ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Уз 10 годишњи помен Влајка Д. Стојановића (1922-2011)

Влајка су , пре 10 година , не само, Врањаци у Београду, достојанствено  испратили- као патриоту и борца за слободу уз почасне плотуне гардиста. Њима су се, по његовој жељи, уместо уобичајених говора придружили  музичари са тоновима Интернационале, Боже Правде, Хеј Словени и Ој Мораво.

Социјална опредељеност, вера у правду и бога, шире и уже емоције припадности, исказане кроз музику биле се његове вертикале и звезде водиље.

Снажна љубав и осећање обавезности према завичају, определили су га, да између осталог, напише књигу Развој Врањског краја.

За ту књигу  као референце могу се навести делови предговора академика Часлава Оцића који као и почивши акдемик Коста Михајловић важи за најмеродавнијег аутора по питањима регионалног развоја на нашим просторима и незаобилазан је у цитирању у овој области на светском нивоу.

Као фина  успомена на нашег Влајчета  увек добронамерног и расположивог да помогне( и кога  је врло  често консултовао Јовица Стојменовић,  некадашњи председник Удружења Врањанаца) може се навести аманентна  посвета у књизи. Она својеврсно може да оснажи и дубљи, емотивно-раицонални, смисао садашњих и будућих активности нашег удружења.

Посвета


Успомена на Влајка траје и кроз дело унука који носи дедино име и као врхунски програмер ради код Мајкрсофта у САД.


Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Представљена монографија „Културно-привредно удружење Врањанца у Београду 1921-1941“

Поштовани пријатељи, Врањанци и пријатељи Врањанаца,  

Позивамо Вас на промоцију монографије “Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921-1941“, која ће се одржати у четвртак, 3. јуна 2021. године у 19,00 часова, у просторијама Удружења композитора Србије, Мишарска 12, Београд. 

Молим Вас да нам потврдите свој долазак на промоцију монографије, јер је због још увек актуелне епидемиолошке ситуације поводом КОВИД-19 у Србији број присутних ограничен на 50.

Срдачан поздрав,

Председник Завичајног удружења

Проф. Др Драган Микић

Чланови Удружења и гости испунили су салу Удружења композитора Србије, уз потпуно поштовање свих епидемиолошких мера

Значајан јубилеј − 100 година Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” обележен је 3. јуна промоцијом монографије „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921−1941”, која је одржана у сали Удружења композитора Србије. Био је то први у низу скупова којим ће Завичајно удружење Врањанаца ове јубиларне године са дужним поштовањем подсећати на своје столетне корене, традицију и славне претходнике. 

Аутори монографије су пуковник проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења „Жуто цвеће”, и Нада Петровић, историчар и архивски саветник. На 139 страна, са двадесетак фотографија и тридесетак илустрација и факсимила, представљене су прве две деценије рада Удружења. Био је то својеврстан истраживачки пројекат јер су многи подаци о раду загубљени у времену.

Божидар Дингарац, председник УО Удружења
Обраћање Божидара Дингарца

Промоцију монографије отворио је Божидар Дингарац, председник Управног одбора Удружења. Он је бираним речима поздравио присутне Врањанце и Врањанке, љубитеље и поштоваоце Врања и врањске културе, пожелео успешан рад и изразио очекивање да ћемо се поново окупити поводом промоције неке нове монографије − о преосталих 80 година постојања и рада Завичајног удружења. 

На почетку и на крају монографије, као да је својом светошћу благосиљају, налазе се две иконе − Светог Атанасија Великог, славе и заштитника Удружења, и Светог Аве Јустина Ћелијског (Поповић), једног од најпознатијих Врањанаца и духовног вође у православној историји Срба, а у уводном слову записане су речи: „Наше је само оно што можемо другима да поклонимо”. А шта су то Врањанци и пријатељи Врања, поклонили јавности, свом родном граду, и Београду, граду у коме живе, рекао је на промоцији аутор књиге пуковник проф. др Драган Микић. 

Промотери монографије: Проф.др Драган Микић, председник Удружења, Нада Петровић историчар и Томислав Р.Симоновић, писац и архивски експерт

 „Хронолошки документовано и фактографски прецизно смо описали 20 година постојања и активности Удружења. Нису заборављени ни корени, ни традиција, а фрагментарно су приказани величина и обим деловања најистакнутијих чланова удружења. Импресивно је читајући о историји Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду сусрести се са именима Трифуна Јовановића, Јордана Стајића, Јосифа Ђорђевића, Борисава Боре Станковића, Јована Хаџи Васиљевића, Милана Влајинца, Аритона Михаиловића, Милана Стајића, Михаила А. Стајића, Стаје Т. Стајића, Ристе М. Симоновића и многих других који су се у својим делима, заједно са другим члановима удружења, уписали у анале историје. Међу њима је и име једног од највиших духовних вођа у православној историји Срба Светог Аве Јустина Ћелијског, истакао је пуковник проф. др Микић, пети председник у стогодишњој историји Удружења који носи официрски носи. Пре њега су била три генерала и један пуковник.

Он је подсетио на важну чињеницу да се Удружење стално развијало. Било је повремних прекида у раду, стагнација, али се након њих стално обнављало, добијало нову енергију и полет. Захваљујући томе, данас је остварена и сарадња са другим завичајним удружењима, међу којима су удружења Врањанаца из Каравукова, Црне Траве, Пљевља, Чачка, Ужица и српско-македонског пријатељства „Шар планина“. 

Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду, почело је са радом 16. марта 1921, а према доступним документима функционисало је до априла ратне 1941. године, када је његов брз и плодоносан развој прекинуо Други светски рат. Забележено је да је имало 31 оснивача. Били су то виђенији Врањанци који су живели у Београду. Доступни извори указују да се седиште Удружења у почетку налазило у Ломиној улици број 2 и да је први председник био Трифун Јовановић, кројач, у то време један од најугледнијих занатлија Београда и сувласник хотела Сплендид. Монографију и рад Удружења у том периоду детаљније је представила Нада Петровић, историчар и архивски саветник. Према њеним речима, Удружење је имало је превасходно хуманитарни карактер. 

„Имајући у виду чињеницу да је Врање изашло из Првог светског рата са великим бројем жртава, које су страдале од бугарског окупатора на фронту, у логорима и на другим стратиштима, становништву Врања је била потребна свака врста помоћи и подршке. Бројни Врањанци, интелектуалци, трговци, занатлије и други успешни људи живели су у то време у Београду, а њихова повазаност са завичајем била је толико емотивна и снажна да су  преко новоформираног Удружења на разне начине помагали у културном, привредном и финасијском погледу.“

Међу гостима и лауерати Сретењских одликовања – Мирољуб Алексић, власник Алко групе и др Татјана Станојковић

Радећи на књизи, историчарка Нада Петровић сусрела се на почетку истраживања са бројним тешкоћама. Наиме, обишла је све архиве у Београду и консултовала Историјски архив у Врању, да би на крају сазнала да архивска грађа Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду није сачувана. Грађа Удружења требало би по правилу да се налази у Историјском архиву Београда, међутим, није сачуван ни један документ, а фонд није био ни регистрован. Недостају су есецијална документа која би осветлила двадесетогодишњи рад Удружења. 

Први документ који је нашла била је књига др Јована Хаџи Васиљевића Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918, која је изашла у издању Културно-привредног Удружења Врањанаца у Београду. Други документ, оснивачки акт удружења, Правила о раду Културно-Привредног Удружења Врањанаца у Београду, срећом је сачуван и налази се у приватном власништву породице Ристе М. Симоновића, хроничара града Врања, из којих су се могли сагледати основни принципи и постулати Удружења. 

Трећи промотер монографије био је аутор књиге Џон Фротингем, заборављени српски добротвор, Врањанац Томислав Р. Симоновић, који је приређивачима монографије уступио скенирану брошуру „Правила Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду“. Симоновић је на почетку истакао да је 2021. веома значајна година за Врањанце јер ће се у њој обележити три важна догађаја из далеке прошлости −  950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски, 140 година постојања Врањске гимназије и 100 година постојања Завичајног удружења Врањанаца у Београду. Потом је говорио о раду Милутина  Лутета Стојановића (1887-1935), стручњаку за виноградарство, начелнику у Министарству пољопривреде у Београду од 1926. године и највероватније првом председнику Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду. Милутин је до главне скупштине Културно-привредног удружења Врањанаца, 16. марта 2021. био члан привремене управе. Тај податак до промоције ауторима монографије није био познат, па може представљати први веома важан резултат објављивања монографије. 

Подсетивши на активности Удружења тих давних година на духовит начин Симоновић је описао како су изгледале врањске вечери. На њих су могли да дођу само позвани, махом Врањанци. За оне који се ненајављено појаве, радозналости ради, а нису имали позивницу, постојала је лозинка − да знају значење неких врањанских речи.  

„…Милутин је био духовит и пун добронамерних шала. На првој врањској забави коју је Удружење приредило у „Урошевој пивници“ на Теразијама могли су да присуствују само Врањанци. Милутин, као председник Удружења, Сава Ђорђевић, звани Огањ, као секретар и Влада Крстић, као домаћин били су обавезни да сачекују госте. На забави су се појавиле две даме без позивнице, њима непознате особе и ево како је текао разговор: Куде сте пошле, упитао их је Милутин ? Па на забаву и ми смо Врањанке, рекле су даме. Па несте ми нешто познате, ал ако сте Врањанке, обратио им се Стојановић „лко ће потрефите што значив овија три врањска реча: „штица,“ „татаабит“ и „кентра. Како даме несу потрефиле ниједну реч, нису могле ни на забаву“ закључио је  Симоновић.

Присутни су са пажњом пратили све делове промоције монографије

Рад Удружења представљен у монографији може се делимично пратити преко писања ондашње штампе – Времена и Правде, јер су те две деценије постојања и рада обележиле многобројне активности чланова Удружења, добротвора и почасних чланова. Удружење је помагало на разне начине готово све пројекте у завичају и прикупљало прилоге на добротворним активностима и забавама. Било је место где су се окупљали београдски Врањанци, прослављали славу светог Атанасија Великог, договарали се о излетима, предавањима, прославама, забавама и посебно популарним врањским вечерима. Све то је документовано фотографијама и исечцима из новина из тог времена. 

Богатство монографије чине поглавља о биографији познатих Врањанаца тог времена, хронологија рада Удружења, картони личних и службених података официра који су руководили Удружењем, те подаци о имовинском стању Трифуна Јовановића, првог председника који се чувају у Историјском архиву Београда. 

Сви присутни добили су на поклон монографију

На крају промоције присутнима се обратио проф. др Драган Микић. Он је истакао да је мотив израде монографије била жеља да Врањанцима који данас живе и раде у Београду, садашњи чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду, оставе у аманет обавезу да упознају хумане подухвате својих предака и да их следе. „Такви подухвати ће у временима која долазе имати огроман национални и друштвени значај у очувању аутентичних вредности културне и уметничке баштине српског народа“. 

Обраћање председника Удружења проф.др Драгана Микића

На самом крају он је прочитао писмо, коментар једног члана Удружења, уз поздрав присутнима – до новог читања и дружења.

„Прочитао сам монографију и свиђа ми се. Сачувани су од заборава напори Врањанаца који су у еуфорији и заносу после Великог рата желели да се на неки начин одуже завичају. Монографијом је садашња генерација Врањанаца у Београду успела да макар и делимично одужи дуг генерацији послератних Врањанаца, који су чини ми се били полетнији од нас. Ти београдски Врањанци борили су се у много тежим околностима да сачувају идентитет и везу са за завичајем. Све честитке за труд !!“

Вјера Мујовић

Програм је водила и делове из књиге читала Вјера Мујовић, глумица Народног позоришта у Београду. Она је надахнуто прочитала и литерарно писмо, један од најлепших некролога о славном српском књижевнику Борисаву Бори Станковићу, из пера непознатог аутора, који је објављен у листу „Време” 23. октобра 1927.

Представљање монографије завршено је још једним цитатом из текста објављеног у Времену од 21. јула 1936. – Врање Боре Станковића од Аритона Михаиловића. Врањанци који не пристају да сносе невоље код куће селе се у Београд. Та сеоба није одлазак у печалбу, Врањанци нису печалбари. Они кад једном прекину везу, чврсту и јаку са родним крајем, одлазе у свет да нађу место на коме ће развити све своје способности и ту остати. Не остављају град само сиромашни. Напротив, селе се највише имућни којима треба простор за њихову енергију, те траже шири терен, више ваздуха и даха”. 

Чеда Марковић

Присутне је песмом у родно Врање вратио у музичком делу програма наш познати певач изворне и народне музике Чеда Марковић. Наступао је уз клавирску пратњу наградама овенчаног композитора Радета Радивојевића.

Композитор Раде Радивојевић

Промоција монографије је била изузетно посећена. 



Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Чеда Марковић је победник финала Сабора народне музике Србије !

Истакнути члан нашег удружења „Жуто цвеће“ освојио је прво место на финалној вечери Сабора народне музике Србије


Чеди Марковићу, победнику Сабора, награду је уручила главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а Оливера Ковачевић

У спектакуларном телевизијском шоу програму на Првом програму РТС-а, чули смо и видели 16 такмичарских песама и исто толико извођача – финалиста Сабора 2020. „Најбољи међу најбољима“ на националном фестивалу народне музике је Чеда Марковић са нумером „Нек’ ти живот буде песма“.

Надахнуто извођење победничке песме

Признање је припало и Микици Антонићу за најбољи текст нумере Нек ти живот буде песма

Микици Антићу награду је предао члан групе „Легенде“ Зоран Дашић

БРАВО, ДРАГИ НАШ ЧЕДО ! Поносимо се са тобом !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанка, др Татјана Станојковић, добитник награде деспот Стефан Лазаревић


Престижну награду града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2020. годину наша Татјана добила је у категорији „Рад или резултати изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине“ 

Др Татјани Станојковић на свечаности у Сава центру, поводом манифестације „Дани Београда“, награду предају градоначелник Београда
проф. др Зоран Радојчић и председник Скупштине града Никола Никодијевић

Др Татјана Станојковић рођена је 1966. године. Основну школу „Доситеј Обрадовић“, као ђак генерације, и гимназију „Бора Станковић“ завршила је у Врању. Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру молекуларна биологија и физиологија.

Др Татјана Станојковић је запослена на Институту за онкологију и радиологију Србије од 1997. године. Од 2014. године је руководилац лабораторије за модификаторе биолошког одговора, а од 2020. године, начелник одељења за експерименталну онкологију. Значајан је њен рад у области транслационих истраживања и примене научних достигнућа у медицини. Др Татјана Станојковић је са својим тимом, покренула по први пут у Србији нова транслациона истраживања из области радиобиологије и молекуларне радијационе онкологије на Институту за онкологију и радиологију Србије. Као резултат ових активности у току је формирање лабораторије за радиобиологију на Институту за онкологију и радиологију Србије. Транслациона истраживања у радиотерапији имају за циљ идентификацију и валидацију кључних предиктивних биомаркера за осетљивост на радиотераапију. Ова истраживања представљају основу за индивидуализацију радиотерапије у будућности, и дизајн оптималног третмана за максималну корист за сваког пацијента. Члан је и покретач групе из Србије за сарадњу са Конзорцијумом за радиогеномику. Посебно је допринела да се овом сарадњом и започетим транслационим истраживањима, Институт за онкологију и радиологију Србије, нашао у друштву водећих института Европе и света из области радијационе биологије.

Др Татјана Станојковић се континуирано бави истраживањем у области експерименталне онкологије. У овој области има успешну сарадњу са водећим научним институцијама и појединцима у земљи и иностранству, што је значајно утицало на видљивост и престижност Института за онкологију и радиологију Србије у научној заједници. До сада је публиковала преко 140 научних радова и поглавља у књигама. Радови Др Татјане Станојковић су високо цитирани, у веома утицајним, врхунским међународним часописима, њен h индекс износи 24. О квалитету и утицајности научног рада Др Татјане Станојковић, говори и податак да се налази на ранг-листи за 2019. годину од 2% најутицајнијих научника у свету коју је објавио Stanford University.

  &

Завичајно удружење „Жуто цвеће“ са поносом објављује ову информацију и срадчно честита нашој суграђанки Татјани на престижној награди, желећи јој нова достигнућа и успехе у научном раду.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ! СРЕЋАН УСКРС !

Христос воскресе-Воистину воскрсе!

Свим члановима Завичајног удружења „Жуто цвеће“ и пријатељима Врања, честитамо Ускрс и желимо да празник проведете у миру, слози и љубави са својим најдражим !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанцу престижна награда

Врањанац др Душан Николић добитник је престижне „Награде града Београда за стваралаштво младих за 2020. годину“


У оквиру манифестације „Дани Београда“ у Сава центру свечано су уручене награде града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2020.годину.
Награде су уручили градоначелник Београда проф.др Зоран Радојчић и председник Скупштине града Никола Никодијевић .

У средини је наш лауерат др Душан Николић

Кратка биографија др Душана Николића

Др Душан Николић рођен је 10.10.1991. године у Врању, где је завршио основну школу и гимназију, природно математички смер, са изузетним успехом у учењу и владању. 

Основне, мастер и докторске академске студије завршио је на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као научни сарадник на Одсеку за биологију и заштиту копнених вода у оквиру Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, а укључен је и у реализацију наставе на предмету Хидроекологија за студенте основних академских студија на Биолошком факултету. Истраживачка интересовања др Душана Николића везана су за екологију риба, екотоксикологију и процену ризика по здравље људи, као и мониторинг акватичних екосистема.

До сада је био учесник осам националних и два међународна пројекта. Аутор је и коаутор пет међународних публикација и 13 саопштења са конгреса у земљи и иностранству. Такође, коаутор је два програма управљања рибарским подручјем и три извештаја о мониторингу стања рибљег фонда.

Добитник је Друге награде „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине на универзитетима у Републици Србији и Награде града Београда за стваралаштво младих за 2020. годину.

%

Чланови и руководство удружења „Жуто цвеће“ најсрдачније честитају др Душану, са уверењем да ће његов ствралачки, научни рад и надаље бити од велике користи у свим сферама његових активности, а посебно у веома актуленој области- заштити животне средине.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележен рођендан Боре Станковића

У среду 31.03.2021. навршило се 145 година од рођења нашег великана.

У складу са својом традицијом, Завичајно удружење Врањанаца у Београду обележило је овај значајан датум полагањем цвећа на Борину бисту.

Делегацију Удружења предводио је и цвеће на бисту у парку Калемегдан у Београду, положио председник проф. др Драган Микић.

Делегација Удружења у саставу (са лева на десно): Срђан Симић, Бранислав Стојановић, Слободан Јањић, Драган Микић и Стојан Мишић.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Велики јубилеј – 100 година Завичајног удружења Врањанаца у Београду

Поводом значајног јубилеја члановима Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и свим поштоваоцима врањске традиције обратио се председник Удружења Проф др Драган Микић

Поштовани Врањанци и Врањанке, чланови породица и пријатељи Врањанаца у Београду, Врању и широм света,

Поштовани љубитељи Врања, нашег дерта, севдаха и укупне традиције коју заједнички чувамо и негујемо,

Срдачно Вам честитам 100-ти рођендан Удружења !

Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду почело је са радом 16. марта 1921, када су на Главној скупштини усвојена и оверена Правила о раду Удружења. Оригинални документ налази се у приватном власништву породице Ристе М. Симоновића, хроничара Врања. После славе Светог Атанасија Великог (31. март 1921.) извршен је избор оснивача и Привремене управе од 10 чланова, која је деловала до заседања Главне скупштине. У Привремену управу ушли су др Јанићије Јовановић – секретар Касације, Трифун Јовановић – кројач, Милан Мишић – хотелијер, Милутин Сојановић – секретар Министарства, Васа Аврамовић – трговац и још пет виђених Врањанаца у тадашњем Београду.         

Главној скупштини су присуствовали познати Врањанци који су живели у Београду и 31 оснивач Удружења, међу којима су били: др Јован Хаџи-Васиљевић – историчар и књижевник, Борисав Станковић – књижевник, др Урош М. Стајић – агроном, др Милан Влајинац – агроном, Василије Јовчић – инспектор Министарства, Таса Аврамовић – трговац, Јован Табанче – хотелијер, Петар Бунушевац – професор, Влада Голочевац – трговац и  други угледни и предузимљиви Врањанаци из различитих области живота и рада. Они су осим везаности за завичај и својим економским положајем поставили добре темеље Завичајном удружењу, а конкретним акцијама помогли Врање и врањски крај и радили на очувању аутентичне културе и баштине нашег завичаја.

Завичајно удружење Врањанаца у Београду је током протеклих сто година повремено оправдано прекидало свој рад, након чега се обнављало добијајући нову енергију и полет. У његов стални развој своју животну и радну енергију уткали су поред осталих Врањанаца и његови председници Трифун Јовановић, Јордан Стајић, Јосиф Ђорђевић, Светислав Стојановић, Јовица Стојменовић и други.

Много више података и детаља о оснивању и развојном путу Удружења у првих 20 година постојања и рада може се сазнати из монографије Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941“ коју је Завичајно удружење као издавач приредило поводом обележавања свог 100. рођендана – 16. март 2021. године.

Нека нам наредних сто година буду још успешније!

Живели !

Председник Завичајног удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“

Проф др Драган Микић

Монографија објављена поводом 100-ог рођендана

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam

Зоран Кичић 1949 – 2021.

Дугогодишњи истакнути члана нашег Удружења, у једном периоду и потпредседник УО, Зоран Кичић, умро је после  краће и тешке болести 15. фебруара 2021.

Данас, у суботу 20. фебруара 2021. обављена је кремација на Новом гробљу у Београду.

Испред Завичајног удружења Врањанаца присуствовао је и опроштајни венац од жутих ружа положио председник Удружења, пуковник проф. др Драган Микић.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Сретењске ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ за четворо јужњака

Текст преузет са сајта ИНФО ВРАЊСКЕ  16.02.2021.

“ Председник Србије Александар Вучић одликовао је више домаћих и страних држављана поводом највећег српског државног празника, Сретења.

Са југа земља, чак четворо људи добило је златну медаљу за заслуге.

Најпре, ту је млада докторка у ЗЦ Врање Стефана Младеновић, којој је судбина доделила један од најтежих послова у историј локалног здравства – она ради као координатор у ковид амбуланти АТД-а .

Др Стефана Младеновић прима златну медаљу за заслуге

За сличне заслуге, награђена је и лекарка Данијела Петровић из Опште Болнице у Сурдулици.

Вероватно најславнији врањски лекар модерног доба, пуковник професор доктор Драган Микић, начелник клинике за инфективне и тропске болести ВМА и сада чувени борац против пандемије такође је добитник златне медаље за заслуге.

Уз то, Микић је и председник удружења Врањанаца у Београду “Жуто цвеће”.

Председник Србије Александар Вучић уручује златну медаљу за заслуге
Проф др Драгану Микићу


Председник Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“
Проф др Драган Микић са примљеном медаљом

На крају, добитник признања ове године је и привредник Мирољуб Алексић из “Алко групе”, власник “Алфе”, једног од дуго година најуспешнијих српских предузећа.

Из руку председник Александра Вучића златну медаљу за заслуге прима власник и председник АЛКО групе, г. Мирољуб Алексић
Г. Мирољуб Алексић са урученом златном медаљом

ССБ ( крај навода )

УО Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ најсрдачније честита свим лауератима високог признања !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар