Мултимедијална изложба „ЋИЛИМ-ОКО-СВЕТА” ауторке др Милице Живадиновић, праунуке Боре Станковића и Владимира Живанкића

На спектакуларној мултимедијалној изложби „ЋИЛИМ-ОКО-СВЕТА”, која је отворена у петак 27. марта 2026. у Дому културе Силоси на Дорћолу у Београду, представили су се као аутори ликовна уметница др Милица Живадиновић и Владимир Живанкић, инструктор, дизајнер и културни активиста.

На отварању су били присутни њихови пријатељи, поштоваоци њиховог рада, медији и чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће”.

Изложбу је Милица Живадиновић посветила свом прадеди, Борисаву Бори Станковићу (1876–1927), најпознатијем Врањанцу и светски признатом књижевнику поводом великог јубилеја 150 година од његовог рођења.

Поставка изложбе је, како јој назив каже, везана за ћилим и то пиротски ћилим, препознатљив део наше народне баштине, који аутори већ годинама представљају публици широм земље и света кроз кустоско-уметнички и истраживачки рад.

Амбијент изложбе употпуњују пажљиво одабрани комади намештаја, као и ћилими који су пратили ауторку на путовањима – од Мексика и Kине, преко Париза, Стразбура, Азурне обале, Темишвара и Минхена, до Београда и планина Србије – а у виду фото-перформанса појављују се као мост између култура, времена и простора.

Саставни део тог мултимедијалног пројекта  чине јога простирке ручно ткане у Пироту, као и јастучићи са мотивима косовског веза, настали по замисли Владимира Живанкића. Посебно место заузима орнамент софра, која призива древни круг окупљања, мира, равнотеже и заједништва међу људима, а која је сродна са геометријским обрасцима из различитих култура света.

Милица Живадиновић, рођена Београђанка, која од 1999. живи и ствара између Париза и Београда, сликарство је дипломирала на Академији лепих уметности у Версају, а онда је естететику и теорију уметности магистрирала и докторирала на Универзитету Париз 8. Тема докторског рада јој је био Мића Поповић. Када је докторирала вратила се уметничкој пракси и почела да прави накит. Већ годинама је, међутим, привлачи пиротска шара. Њена монографија „Орнаменти Србије”, ових дана је откупљена за библиотеке, а управо се појавила и нова књига – „Чаролија пиротског ћилима”, посвећена колекцији породице Николић.

Шара пиротског ћилима код уметнице појавила се, према њеним речима, потпуно несвесно, из неких, како каже, архетипских дубина. Kада је први пут отишла у Врање, у прадеда Борину кућу, прво што је запазила био је ћилим на довратку, који је био исти као са њених слика. То није био пиротски ћилим, али је шара била слична. И њено значење је за њу имало већу дубину јер је Борина баба Злата је ткала и тако га одгајала и школовала.

Цртајући и сликајући мотиве на ћилимима Милица Живадиновић почела је да их и изучава, а путујући по свету открила је да шаре сличне нашим постоје у многим земљама света, на пример у Мароку, Перуу, Мексику… И све те шаре које је видела, уметница је на мултимедијалној изложби и представила.

Утисак су употпуљавала затамњена и осветљења и разливање светлости у ватромету боја, а концентрични кругови тог специфичног уметничког изложбеног простора, направљеног кружно, попут саћа, усмеравали су поглед само ка једном циљу – њеном величанству шари.

Велики број посетилаца отварања изложбе, задивљени богатством шара, помно су их разгледали  и сликали се испред тих уметничких радова, тако да су и њихове слике постајале велелепне јер су у позадини бљештале све боје ћилима. Међу посетиоцима су били и представници Удружења Врањанаца у Београду, проф. др Драган Микић, Томислав Симоновић, Мира Шведић и Живорад Симић.  

Потпуном угођају једне занимљиве и надасве посебне изложбе допринело је кратко обраћање ауторке у коме се захвалила свима који су је подржали у раду, између осталих и члановима Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” и Томиславу Симоновићу.

Чланови Удружења „Жуто цвеће”, који су били присутни на отварању изложбе, разговарали су са уметницом и сликом овековечили те тренутке значајне за удружење, које ове године слави 105 година постојања, јер је Миличин прадеда Бора Станковић био један од његових оснивача.

У музичком делу програма наступили су Олга Олћан, солисткиња Балета Народног позоришта у Београду, и Бојан Булатовић тенор који је уз клавирску пратњу Драгане Димић, извео традиционалне нумере из Врања и Борине „Kоштане”.

Поставка ће бити отворена до 5. априла, уз бројне пратеће програме, а улаз у Силосе је слободан.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака