Косовска Митровица, Србија
4. Никола Живић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска
   Митровица, Србија
5. Радица Недељковић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
6. Милица Марјановић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
7. Теодора Илић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србијa

„U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Đorđe Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja“.

Autor: Rista M. Simonović

Doktor pravnih nauka i profesor, teoretičar i filozof prava i sociologije Đorđe Tasić rodio se u Vranju 25. oktobra 1892. godine. Otac Rista bio je opštinski pisar, a mati Paraskeva domaćica. Porodica je bila siromašna, a kuća puna dece, pa se jedva sastavljao kraj s krajem. Majka, tipična vranjska žena – skromna i vredna, uspevala je ipak da učini da to siromaštvo ne bude sasvim vidljivo; njena brojna deca nisu bila samo lepo vaspitana nego i odnegovana i uvek čisto i pristojno odevena, kao da u kući nije vladala oskudica.

Tasić je u Vranju završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije, a sedmi i osmi razred sa velikom maturom u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Uvek je bio primeran i odličan đak, stalno nagrađivan.

Školske 1911/1912. upisao se na Pravni fakultet u Beogradu koji je, zbog ratnih prekida, završio 1919. godine, opet sa odlikom. Već naredne godine, 15. maja 1920. s odlikom doktorira, sa tezom „Problem opravdanja države“, koju brani pred komisijom sastavljenom od tada naših najpoznatijih pravnika i teoretičara. Predsednik je bio Živojin Perić, a članovi Slobodan Jovanović i Toma Živanović.

Iste godine izabran je za docenta Pravnog fakulteta u Subotici, a od 1922. godine pa do jeseni 1930. je profesor ljubljanskog Pravnog fakulteta. Od 1930. do 6. aprila 1941. godine bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Izbijanje rata ga zatiče na položaju dekana fakulteta.
Okupator ga udaljuje sa te visokoškolske ustanove, ali će potom okupatorski pomagači zahtevati od Tasića da drži predavanja na kvinslinški organizovanom fakultetu, što će on odbiti. Četvrtog novembra 1941. godine okupator ga zatvara kao taoca u logoru na Banjici, a posle puštanja će ga kvinslinška specijalna policija prizivati, saslušavati, maltretirati, da bi ga 25. avgusta 1943. godine Gestapo ponovo uhapsio i već sutradan streljao negde na Sajmištu. Tako je Đorđe Tasić mučeničkom smrću završio svoj kratak, ali veoma plodan život.

Tasić je bio izvanredno talentovan, ali isto tako i vredan, što će se ispoljiti već u osnovnoj školi, i uvek se posle potvrđivati. Zanimljiv je podatak da je on kao đak prvog razreda osnovne škole toliko impresionirao svoje učitelje da su, neuobičajeno, njemu poverili zadatak da na svečanoj svetosavskoj priredbi održi govor pred gostima. Takođe treba, u ovom kontekstu, da je već u Vranjskoj gimnaziji Tasić stalno bio vrlo aktivan u đačkoj literarnoj družini „Zaštita“. Na sastancima družine najčešće će se čitati, pored sastava Bore Stankovića, i njegove pripovetke, pesme, književne ocene.

Sa dolaskom na univerzitetske studije, Tasić počinje i s objavljivanjem svojih književnih i naučnih radova. I otuda stalno vredno radi, piše i objavljuje svoje radove. Oblast njegovog interesovanja je široka, ali se on sve više opredeljuje za naučno-filozofska istraživanja. I tu on sada ispoljava svu svoju širinu, talenat i vrednoću.

U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja.

Tasić je u radu bio neumoran: prosto je sipao naučne raodve kao iz rukava, radio je zaista kao da ne zna za umor, odmor i predah. A bio je, u svojim mislima i naučnim stavovima zreo, dubok i originalan iako je, kako rekosmo, polje njegovog interesovanja bilo veoma široko.
Pisao je na našem i više svetskih jezika (njegovu bibliografija radova na srpskom objavio je autor ovog teksta R. Simonović, p.p). Ostaje da se posebno pripremi (i objavi) bibliografija Tasićevih radova objavljenih na stranim jezicima koji su verovatno bili i najznačajniji sa gledišta njegove afirmacije kao svetski priznatog teoretičara i filozofa prava. Do kojih je visina u ovom pogledu Tasić dosegnuo svakako rečito govori činjenica da je jedan od najvećih, ako ne i najveći pravnik XX veka, Francuz Leon Digi, u svom četvorotomnom Sistemu prava in extenso reprodukovao tekst Tasićeve čuvene uporedne studije o Digiju i Kelsonu, napominjući da misli da on sam ne bi mogao da da bolju naučnu analizu svog i Kelsonovog učenja. Poznati nemački profesor i teoretičar prava Karl Šmit je toliko cenio Tasića kao naučnika da će u predratnim godinama jednom jugosovenskom doktorantu dati kao temu za doktorsku disertaciju naučno delo Đorđa Tasića.

Neka vrsta pionira u sociološkim istraživanjima u nas, Tasić će 1935. godine biti osnivač Društva za sociologiju, koje će okupiti naše najbolje snage koje su se interesovale za sociološke pojave u našoj zemlji i njihovo naučno izučavanje. S oduševljenjem će raditi i u ovoj oblasti, i toliko će proniknuti u sociološko da će pristupiti pripremanju velikog dela o tumačenju zakona uvodeći kao nešto novo u pravnoj nauci sociološki metod. Zbog prerane nasilne smrti to delo, nažalost, neće završiti.

U godinama 1939-1941. Tasić je urednik Arhiva za pravne i društvene nauke. U tom časopisu će, uostalom, njegovi tekstovi ispunjavati veliki broj stranica tokom, manje-više, celog međuratnog perioda.

Kao čoveka Đorđa Tasića su krasile najlepše ljudske vline: skromnost, poštenje, iznad svega dobrota. Biće uvek pun razumevanja za čoveka i njegove teškoće: uvažavaće tuž rad i tuđe misli. Pomagao je ljudima kadgod je bio u prilici, i nikada nikom nije činio nažao. Jednom rečju, duboko je bio odan ljubavi za čoveka. I utoliko je morala biti strašnija njegova tragika kad se našao pred puščanim cevima krvnika koji se spremao da ga ubije.

S posebnom je ljubavlju Tasić cenio slobodu čoveka. Interesima našeg čoveka i naše nauke bio je bezgranično odan. Biće, na Beogradskom univerzitetu, jedan od najomiljenijih profesora, naročito među progresivnim studentima. Tasić nije bio političar, ali su njegovo poštenje i progresivni stavovi kao nadahnuće delovali na naprednu univerzitetsku omladinu.

S približavanjem rata, reakcionarne snage, fašistički orijentisane, nastojaće i u našoj zemlji da ojačaju svoj uticaj, pa će se to osetiti i na Univerzitetu, između ostalog i u njihovim naporima da ukinu ili bar suzbiju univerzitetsku autonomiju. Tasić se upravo u to vreme našao na položaju dekana Pravnog fakulteta, pa će se i inače, a posebno na Univezitetskom senatu, energično suprotstaviti takvim naporima. Poštenog stava, pritom intelektualno nadmoćniji, bio je reakcionarnim članovima Saveta velika smetnja u realizaciji „takvih nazadnih ciljeva ograničavanja slobode i suzbijanja autonomije na Univerzitetu“. Time će, naravno, navući na sebe gnev i mržnju tih ljudi koji će, u okupacijskim danima koji su ubrzo zatim došli, pasti u najsramniju izdaju denunciranja svog univerzitetskog kolege profesora Tasića.

Takav čovek, Đorđe Tasić je, inače, svestrano obrazovan i sa znanjem svetskih jezika, bio uopšte jedna univerzalna ljudska figura, koja se radovala čoveku i njegovim naporima i uspesima u izvlačenju iz zaostalosti i primitivizma.

Mada mu je bilo samo nešto preko pedeset godina, Tasić je ostavio, na našem i stranim jezicima, preko četiri stotine objavljenih radova. Bio je izvanredno vredan i plodan pisac – počev od 1912. godine nije bilo godine a da u njoj Tasić nije objavio pokoji književni ili naučni rad. Pred njegovim ogromnim naučnim delom, uprkos tome što nije dugo živeo, čovek ostaje zbunjen i zadivljen. Bio je veliki mislilac i naučni stvaralac.
Tekst je izvorno objavljen u Vranjskom glasniku (knj. XXIII, 1990 god)

Program naučne konferencije

Subota, 24.09.2022.

8.00: Polaganje venca na spomen-ploču Đorđu Tasiću na zgradi Tužilaštva u Vranju
Polaganje venca na spomeniku Đorđu Tasiću u Vranju
(delegacije Srpskog sociološkog društva)

8.30: Registracija učesnika Konferencije (Pedagoški fakultet Vranje)
9.00: Svečano otvaranje izložbe posvećene profesoru Đorđu Tasiću u prostorijama Pedagoškog fakulteta u Vranju

09.45 SVEČANO OTVARANjE KONFERENCIJE – PLENARNA SESIJA
(Radno predsedištvo: Ewa Bujwid-Kurek, Zoran Matevski, Milana Ljubičić)

Pozdravne reči predstavnika organizatora i lokalne zajednice
Plenarna izlaganja po pozivu:
Jovica D. Trkulja, JAVNE AKTIVNOSTI PROFESORA ĐORĐA TASIĆA
Slobodan Č. Antonić, ĐORĐE TASIĆ I PLURALNI VOTUM
Ljubiša R. Mitrović, ĐORĐE TASIĆ O SOCIOLOGIJI KAO NAUCI I MISIJA ČASOPISA „SOCIOLOŠKI PREGLED“ U PERIODU 1938–2020. GODINE

11.45 Redovna godišnja skupština Srpskog sociološkog društva za 2022. godinu

13.45: PRVA SESIJA: Đorđe Tasić – život i angažman (predsedava Sreten Jelić)

Danijela Zdravković, DOPRINOSI ZNAMENITOG VRANjANCA ĐORĐA TASIĆA UTEMELjENjU I RAZVOJU SOCIOLOGIJE U SRBIJI
Ana Vuković, Marinko Lolić, FILOZOFSKI I PRAVNI POGLEDI NA PACIFIZAM SRPSKE INTELEKTUALNE ELITE U 20. VEKU: PRIMER KSENIJE ATANASIJEVIĆ I ĐORĐA TASIĆA
Uroš Šuvaković, PROFESOR ĐORĐE TASIĆ KAO ANTIFAŠISTA
Biljana Prodović Milojković, ANALIZA SADRŽAJA: ĐORĐE TASIĆ U DOSADAŠNjIM BROJEVIMA SOCIOLOŠKOG PREGLED
Tamara Stojanović (online), PEDAGOŠKI ASPEKTI U DELU ĐORĐA TASIĆA

13.45: DRUGA SESIJA: Đorđe Tasić – sociološki i pravno-teorijski doprinosi
(predsedava Jovan Bazić)

Mijodrag Radojević (online), USTAVNE TEME U JURISPRUDENCIJI ĐORĐA TASIĆA
Vasilije Marković (online), TASIĆEVO POIMANjE SUBJEKTIVNOG (JAVNOG) PRAVA – IZMEĐU DIGIJA I KELZENA
Petar Anđelković, Sanja Anđelković Zdravković, SHVATANjE POJMA SUVERENOSTI U DELU ĐORĐA TASIĆA I NjEGOVA AKTUELNOST DANAS
Slobodan Marković, IDEALNO I REALNO U TASIĆEVOM RAZUMEVANjU FILOZOFSKIH POJMOVA
Ivan Baščarević, PRILOG ZA ISTORIJSKU SOCIOLOGIJU U DELU ĐORĐA TASIĆA
Aleksandra Mitrović, SOCIOLOŠKI METOD PRED IZAZOVIMA PRAVNE PRAKSE
Dragica Plećaš, AKCIONO ISTRAŽIVANjE NAUČNE ZAOSTAVŠTINE ĐORĐATASIĆA U PROGRAMU „SPEKTA“ (SOCIOZOVSKI POSTUPAK EMANCIPACIJE KROZ TELOS ASOCIJACIJE)
Biljana Milošević Šošo (online), DIHOTIMIJA NORMALNO/ KRIMINALNO U INTERPRETACIJI ĐORĐA TASIĆA

16.15: TREĆA ONLINE SESIJA: Društveno blagostanje i promene
(predsedava Marica Šljukić)

Троцук Ирина Владимировна, Счастье и справедливость – взаимосвязанные или самостоятельные индикаторы социального благополучия?
Мария Владимировна Субботина, Героизм и социальное благополучие как предмет интереса социологической науки
Анна Мантарова, Устойчивость и динамика детерминант преступности в Болгарии

16.15 ČETVRTA SESIJA: COVID-19 i društvo
(predsedava Snežana Stojšin)

Milana Ljubičić, Slađana Dragišić Labaš, SVAKODEVICA KORISNIKA JEDNOG DOMA ZA STARE U USLOVIMA NOVE NORMALNOSTI
Jasmina Petrović, Vesna Miltojević (online), ŽIVOT U DOBA KORONE: PRILOG ISPITIVANjU NEKIH SOCIJALNO-EKOLOŠKIH STAVOVA I PRAKSI U VREME PANDEMIJE COVID-19
Rada Smedovska Toneva (online), VANREDNO STANjE KAO INSTRUMENT ZA UPRAVLjANjE KRIZOM
Nevena Jakovljević,STAVOVI UČENIKA SREDNjIH STRUČNIH ŠKOLA O NASTAVI SOCIOLOGIJE ZA VREME PANDEMIJE COVID – 19

17.45 PETA SESIJA: Savremeni društveni procesi i istorija sociologije
(predsedava Ivan Baščarević)

Eva Bujvid Kurek, DRŽAVE U TRANSFORMACIJI PREMA POLITOLOŠKIMPARADIGMAMA – ODABRANI PRIMERI
Zoran Matevski, Duška Matevska, SOCIOLOŠKI ASPEKTI RELIGIJE I SUKOBA U EVROPI
Srđan Šljukić, Marica Šljukić (online),ĐORĐE NATOŠEVIĆ O STANjU SRPSKOG NARODA
Rade Šarović, DRUŠTVO CRNE GORE, U VEBEROVOM, IDEALNO-TIPSKOM ODREĐENjU POJMA VLASTI
Nikola Živić, Nemanja Radovanović, DRAGOLjUB JOVANOVIĆ – RAT, NjEGOVI UZROCI I POSLEDICE

17.45: ŠESTA SESIJA: Sociološka razmatranja položaja žene i omladine
(predsedava Ana Vuković)

Sreten Jelić, Marija Popović, POLOŽAJ ŽENE U SRBIJI S OSVRTOM NA RURALNA PODRUČJA
Snežana Stojšin, Vladan Vidicski, PROMENE U ODNOSU SEOSKE OMLADINE PREMA STUPANjU U BRAK I ZASNIVANjU PORODICE – PRIMER NASELjA KAĆ
Marina Nedeljković, Kristina Pejković, UDRUŽENjA SEOSKIH ŽENA KAO FAKTOR RAZVOJA ŽENSKOG RURALNOG PREDUZETNIŠTVA
Mila Đorđević, POLOŽAJ ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA U SRBIJI

17.45: SEDMA SESIJA: Mediji i društvo
(predsedava Duška Matevska)

Slobodan Miladinović, O POJMU VIRTUELNOG I DIGITALNOG IDENTITETA
Ivona Živković, DIGITALNA KULTURA I PREOBRAŽAJ DRUŠTVENE KOMUNIKACIJE
Milica Marjanović, Teodora Jakšić, IZVEŠTAVANjE I UTICAJ LOKALNIH MEDIJA NA POLITIČKU SITUACIJU NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE
Marija Marsenić, IZVEŠTAVANjE MEDIJA U SRBIJI O RATU IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE

Nedelja, 25.09.2022.

09.00 ZAVRŠNA PLENARNA SESIJA
(Radno predsedništvo: Slobodan Miladinović, Uroš Šuvaković, Slađana Dragišić Labaš)

Usvajanje zaključaka Konferencije

Слични чланци:

• Нема сличних чланака