ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Сећања Врањанца мр Слободана Стојановића на сусрете и разговоре са бившим председником Француске

Povodom smrti Valerija Žiskara Destena (2. februar 1926. – 2. decembar 2020): Odlazak velikog Evropljanina

Autor: S.S.

Izvor: Novi magazin

20.12.2020.

Povodom smrti Valerija Žiskara Destena (2. februar 1926. – 2. decembar 2020): Odlazak velikog Evropljanina
Lična sećanja Slobodana Stojanovića na nekadašnjeg predsednika Francuske

Valeri Žiskar Destena (Valery Giscard Destaing), nekadašnjeg najmlađeg predsednika Francuske (sa 46 godina, u periodu 1974-1981), upoznao sam 2001. u Briselu, gde sam radio kao direktor Privredne komore i, između ostalog, pratio sve važnije događaje u okrilju Evropske unije. Bilo je to u poluformalnom stecištu lobista pri institucijama EU, odnosno biblioteci Solvey (zaveštanje belgijskog industrijalca), lociranoj u parku tzv. Evropskog kvarta.

ŠIFRA TITO: Desten je sa Đulijanom Amatom i Žan-Lukom Daenom u svojstvu predsednika tzv. Evropske konvencije predvodio projekat za izradu mogućeg ustava EU. Povremeno su predstavljali ono što su radili i nameravali da rade. U jednoj od pauza dogodio se naš prvi i zanimljiv razgovor o Titu, a onda je usledilo i nekoliko drugih u vezi sa aktuelnom ustavnom i drugom tematikom.

Čuvši da sam Srbin, delikatno i diplomatski je izrazio svoje divljenje prema Titu kao jedinom državniku u Evropi koji je uspeo da bude doživotno izabrani predsednik na legalan način i da se ne smatra diktatorom. Takođe se divio tome što je maršalu Titu došlo toliko ljudi iz celog sveta na sahranu 1980. godine i što je Titova smrt od ogromnog broja ljudi bila primljena s velikim žaljenjem. Rekao je pomalo dvosmisleno: “Mi u Evropi i Americi najviše što možemo da imamo su dva mandata, a Titu je uspelo sedam puta i doživotno.” Učtivo sam se izvinio i rekao da greši i da Tito nije bio doživotni predsednik SFRJ. Ispričao sam mu da je to bila prvobitna ideja prilikom izrade Ustava SFRJ iz 1974, ali da je ona odbačena kao neprikladna i posle dosta razmišljanja evoluirala je u finalnu formulaciju “predsednik bez ograničenja mandata”. Argument nekog od članova Ustavne komisije bio je da bi prvobitna formulacija mogla da se protumači kao prejudiciranje dužine života, itd.

42-43 Svet Valerij glosa

Ova anegdota se dopala nekadašnjem predsedniku Francuske, koji je upravo 1974. izborio predsedničku funkciju i verovatno zahvaljujući tome imali smo povremene neformalne, spontane ili dogovorene razgovore o ustavnim pitanjima, načinu vladanja, odnosima Tita i De Gola, ekonomiji, preduzetništvu i inovacijama, perspektivama EU, sportu, itd. Iz tih razgovora može se izdvojiti još ponešto što se meni svidelo kod Destena i pretpostavljam njemu kod mene. Destenu se, sudeći po smešku, verovatno dopao moj stav da ima Srba, među njima i ja, koji smatraju da Srbi kao i drugi narodi nisu ni mnogo bolji (patriote, vojskovođe, naučnici, umetnici, sportisti, itd.), a još manje mnogo gori od drugih (nacionalisti, šovinisti, kolonijalisti, fašisti, itd.). Na to je nadovezao svoju nekadašnju repliku Fransoa Miteranu kao predsedničkog protivkandidata da “on, Miteran, kao ni bilo ko drugi ne može da pretenduje na monopol u patriotskim osećanjima” (parafrazirano tzv. pitanje srca). Takođe je rekao da u traženju razumnih i prihvatljivih rešenja valja istrajati, uporno i dosledno osvajati potreban prostor, kako to čini njegova Komisija za budući Ustav EU. Smatrao je da i zemlje koje nameravaju da budu članice EU treba da su u toku s tim kako bi se brže i lakše, kroz proces, prilagođavale. Tako sam i ja, bar donekle, bio iz prve ruke u toku sa dilemama i opredeljenjima.

Od Destena sam čuo i zapamtio više zanimljivih i korisnih kazivanja koja su širila moje iskustvo. Među njima, recimo, da su Destena od rane mladosti okupirali fenomen vlasti, moći, veština vođenja poslova, način upravljanja. Iz toga se iskristalisalo uverenje da upravljanje, ne samo državom, htelo se to ili ne, zahteva kombinovanje ideja, principa i stilova dva renesansna uzora – poznatijeg Makijavelija i manje poznatog, ali ne manje značajnog, Gvičardinija. Da u vlasti treba izbegavati “prljave ruke” i odoleti ženama koje najviše vole moćne muškarce i dijamante.

PORUKE: U abecedu spada da se u ekonomiji ne može stalno i dugo podvaljivati i odlagati, da se valja stalno prilagođavati i da su preduzetništvo i inovacije u svim oblastima privređivanja retki i dragoceni kao plemeniti metali; da bez ekonomskih sloboda nema suštinski slobode; da je organizovano i uređeno tržište prastar i nezamenljiv mehanizam i da nad njegovim funkcionisanjem mora da se bdije; da se previše novca daje za naoružavanje, a premalo za ekologiju, kao i za uništavanje ljudi umesto za edukaciju i emancipaciju; da je evro, ma koliko se kao nova evropska valuta ne sviđa drugima, pre svega protagonistima konkurentskih valuta, dalekosežno i strategijski ključan faktor integrativnosti i poluga novog kvaliteta; da je načinjena velika greška EU pod germanofonskim uticajem dozvoljavanjem secesije Slovenije i Hrvatske, koja je uvećana bombardovanjem Srbije, da tu još ima nerazjašnjenih i protivrečnih okolnosti, pod još uvek nedovoljno razjašnjenim motivacijama sumnjive prirode; da su pri tome predsednici Francuske (Miteran i Žak Širak, njegovi najdirektniji politički rivali) zakasnelo i neprimereno reagovali. Nažalost, za pitanje: ko je i koliko odgovoran za dezintegraciju SFRJ, odgovor je odložen za priliku kad se bude imalo više vremena da se samo o tome razgovara. Zanimljivo je da je i naš Ustav iz 1974. bio proučavan kao opšti okvir koji omogućava frakture i fragmentacije.

Svet Desten knjiga

U složenim sistemima, naročito globalnim i integrativnim kao što je Evropska unija, pa donekle bila i SFRJ, valja uvek obezbediti ravnotežu između centralizovanih i decentralizovanih segmenata i institucionalnih struktura, tako da svi građani imaju osećaj sigurnosti, perspektive i približnih šansi. Njegovi trijumviratski koupravljači radom Komisije, nekadašnji belgijski predsednik vlade Ž. L. Daen i italijanski Đulijano Amato, zajedno s njim širili su uverenje da je snaga, ne samo EU već i svake vlasti, u institucijama i ljudima koji rade u njima sa osećanjem i činjenjem za celinu, za zajednicu i svakog čoveka ponaosob, pri čemu je posebno naglašavao specifičnost potreba žena i uspehe Simon Vejl, kojoj je širom otvorio vrata.

Uz ove se mogu navesti i druge zanimljivosti. Poput one da je zbog primedaba da deluje hladno, pa i odbojno, kao tehnokratski, plemićko-gospodski predsednički kandidat, a ne kao narodni, za prosečne francuske glasače, prihvatio i uneo novine kopirajući predsedničku kampanju Kenedija. U skladu s tim snimljeni su spotovi u kojima igra fudbal, svira harmoniku, pije vino sa susedima u lokalnom bistrou i ostalo što je stvaralo povoljniju sliku prijatnog čoveka i prijatelja. U kampanji su angažovane poznate ličnosti iz sveta umetnosti poput Brižit Bardo, koja je nosila majicu s porukom da se glasa za Destena. Takođe je jedno vreme proveo u manastiru na Atosu u Grčkoj, posle poraza od Miterana na izborima 1981. Time se inspirisao antičkom duhovnošću i filozofijom.

Jedna vrlo referentna i skoro ispovedna među Destenovim raznovrsnim i zanimljivim knjigama je “Le pouvoir et la vie”, s podnaslovom “Choisir”, odnosno “Moć i život – izabrati”, koju sam dobio na poklon i koja odavno čeka da bude prevedena. Ona prilično dobro za ondašnje, pa i sadašnje vreme u realnim bojama odslikava život jednog zapaženog državnika. Ličnost ubedljivog Evropljanina čijim će se vizijama o Ustavu EU svakako jednog dana vraćati i na njih podsećati. Iako je natprosečno dugo živeo, Desten je uvek bio ispred svog vremena.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Наш члан УО на месту државног секретара у Министарству финансија

Саша Стевановић државни секретар

Саша Стевановић из Врања други је државни секратар из овог града који је запослен у српским министарствима.

Пре њега државни секретар из Врања постао је Зоран Антић (СПС) у Министарству рада, а из Пчињског округа је ту још и Сурдуличанин Драган Стевановић Боске (СНС) у Министарству привреде.

Саша Стевановић је, пак, ангажован у Министарству финансија.

Нови државни секретар рођен је 1987. године у Врању где је завршио основну школу и Гимназију Бора Станковић.

Основне студије на Економском факултету у Београду започео је 2005. године и завршио почетком 2010. на смеру „Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање“ (просечна оцена 8,37), те наставио мастер студије.

Јула 2019. године постављен је за в.д. помоћника министра просвете, науке и технолошког развоја – Сектор за финансије.

Радну каријеру започео је непосредно након завршетка основних студија у предузећу „Јоли лигхт“ д.о.о. Врање на пословима из области финансија, након чега је био ангажован у Градској управи града Врања на пословима буџета.Од априла 2011. године био је на месту помоћника председника општине Трговиште за буџет и финансије.

У Државној ревизорској институцији (ДРИ) Републике Србије засновао је радни однос у децембру 2012. године, у Сектору за ревизију буџета локалних власти.Од 2012. године био је у звању млађи саветник, потом саветник, затим самостални саветник и у 2018. години бива распоређен на радно место „виши саветник у ревизији“.

Има положен испит за рад у државним органима. За време рада у Државној ревизорској институцији радио је ревизију консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета и правилности пословања више градова и општина.

Сертификат државног ревизора стекао је у децембру 2018. године. Поседује сертификат за рад у ИДЕА Аудит Софтваре. Говори енглески језик.

Ожењен је и отац два сина.Није познато да ли је и у којој странци политички ангажован.

ПРЕУЗЕТО СА СТРАНИЦЕ

Početna

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ЗАПИСНИК СА 10. РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА


26. септембар 2020.
Записничар: Ненад Трајковић

ЗАПИСНИК СА 10. РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА

ДАТУМ, ВРЕМЕ И МЕСТО ОДРЖАВАЊА: у суботу, 26. септембра 2020. године са почетком у 12,00 часова у просторијама „Дома војске“ у Београду одржана је 10. редовна Скупштина Завичајног удружења Врањанаца у Београду.

Скупштини је присуствовало 27 чланова Удружења. Због пандемије КОВИД – 19 и ограничења окупљања у затвореном простору до 30 људи, ове године Скупштини није присуствовао градоначелник Врања Слободан Миленковић са сарадницима. Председник Удружења Драган Микић обавестио је градоначелника о одржавању Скупштине и нагласио да ће му послати званични записник са седнице.

Скупштину је отворио и њом руководио председник Удружења. Он је подсетио присутне да су према Статуту Удружења задовољени сви услови да Скупштина може да отпочне са радом и доноси пуноважне одлуке.

На самом почетку минутом ћутања одата је почаст преминулим члановима Удружења у периоду од претходне Скупштине 30. 3. 2019, Бацку Поповићу, Вукашину Антићу (почасни члан), Србољубу Станковићу и Симону Симоновићу (почасни члан), а члан УО Удружења Срђан Симић је у кратким цртама подсетио на њихове заслуге и биографије.

У наставку Скупштине председник је предложио дневни ред који је једногласно усвојен.

Дневни ред :

  1. Отварање седнице и избор радних тела (председник Удружења);
  2. Извештај о раду Удружења и УО удружења између две седнице Скупштине, 30. 3. 2019. – 26. 9. 2020. (Срђан Симић);
  3. План активности Завичајног удружења до наредне седнице (потпредседник УО Роберт Станојевић);
  4. Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину (Роберт Станојевић);
  5. Извештај о раду Надзорног одбора Удружења (председник НО Стојадин Јовановић);
  6. Кадровска решења у УО и Удружењу (председник Удружења);
  7. Разно.

Ток седнице по тачкама дневног реда

​Председник је у оквиру 1. тачке предложио да му у вођењу седнице помажу члан УО удружења Данијела Јовановић и Заменик председника удружења Миомир Костић, да записничар буде Секретар удружења Ненад Трајковић, а да оверачи записника буду члан Савета удружења Властимир Тасић и члан УО удружења Стојан Мишић, што је једногласно прихваћено.

​У свом извештају предвиђеном 2. тачком дневног реда Симић је указао на бројне активности које је Удружење имало између две Скупштине, и посебно истакао напредак у редовном ажурирању Сајта удружења и Facebook странице и активирању имејл адресе. На тај начин све важније информације о активностима Удружења постале су транспарентне. Срђан је подсетио да је на Скупштини одржаној 30. 3. 2019. изабран нови председник УО Горан Станковић, утврђен је састав УО од 15 чланова, изабран је нови Надзорни одбор са Стојадином Јовановићем на челу и утврђен нови, проширен састав Савета удружења. Са пуно полета и елана кренуло се у реализацију планираних активности за 2019. годину. У оквиру манифестације “Дани Врања у Београду 2019” позориштe “Бора Станковић” из Врања гостовало је у Београдском драмском позоришту са представом “Игра” Семјуела Бекета, а “Врањско вече” је одржано 30. марта у ресторану Стадион ивент хол у ТЦ Вождовац на изузетно високом нивоу са скоро 800 гостију.

​У склопу зацртаних активности делегација Удружења је 31. марта 2019. године поводом рођендана Боре Станковића, положила цвеће на његову бисту на Калемегдану, а 22. октобра на дан Борине смрти (22. октобар 1927) цвеће на његов гроб на Новом гробљу. На сајту је објављен текст о нашем великану “Сећање на поету људских страсти”. Обележена је годишњица смрти Станише Стошића (8. април 2008) како 2019, тако и 2020. и годишњица смрти Драгољуба Митића (27. септембар 2018. године). Удружење је на сајту објавило биографије и истовремено покренуло неопходне активности поводом смрти својих чланова, дипломираног инжењера агрономије Србољуба Станковића (23. јун 2019. године), песника и приповедача Симона Симоновића (4. јануар 2020. године), истакнутог врањског хирурга др Вукашина Антића (3. април 2020. године) и санитетског генерала примаријуса др Бранислава Бацка Поповића (27. април 2020. године).

​Један од видова сарадње са Завичајем било је и честитање славе Светог Јустина Ћелијског и Врањског Епархији Врањској 14. јуна. На тај дан на свом сајту Удружење је објавило опширну биографију оца Јустина. Удружење је 17. јуна грађанима и руководству Града Врања честитало градску славу Духовски понедељак, а 23. октобра 2019. на свом сајту поставило је Јавни позив гимназије Бора Станковић у Врању за подношење предлога и прикупљање података ради израде “Енциклопедије знаменитих личности Врањске гимназије”.
​У оквиру нарастајућих активности Удружења Микић је 16. јуна 2019. године присуствовао откривању споменика Црнотравцу неимару у Чубурском парку у Београду, Симић је 18. јула 2019. године присуствовао меморијалу Бакија Бакић на тргу Бело јагње у Горњој Чаршији, а председник УО Станковић је 2. августа 2019. године присуствовао сеоској слави Свети Илија пророк у Каравукову, и том приликом је нашем Удружењу додељена Плакета. Симић је 21. и 22. фебруара 2020. године присуствовао и музичкој манифестацији “Врањска градска песма – део светског музичког и фолклорног наслеђа“ у Врању. На тој манифестацији посебно је подвучено да је наша песма уврштена на Листу националних добара Србије, а да је 2019. године УНИЦЕФ Врање уврстио на листу од 65 светских градова са оригиналним музичким наслеђем. Званична делегација Удружења је 28. фебруара 2020. године учествовала у прослави Врањске вечери у Каравукову на којој је било присутно преко 350 гостију. У изванредној изворној атмосфери која се огледала у сваком детаљу, од избора музике, игара и уметника, преко разноврсних јела, до размене међусобних поклона и плакета два Удружења, вече је свим учесницима остало у незаборавном сећању. Слично дружење се поновило и на Црнотравској вечери у Београду 7. марта 2020. године у хотелу М у Београду. Удружење је остварило почетне контакте и са другим завичајним удружењима у Београду (Удружења – Чачана, Ужичана, Пљевљака, Удружење српско македонског пријатељства Шар планина и др.).

​Представници Удружења су 24. маја 2019. године активно учествовали у промоцији књиге Мирјане Томашевић и Сање Бундало “Др Јован Хаџи Васиљевић знаменити Врањанац” у Римској дворани Библиотеке града Београда, а 5. јуна 2019. године присуствовали су Спасовданском концерту у порти цркве Светог вазнесења господњег вокалне радионице “Бистрик” Биљане Крстић и хора музичке школе “Стеван Мокрањац” из Врања. Чланови Удружења су 24. октобра 2019. године присуствовали промоцији књиге руског академика Игора Николајевича Панарина “Хибридни рат – теорија и пракса” у Централном Дому Војске Србије у Београду, а током протеклог периода редовно су присуствовали промоцијама часописа Галаксија и различитим скуповима у Српском лекарском друштву и Дому Војске у Београду.
​Значајна активност Удружења током 2019. и 2020. године огледала се и у промовисању и присуству чланова Удружења отварању десетак самосталних односно групних ликовних изложби лекара и сликарке Ирене Лазић, члана УО. Већина ових изложби пропраћена је пригодним промотивним материјалом и текстуалним прилозима на сајту Удружења.
​У организацији Министарства одбране Републике Србије, Управе за војно здравство, Војномедицинске академије и Клинике за инфективне и тропске болести 19. новембра 2019. године одржан је свечани скуп поводом значајног јубилеја 110 година војне инфектологије и Клинике за инфективне и тропске болести ВМА. Том приликом промовисана је монографија начелника клинике Драгана Микића “110 година војне инфектологије и Клинике за инфективне и тропске болести ВМА”. Јубилеју, у великом амфитеатру ВМА присуствовали су представници Министарства одбране, Начелник генерал штаба, бројни активни и пензионисани високи војни руководиоци, академици САНУ, председник и чланови Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, представници свих медицинских факултета у Србији, многи угледни друштвено-политички радници и привредници Србије и Врања, укључујући и градоначелника Врања, чланове Завичајног удружења, медицинске раднике и бројне пријатеље Врања и Врањанаца. Свечани скуп је био изузетно медијски пропраћен, а на крају се чула и врањска песма. Била је то најупечатљивија активност нашег Удружења током протеклог периода којом је свакако поред личног афирмисан и углед Завичајног удружења.
​Бројним Врањанцима је у протеклом периоду од стране Удружења пружана конкретна помоћ по разним питањима, најчешће у вези са медицинским збрињавањем у здравственим установама у Београду.
​У протеклом периоду било је и различитих новина у раду Завичајног удружења. Удружење је било издавач аутобиографске књиге Бранислава Поповића “Живот једног војног лекара” и књиге кратких прича “Потрага за дугом“ члана Удружења Слободана Јанковића. УО удружења је на иницијативу члана УО Марије Ђорић, на 3. седници 21. септембра 2018. године једногласно усвојио одлуку да се редовни професор у пензији др Момчило Златановић испред Завичајног удружења Врањанаца у Београду предложи за Награду “Доситеј Обрадовић” за животно дело за 2019. годину. Он је свој целокупни професионални пут посветио научно-истраживачком прегнућу које је кореспондирало са откривањем народног, језичког и лексикографског блага Југа Србије. Због тога га справом можемо назвати “врањским Доситејем”, јер је врло помно и темељно спроводио просветитељски посао ширећи сазнања о обичајима и говору Југа Србије. Реферат су припремили и потписали три професора Универзитета, председник и потпредседник Удружења Драган Микић и Миомир Костић (редовни професори) и Марија Ђорић, ванредни професор и научни сарадник. У закључку су написали “имајући у виду да је језик једини нематеријални и неуништиви сведок нашег постојања, сматрамо да је својим радом проф. др Момчило Златановић сачувао од заборава дијалект јужне Србије и самим тим заслужио да буде скромни носилац престижне награде “Доситеј Обрадовић” за животно дело”. Нажалост, Удружење није имало довољно снаге да излобира доделу Доситејеве награде професору др Момчилу Златановићу.
​Крајем 2019. године и почетком 2020. године УО се максимално посветио организацији манифестације Дани Врања у Београду 2020. године и саме Врањске вечери, која је заказана за 21. март 2020. године у ресторану Стадион ивент хол у ТЦ Вождовац. Формирана је Комисија за организацију Врањске вечери на челу са Данијелом Јовановић, одређена је цена улазнице, урађен је промотивни материјал и 12. фебруара 2020. године отпочела је званична продаја карата. Дана 31. јануара 2020. године обележена је слава Удружења Свети Атанасије Велики, чији је домаћин ове године био Ненад Трајковић. Прослава је била у просторијама Удружења на 20. спрату Београђанке, а славски колач пресечен је у цркви Светог вазнесења господњег. Удружење је примило бројне честитке, међу којима и честитку команданта 4. Бригаде Копнене војске бригадног генерала Слободана Стопе. Град Врање представљао је градски већник Небојша Стаменковић који је пренео честитке руководства и грађана Врања.
​Нажалост, због брзог разбуктавања пандемије КОВИД -19 и ванредног стања у Србији планирана промоција књиге “Чесма и песма” аутора Драгана Стојановића на Коларцу, 17. марта није одржана. Отказано је и гостовање позоришта Бора Станковића из Врања на Великој сцени Народног позоришта у Београду са представом “Нечиста крв“ у режији Југа Радивојевића 19. марта, па и само Врањско вече 21. марта 2020. године. Ипак у првој декади марта члан Савета удружења певач Чедомир Марковић и члан УО Срђан Симић су промовисали Врањско вече и наше Врање у Шаренци РТС, Жикиној Шареници и у емисији Србија на вези на РТС 2. Симић је завршио реферисање информацијом да је манифестација Врањско вече заказана, прво за 29. мај, потом за 16. октобар 2020. године, али су оба термина отказана због актуелне пандемије КОВИД – 19.
Председник му се захвалио на исцрпном али подстицајном информисању.

​Роберт Станојевић је поднео извештај по 3. и 4. тачки дневног реда. Он је изнео план активности Завичајног удружења до наредне седнице Скупштине и Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину. Истакао је да је један од циљева Удружења промоција Врања и врањске културе, њена уникатност и различитост, те да је то био и циљ пројекта за 2019. годину, финансираног од Града Врања који је у највећој мери и остварен. Роберт је нагласио да су пројектне активности новина у раду Удружења и да ће наредних година план активности свакако бити проширен и другим активностима, а у складу са дефинисаним циљевима. Што се тиче пројектног финансирања Удружења за 2020. годину, нагласио је да је извршен ребаланс буџета са претходно планиранх девет на седам месеци због избијања пандемије КОВИД – 19. Укратко је презентиран финансијски извештај за 2019. годину који је показано да Удружење није остварило губитке ни приходе, а што је у складу са непрофитним статусом Удружења.​
​Председник НО удружења Стојадин Јовановић оправдано је био одсутан са седнице Скупштине па је председник Удружења по 5. тачки дненвог реда прочитао извештај НО који је Јовановић саставио и доставио му. Према том извештају НО није констатовао ниједну неправилност у финансијском пословању Удружења нити одлуку УО која је противна позитивним правним прописима.

​ У 6. тачки дневног реда председник је прво упознао присутне да је Горан Станковић из личних разлога 31. јула 2020. године путем имејла поднео неопозиву оставку на место председника УО удружења и истовремено изразио жељу да и даље буде члан УО. Оставка Станковића и његов даљи рад у УО су једногласно прихваћени од свих 12 активних чланова УО на електронској седници. На 22. редовној седници УО Горан је и усмено упознао присутне да оставку на функцију председника УО подноси из приватних разлога и она је једногласно прихваћена.

Скупштина је једногласно прихватила оставку Горана Станковића и предлог да он и даље буде члан УО удружења.

Председник Удружења се у име свих чланова захвалио Горану на значајном доприносу у раду Удружења током претходних година и посебно на месту председника УО када је био кључна личност у организацији изузетно успешне Врањске вечери марта 2019. године. Уз нескривену жељу да Горан и даље буде један од најактивнијих чланова Удружења Микић га је јавно подсетио да је он домаћин славе Удружења Свети Атанасије Велики 31. јануара 2021. године.

Микић је даље упознао чланове Скупштине да је на 22. седници, а након учињених консултација са замеником председника Удружења и члановима УО, предложио да нови председник УО удружења буде члан УО Божидар Дингарац. Пошто других предлога није било Божидар је једногласно изабран за новог председника УО удружења. Предлог да Божидар Дингарац буде изабран за новог председника УО удружења председник Удружења је потом презентовао Скупштини и након тога прочитао извод из његове биграфије. Пошто других предлога није било председник је овај предлог ставио на гласање.

Скупштина је једногласно изабрала Божидара Дингарца за новог председника УО Удружења.

У 6. тачки дневног реда председник је даље упознао присутне да је на 15. седници УО, одржаној 25. октобра 2019. године једногласно усвојена неопозива оставка члана УО Станише-Никета Младеновића, а за новог члана УО предложен је Саша Станковић, који је и раније био активан у Удружењу и предлог је једногласно усвојен. Након тога прочитана је кратка биографија Станковића и предлог стављен на гласање.

Скупштина је једногласно прихватила да Саша Станковић буде нови члан УО Удружења.

Потом је председник упознао присутне да је на 16. седници УО, одржаној 6. децембра 2019. године предложио да се уместо Драгана Павловића, који више година уназад није могао присуствовати седницама и активно учествовати у раду УО, у ситуацији када се активности Удружења брзо повећавају, као и због насталих несугласица са председником, потпредседником и неким члановима УО, изабере нови члан УО. За новог члана УО предложен је Милан Златковић, члан Удружења, због његове јасно исказане намере да учествује у унапређењу рада Удружења. Након тога прочитана је кратка биографија Златковића и предлог стављен на гласање.

Скупштина је једногласно прихватила да Милан Златковић буде нови члан УО удружења.

У оквиру 6. тачке дневног реда председник је изнео предлог Скупшини да се Драган Павловић, изабере за почасног члана УО удружења и члана Савета удружења. Потом је присутне укратко упознао са ликом и делом Павловића, као нашег врхунског лекара, анестезиолога у Паризу и изузетног и непоколебљивог патриоте који је до сада објавио велики број радова и више књига.

Скупштина је једногласно прихватила предлог да Драган Павловић буде почасни члан УО и члан Савета удружења.

Под тачком разно Данијела Јовановић је укратко изложила све појединости и проблеме у вези овогодишње организације и прославе манифестације Врањско вече. Ненад Трајковић је реферисао о проблемима и напорима са којима се сусретао током продаје, а посебно приликом повраћаја карата односно новаца. У овом делу дискусије укључио се и предеседник Удружења који се јавно захвалио Ненаду за изузетне напоре које је чинио и чини да би Удружење функционисало, а посебно у вези продаје карата за Врањско вече марта 2020. године и повраћаја новца након његовог отказивања. Том приликом јавно му је испред Удружења уручио захвалницу. Тасић Властимир се обратио Скупштини и изразио жаљење што ове године немамо информације о граду Врању које сваке године износи градоначелник Врања. Станко Стојиљковић је изнео да убудуће активности буду подељене територијално по врањским општинама и са пијететом се осврнуо на личност Симона Симоновића и његове заслуге. Изнео је и предлог да убудуће председник УО да свој предлог активности УО и Удружења. Поједини чланови Удружења се нису са тим сложили, са појашњењем да то раде чланови УО, а да председник УО координира њихов рад.

Председник је информисао присутне да је УО донео одлуку о прослави јубилеја и штампању монографије поводом 100 година од оснивања Удружења и да су припреме за то већ почеле, те да ће због тога бити неопходно планирати како ребаланс буџета Удружења за ову годину тако и повећање буџета за наредну годину, односно новчаних средстава по пројекту која добијамо од града Врања.

На крају дао је кратку информацију о проблему са просторијама које ће Удружење имати након продаје Београђанке. По том питању развила се кратка дискусија са различитим предлозима и идејама. Предложено је да се провери да ли град Београд даје Удружењима просторије на коришћење.

Скупштина је завршила са радом у 13,45 часова. ​

Драган Микић, председник Удружења с.р.

Оверачи записника :

Стојан Мишић,с.р. Властимир Тасић, с.р.




Достављено:

  • Председнику и заменику председника Удружења,
  • Председнику, заменику и члановима УО и Удружења
  • Архиви Удружења
  • Агенцији за привредне регистре Републике Србије
Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

МАНАСТИР СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ ПРОСЛАВЉА СВОЈУ СЛАВУ

Поводом манастирске славе у манастиру Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог, позивамо Вас да са нама поделите ову духовну радост.

П р о г р а м :

субота 31. октобар 2020. године* 18,00 – дочек Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја* 20,00 – Празнично бденије

недеља 01. новембар 2020. године* 09,00 – Света архијерејска Литургија* 11,30 – Освећење Краљевог конака

Преузето са сајта Епархије врањске СПЦ *

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Положено цвеће на Борин гроб

Данас је годишњица смрти нашег великана Боре Станковића

Борисав – Бора Станковић

31.март 1875., Врање – 22. октобар 1927., Београд

У име Удружења цвеће је положио члан УО Срђан Симић

Бора Станковић је рођен 31. марта 1876. године у Врању. Врло брзо му умиру брат, отац и мајка. О њему наставља да се стара очева мајка, Злата. Од ње је чуо многе приче о старом Врању. Основну школу завршава у Врању, осми разред у Нишу, а 1896. године уписује Економски одсек Правног факултета у Београду, када и његова баба Злата умире. Због недостатка новца, продаје своју кућу у Врању локалном свештенику. Године 1900. издаје у часопису „Звезда“ Трећи чин дела „Коштана“. Цела прича штампана је у Српском књижевном гласнику 1902. године. Коначна верзија је изашла 1924. године, а у међувремену је Бора њу више пута дорађивао и штампао. Те исте 1924. године завршава Правни факултет и жени се. Из тог брака је добио три кћери. У периоду 1903.-1904. године, проводи неколико месеци у Паризу, а по повратку ради као цариник и порезник. 1910. године објављује роман „Нечиста крв“, који одмах бива проглашен за ремек-дело српске књижевности. Године 1915.као посланик Министарства вера повлачи се пред непријатељем са моштима Стефана Првовенчаног. У Подгорици га Аустроугари заробљавају и интернирају у Дервенту. Јула 1916. године бива пуштен и враћа се кући, где почиње да пише Културну рубрику у Београдским новинама, како би прехранио породицу. Након рата, 1920. године постаје чиновник Министарства просвете. У априлу 1924. године слави тридесетогодишњицу књижевног стваралаштва и његова драма „Коштана“ се поново игра и штампа. Ниједан његов рукопис није сачуван. Умро је у Београду, 22.10.1927. године.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележено 950 година манастира Прохор Пчињски

Научни скуп поводом девет ипо векова Прохора: Изложено 28 реферата

У Епархији врањској одржан је дводневни Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“.

Том приликом изложено је укупно 28 реферата којима су у тематским целинама у две сесије првог дана, и једној сесији другог дана скупа обрађена и представљена разноврсна питања из историје, историје уметности, богословља, историје књижевности и других друштвено-хуманистичких наука.

Велико духовно наслеђе, уткано у идентитет јужне Србије, Старе Србије и Српске православне цркве у целини које се готово један миленијум свијало око молитвеног поштовања светог оца Прохора Пчињског, разматрали су научници из Србије, региона и иностранства.

Манастир Свети Прохор Пчињски

Први дан научног скупа започео је у манастиру Св. Оца Прохора Пчињског 25. септембра архијерејском литургијом коју је служио епископ врањски Пахомије под духовним окриљем „Светог Старца“, како пчињског подвижника XI века називају у српском народу Пчиње и околних области.

Учесници Међународног научног скупа

У наставку су одржана три пленарна предавања и две сесије на којима је изложено укупно 22 реферата који су сагледавали разнолика питања из историје, културе и традиције везане за манастир Преподобног Прохора у хронолошком распону од XИ до XXИ века.

Другог дана Међународног скупа, рад се наставио под сводовима Свеправославног центра Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски у Врању, путем видео линка где су се укључили они сарадници из иностранства који услед околности изазваних актуелном глобалном епидемијом нису били у могућности да физички присуствују конференцији.

Учесници научног скупа су преиспитали стара сазнања о времену живота и рада Св. Оца Прохора Пчињског, о настанку његовог култа, о ктиторима манастира – ромејском цару Роману ИВ Диогену и српском краљу Стефану Милутину, о значају обнове манастира у XИВ веку у светлу процвата исихазма на Балкану, о заступљености Прохоровог поштовања и помена у култури, затим у цивилизацијским остварењима: црквеној химнографији, ликовним уметностима, књижевности, како у усменој народној, тако и писаној уметничкој традицији Узето у целини реферати су приказали значај манастира Св. Прохора Пчињског у животу Старе Србије, схваћене у историјском смислу као етнографски и географски јединствене области која је обухватала централно-балканске просторе и била јужна предстража државе светих Немањића чинећи јужну канонско-правну територију Пећке Патријаршије (1557–1766).

Унутрашњост Манастира

На научној конференцији презентовани су радови који су осветлили питања из новијег доба духовног утицаја и значаја манастира, од времена борбе за ослобођење од турске власти, па све до улоге савремених духовника попут игумана Пајсија Танасијевића, који су својим животом и делима допринели да манастир буде и остане достојан представник старог духовног наслеђа и аскетског искуства свете Православне Цркве.

Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ није само овековечио историју и културно и духовно предање ове вековне светиње српског народа, већ је на практичан начин, кроз међународну сарадњу научника најважнијих друштвено-хуманистичких дисциплина показао и демонстрирао потребу повезивања и интердисциплинарне сарадње, чиме се на најбољи начин могу дати нови научни резултати и продубити наша сазнања о сложеним историјским и културним процесима који се вековима одвијају на простору Балкана и Србије.

Оваква сарадња свих битних установа српског народа – Српске православне цркве, Београдског и Нишког универзитета, уз подршку локалних државних институција – даје пример преко потребне сарадње крунисане конкретним друштвено корисним резултатима.

У току 2021. године, резултати Међународног научног скупа „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ биће публиковани у зборнику са научног скупа, чиме ће научни резултати презентовани на самом скупу бити доступни и широј друштвеној и научној јавности не само у Србији већ и у региону.

Као коорганизатори Међународног скупа велики допринос његовој припреми и одржавању дали су Филозофски факултет Универзитета у Београду, Философски и Педагошки факултет Универзитета у Нишу и центар за црквене студије у Нишу.

***********************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врање обележава годишњицу ослобођења у Првом светском рату

Обележавање 4. октобра Дана ослобођења Врања у Првом светском рату почеће у 9:30 сати пријемом делегације „Удружење потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године“ у малој сали Скупштине града 

Фото: врање.орг.рс

Након тога, од 10 сати биће одржана свечана седница Скупштине града на којој ће говорити Дејан Тричковић, председник Скупштине.

У наставку обележавања овог значајног јубилеја, од 11 сати биће одата пошта ратницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, полагањем венаца и цвећа на Спомен костурницу на Шапраначком гробљу.

Након тога, од 12:30 сати, у Галерији Народног музеја биће отворена изложба фотографија и докумената „Шумадијска дивизија” 1914-1918”.

Преузето: окрадио.рс *

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Oдржана редовна годишња седница Скупштине Удружења

У суботу 26.09.2020. одржана је редовна годишња седница Скупштине Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“. Дипл.правник Божидар Дингарац нови председник УО Удружења. 

Уз поштовање свих мера за спречавање ширења вируса Ковида 19, у сали Дома војске у Београду, успешно је одржана годишња Скупштина Удружења. Скупштина је радила у складу са најављеним и усвојеним Дневним редом:

  1. Отварање седнице и избор радних тела;
  2. Извештај о раду Удружења и УО удружења између две седнице Скупштине, 30. 3. 2019. – 26. 9. 2020.;
  3. План активности Завичајног удружења до наредне седнице Скупштине;
  4. Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину;
  5. Извештај о раду Надзорног одбора – председник НО Стојадин Јовановић;
  6. Кадровска решења;
  7. Разно;
Председник Удружења проф.др Драган Микић отворио је седницу

Председник Удружења проф. др Драган Микић водио је седницу уз помоћ др Данијеле Јовић и проф. др Миомира Костића. Записничар је био секретар Удружења Трајковић Ненад, а оверачи записника генерал у пензији Стојан Мишић и адмирал у пензији Властимир Тасић
Седница је почела одавањем поште члановима Удружења и истакнутим Врањанцима преминулим у претходних годину дана.
О раду Удружења у периоду од 30.03.2019. до 26.09.2020. хронолошки и детаљно информисао је члан УО Срђан Симић
 Дискусија члана Скупштине Удружења на седници
Чланови Скуштине током седнице

По тачкама 3 и 4 Дневног реда реферисао је потпредседник УО Удружења Роберт Станојевић. Писмени извештај председника НО Удружења Стојадина Јовановића прочитан је члановима Скупштине.  

Под тачком 6. извршена је кадровска реорганизација и попуна УО Удружења. Скупштина је једногласно прихватила предлог и изабрала Божидара Дингарца, дипл.правника, за председник УО Удружења, пошто је претходни председник Горан Станковић, који је успешно обављао ову дужност, из приватних разлога поднео оставку.


Нови председник УО Божидар Дингарац, дипл.правник, бираним речима обратио се и захвалио члановима Скупштине на указаном поверењу

Управни одбор Удружења добио је два нова члана – Сашу Станковића и Милана Златковића, чиме је УО заокружио свој пуни састав са 15 чланова.

Председник Микић предаје Захвалницу Трајковићу

Др Данијела Јовановић и Ненад Трајковић информисали су о актуелној ситуацији у вези са одржавањем Врањске вечери. Термин 16.10.2020. је дефинитивно отказан. Новац за купљене карте се уредно враћа.

Ненаду Трајковићу уручена је Захвалница за несебично ангажовање у организацији Врањске вечери.

На крају седнице рад Удружења у протеклом периоду оцењен је као веома успешан.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ПОЗИВАМО ВАС НА ИЗЛОЖБУ ЛИКОВНИХ РАДОВА ЈОВИЦЕ ДЕЈАНОВИЋА

Истакнути врањски академски сликар Јовица Дејановић отвориће изложбу својих радова из циклуса „Призори-асоцијације“ у среду 30.септембра у 19 сати, у Галерији УЛУС, Кнеза Михаила 37 у Београду

Јовица Дејановић рођен је 1957.године у Врању. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини 1980. године. Живи и ради у Врању.

Члан УЛУС-а је од 1985.године. У статусу самосталног уметника је од 1987. године. Широм региона и у Европи одржао је 20 самосталних изложби. Заједно са другим сликарима излагао је више од 30 пута. Добитник је више награда.

У потрази за смислом

Изузетно плодан стваралац читавог свог радног века, сликар Јовица Дејановић без изузетка негује однос пуног поштовања према слици као важном сведоку људских снова, трагања, ставова и промишљања, утканих у свеколико наслеђе човечанства. Опредељен за традицију стварања на штафелајној слици, свакодневно је њоме обележавао видике властитог искуственог бележења. А то поље, иако ограничено физичким габаритима, нудило је бескрај, у правом смислу тог појма, богатим могућностима уметникове неутаживе истраживачке радозналости. Увидом у дело, лако је било закључити да је ову драгоцену особину, пратиљу свих креативних духова, превасходно усмеравао на тријумвират тематике, рукописа и стилске оријентације, где је природно и спонтано тематика преузела кормило, које је одређивало све остале смерове.

Дејановићев опус се одликује импозантном тематском разуђеношћу: ту су пејсажне поставке представа манастира у којима је често боравио, уз врло личан ликовни коментар на портретској равни приказа; делује природно да је из те теме произашла и канонски регулисана религиозна тематика, праћена великим бројем појединачних портрета светих личности; ту је и богати низ класично замишљених а пуних живота портрета савременика; потом, веома значајан низ слика предела, који не носе изразита портретска одређења, уз препознатљивост специфичне локације, већ за овај жанр  много значајнију упечатљиву назнаку духа природе, садржану у односима небо-земља-вода и пратећој светлости; ту су и ентеријерске жанр-сцене, у којима циљ није било детаљисање, већ извесна, готово метафизичка назнака простора у коме борави човек, и где ретки постојећи предмети служе као обележје његових навика и потреба; и коначно, ту су слике апстрактног стилског усмерења, које су апстрактне у правом смислу речи, јер не буде било какву асоцијацију на неки мотив или појаву, а које су и превасходна тема ове изложбе.  

Овакво тематско обиље у Дејановићевом сликарству омогућило је његовом бујном стваралачком дару и сувереном занатском умећу, да се слободно и уз поверење у властите могућности поиграва рукописним облицима, који се у пејзажистици крећу ивицама импресионистичких светлосних односа и енергије експресивне поетике, уз пратњу емотивно устројених ликовних коментара, а преко лазура и просветљене лакоће унутар религиозних тема, све до богате драматике ликовних трактата његове апстрактне оријентације.

Ширина дијапазона његових интересовања у свим слојевима стварања, сигурност зналачки постављеног потеза, густи бојени наноси на местима, где је сматрао да може да пусти својим осећањима и темпераменту на вољу, колористичко богатство, али вазда видно утишаног интензитета и осујећене сировости боја, обезбедили су финоћу сликарског метијеа, у коме је очито да су бујица постојећих осећања и нескривених страсти надвладане сврсисходном контролом, која, нити је могла да закрили препознатљивост емотивно веома осетљивог рукописа, нити је потиснула искреност поетског доживљаја света, нити је сакрила понирање у себе и властите светове. Као у игри скривалице, откривамо тачке пролаза, где сликар дискретно одиже завесу са властите интиме, дозвољавајући посматрачу увид у дијалог који води са самим собом. Снажан утисак се претвара у својеврстан потрес пред разоткривеном интимом, при увиру у сликарева осећања, која тај дијалог прате у целости његовог опуса, обележавајући га видним степеновањем снаге и квалитета, од лирских пасажа до крешенда драмских заплета. Већ према потреби јасно присутног значењског слоја.

Дејановићеве слике апстрактног стилског опредељења за аналитички настројеног посматрача, управо на плану семантичког тумачења слике, представљају највећи изазов. Без и трунке видљивог уплива било каквог наратива, оне ипак, никако случајно, композиционом архитектоником већином усмереном вертикално, остављају простора за низ асоцијативних, али и кључних утисака. С једне стране, као да присуствујемо борби дивова, својеврсној гигантомахији на плану хватања у коштац међусобно амбивалентно устројених сила унутар једног хуманог органона. Са друге, као да сведочимо токове еволутивног процеса једне свести, која чврсто настоји да избори властито проширење ка вишој, духовној сфери. Притом, не сматрамо да су суштаства ових двеју асоцијативних слика у опреци једно с другим. Напротив, идеално се допуњују, обележавајући пуни смисао људског живота, који и видимо и схватамо као непрекидно, разложно трагање. Отуд Дејановићеве апстрактне слике и присуство њихових метафизичких простора доживљавамо и као парадигму човекових потрага за разлозима и смислом постојања, и као снажним ликовним језиком исписану метафору личне метаморфозе бића.   

Весна Тодоровић

Позивамо све чланове Удружења да присуствују отварању излижбе !

************************************************************************

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

РЕДОВНА ГОДИШЊА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА „ЖУТО ЦВЕЋЕ“ ОДРЖАЋЕ СЕ 26.09.2020. 

Редовна годишња седница Скупштине Удружења

ЈАВНИ ПОЗИВ :

У суботу, 26. септембра 2020. године са почетком у 12,00 часова у Конференцијској сали на првом спрату Дома Војске Србије у Београду (улаз из улице Браће Југовића) одржаће се редовна седница Скупштине Удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ (члан 9, став 3. и 6. Статута).

Скупштину чине сви чланови Удружења. Ако неко жели да учествује у раду Скупштине, а није члан Удружења може да се учлани до почетка седнице.

Позивам чланове Удружења да учествују у раду Скупштине. Штампани материјал за седницу, члановима Удружења који немају  е-мејл адресу биће уручен непосредно пре седнице Скупштине.

Конференцијска сала задовољава неопходне епидемиолошке норме за одржавање седнице у време пандемије КОВИД-19. Према одредбама Кризног штаба максималан број особа који може присуствовати седници је 30.   

НОШЕЊЕ МАСКЕ ИЗ ЕПИДЕМИОЛОШКИХ РАЗЛОГА ЈЕ ОБАВЕЗНО !

Дневни ред :

  1. Отварање седнице и избор радних тела (председник Удружења);
  2. Извештај о раду Удружења и УО удружења између две седнице Скупштине, 31. 3. 2018. – 26. 9. 2020. (референта ће одредити председник Удружења);
  3. План активности Завичајног удружења до наредне седнице Скупштине – Роберт Станојевић;
  4. Финансијски план Завичајног удружења за 2020. годину – Роберт Станојевић;
  5. Извештај о раду Надзорног одбора – председник НО Стојадин Јовановић;
  6. Кадровска решења – председник Удружења;
  7. Разно.

Председник Завичајног удружења

Проф. др Драган Микић

Достављено:

  • Члановима Удружења

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар