ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Пола века „Леле Врањанке“

Преносимо текст нашег Слободана Стојановића који је данас, поводом 50-ог рођендана легендарне песме „Лела Врањанка“ , објавио дневни лист Политика.

Политика, 07.02.2022.

Волела ме једна Врањанка
младост ми је код ње остала
нит је Софка, нит је Коштана
већ најлепша Лела, Јелена

Реф.
Пусто, пусто, пусто ми је све
нема, нема моје Јелене
дођи, дођи Лело, Јелена
ти си моју младост однела

Ко зна где је моја Врањанка
лепша од свих, лепа Јелена
све бих дао кад би сазнао
ко је моју Лелу украо

Драган Токовић

Јубилеј Леле Врањанке

Понекад је вредно и лековито подсетити се, бар када су у питању тзв.округле године, на драге људе, важне догађаје, изузетна дела и на оно што буди лепа сећања и подстиче на незаборав.

Један од врањских драгуља из Трезора пријатних тренутака и лепих сећања је и песма- хит Станише Стошића: Лела Врањанка.
Прошло је 50 година , односно пола века од првог извођења ове песме која је потврдила славу имена Јелена, популарисала ауторе, посебно певача  Станишу званог и Бата, својеврсни  јужни мелос и  само Врање.
Занимљиво је да је текст за ову песму која се и дан данас радо слуша путем савремених уређаја и сачуваних записа и нарчује као исказана жеља да се чује  у пригодним приликама, написао крушевљанин Драган Токовић.
Познати композитор и интерпратор како забавне тако и народне музике, инспирисао се случајним сусретом и варницом на први поглед са врањанком Јеленом у Врањској Бањи. Како то понекад бива машта и фантазија су учинили своје, и још једна Јелена је ушла у исторографију знаменитих жена лепог изгледа и  познатог имена проистеклог из Грчке митологије. Изузетна лепота (убавиња) не само Јелене постала је запажено музичко и естетско обележје (такође у песми Сине Митре- “нек ме вара барем је убава”) пре свега  Врања и Врањанаца (мераклија) као и делом хедониста широм света. Иако се саветује да се о: укусима; бојама и још које чему не расправља; ипак се то може учинити. Посебно је вредна  чињеница да је мелодија Леле Врањанке интернационализована путем филмова : Петпарачке приче (Торентино); Такси 2 и Такси 3 (Лик Бенсон) и  Аризона Дрим (Емир Кустурица) додирнула и покренула многе добре укусе и изазвала дивљења као музичка подлога.

Прерано преминули Станиша Стошић(1945-2008) и Драган Токовић(1932-2002) успели су синергијом и неком недокучивом тајном везом створе ремек дело које их је учинило легендарним и бесмртаним. Што рекао у дијалекту Митке .“Зацопаја се Чарапан у нашу убаву Лелу, па убаву песму написаја, а Станиша гу још по убаво отпеваја. Ете бидна на многи убаво, па и на мене.“

Може се чинити претераним залагати се обележавања и прослављање  оваквих јубилеја као што је нека хит песма  попут Лела Брањанка , али то се може сматрати и својеврсним дугом према ствараоцима лепог и племенитог, који су више, знали , могли и учинили за културу на подједнако значајном  ужем и ширем плану.

Да ли ће бити неког пригодног  пројекта Лела Врањанка (2022-1972=50) тешко је знати , али је сасвим сигурно да ће се ова песма још дуго слушати и много тога значити када су у питању дубокао истинска, суштинска осећања.

Вредна  је пажња  идеја врањефила и меломана из Завичајног удружења Врањанаца у Београду“ Жуто Цвеће“;  да се од ове године организује приредба и  додељује, бар сваке пете године ,  признање „Лелин жути цвет“ младим певачима – за интерпретацију сплета врањских песама укључујући и обавезну песму  Лела Врањанка.

У сваком случају лепо је чути више пута , најмање пет пута  ове године-за сваку деценију по једанпут- лепу песму о Лели-Јелени-Врањанки.

Слободан СТОЈАНОВИЋ, Београд



Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Слава Удружења – Свети Атанасије Велики

Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“,председник Удружења проф. др Драган Микић, председник УО Удружења Божидар Дингарац и чланови УО честитају Вам славу – Светог Атанасија Великог !

Домаћин прославе ове године био је председник УО Удружења Божидар Дингарац. У духу српске традиције, Божидар је славски колач у цркву Вазнесења Господњег донео са сином Филипом !

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296. год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се аријанство сузбије, a православље утврди. Он је писао Символ вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година, премда не све то време на престолу архиепископском. ( Wikipedia)

Домаћини славе са гостима
Традиционална молитва и ломљење колача
Задовољни и расположени домаћин и гости испред цркве  Вазнесења Господњег
Са лева на десно стоје: Чедомир Марковић, Десимир Смиљковић, Љубомир Манасијевић, Божидар Дингарац, Драган Микић, Ненад Трајковић

%

Поштовани чланови Удружења !

31. јануара Врање је прославило свој Дан града и 144. годишњицу ослобођења од Турака. Празник је обележен бројним свечаностима и доделама признања. Градоначелнику, др Слободану Миленковићу, честитку је у име Удружења упутио председник Удружења проф. др Драган Микић

31. јануар је Дан 4. бригаде Копнене војске и слава Бригаде – Свети Атанасије Велики. Бригади, чија је команда стационирана у Врању, са којом Удружење негује добре односе и сарадњу, честитку је бригадном генералу Новици Петровићу, команданту бригаде, упутио председник Удружења пук. проф. др Драган Микић.

Објављено под Актуелности, Некатегоризовано | Оставите Коментар

Промовисан Каталог Легата Драгана Мининчића Циге: Вредиш онолико колико се одужиш свом граду

Текст и фото Wranje News

Промоција Каталога

Легат је нешто што дародавца чини срећним, а још срећнијим оног ко тај поклон прима, изјавио је на промоцији Каталога легата Драган Мининчић Цига, Врањанац који је већи део живота провео у Београду и, по окончању плодоносне каријере једног од најпознатијх београдских антиквара, одлучио да се одужи свом родном Врању.

Одужио му се поклонивши градској Библиотеци Бора Станковић око 1.400 књига – монографских публикација, докумената – али и уметничких слика

Foto Vranje News
Каталог Легата

Библиотека му је узвратила и дала јавности на увид овај поклон вредан сваке пажње – организујући у суботу увече изложбу (уз илустровани каталог који је прати) и промовишући монографску публикацију – Каталог Легата Драгана Мининчића Циге.

Dragan Mininčić Ciga na promociji kataloga legata. Foto Vranje News
Миничић говори на промомоцији каталога

Мининчић је на овој промоцији испричао да је свој професионални рад започео 1969. године у Српској књижевној задрузи, чим се вратио из војске. Претходно је у Шестој мушкој гимназији завршио библиотекарски одсек.

„Из Врања сам у Београд отишао на три месеца, да радим у антикваријату, док се у Врању не обезбеде средства да ја добијем радно место у врањској библиотеци. Претходно сам причао о том одласку за Београд са тадашњим председником општине Светиславом Стојковићем Енцетом.. Кад сам отишао код њега и то му саопштио, оне се онако нагнуо ка мени и рекао ми: „Одма’ да бегаш“…

Размишљао сам како ће на моју идеју да одем реаговати мајка, јер је она највише улагала у мене и сва почаст и сва љубав били су усмерени ка мени. Отац ми је рекао – „иди“.

„И ја одем“, евоцирао је успомене Мининчић.

У то време председник Српске књижевне задруге био је Добрица Ћосић и Мининчић је морао са њим да разговара о заснивању радног односа у тој издаваћкој кући. „Добрица ми је казао „хоћеш одмах да заснујемо за стално или на три месеца“. Ја кажем на три месеца. После три месеца моја мајка долази и саопштава да би она хтела да се ја вратим у Врање.

Foto Vranje News

Добрица Ћосић, онако слаткоречив какав он може да буде, каже јој: „Госпођо, Врање са њим неће добити ништа, а може бити да ће са његовим одласком српска култура много изгубити“. Моја мајка се зачуди, какве сад ја везе имам са српском културом, али ја ипак останем у Београду“, рекао је Мининчић на промоцији, наставивши причу о догађајима који су уследили.

Каталог Легата Драгана Мининчића Циге капитално је издање Градске библиотеке. Оно библиографски обрађује вредну, легатску збирку књига и периодике, непоновљиву и јединствену целину.

Куриозитет представљају публикације са посветама аутора. „Свака посвета има своју цену. Рецимо, књига са Пекићевом посветом данас се продаје за 300 евра, са Андрићевом 500 евра.

Андрић је мало књига посвећивао. Долазио је ретко у антикваријат, прође поред Академије, оде до Калемегдана и врати се. Када би свратио, распитивао се има ли нових песника и књижевника, има ли нечег новог у свету књижевности.

Свраћали су скоро сви познатији књижевници, па морам да кажем да су ми посао и живот били врло интересантни“, казао је Мининчић.

Foto Vranje News


На промоцији Каталога Легата говорили су др Јован Јањић, Проф др Зоран Димић, дипл. библиотекар Александра Антић и Јасмина Кнежевић ( Опширније на Vranje News ).

Изложба: Јединствена колекција

Као резултат рада пројектног тима, са директором бибилиотеке Зораном Најдићем на челу, јавности је у суботу увече презентована изложба, уз илустровани каталог који је прати. Изложба, као визуелни информациони инструмент, износи на светлост дана јединствену библиотечку колекцију која се налази на полицама врањске библиотеке и упознаје културну јавност са драгоценим и ретким садржајем ове збирке. Циљ изложбе и илустрованог каталога који је подржава јесте у томе да се, осим изношења оригиналног материјала и представљање легатора, створи атрактивна, интерактивна визуелна поставка која има едукативни и афирмативни карактер, рекао је на отварању Зоран Најдић, директор врањске библиотеке. Отварању је присуствовао и Мининчић, који је том приликом казао како сматра да се предавањем легата Врању „одужио свом граду“.

Foto Vranje News
Зоран Најдић отвара изложбу
Foto Vranje News
Foto Vranje News

Рецензент изложбе и Каталога је др Дејан Вукићевић, библиотекар саветник – водитељ фонда старе, ретке и минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије.

%

Поред честитке и захвалности Драгану Мининчићу на несебичном и ретко виђеном гесту поклона вредних књига и слика граду Врању, Удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ још једном жели да истакне значајну улогу коју је наш Цига имао у раду Удружења у његовим златним годинама постојања.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВА 2022. ГОДИНА !

See the source image

Члановима, пријатељима и симпатизерима Удружења честитамо наступајуће празнике са најбољим жељама за добро здравље, срећу и успехе на свим пољима !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СРЕЋАН БОЖИЋ !

See the source image

Свим члановима Удружења и пријатељима који славе по грегоријанском календару честитамо Бадње вече и желимо срећан Божић !!!

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Преносимо текст нашег члана, Мр Слободана Стојановића, објављен у дневном листу Политика 22.12.2021.

Среда, 22.12.2021. у 13:58

Бора Станковић у енциклопедијама

Одредница о Станковићу у француској малој енциклопедији (Фото: лична архива)

Приказивање ТВ серије „Нечиста крв” побудило је поновно шире интересовање за литерарно стваралаштво Боре Станковића и за ликове које је писац обликовао.

У оквиру ширих интересовања занимљиво је обратити пажњу и на помињање Боре Станковића и обухваћеност његових дела у појединим иностраним енциклопедијама. Посебну пажњу завређују такозване мале енциклопедије, које имају најуже и најрестриктивније обухвате и дају најсажетије податке. У њима се по правилу највише штеди простор, али обухватају оно што је незаобилазно у најширим областима. Kao такве, без обзира на могуће примедбе и недостатке, оне се сматрају најгушћим „ситом и решетом” времена за незаборавне вредности. Мале енциклопедије, на неки начин, понајбоље потврђују Његошеву идеју водиљу: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”. У две такве референтне енциклопедије (француској и шпанској) налазе се одреднице о Борисаву (Бори) Станковићу.

У француској енциклопедији наводи се пуно име Борисав, да је то српски писац рођен у Врању, година рођења и смрти (1874–1927), да је аутор романа, драма и приповедака, с тим што се наводи само роман „Нечиста крв”. Занимљиво је да у том издању (Енциклопедија „Ларус” из 1971. године) нема одреднице о Врању, које није имало довољан број становника за помињање у енциклопедији, али зато има о Нишу.

У шпанској малој енциклопедији (из 1977. године) у одредници се наводи само скраћено име Бора и да је српски писац новела, романа и драма. Такође се наводе година рођења и смрти, али не и место рођења. Оно што је својеврсна светска баштина у литератури, по критеријумима аутора ове одреднице у енциклопедији су приповетке „Божји људи”, роман „Нечиста крв” и драма „Коштана”.

Поводом јубилеја – 140 година врањске гимназије „Борисав Станковић”, у недавно промовисаној књизи „Знамените личности врањске Гимназије” (стр. 322–325), може се наћи обухватнија биографско-енциклопедијска одредница, где су набројана и сва дела овог писца, која су, судећи не само по најновијем филму и ТВ серији, и данас занимљива.

Оно што Бора Станковић није доживео за живота – протоком времена и генерација, захваљујући поштоваоцима његовог живописног дела универзалних тема понирања у људску природу и стваралаштва изузетне литературе – постхумно се надокнађује. То се огледа у називима многих школа и библиотека широм Србије, које су по њему добиле име, а на посебно захвалан и поносан начин чини се у Врању и Београду, у окриљу удружења „Жуто цвеће” и његових пријатеља.

Слободан Стојановић,
Београд

Чланови Удружења традиционално обележавају дан Бориног рођења полагањем цвећа поред пишчеве бисте на Калемегдану и…

…редовно пале свеће и полажу цвеће на Борин гроб на дан његове смрти

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Приказ монографије „Знамените личности врањске Гимназије“

Из листа Данас преносимо текст мр Слободана Стојановића објављен 04.12.2021.

NEDELJA PUBLIKACIJA

Otvoreni mozaik

Slobodan Stojanović

Za uvažavanje su trud i učinak kad se povodom jubilarnih godina posveti povećana i skoncentrisana pažnja instituciji kao što je Gimnazija Bora Stanković u Vranju. To se čini povodom obeležavanja 140 godina ove gimnazije, između ostalog, i prigodnom publikacijom – Znamenite ličnosti vranjske gimnazije. Pred čitaocima je štivo koje se može smatrati otvorenim mozaikom sa još dosta dopunskog prostora za fotografije i biografije ličnosti koje su izostale, kao i budućih poznatijih učenika i profesora po svojim delima, vrlinama i karijerama.

Među srednjim školama gimnazija se smatrala onom koja otvara najviše mogućnosti za najraznovrsniji nastavak školovanja i izbor budućih profesija. Svako mesto koje je imalo gimnaziju bilo je ponosno na mogućnost da se iz nje iznedre budući stručnjaci, poput inženjera, lekara, ekonomista, pravnika, filozofa, psihologa i drugih profesija koje su zahtevale određeni spektar znanja i opštu kulturu.

Teško je naći mesto u Srbiji koje nije ponosno na generacije gimnazijskih maturanata čije su se fotografije (najčešće sa direktorima, razrednim starešinama i profesorima) u izlozima pojavljivale juna meseca, izložene na panoima u izlozima najvidljivijih radnji i delova grada. Čuvene su mnoge gimnazije u gradovima Srbije po mnogo čemu, posebno po profesorima i učenicima.Među njima je svakako Vranje, sa svojom Gimnazijom Borisav Stanković.

Osim okrugle godišnjice, povod za publikaciju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije bila je i potreba da se, i na taj način, nešto šire i više sazna o onim ličnostima koje su, svaka na svoj način, bile povezane u različitom vremenu i uslovima, sa ovom pomalo elitističkom školom i delimično kontrapunktom tzv. dualnog obrazovanja.Kako to često biva ovakvi zamašniji poduhvati teško se privode finalizaciji bez entuzijazma i upornosti ključnih aktera. Sudeći po početnim stranicama, uz članove Redakcijskog odbora, posebno zaslužni „što je ovo delo izašlo na videlo“  su i Suzana Mišić Stanković, direktorka Gimnazije, i Tomislav R. Simonović, autor najvećeg broja od ukupno 171 urađenih priloga. Vredni su i nadahnuti prilozi Nele Dimitrijević, Marine Janjić, Mile Đorđević i Nenada Stoiljkovća, koji su omogućili da izdavač ima vredno delo, pre svega, za porodične i javne biblioteke. Naravno i za sve knjiški radoznale i ljubopitljive.

Azbučnim redosledom od A do Š (osam slova je bez odrednice) akteri su predstavljeni fotografijom i manje, srednje ili više obimnom biografijom. Pod početnim slovom prezimena mogu se naći ličnosti iz više generacija i profesija. Korisno je podsetiti se na lik i delo ljudi iz prošlosti poput Ljubomira Davidovića, Radoja Domanovića, Bore Stankovića…Takođe i na lekare sa vranjskom, beogradskom i inostranom karijerom (Vukašina Antića, Dragana Mikića, Dragana Pavlovića…), elektroinženjere sa visokim dometima u međunarodnoj konkurenciji, poput Časlava Pavlovića i Miodraga Popovića. Tu su i poslenici u oblasti kultura, kao Slavica Stepanenko (devojačko Milosavljević), Simon Simonović, Miroslav Mihailović, Jovica Dejanović…Međutim, ličnosti sa biografijama u publikaciji je valjalo biti više. Bez preterivanja, bar dvostruko više od godina Gimnazije, odnosno, simbolično 280 ličnosti u slici i reči. Pozitivni primeri i inspiracija za zalaganje učenicima (sadašnjim i budućim) potrebni su više nego što se misli, a sama publikacija bi šire potvrdila svrhu podsticaja da se uvek vredno uči i radi.

Na ukupan povoljan utisak i pohvale (sadržane i u recenziji istoričarke Nade Petrović) koje zaslužuje publikacija ima pomalo i senki. One se svode na izvesnu metodološku nedoslednost, različitost obima obuhvata biografskih podataka, izostanak dela fotografija, mogućih ilustracija i karikatura, rezimea na stranim jezicima…Korektan prilog istoričara Jasminke Janjić i Nenada Stoiljkovića o istorijatu Gimnazije, bio bi još upečatljiviji da je potkrepljen sa bar nekim mogućim komparativnim podacima (nekad i sad). Osnovni podaci o tome, primera radi, koliko je maturanata završilo i fakultet, koliko se po završetku fakulteta vratilo i zaposlilo u zavičaju, koliko je ostalo u mestu studiranja, koliko ih je otišlo u inostranstvo, koliko je održavalo veze sa školom…Ovakvi podaci bi doprineli da se značaj, ne samo, vranjske Gimnazije, vrednuje u više dimenzija kao „odskočne daske“ za uspešno najviše školovanje, a time i kvalitetnije zapošljavanje na složenijim poslovima, što ima odraza na održivi lokalni razvoj.

Tada bi mogla da se peva nova pesmica – Vrla škola – vrli direktor – vrli profesori – vrli gimazijalci, i obrnuto. Mozaik je postavljen (2021) za sledeća proširenja.

Објављено под Завичајне Приче | Оставите Коментар

Ускоро излази књига „УКУСИ ВРАЊА“

Ризнице знања и библиотеке свих оних који уживају у занимљивим и вредним издањима, ускоро ће бити богатије за јединствену књигу „Укуси Врања“.

Фото и текст: еКапија

У Градској управи Града Врања одржан је састанак са представницима Завода за прочавање културног развитка на коме је договорена сарадња о заједничком раду на књизи „Укуси Врања“, чији је циљ да на комуникативан и едукативан начин представи културну баштину и наслеђе овог града, наведено је у саопштењу Завода.

Верујем да ће овом капиталном књигом бити одушевљени сви они које интересује културно и етнолошко наслеђе Врања, града којег са разлогом Врањанци називају град који има душу, уз обиље лепих и квалитетних фотографија, старих рецепата али и занимљивих прича о историји обичаја и традицији краја. Желимо да ово буде књига коју ћете са задовољством држати на видном месту – каже Марко Крстић, в.д. директор Завода и књижевник.

Представнике Запрокула примио је градоначелник Града Врања Слободан Миленковић, а говорило се о реализацији будућих пројеката који се односе на сарадњу у области културе и културног наслеђа.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Архијерејска Грамата додељена председнику удружења „Жуто цвеће“

Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, дана 09. новембра 2021. године, примио је у Епископском двору у Врању пуковника проф. др сц. мед. Драгана Микића, председника Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. 

Фото Епархија Врањска

Том приликом, у срдачном разговору, Епископ Пахомије је изразио захвалност на помоћи Удружења у обнови манастира Преподобног Прохора Пчињског и договорена је даља сарадња. 

Фото Епархија Врањска

На крају разговора, Епископ Пахомије је доделио архијерејску Грамату господину Драгану Микићу за богоугодно дело у обнови манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Још један искрени поборник и чувар врањске традиције, доброчинитељ и донатор, члан Удружења „Жуто цвеће“, Александар Недељковић, добитник је Грамате за обнову и очување манастира Прохора Пчуњског.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Промовисана монографија „Знамените личности врањске Гимназије“

Текст и фотографије Vranje News

Промоцијом монографије „Знамените личности врањске гимназије“ у Позоришту Бора Станковић у Врању у понедељак увече завршене су свечаности обележавање великог јубилеја – 140. годишњице Гимназије Бора Станковић.

See the source image
Гимназија „Бора Станковић“

Монографија „Знамените личности врањске Гимназије“

На промоцији је речено да је монографија „саткана од тананих нити прошлости које су се сплеле у целину око једне школе“ и да доноси познате, мање познате, али и непознате детаље из живота и биографија 171 знаменитог гимназијалца.

Ова публикација обухвата детаље из животописа познатих гимназијалаца Врања од оснивања школе 1881. до 2001. године.

Детаљ са свечане промоције

У њој се налазе имена и биографије професора и ученика врањске гимназије који су у различитим раздобљима дали свој допринос не само развоју школе, већ и врањског и српског друштва на пољу науке, образовања, економије, културе, спорта итд.

Foto Vranje News
Пк проф. др Драган Микић говори на промоцији

О историјату Гимназије, а нарочито о знаменитим лекарима који су похађали ову школу, говрио је један од представљених у монографији, пк проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће, које негује традиције Врања и Врањанаца у Београду.

Foto Vranje News
Водеће личности врањске културе, школства, политике, представници Војске Србије и Српске Православне Цркве на промоцији

Мишић Станковић: Гимназија формирала идентитет друштва

Директорка гимназије Сузана Мишић Станковић рекла је да је значај те образовне институције у формирању идентитета српског друштва немерљив, а да је монографија штиво које представља „темељ и ослонац за будућност и наставак једне приче“.

„Ради се о рукопису који афирмише традицију гимназије у Врању. И у свест савременика враћа сећање на генерације професоре и ученике који су својим знањем и врлинама обележили просветну историју Србије“, рекла је директорка Мишић.

Foto Vranje News
Међу бројним посетиоцима и двојица из монографије –
Мирољуб Стојчић и Јовица Дејановић

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар