ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila 53 „Zlatne značke“: Među nagrađenima i Čeda Marković

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije danas je svečano dodelila tradicionalnu nagradu Zlatna značka u Narodnom pozorištu u Beogradu za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti – za nesebičan, predan i dugotrajan rad

Učesnici današnje svečanosti

Svake godine Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) Srbije tradicionalno dodeljuje Zlatnu značku, a stručni žiri je ovog puta radio u sastavu Živorad Ajdačić (predsednik) i članovi: Božica Velousis – književnica, Miroljub Filipović Filimir – likovni umetnik, prof. dr Uroš Dojčinović – muzički umetnik i Marija Bišof – urednik.

Nagrada se sastoji od pozlaćene značke i povelje grafičkog lista.
Medju dobitnima su i istaknuti umetnici, stvaraoci i kulturni aktivisti iz Srbije i dijaspore, čime je još jednom potvrdjen jedinstven kulturni i duhovni prostor svih Srba, ma gde god da oni danas žive.

Čedomir Marković prima značku i povelju

Nagradu su, pored ostalih kulturno-umetničkih poslenika, primili i TV novinar, urednik, slikar Radovan Lazarević (Mionica), vokalni solista Čedomir Marković (Beograd), kompozitor i muzičar Miloš Miša Mijatović (Beograd), slikar i dizajner Jelena Milošević, rodom iz Beograda, književnik iz Crne Gore – Veselin Mišnić, beogradski kantautor Aleksa Nedeljković, književnik i aforističar Vera Pavić (Gornji Milanovac), muzički umetnik guslar.

Čedomir Marković sa zasluženim priznanjima

Zavičajno udruženje Vranjanaca u Beogradu „Žuto cveće“ najsrdačnije čestita našem istaknutom članu Čedi Markoviću na dodeljenom uglednom priznanju !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam: Slobodan Cobi Jovanović (1947 – 2022)

Slobodan Cobi Jovanović, poznati interpretator vranjske gradske pesme i izvornih narodnih pesama, preminuo je u ponedeljak uveče u Nišu u 76. godini, posle kraće bolesti.

Početna
Slobodan Jovanović

Rođen je 1947. godine u Lapovu.

Završio je učiteljsku školu, a potom studirao Muzičku akademiju u Skoplju.

Rano je počeo da se bavi pevanjem izvornih i komponovanih pesama.

Slobodan Cobi Jovanović negovao je opus starih, kroz vreme potvrđenih pesama vranjskog područja, trudeći se da ih izvodi vrlo izražajno, sa dikcijom koja odgovara vranjskom dijalektu.

Jedan je od retkih Vranjanaca danas (iz rodnog grada u Šumadiji prešao je, već sa pet godina, u očevo Vranje) koji nosi duh autentičnosti, a on je lično rado isticao da je bio dobar prijatelj sa Stanišom Stošićem i da ga je upravo Staniša nagovorio da se, osim harmonikom, bavi i pevanjem.

Dragi naš Cobi i harmonika od koje se nije odvajao

Cobi je bio riznica vranjske pesme i znanja o istoj.

Za Trajni arhiv Radio Beograda snimio je šest vranjskih pesama u pratnji Narodnog orkestra pod upravom Radeta Jašarevića.

Bio je dugogodišnji rukovodilac orkestra PKV Jimko.

U serijalu Šljivik RTS-a 2013. godine osvojio je drugu nagradu u kategoriji vokalnih solista.

Bio je uzor, pa i učitelj mlađima, kao na primer Ivani Tasić Mitić, Tijani Vučković i Milošu Ristiću.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteno.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam: Zoran Stošič Vranjski (1936 – 2022)

Početna

Zoran Stošić Vranjski, čuveni slikar iz Vranja, koji je dobar deo svog života i karijere proveo u Somboru, preminuo je u sredu 21. decembra u 87. godini.

Zoran Stošić Vranjski rođen je u Vranju 1936. godine.

Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi (slikarski odsek u klasi prof. Ante Abramovića).

Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955. godine.

Samostalno je izlagao više od 120 puta.

Bio je član udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967, Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine, kao i redovan član Matice Srpske.

Legati Zorana Stošića Vranjskog od 1992. postoje u Narodnom muzeju u Vranju (više od 600 slika) i Gradskom muzeju u Somboru (oko 150 dela), o njemu ima preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu.

Monografija posvećena ovom slikaru „Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog“ objavljena je 1993, sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. objavio knjigu „Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog“.

Bavio se crtežom, akvarelom i kolažom.

Zoran Stošić Vranjski je bio slikar veoma prepoznatljivog i visoko kotiranog opusa (uljano slikarstvo, crtež, akvarel, pastel i kolaž).

Mnogo puta je bio nagrađivan za svoj umetnički rad i više od šest decenija bio je prisutan na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni.

Izlagao je u svim najvažnijim gradovima, paviljonima i galerijama u zemlji, ali i u Lusaki, Bolcanu, Minhenu, Parizu, Santandreji, Budimpešti, Ksantiju, Baji, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Osijeku, Vinkovcima, Bitolju.

Kolektivnih nastupa ima preko 600.

Zoran Stošić Vranjski biće sahranjen u petak u Somboru.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Одржана 24. седница Управног одбора удружења „Жуто цвеће“

24. редовна седница УО одржана је 12.12.2022. у Дому Војске Србије 



Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Бело Ленче и Миле Пиле

Историја легендране песме „Отвори ми, бело Ленче, вратанца“

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

VRANJANAC ISTRAŽUJE CRNE RUPE: Dejan Stojković nosilac brojnih priznanja u oblasti nauke – „Samo slušajte svoj unutrašnji glas“

DEJAN Stojković rođeni je Vranjanac koji se u svetu nauke, tačnije fizike, proslavio kao autor metode koja se u CERNU koristi za istraživanje crnih rupa, objavljeno je na sajtu grada Vranja u okviru kampanje „Najbolje iz Srbije“.

Dejan Stojković

Rođen je u Vranju 1971. godine, gde je završio Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“, nagradom „Zlatno pero“ kao učenik generacije. U rodnom gradu završio je i Gimnaziju „Bora Stanković“. I kao srednjoškolac posebno se istricao u matematici, fizici i astonomiji, te je nagrađen i Alasovom diplomom za uspehe iz matematike i Specijanom nagradom za uspehe iz astronomije, a najzapaženiji uspesi bili su: tri puta prvak Srbije i dva puta prvak Jugoslavije.

Kako sam kaže na njega je Istraživačka stanica Petnica ostavila dubog trag i dala mu važne životne smernice.

– Tamo sam imao pristup našim vrhunskim naučnicima, od kojih je većina dobila svoje doktorate u inostranstvu. Tako sam i stekao utisak da postoji trenutak kada se apsorbuje sve to što je moguće, naravno po pitanju znanja i iskustva, iz jednog okruženja, da je onda najoptimalnije promeniti sredinu i nastaviti sa usavršavanjem negde drugde. Pored toga, to su bile devedeste godine prošlog veka sa celokupnim kontekstom koji ide uz njih. Odlazak u inostranstvo je delimično bio motivisan i materijalnom situacijom, a predstavljao je i dobar izazov za mladog čoveka da vidi tačno koliko vredi i šta sve može da uradi – priča Dejan Stojković o svojim počecima u svetu nauke i naučnika. 

Nakon što je završio fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu kao prvi u generaciji, Dejan Stojković magistrirao je u Grupi za elementarne čestice i gravitaciju Instituta za fiziku u Zemunu, a potom se otisnuo u svet gde je nastavio školovanje.

Stojković sa svojim studentima

– U Americi sam doktorirao, završio postdoktorske studije i trenutno sam redovni profesor na Državnom Fakultetu NJu Jorka (State University of New York). Bavim se teorijskom fizikom elementarnih čestica, gravitacije i kosmologije. Preciznije, bavim se fundamentalnim pitanjima o nastanku, evoluciji i budućnosti našeg univerzuma i objekata u njemu (zvezda, crnih rupa, galaksija), od najmanjih do najvećih prostornih i vremenskih skala –  kaže Stojković.

Kada su u pitanju nagrade on kaže da na početku karijere puno znače, jer daju motivaciju i energiju da nastavite sa radom. Kasnije postaju manje bitne. Naglašava i to da se dešava da nagrade vrlo često ne završe u pravim rukama, jer je socijalna pa i politička komponenta čak i u prirodnim naukama, vrlo jaka i dodaje:

– Meni najveće zadovoljstvo pričinjava kada duže radim na nekom interesantnom ali tvrdoglavom problemu i kada konačno dođem do rešenja. Onda me to drži srećnim i anulira neke druge negativne komponente koje život donosi. Od nagrada, posebno bih izdvojio nagradu „Marko Jarić“ koja se dodeljuje najboljem fizičaru srpskog porekla (u zemlji i svetu), a popularno je zovu Srpska Nobelova Nagrada. 

U obrazloženju žirija za dodelu ove nagrade, naglašeno je da je profesor Stojković dao posebno značajan doprinos analizi dinamike crnih rupa u višedimenzionalnim kosmološkim modelima, kao i razradu eksperimentalnog metoda BlakMaks, kojim bi se na velikom hadronskom sudaraču LHC-CERN po prvi put mogli detektovati efekti kvantne gravitacije (mini crne rupe).

Do sada je objavio na stotine naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima.  Recenzent je u nekim od najuglednih časopisa u svetu i angažovan je kao stručnjak za ocenu kvaliteta istraživačkih projekata u SAD, uključujući i NASA panel za gravitaciju.

Foto lično vlasništvo Dejana Stojkovića
Na jednom od predavanja

– Bez imalo preterivanja, srpski naučnici u svetu uživaju dosta veliki ugled. Naš sistem obrazovanja, bar dok sam ja išao u školu, je bio vrlo temeljan, kvalitetan i širok. I bio sam vrlo iznenađen kako sam lako dobio maksimalni prosek ocena na doktorskim studijama i bio bolji od konkurencije bez nekog većeg napora. Jedna od bitnih olakšavajućih okolnosti je bila što je dobar deo predmeta na doktorskim studijama bio u sastavu osnovnih studija kod nas u Beogradu. Neuobičajeni način razmišljanja, kreativnost, radne navike i pristupi problemima omogućavaju ljudima našeg porekla da se na neki način izdvoje iz konkurencije. Uostalom, pogledajte samo spisak dobitnika nagrade „Marko Jarić“. To su sve ugledni profesori koji su napravili zavidne karijere u inostranstvu – naglašava vranjski fizičar.

Dejan je po završetku PMF-a u Beogradu, a pre odlaska u Ameriku radio na Institutu za Fiziku u Beogradu. Veze nadograđene u tom periodu sa PMF-om i Institutom nikada nije raskidao. Kaže i da je u međuvremenu uspostavio veze i sa PMF-om u Nišu. Tako da tokom svakog boravka u Srbiji, održi bar po jedno predavanje na ovim fakultetima. A od nedavno naše Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurse za projekte gde domaći istraživači i ljudi iz dijaspore mogu zajedno da konkurišu. Dejan je pozvan da se priključi i jednom takvom timu i ne krije da mu je pravo zadovoljstvo da sarađuje sa našim ljudima. Na pitanje da li ga muči nostalgija Dejan sasvim iskreno odgovara:

– Vrlo često. Ja mislim da to nikada ne prestaje, ni posle mnogo decenija. Zato i često dolazim kući. A posle par dana provedenih u Vranju, čini mi se kao da nikad nisam ni odlazio. Još uvek imam rodbinu i puno prijatelja u Vranju sa kojima održavam vezu.

O povratku u Srbiju kaže da je zanimljivo da skoro svi iz dijaspore stalno razmišljaju o tome i diskutuju o detaljima, kao i da uopšte nije lako doneti konačnu odluku.

– Postoji puno varijabli, situacija se stalno menja. Neki se vrate, a neki ne. Ja za sada ostavljam sve mogućnosti otvorenim – otkriva nam Stojković.

Mladim ljudima, posebno onima koji žele da se bave naučnim radom poručuje:

– Ne postoji univerzalna poruka koja bi odgovarala svakome. Nekome odgovara naša sredina, nekome inostranstvo. Neko voli teoriju, a neko praktičan rad. Neko voli da radi sam, neko u velikim kolaboracijama sa puno ljudi. Ali uglavnom, ako čovek sledi svoju intuiciju, ako postoji nešto što ga vuče, treba tako i da uradi i neće pogrešiti. Samo slušajte taj unutrašnji glas i ne potiskujte ga, čak i ako se vaša okolina ne slaže potpuno sa time. Na kraju krajeva, svako od nas treba da donosi svoje odluke, a najgora varijanta je odreći se svog suvereniteta. I novac ne treba da igra presudnu ulogu. Ako radite ono što volite, onda ćete biti vrlo dobri u svom poslu i novac će doći sam po sebi na ovaj ili onaj način. 

PREUZETO SA SAJTA WWW.NOVOSTI. RS

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

In memoriam

Ненад Дивац 1953-2022.

Са великом тугом опраштамо се од члана нашег Удружења Ненада Дивца

Ненад Дивац

Дубоко нас је потресла вест о прераној смрти нашег члана Ненада Дивца. Са љубављу и поштовањем чуваћемо успомену на његов ведар лик и сећати се свих заједнички проведених тренутака.

Породици, родбини и пријатељима изражавамо најдубље саучешће у болу за драгим Ненадом.

Почивај у миру и нека ти је лака земља, драги наш Ненаде.

Погреб је у среду, 16.11.2022. на Новом гробљу. Опело почиње у 13 часова.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Обележено 25 година Медицинске школе у Врању

Поводом обележавања jубилеjа, 25 година постоjања и рада Медицинске школе ,,Др Изабел Емсли Хатон” и промоциjе Монографиjе ,,Траг у времену” у сали градског театра одржана jе свечана академиjа.

У име руководства града говорио jе градоначелник Врања др Слободан Миленковић, истичући да jе ова образовна институциjа jедна од наjважниjих школских установа на jугу Србиjе.

Уручене су плакете и захвалнице заслужним појединцима који су помогли развоју и унапређењу рада у медицинској школи

Директорка Медицинске школе Гордана Јовановић истакла је да се успех једне школе мери успесима свих ученика и запослених. „Рад у нашој школи темељи се на уважавању принципа хуманости, као и опредељењу ученика да им занимање након завршетка школовања буде помоћ и брига о другима. Из године у годину заинтересованост за упис у Медицинску школу је све већа. Сигурна сам да смо поставили темеље квалитетног рада у школи, а тако ћемо наставити и у наредном периоду“- рекла је Јовановић

У име Министарства просвете, науке и технолошког развоjа на академиjи jе говорио Богољуб Лазаревић, начелник Сектора за средње образовање и васпитање и образовање одраслих. – „Медицинска школа у Врању не постоjи дуго, али се успех  не броjи годинама. Успех се броjи наградама и квалитетним образовањем, коjе ова школа има. Честитам вам jубилеj и желим да све године у будућности остављаjу траг у времену. Драги ученици са поносом носите име ове школе и проносите широм државе и света вредности коjе сте одавде понели“- рекао jе Лазаревић.

Ученици Медицинске школе

На свечаности су говорили и професори Мединске школе ,,Др Изабел Емсли Хатон”, Миша Костић, професор историjе у пензиjи и Jелена Митић, професорка српског jезика и књижевности.

На академиjи,  ученици ове образовне установе пригодним програмом представили су монографиjу ,,Траг у времену-25 година постоjања”.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

70 година Oсновне школе Вук Караџић у Врању

„OŠ Vuk Karažić je od osnivanja do danas uspešno odgovarala svim izazovima. Ova škola svojim radom i otvorenošću za sve vidove unapređenje nastave dostiže projektovane ciljeve i želim vam da tako nastavite i u budućnosti“, kazao je ministar prosvete Branko Ružić na svečanosti povodom obeležavanja 70-te godišnjice škole.

Foto Vranje News
„OŠ Vuk Karažić je od osnivanja do danas uspešno odgovarala svim izazovima“, rekao je Ružić. Foto Vranje News

Foto Vranje News
Svečana akademija
U kulturno-umetničkom programu u okviru svečane akademije nastupili su učenici Vukove, najstarije gradske škole i oduševili prisutne.

Delajte dokle god videla imate

U okviru svečanosti povodom obeležavanja jubileja škole, u amfiteatru OŠ Vuk Karadžić dan ranije je promovisana knjigaDelajte dokle god videla imate autora Tomislava R. Simonovića, koja govori o decenijama rada Vukove škole, ali i kratkom istorijatu školstva u Vranju do polovine 20. veka.

Ove stranice predstavljaju svedočenje o razvoju školstva u jednoj siromašnoj, zaostaloj palanačkoj sredini, u kojoj se nepismeno i ratovima izmučeno stanovništvo nosilo sa ozbiljnim problemima, rekao je u Vranju na promociji knjige Delajte dokle god videla imate hroničar Vranja, autor Tomislav R. Simonović.

Foto Vranje News

Simonović je u amfiteatru ove škole, govoreći o knjizi, naglasio da je reč o štivu koje predstavlja priču o mukotrpnom vojevanju za prosvetu, školstvo, kulturu i preporod obrazovanja u Vranju.

„To je svedočenje o našoj najstarijoj školi, koja dugo nije imala ime, da bi 1930/31. dobila ime Državna narodna škola Bora Stanković“, rekao je Simonović, govoreći detaljnije o istorijatu Vukove škole i osnovnog školstva u Vranju.

Stara zgrada OŠ Vuk Karadžić slikana 1978. Foto Tomislav R. Simonović
Стара школа Вука Караџић

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ПОВРАТАК НАПИСАНИХ – Сајам књига у Београду

Драматург и академик Душан Ковачевић свечано је 23. октобра отворио 65. Међународни београдски сајам књига, који ће под слоганом „Повратак написаних“ трајати до 30. октобра на Београдском сајму.

Ковачевић је у свом говору истакао да је мир света реч у овом тренутку и да на Сајму има много књига које су написане да упозоре на страхоте рата.

„Свако време и свако место је наша обавеза да се пронађе алтернатива за мир. Данас је мир најдрагоценија света реч под којом ове наше националне изложбе књига, велике књижаре и библиотеке, живи писци и њихова дела исписана као опомена на страшна времена“, навео је велики драмски писац. „Овде је Рат и мир. Овде је На Дрини ћуприја са Злочином и казном покрај Српске трилогије и Времена смрти“, додао је Ковачевић, отварајући Сајам књига.

Бесон: Срби ће својом генијалношћу превазићи изазове

Гост Сајма књига је француски писац Патрик Бесон, који је током 90-их боравио у Србији, писао о нашем народу, а пре 10 година је одликован. У Београду представља своју књигу о Новаку Ђоковићу а за РТС је говорио како је на његову каријеру утицало то што је био наклоњен Србији.

„Када се човек ангажује са једне стране мора да очекује да га ране и увреде, па чак и усмрте. Ја сам се ангажовао зато што је то било моје дубоко осећање, као и Петер Хандке. Уосталом, три писца која су се ангажовала за Србију и била на страни Срба су добила Нобелову награду тако да гајима малу наду да сам следећи“, рекао је за РТС Патрик Бесон.

Đoković: Odbijam – rat zvezde
Најновија књига Патрика Бесона

Члан нашег Удружења Слободан Стојановић са Патриком Бесоном

Слободан Стојановић је на штанду издавача Чигоје поразговарао са Патриком Бесоном, великим поштоваоцем  српског слободарског духа. Патрик је између осталог читао Нечисту крв и причу Увела ружа од Боре Станковића, које је на француском језику објављена од швајцарске издавачке куће Аж Дом. Посебно уз Бору Станковића цени Иву Андрића и Мешу Селимовића. У Србији и Београду му се све свиђа. Размишља о књизи која би обликовала догађаје око Ћеле Куле у Нишу. Као и нобеловац Петар Ханке, Бесон из етичких и хуманистичких ауторских побуда осуђује неправде према Србији.

Такође према информацијама г. Стојановића, најновија књига нашег почасног члана УО др Драгана Павловића, „Амерички поход на Русију“ ( са којом смо вас детаљније рааније већ упознали), изазвала је велику пажњу на сајму.

Плакат књиге „Амерички поход на Русију“
Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар