На позив Архиепископа и Митрополита врањског г. Пахомија председник Удружења Врањанаца у Београду проф. др Драган Микић присуствовао је свечаном обележавању великог јубилеја 50 година од обнове православне епархије врањске 1975-2025, које је трајало од 28. октобра до 2. новембра 2025. године.

Првог дана је у Галерији Народног универзитета у Врању отворена изложба старина Епархије врањске, а другог су промовисана епархијска издања. У четвртак, 30. октобра свечано је представљено капитално дело „Шематизам православне Епархије врањске“.

Промоцији су присуствовале истакнуте личности Српске православне цркве и представници локалне власти, чиме је наглашен значај догађаја. Међу њима били су Митрополит врањски господин Пахомије, игуман Свете царске ларве манастира Хиландар, високопреподобни архимандрит Методиjе, као и други бројни представници Епархије врањске. Свечаности су присуствовали и градоначелник Врања др Слободан Миленковић и председница Скупштине града Зорица Јовић.  

Присутнима се обратио и домаћин, Архиепископ и Митрополит врањски господин Пахомије, који је истакао важност „Шематизма“ као трајног записа и ризнице духовности Епархије. Промоција „Шематизма“ представља један од најважнијих догађаја у низу активности којима Епархија врањска обележава пола века од обнове.    

О значају и садржају Шематизма говорили су угледни стручњаци: рецензент протојереј ставрофор Александар Јовановић, директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић и уредник издања проф. др Сунчица Денић.  

У петак 31. октобра, на празник Свети апостол и јеванђелист Лука, у манастиру Преподобни Прохор Пчињски у 9,00 часова отворен је Монашки сабор, а у 20 часова отпочело је празнично бденије.

У суботу 1. новембра био је празник Свети Преподобни Прохор Пчињски, а у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, са почетком у 09,00 часова одржана је Света архијерејска литургија, којој је присуствовао веома велики број верника.  

Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован, уз саслужење епархијског архијереја Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита врањског г. Пахомија и Архијереја и Митрополита кумановско-осоговског г. Григорија, Његово Преосвештенство Епископи: Делчевско-каменички г. Марко и Дремвитски г. Давид. Саслуживали су и викарни Епископ Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, као и Високопреподобни игуман светогорског манастира Хиландара о. Методије, бројно монаштво и свештенство из Српске и Македонске православне цркве.

У оквиру обележавања јубилеја 50 година од обнове Епархије врањске 1. новембра са почетком у 18,00 часова у Позоришту ,,Бора Станковић“ у Врању одржана је свечана Духовна академија. Његово Високопреосвештенство митрополит Пахомије захвалио се свима који су у протеклих пет деценија допринели развоју епархије врањске, како у материјалном, тако и у духовном смислу. Приказан је и филм о Епархији врањској, аутора Ненада Бојкова, вероучитеља и ипођакона. Кроз форму играног и документарног филма указано је на важност положаја и улоге Епархије врањске, која је обновљена 1975. године, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Прослава 50 година од обнове Епархије врањске крунисана је 2. новембра 2025. године Светом Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита крушевског и демирхисарског г. Јована из Православне Охридске Архиепископије, као и многобројног свештенства и монаштва Епархије врањске.

Светој Литургији су присуствовали: архимандрит Методије, игуман царске лавре манастира Хиландара, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, др Слободан Миленковић, градоначелник Врања, представници локалних власти и институција, представници Полиције и Војске Србије, свештенство и монаштво и многобројни верни народ.

У току Литургије Митрополит врањски г. Пахомије је одликовао, поводом педесет година од обнове Епархије врањске, више свештенике за њихову ревност служби у винограду Господњем и они су унапређени у више чинове. Пошто је Света Литургија завршена поздравни говор је одржао Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевски и демирхисарси г. Јован. Након тога приступило се уручењу два ордена Преподобног Прохора Пчињског. Један је додељен Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије, а примио га је директор Управе др Владимир Рогановић, док је други орден додељен Граду Врање, а примио га је градоначелник др Слободан Миленковић.

Након уручења ордења др Владимир Рогановић и градоначелник др Слободан Миленковић одржали су пригодне говоре.

Велики јубилеј 50 година од обнове православне Епархије врањске 1975-2025 завршен је свечаним ручком. На растанку Његово Високо преосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије је професору Микићу уручио по примерак књиге „Шематизам православне Епархије врањске 1975-2025“ и других епархијских издања уз промотивни материјал. Председник Удружења Жуто цвеће је Митрополиту уручио два примерка монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Жутог цвећа 1972-2024“.     

Октобра сваке године Београд постаје европска престоница књиге, а под куполом бeоградског сајма деценијама уназад одржава се манифестација која се бави промоцијом књижевног стваралаштва  и образовања, културном разменом са иностранством и покретањем актуелних књижевних и друштвених питања.

Међународни сајам књига одржан је ове године по 68. пут и представља најстарију и најважнију књижевну манифестацију у региону. Трајао је од 25. октобра до 2. новембра и одвијао се под слоганом „Твоја нова прича”. Штандове 416 директних излагача (325 из земље и 91 из иностранства) обишло је више од 130.000 посетилаца.

Важно обележје 68. Сајма књига био је богат пратећи програм – промоције, презентације, округли столови, трибине – на којима је публици представљен низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу. Од 2005. организује се и „школски дан”. На промоцијама се представљају нова издања.

Ту јединствену књижевну манифестацију посетили су и чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће”. Председник Удружења проф. др Драган Микић и чланови Савета удружења Слободан Стојановић и Мира  Шведић су 29. октобра присуствовали на две веома важне промоције. Прва је била у преподневним часовима у сајамској сали за промоције „Борисав Пекић” где су промовисана издања Епархије врањске, а друга у послеподневним часовима на штанду „Медија центра „Одбрана” где је представљена монографија „Војна болница у Петроварадину (1689–2024)”, аутора пуковника у пензији примаријуса др Драгана Коруге.

Када је реч о издањима Епархије врањске, промоцију је свечано отворио Митрополит врањски господин Пахомије, а о издањима те епархије и јубиларних 50 година од обнове Врањске епархије, са посебним освртом на капитално дело „Шематизам православне Епархије врањске” (књига није било на редовном сајамском програму, већ је приказана по значају који има),  говорила је др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић. То капитално дело настајало је током протеклих двадесет година и њеној изради допринели су многи својим неуморним  радом.

Потом су представљене и две друге монографије. О књизи „Предео изузетних одлика – Долина Пчиње – 20 година управљања” говориле су ауторке др Драгана Остојић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, и Марија Симић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије. Монографију „Птице Долине Пчиње”, аутора Ивана Меденице и Милоша Радаковића, представили су Милош Радаковић, шеф Одсека за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије, и рецензент Братислав Грубач.

Монографију „Војна болница у Петроварадину (1689–2024)”, поред аутора др Драгана Коруге, представили су бригадни генерал др сц. вет. Радивоје Анђелковић, координатор за високо војно образовање и научноистраживачки рад Универзитета одбране, доскорашњи начелник Управе за војно здравство МО, и уредник издања потпуковник Владимир Почуч из Управе за односе са јавношћу. Ово дело пружа свеобухватан увид у најважније историјске догађаје, као и значајне личности које су допринеле настанку и развоју Војне болнице Нови Сад – јединствене и препознатљиве војноздравствене установе нашег система одбране и најстарије болнице у Србији и у Европи.

Књига „Шематизам православне Епархије врањске” штампана поводом јубиларних 50 година од обнове Врањске епархије представља капитално дело које је настајало током протеклих двадесет година и њеној изради допринели су многи својим неуморним  радом, док монографије „Предео изузетних одлика – Долина Пчиње – 20 година управљања” и „Птице Долине Пчиње” представљају резултат дугогодишњег истраживачког и стручног рада сарадника Завода за заштиту природе Србије и Епархије врањске, који заједнички управљају овим јединственим природним добром.

По завршеној промоцији ових издања Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије упознао је председника Удружења проф. др Микић са ауторима и рецензентима поменутих монографија. У пријатном разговору током краћег дружења Митрополит врањски г. Пахомије је представио програм обележавања великог јубилеја, 50. година од обнове Епархије врањске 1975 – 2025. и још једном позвао председника и чланове Удружења да узму учешћа у прослави педесетогодишњице рада обновљене Епархије врањске.  

Свечана прослава јубилеја у Врању почела је 28. октобра и трајала је до 2. новембра. Поменуте монографије су том приликом промовисане у галерији Народног универзитета у Врању. Посебно свечана била је промоција капиталног дела, историјског прегледа од непроцењиве вредности „Шематизам православне Епархије врањске” одржана 30. октобра 2025.

На данашњи дан, 6. новембра Политика је објавила чланак Слободана Стојановића, члана Удружења „Жуто цвеће“ под насловом „Инспиративне књиге о Пчињи, који се налази у прилогу.

Саборна црква Свете Тројице у Врању је главни и највећи православни храм у Врању и средишна црква Врањске епархије, која је настала крајем 17. века. Она представља непокретно културно добро за чију је заштиту надлежан Завод за заштиту споменика културе. Иако је велика Саборна црква грађена уз помоћ врањског паше Хусеина – „великог пријатеља Срба“, на Спасовдан 1843. године Турци и Арнаути из околине су је оскрнавили. Под утицајем међународне јавности Порта (Отоманско царство) је похватала и казнила одговорне али штета за порушену Саборну цркву није исплаћена. Због тога су Врањанци сопственим средствима на темељима претходне подигли нову цркву.

Црква је грађена од 1858 – 1860, а градитељ је био Андреја Дамјанов пореклом из дебарског краја, док је његов брат израдио олтарску преграду. Сликарски део посла на иконостасу урадио је Димитар Крстевич, тада најпознатији и најдаровитији иконописац у вардарској Македонији. На иконостасу Саборне цркве у Врању он је насликао престоне и празничне иконе, ликове апостола и целивајуће иконе, док су слике у соклу, царске двери и Крст Христовог распећа сликали други иконописци. Живопис који се тренутно налази на зидовима храма урађен је 1859. године.

Олтар је најсветији део хришћанске цркве. То је место где се обавља Света литургија. После више од 150 година од првог фрескописања олтара у највећој светињи у Врању – храму Свете Тројице фрескописање се ради поново ове године. Отпочело је априла месеца и трајаће око шест месеци. Површина олтара која се фрескопише је око стотинак квадратних метара. Иконописање се ради специфичном техником која подразумева осликавање на платну које се касније монтира на зид.

Председник црквене општине Саборног храма Свете Тројице у Врању господин Данијел Костић је у свом интервјуу рекао да је црквена општина платила део цене фрескописања олтара, али је истакао да је за завршетак фрескописања у целости потребна финасијска помоћ свих људи добре воље, посебно Врањанаца који својим прилозима могу значајно да помогну. То је уједно и прилика да се на јужном зиду олтара по завршетку живописа упишу имена свих дародаваоца који буду оставили своје име и презиме ако то желе – додао је Костић.

Више података можете сазнати на линку https://vranjskaplustv.rs/2025/09/24/u-toku-freskopisanje-oltara-u-sabornom-hramu-svete-trojice-u-vranju/

Позивамо чланове Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће у Београду да својим добровољним прилозима финансијски помогну фрескописање олтара Саборног храма Свете Тројице у Врању.

Рачун је 200-3175040101008-20 у банци Поштанска штедионица, прималац је Црквена општина храма Свете Тројице Врање, Ивана Милутиновића 26, Врање. Сврха уплате је За фрескопис Саборног храма у Врању.

Сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2025”, 12. по реду, одржан је ове године од 23. до 26. септембра на Београдском сајму. То је традиционална манифестација која се одржава сваке друге године. Покровитељ је Министарство одбране Републике Србије, а суорганизатор компанија „Југоимпорт–СДПР”.

Овогодишња сајамска манифестација окупила је више од 200 излагача из преко 30 земаља,  а изложбени простор био је већи за 30 одсто него пре две године и обухватао је поред стандардних хала 1 и 4, и хале 1А и 2. Међу излагачима била је, као и на свим претходним сајмовима и врањска компанија „Јумко”, познати домаћи произвођач маскирне, заштитне и балистичке опреме за војску, полицију и јавна предузећа. Они су ове године имали видно проширен производни асортиман који су изложили на штанду површине 140 квадратних метара – три пута већем него на претходном „Партнеру”.

Овогодишњи сајам дао је и нови подстрек развоју компаније „Јумко” јер је генерални директор (као и директори осталих предузећа Одбрамбене индустрије Србије) потписао уговор са Министарством одбране о трећем инвестиционом циклусу улагања у производне капацитете, као и уговор за опремање савременим наоружањем и војном опремом организационих целина Министарства одбране и Војске Србије.

Током прва два сајамска дана,  штанд „Јумка” посетила је делегација Завичајног удружења Врањанаца у Београду, коју је предводио председник удружења проф. др Драган Микић и у разговору са генералним директором Зораном Стојковићем и његовим сарадницима  упознала се са производним програмом и новитетима те компаније.

Чланови Удружења проф. др Микић, Милан Златковић и Мира Шведић обишли су потом сајамске хале и разгледали средства наоружања и војне опреме која су била изложена  –модерне борбене платформе, разне врсте беспилотних летелица, системе веза или друго. Посебно су се задржали око средстава која су новоуведена у наоружање или набављена из увоза. У разговору са припадницима Војске и Министарства одбране, који су средства промовисали, сазнали су њихове основне карактеристике и предности које као новине у наоружању доносе нашој војсци.

Обавештење о одржавању треће по реду манифестације „Ханско вече“ у Београду – 3. октобра 2025.

Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу и Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду су, имајући у виду значај и вишегодишњи допринос унапређењу и развоју области у којима делују показали обострани интерес да закључе споразум о пословно техничкој сарадњи. Та сарадња би била заснована на принципима равноправности, међусобног уважавања, савесности и поштења, уз максималну заштиту професионалних, моралних и материјалних интереса друге споразумне стране. Са тим циљем, Педагошки факултет и Удружење су почетком августа 2025. године договорили да Споразум о пословно-техничкој сарадњи закључе и потпишу у суботу, 30 августа, током трајања манифестације Дани Врања 2025. 

За овај свечани и веома важан догађај за Завичајно удружење руководство Удружења је формирало делегацију у саставу: проф. др Драган Микић, председник Удружења, Ивица Станковић, председник Управног одбора, Слободан Јанковић, члан Управног одбора и Мира Шведић, члан Удружења. Делегација је током трајања Дани Врања 2025. имала у плану да реализује више активности, у чему је потпуно и успела. 

Тачно у заказано време чланови делегације Удружења „Жуто цвеће“ су дошли на Педагошки факултет где их је у свом кабинету примила декан факултета, проф. др Драгана Станојевић са својим сарадницима, продеканом за наставу доц. др Аном Спасић Стошић, продеканом за међународну и институционалну сарадњу проф. др Александром Стојадиновићем и секретаром Факултета мастер правником Миливојем Златковићем. 

После речи добродошлице које је декан проф. др Станојевић упутила члановима делегације Удружења, она их је у кратким цртама упознала са историјатом и радом факултета. Истакла је да је Педагошки факултет у Врању прва и највећа високошколска установа са дугом традицијом, која образује учитеље на југу Србије. Свој рад је започела давне 1946, као Учитељска школа, да би 1954. прерасла у петогодишњу Учитељску школу, а  1972. године у Педагошку академију „Иво Андрић”. Учитељски факултет у Врању, који је основан 1. октобра 1993, прерастао је у Педагошки факултет 1995, који је свој рад реализовао у седишту факултета у Врању. Почев од 1998. године факултет има и истурено Одељење у Неготину. На Педагошком факултету, кроз три акредитована нивоа студија образује се наставни кадар, и то дипломирани учитељи и дипломирани васпитачи, као и мастер професори технике и информатике.

Поред тога, на факултету постоје и мастер академске студије које трају годину дана и доносе звање мастер учитељ односно мастер васпитач. Посебност факултета је да постоји студијски програм Интегрисане академске студије, мастер професор технике и информатике у трајању од пет година, на којем се стиче звање мастер професор технике и информатике. Такође постоје и докторске академске студије – Методика, које доносе звање доктор методике наставе.

На крају свог излагања декан проф. др Станојевић је изнела бројчане податке из којих се могло закључити какво је занимање младих за студије на Педагошком факултету и истакла да се наставно особље факултета бави и научно-истраживачком делатношћу, публиковањем књига, уџбеника, монографија, као и часописа Годишњак Педагошког факултета.

У наставку састанка реч је узео проф. др Микић који је домаћине укратко упознао са радом и историјатом столетног Удружења Врањанаца у Београду, његовим циљевима и активностима, а у грубим цртама и са персоналним саставом пре свега садашњег руководства Удружења, али и шире. Притом, др Микић је истакао своје виђење значаја квалитетног образовног наставног кадра и врсних младих студената и ученика за свако, па и наше друштво и његову будућност, те да је образовање без сваке сумње један од најважнијих стубова развоја и напредка сваке државе и народа. 

Говорећи о раду Удружења проф. др Микић је истакао да се он одвија према Статуту Удружења са јасно зацртаним циљевима за очување традиције, културе и обичаја Врања и врањског краја. Не мање важне су и активности на омасовљењу и активирању чланства, као и увођењу новина у раду, истакао је Микић и притом навео неке активности Удружења током 2025, које се раније у Удружењу нису плански спроводиле. Тако на пример, почетком текуће године у Удружење је, уз помоћ градоначелника Врања, примљено четворо младих Врањанаца, који спадају међу најбоље студенте универзитета у Београду из Врања, а крајем јуна месеца 2025, по први пут у својој историји, Удружење је уручило награду једном од најбољих ученика гимназије „Бора Станковић“ у Врању.

Током пријатног и плодоносног разговора који је трајао више од сат времена поменути су неки од могућих видова сарадње, а представници обе делегације били су сагласни да би улога успешних и познатих Врањанаца у Београду могла бити од великог значаја и помоћи родном крају, па и самом Педагошком факултету у даљем раду. Сви су били сагласни да посебан акценат треба ставити на сарадњу у областима образовања и културе, унапређења положаја студената и ученика, развоју образовно-васпитног система и културе у Републици Србији, као и на афирмацији вредности Врања и достигнућа Врањанаца у врањском крају и ван њега. Од значаја је, ништа мање и неговања традиције, обичаја и говора врањског краја и очување културно-историјске баштине Републике Србије, те очувања националног и културног идентитета српског народа и хуманитарног рада.

Након потписивања Споразума о пословно-техничкој сарадњи, професор Микић је, у име Удружења, декану Факултета уручио примерак нове монографије Удружења под називом „Од клуба Врањанаца у Београду до удружења Жуто цвеће (1972 – 2024)”, чији је издавач Удружење Жуто цвеће, а аутор сам професор Микић. Како се у вечерњим часовима тог дана одржавала промоција монографије у позоришту „Бора Станковић“ у Врању, др Микић је позвао декана факултета и њене сараднике да присуствују промоцији. 

Декан проф. др Станојевић је захвалила делегацији Удружења што је библиотека Педагошког факултета обогаћена таквим капиталним монографским делом, које сведочи о друштвеној атмосфери протеклих деценија, преломним тренуцима у развоју државе и значају који су истакнути Врањанци у свему томе имали.

После званичног дела састанка повео се разговор различитим темама које се тичу рада факултета, интересовања за студирање на Педагошком факултету код младих људи из Врања и појединих делова Србије, али и појединих крајева бивше Југославије. Било је речи и о потребном броју и квалитету студената који уписују факултет, како би се у што краћем временском периоду обезбедио недостајући наставни кадар. Говорило се и о београдским Врањанцима, члановима Удружења који су завршили ондашњу Учитељску школу, од који се неки и радо одазивају на факултетске свечаности и прославе. Међу њима су наш познати појац Љубомир Љуба Манасијевић, легендарни интерпретатор врањског мелоса Станиша Стошић и чувени певач народне музике Чеда Марковић. Међу њима је и познати интерпретатор народне музике Ивана Тасић, која је ванредни професор на Педагошком факултету и почасни члан Удружења Жуто цвеће. У једном делу овог пријатног разговора проф. др Драгана Станојевић је бираним речима и са поносом говорила о два професора Учитељског факултета. Први је професор Момчило Златановић, а други професор Зоран Петрушијевић ЗоП, један од најбољих врањских сликара.

На крају посете Педагошком факултету домаћини су повели чланове делегације Удружења у краћи обилазак тог лепог факултетског здања, чије зидове ходника красе ликовни радови некадашњих студената – од оних мање познатих до оних која су оставила траг у свету ликовне уметности.

БРОЈЧАНИ ПОКАЗАТЕЉИ

Педагошки факултет свој рад реализује у седишту факултета у Врању , а од 1998. и у Одељењу у Неготину. Од оснивања до данас на Факултету је дипломирало 1.825 студената на основним и 319 на мастер студијама. Знање мастера стекло је 46 последипломаца, а одбрањене су 23 докторске дисертације. У текућој години на Педагошком факултету Врању студира преко 800 студената, а факултет има 65 запослених, од којих је 40 наставника и сарадника и 25 ваннаставних радника. 

Битан сегмент рада су и ваннаставне активности. Ту се нарочито истиче Мешовити хор студената Даскал, који је добитник многих награда и признања у земљи и свету. Поред тога, сваке године се одржава већ препознатљива Смотра беседништва, као и многе друге креативне радионице. 

У Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању, у оквиру манифестације „Дани Врања 2025” промовисана је 30. августа монографија „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, аутора проф. др Драгана Микића. На промоцији су поред аутора, о књизи говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења, и Мира Шведић, уредница монографије. Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца који су својим присуством испунили Камерну салу.

Четворочлана делегација Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће, у саставу проф. др Драган Микић, председник Удружења, Ивица Станковић, председник Управног одбора, Слободан Јанковић, члан Управног одбора и Мира Шведић, члан Удружења, претходне седмице била је у тродневној посети Врању. Њихов првенствени циљ био је одржавање промоције монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, чији је аутор  председник Завичајног удружења. Промоција се, према програму, одржавала у оквиру манифестације „Дани Врања 2025”.

Програмом је било предвиђено да се монографија представи трећег дана те манифестације, 30. августа, са почетком у 19 часова у дворишту Музеј куће Боре Станковића, али су временске (не)прилике утицале да се тог дана промени план о месту одржавања. У преподневним часовима, путем друштвених мрежа и тв медија грађанство је, од стране организатора обавештено о поменутој промени, али су током тог дана и сам аутор, као и други промотери монографије СМС и вибер порукама обавештавали Врањанаце да ће промоција бити одржана у исто време, али у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању.

Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца, и они су у великом броју на њу дошли и по пљуску и невремену, које се тог дана у поподневним часовима обрушило над Врањем. Камерна сала била је испуњена до последњег места. Присуствовали су и челници руководства Града Врања и црквени великодостојници. Промоцији су присуствовали градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је био и један од промотера монографије, његово високопреосвештенство митрополит врањски господин Пахомије, заменик градоначелника Милан Илић, председница Скупштине Зорица Јовић, представник 4. бригаде Копнене војске мајор Зоран Станојевић, декан Педагошког факултета у Врању проф. др Драгана Станојевић, директор Историјског архива у Врању Ненад Јовић, директор Библиотеке „Бора Станковић” у Врању Зоран Најдић, члан Удружења „Жуто цвеће” познати Врањанац Томислав Симоновић, колеге и пријатељи промотера, председника Удружења и председника УО Удружења и други Врањанци.

На промоцији су поред аутора проф. др Микића, говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник Управног одбора Удружења Ивица Станковић и уредница монографије Мира Шведић, а медијатор програма била је ПР и инспицијент позоришта „ Бора Станковић” Јасмина Стојиљковић. 

Камерна сала, амбијент рустичног изгледа са полукружним сводом, која је унутар позоришта направљена током реконструкције те установе културе после пожара 2012. године, била је право место у коме је могло да се прича о историји и промовише дело које говорио о 54 године рада удружења, а које иначе има столетне корене.  Зато је на почетку промоције и било најпре речи о историји. Аутор проф. др Драган Микић је рекао да монографија обухвата почетак рада Клуба Врањанаца, да прати његов раст и развој кроз године, до данашњих дана. Истакао је да су први кораци ка писању монографије предузети 2018. године, али је даљи рад успорила пандемија ковида 19, па је посао настављен тек крајем 2021. године. Књига је штампана почетком 2025. године. Интензиван рад на монографији је потрајао пуне две године, јер је захтевао додатна истраживања – за многе податке се није знало, па ни за тачан датум или време када је донета одлука да се рад Клуба Врањанаца у Београду обнови.

Говорећи о значају књиге за Врање, градоначелник др Слободан Миленковић, истакао је да је монографија дело од немерљивог значаја за град, и да се ради о „једном од оних капиталних дела која су засигурно сведоци једног времена”.

– Богата информацијама, фотографијама, детаљно описујући на тренутке и трновит пут, од Клуба Врањанаца до „Жутог цвећа”, приповеда о огромној вољи групе људи који нису желели да забораве свој завичај, обичаје и традицију свога краја. Ово дело сведочи и о златном времену врањске привреде, која је била ослонац Удружења Врањанаца у Београду и организацији врањских вечери. Такође, монографија нас враћа у сетна времена када су врањске вечери биле једна од најпопуларнијих манифестација у престоници. Биле су то престижне вечери севдаха и мерака у Београду, тим пре јер су наступала тада најзвучнија имена народне музичке продукције – од Усније Реџепове и Станише Стошића до Бакије Бакића и његовог оркестра. У оквиру ових вечери представљано је Врање, кроз наш менталитет, културу, севдах и мерак, без којих не можемо, кроз специфичности и особености нашег карактера.

Градоначелник је апострофирао изузетну сарадњу Града са Завичајним удружењем Врањанаца „Жуто цвеће” и истакао: – Локално руководство континуирано је помагало удружење око најважнијих ствари, као што је то био случај са закупом простора за рад удружења у Београђанки. Захваљујући нашем Врањанцу, Мирољубу Алексићу већ пар година уназад удружење ради у просторијама Алко групе, на чему смо сви веома захвални – рекао је градоначелник др Миленковић.

У наставку вечери, промоција се одвијала на занимљив начин за публику – на видео-биму су се мењале фотографије из монографије, а програм је водила медијаторка Јасмина која је аутору и промотерима постављала питања. Током једног часа посетиоци су могли много тога да сазнају о монографији, пре свега од аутора, проф. др Драган Микића. Он је говорио о коренима старог удружења Врањанаца, основаног 1921. године, потом о стваралачком путу и историјату свог дела. Говорио је о свом интересовању за историју, најпре за историју санитета, а кад му је Ранка, ћерка чика Јоце Стојменовића, оснивача и председника Удружења читаве две деценије, предала богату архиву старог удружења, заинтересовао се и за историју Клуба, касније Удружења.

Микић се потом осврнуо на истраживачке радње које је морао да предузме како би сазнао појединости око почетака рада Клуба, а посебно и око биографија приказаних у монографији. 

– Једно од најдражих поглавља су ми биографије председника удружења и знаменитих личности и уважених чланова, јер смо ту представили више чланова за које нисмо уопште знали да су били чланови удружења док нисмо изучили архиву Клуба, касније Удружења Врањанаца у Београду. Истраживања су била напорна. Често смо уз велике потешкоће успостављали контакте са члановима породица, одлазили у установе у којима су они радили, обраћали се различитим архивама или претраживали књиге у којима би њихова имена требало да буду уписана и, не ретко, прелиставали дневну штампу. Понекад смо одлазили и на места где су неки чланови сахрањени, да са њихових надгробних споменика усликамо њихову фотографију, да сазнамо податке о именима чланова породице, датуме рођења и смрти.

Професор др Микић је истакао и сарадњу са Српском православном црквом и Епархијом Врањском, а посебну пажњу посветио је поновном (после 78 година) отпочињању прославе Светог Атанасија Великог 31. јануара 2019. Стицајем околности он је био први домаћин обновљене славе – наставио је тамо где је његов презимењак, Јован Микић требало да буде 31. јануара 1942, али није због рата. Испричао је и анегдоту насталу после славе, када је у просторије Удружења у палати „Београђанка” дошао тада владика врањски, а данас митрополит господин Пахомије. Он је, угледавши да икона Светог Атанасија Великог стоји на заклоњеном месту, закуцао ексер на другом зиду и окачио икону, како је рекао  „да гледа у Храм Светог Саве”.  

Аутор је потом причао о врањским вечерима, о лепоти те манифестације, о сарадњи тада бројне и богате врањске привреде и Удружења, посебно око реализације манифестације Дани Врања у Београду, који су некад трајали по две три недеље, па и дуже у хотелу Југославија. На њима једно време било присутно и више од 20 привредних и културно-друштвених колектива из Врања и врањског краја.

– Мислим да смо се јако добро снашли око описивања врањске вечери. И јако је добро што смо све податке ставили у табеле, и што сада знамо колико је било скуштина Клуба/Удружења, а колико врањских вечери. Некад је било и по десетак врањских вечери у току једне манифестације Дани Врања у Београду – рекао је аутор.

А када га је медијаторка промоције Јасмина Стојиљковић упитала који су били разлози да напише своје дело, проф. др Микић је одговорио да „у суштини књига представља Врањанце и Врање и носталгију за Врањем”.

На крају је истакао да је током рада имао велику подршку чланства и посебно руководства удружења Жуто цвеће, али и да се искрено нада да ће после ове презентације добити и неке нове податке о Завичајном удружењу. Они ће бити значајни за нову збирну монографију, која је у припреми, а која ће се једноставно звати Удружење Врањанаца у Београду 1921–2026. Издавањем те књиге обележиће се 105 година постојања Удружења, 150 година од рођења нашег најпознатијег Врањанца Боре Станковића, иначе члана Удружења између два светска рата и 145 година постојања врањске гимназије, чији су ученици били и сада су у великом броју чланови Удружења.

У наставку промоције, о књизи је говорила уредник тог дела Мира Шведић. Она је представила њен садржај и изнела утисаке о раду. Рекла је да је обимна архивска грађа (која иницијално броји преко хиљаду страна) распоређена у девет поглавља, различите дужине и структуре, да је богато илустрована и има око 450 фотографија, од којих трећину чине факсимили разних докумената (156), што указује да су већином коришћени изворна документа, који књизи дају аутентичности и оригиналности. Богатство књиге представљају и табеле којих има 12. Оне на јасан, сликовит и  језгровит начин приказују оно што је на десетинама страница описано у књизи. Али право богатство монографије јесу биографије. Најпре биографије седам председника Клуба/Удружења, потом 19 знаменитих чланова Удружења, па 16 уважених и 12 чланова актуелног руководства.

Потом је објаснила како је било уређивати такву књигу: – Суочили смо се са удружењем које је попут феникса васкрсавало – оснивано, гашено, обнављано у три наврата од 1921, када је основано. Суочили смо се са јако обимном документацијом, а да је, при том, било мало директних докумената који сведоче о почецима. Аутор је морао да их реконструише на основу посредних сазнања и докумената, чак и новинских натписа. Сати разговора су утрошени да би се кроз причу реконструисао почетак обнављања рада Удружења. Срећом, имали смо добро скројен план и садржај књиге, који је само уз мале нијансе мењан до краја рада, што нам је давало добар правац кретања.

– И на крају, али не најмање важна била је идеја водиља да читаоцима, пре свега члановима Удружења, али и свим Врањанцима ма где живели, па и онима који воле Врање и врањски крај, а нису Врањанци, као и најширој читалачкој публици, представимо једно време, његове јунаке и бројне актере, којима се треба поносити. На њих можете бити поносни и ви поштовани Врањанци јер је из вашег града и краја све и потекло  – истакла је уредница.

Поносан на уложен труд да Удружење и град Врање добију тако значајну књига био је и Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења. Он је укратко подсетио присутне на промоцији на историјат столетног удружења Врањанаца, на значајну улогу коју је имало 10 његових председника, и истакао да је 2021, на стогодишњицу постојања, штампана и промовисана монографија старог удружења – „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941”, аутора Драгана Микића и Наде Петровић.

– С обзиром да сам био у прилици да погледам текст ове нове монографије и да са др Микићем неколико пута заједно прелиставамо њене странице, мало је рећи да сам одушевљен и поносан што имамо на једном месту збирку свих догађаја, важних аката, бројних биографија и фотографија, које немају цену. Листајући странице монографије, посебно су ми запали за око описани изрази за које смо ми чули и изговарали их читајући књиге нашег великог књижевника Боре Станковића, али их нисмо познавали – рекао је Ивица Станковић и потом причитао део књиге у коме се описује значење речи дерт и севдах.

Он је потом захвалио аутору што је забележио шта су урадили претходници, али и оно шта раде садашњи чланови удружења за Врање и грађане Врања. Захвалио је и градоначелнику Врања др Слободану Миленковићу, бројним привредницима и грађанима Врања који су помагали и помажу да се Удружење развија. И на крају промоције Ивица Станковић прочитао је текст из књиге који на прави начин описује повезаност са Врањем београдских  Врањанаца:  

– Ми Врањанци у Београду, увек носимо у срцу свој родни град и често се са носталгијом сећамо помало идиличних слика из детињства и младости, места на којима смо се дружили, играли, певали и ашиковали. Јер наше Врање, за разлику од других градова „сунце прво огреје”, како је записао 1936. године Ћамил Сијарић, познати југословенски књижевник и романописац, који је игром судбине био знаменити ђак врањске гимназије и ту матурирао 1936. године. И где год били, наша је душа „непрекидно обасјана тим сунчевим сјајем”. Ова монографија je задржала делић тог врањског сунчевог сјаја, надахњује нас традицијом, али и даје подстрек за будући рад.

Иначе, ово је била друга промоција те монографије. Прва је одржана 26. марта у Кући краља Петра Првог на Сењаку, у оквиру манифестације „Дани Врања у Београду 2025”.

УРУЧЕНЕ ТРИ МОНОГРАФИЈЕ

Током тродневне посете делегације Завичајног удружења Врању, од 29. до 31. августа, председник проф. др Драган Микић уручио је три монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)” установама са којима Удружење сарађује.

Једну монографију аутор је уручио првог дана посете Врању (29. августа 2025)  генералном директору Холдинг компаније „Јумко” Зорану Стојковићу у знак сећања на вишедеценијску сарадњу. Та позната врањска фабрика спонзорисала је готово све манифестације Дани Врања у Београду у протеклих пола века и редовно се одазивала многим акцијама Удружења. Чланови удружења потом су се задржали у срдачном разговору са директором и његовим сарадницима.

Другу монографију аутор је уручио у суботу 30. августа декану Педагошког факултета у Врању проф. др Драгани Станојевић, након потписивања споразума о пословно-техничкој сарадњи између Завичајног удружења и факултета у Врању. О овој активности за сајт ће бити урађен посебан извештај.

 Трећег дана посете, 31. августа, проф. др Микић састао се са Петром Стојановићем сином генерала Светислава Стојановића Бизона, који је био један од оснивача Клуба Врањанаца у Београду 22. априла 1972. године (усред епидемије вариоле) и први његов председник. Петар живи у иностранству, у Холандији, а сретна околност је да је током промоције био у Врању. У срдачном разговору испричао је понешто и о свом оцу, али и о његовим пријатељима, од којих су неки били актери у монографији, уз нескривено задовољство што је монографија која му је уручена угледала светло дана и што је вратила његовог оца на место које му у историји припада.

Марта 2025. године Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду публиковало је монографију под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024). Прва промоција ове публикације, чији је аутор проф. др Драган Микић, а издавач Удружење „Жуто цвеће“ одржана је под покровитељством Града Врања у Кући Краља Петра Првог на Сењаку у Београду током обележавања манифестације Дани Врања у Београду 2025′.    

На страницама монографије оживљавају људи који су својим чињењем доприносили да Удружење нараста и који су временом израсли у знамените личности главног града. Читајући је може се осетити друштвена атмосфера протеклих деценија, сагледати преломни тренуци у развоју државе, пратити нарастајућа снага економије врањског краја и њен поход у освајање београдског тржишта. Видљиве су и све привредне организације које су постојале у то време и значајно помагале организацију манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду. Може се закључити и о начину размишљања у одређеним  политичким и друштвеним ситуацијама. Сагледиве су и акције које су предузимале секције и комисије Удружења. Могу се пратити и годишње скупштине и састанци Управног одбора и прочитати правила и статути који су доношени. Читањем биографија чланова Удружења постаће вам блиски они који су Удружењем управљали и представљали Врање у Београду и свету.

Монографија Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024) је формата 28 х 22 цм, има 512 страница штампаних на 135 гр мат кунздрук папиру, са тврдим пластифицираним корицама, у тврдом повезу, шивено концем, са округлом рикном. Њена друга промоција ће се одржати у Врању у суботу, 30. августа 2025. од 19 часова у дворишту Куће Боре Станковића, у склопу програма Дани Врања 2025′.

У прилогу је дат и пример уплатнице чланарине, па Вас молим да уплатите чланарину за 2025. годину, а они који то нису урадили изврше и уплату за 2024. годину.  

Председник удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић

Марта 2025. године Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду публиковало је монографију под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024). Прва промоција ове публикације, чији је аутор проф. др Драган Микић, а издавач Удружење „Жуто цвеће“ одржана је под покровитељством Града Врања у Кући Краља Петра Првог на Сењаку у Београду током обележавања манифестације Дани Врања у Београду 2025′.    

На страницама монографије оживљавају људи који су својим чињењем доприносили да Удружење нараста и који су временом израсли у знамените личности главног града. Читајући је може се осетити друштвена атмосфера протеклих деценија, сагледати преломни тренуци у развоју државе, пратити нарастајућа снага економије врањског краја и њен поход у освајање београдског тржишта. Видљиве су и све привредне организације које су постојале у то време и значајно помагале организацију манифестације Дани Врања и врањског краја у Београду. Може се закључити и о начину размишљања у одређеним  политичким и друштвеним ситуацијама. Сагледиве су и акције које су предузимале секције и комисије Удружења. Могу се пратити и годишње скупштине и састанци Управног одбора и прочитати правила и статути који су доношени. Читањем биографија чланова Удружења постаће вам блиски они који су Удружењем управљали и представљали Врање у Београду и свету.

Монографија Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ (1972 – 2024) је формата 28 х 22 цм, има 512 страница штампаних на 135 гр мат кунздрук папиру, са тврдим пластифицираним корицама, у тврдом повезу, шивено концем, са округлом рикном. Њена друга промоција ће се одржати у Врању у суботу, 30. августа 2025. од 19 часова у дворишту Куће Боре Станковића, у склопу програма Дани Врања 2025.   

У прилогу је и програм Дани Врања 2025‘

ПРОГРАМ ДАНА ВРАЊА 2025′

Четвртак 28. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00 – 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

17.30 – 18.00: Дефиле домаћих и иностраних фолклорних ансамбала (од Дома ученика до Градске куће)

18.00: Пријем фолклорних ансамбала у Градску кућу

Доњи део шеталишта

18.00 – 20.30: Изложба „Сведоци историје”– ЈУ Историјски архив ,,31. јануар”

Трг Станише Стошића

18.30 – 20.30: Изложба „60 година Севдаха” – ЈУ Културно-образовни центар

19.00 – 20.30: Наступ фолклорних ансамбала и КУД-ова

Мала бина

20.30: Звуци врањске трубе – оркестар Ивице Чемића

Централна бина

21.30: Концерт Енерџи Бенда

Петак 29. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00– 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

17.00 – 20.30: Изложба „Дани Врања кроз време”

Трг Станише Стошића

18.00 – 19.00: Презентација врањских специјалитета такмичарског карактера уз културно-уметнички програм

Мала бина

19.00 – 20.00: Књижевно вече списатељице Ане Атанасковић – Јавна библиотека Бора Станковић

Музеј кућа Боре Станковића

20.00 – 21.15: Представа „Ружа увела” – Позориште Бора Станковић

Мала бина

20.30 – 21.30: Звуци врањске трубе – оркестар „Врањски мерак”

Централна бина

22.00: Концерт Наташе Беквалац

Субота 30. 8. 2025.

07.00 – 17.00: Успон до Барелића – Мотине са обиласком цркве Св. Ђорђа у Пуношевцу – ПК Железничар 2006

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

10.00 – 21.00: Летњи атеље – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

18.30 – 20.00: Креативни атеље – Културно образовни центар

Централни градски паркинг

14.00 – 19.00: „Рели пријатељства” – изложба олдтајмера

Трг Станише Стошића

18.00 – 19.00: Музеј кроз дечије очи: „Скривени детаљи и машта на делу” – Народни музеј Врање

Музеј кућа Боре Станковића

19.00 – 20.00: Промоција монографије „Од клуба Врањанаца у Београду до удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, аутора проф. др Драгана Микића

Мала бина

19.00–20.00: Књижевно вече дечијег писца Милоша Петковића – Јавна библиотека Бора Станковић

20.00– 20.30: Вече анимираног филма – Школа анимираног филма

20.30–21.30: Звуци врањске трубе – оркестар Роберта Демировића

Централна бина

22.00: Концерт Жељка Васића

Недеља 31. 8. 2025.

Горњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Етно базар и Сајам књига – ЈУ Народни универзитет

Доњи део шеталишта

10.00 – 21.00: Понуда пољопривредних газдинстава врањског краја

17.00 – 20.00: Изложба културног стваралаштва и радионице старих заната

18.00 – 20.00: Изложба „Врањски говор кроз Шафове илустрације” – Школа анимираног филма

18.00 – 20.00: Радионица „Жути цвет” – Школа анимираног филма

Мала бина

18.00 – 18.30: Представа за децу „Црвенкапа” – Позориште Бора Станковић

18.30 – 19.30:Књижевно вече списатељице Александре Љубић – Јавна библиотека Бора Станковић

19.30 – 20.00: Радио драма „Побратими” по тексту Жикице Димитријевића

20.30 -21.30: Звуци врањске трубе – оркестар Ненада Младеновића

Централна бина

21.30: Концерт Зорице Брунцлик

23.00: Наступ ДЈ

Поштовани чланови Удружења, користим прилику да вас подсетим да треба да уплатите чланарину за 2025. годину, а за оне  који то нису учинили прошле године и за 2024, годину, у прилогу је и примерак уплатнице.

С поштовањем,

Председник удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић

Управни одбор Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ је на својој 39. седници одржаној 6. марта 2025. усвојио предлог да се једном од најбољих ученика гимназије „Бора Станковић“ у Врању, по први пут у 104 година дугој историји Удружења 2025. године додели награда Удружења. На наредној, 40. седници одржаној 29. маја Управни одбор је усвојио предлог Комисије за организацију Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025 да се награда у виду лаптопа додели једном од три предложена ученика врањске гимназије, и то Данилу Стаменковићу.

У договору са директорком гимназије Сузаном Мишић Станковић делегација Удружења у саставу проф. др Драган Микић, председник Удружења и Ивица Станковић, председник Управног одбора посетила је гимназију у суботу 21. јуна 2025. године. Церемонија свечаног уручење награде планирана је тог дана са почетком у 11 часова у библиотеци гимназије, а о овом догађају благовремено су обавештени и позвани да присуствују представници Града Врања на челу са Градоначелником др Слободаном Миленковићем и већина локалних медија.

Лауреат за 2025. годину Данило Стаменковић завршио је основну школу као  носилац  дипломе „Ђак генерације“, дипломе „Вук Караџић“ и шест диплома „Доситеј Обрадовић“. Он је јуна 2025. године завршио други разред (природно-математички смер) гимназије „Бора Станковић“ у Врању са просечном оценом 5,00. Од почетка школовања до уручења награде Удружења освојио је преко 140 награда, и то из српског језика, математике, хемије, физике, географије, технике и технологије, од општинског до републичког нивоа такмичења, и на бројним литерарним и ликовним конкурсима на националном и регионалном нивоу. Светосавску награду Министарства просвете Републике Србије за постигнућа у области природних и друштвених наука, уметности и спорта добио је 2023, а за најбољег ученика у Врању 2022. године.

Као ученик првог разреда гимназије „Бора Станковић“ у Врању, освојио је пет првих места на окружним такмичењима из српског језика, математике, физике, хемије и географије и имао пласман на  три државна такмичења. Током 2024. године освојио је прво место на литерарном конкурсу Задужбине Олге и Николе Ј Динић за песму Химна Гимназије „Бора Станковић“. На Међународном фестивалу „Градишко прољеће“ (БиХ) освојио је друго место, а на конкурсу Министарства одбране и Министарства просвете „Момчило Гаврић – Мали јунак Великог рата“ добио је Захвалницу. Његова песма „Све је могуће“ штампана је у Зборнику „Машта и снови“ Центра за културу из Сремске Митровице. Ове, 2025. године добитник је Специјалне награде на Седмом међународном фестивалу литерарног стваралаштва „Фелис Лазаревац“ и Повеље „Златно Стеријино Перо“ годишњег Стеријиног признања које додељује град Вршац. Освојио је и друго место на конкурсу „Разноликост култура нам помаже да развијамо осећај припадности и социјалног зближавања“ у организацији Бугарско-српског центра и друго место на конкурсу „Мој град не заборавља своје славне претке“ у организацији Културно-образовног центра из Врања.

Данило је, поред осталог и члан Омладинског фонда Фондације „Ане и Владе Дивац“ и има два сертификата о успешно завршеним обукама у области вођења малих грантова, са циљем финансирања пројеката неформалних група младих за унапређење квалитета живота на нивоу локалних заједница из области културе, образовања, спорта и сл.

На почетку свечаности, након краћег обраћања директорке Гимназије, уз пригодан говор председник Удружења Микић је Данилу уручио пратећи документ о Награди, а Ивица Станковић лаптоп. После тога, проф. др Микић је Данилу уручио и чланску карту Удружења, исказујући уверење да ће у будућности Данило бити један од чланова на кога ће бити поносни, како Врањанци у Врању, тако и београдски Врањанци. Свечана атмосфера током уручења награде била је испуњена са много емоција и позитивне енергије, не само код четворочлане породице Стаменковић, већ и код директорке гимназије г-ђе Мишић и њених најближих сарадника, али и представника удружења „Жуто цвеће“.  

Као поклон Удружења Данилу су уручене и две монографије чији је издавач Удружење „Жуто цвеће“, Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941 (аутори Микић Д, Петровић Н) и Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ 1972 – 2024 (аутор Микић Д, уредник Шведић М). У посветама је записано – Драги Данило, убеђен сам да ће твој раскошни таленат донети људском роду напредак у некој научној области, али да и тада нећеш заборавити наше лепо Врање и наше славне претке! – Ово је књига о Врањанцима који су дуже од једног века у престоном граду чували и неговали културу, традицију и обичаје Врања и врањског краја. Велики број њих били су ђаци врањске гимназије. Руководство „Жутог цвећа“ верује да ћеш читајући ову књигу пронаћи своје узоре…

У наставку свечаности примерак монографије Од Клуба Врањанаца у Београду до удружења „Жуто цвеће“ 1972 – 2024 намењен библиотеци гимназије уручен је и директорки Мишић. Након тога, представници Удружења сликали су се са породицом Стаменковић и другим присутнима на свечаности, са којима су провели пријатне тренутке у разговору и дружењу.

Дате су и изјаве за медије !

Своју посету Врању проф. др Микић је искористио да примерак монографије за Завичајно одељење библиотеке „ Бора Станковић“ у Врању уручи директору библиотеке Зорану Најдићу. Истог дана, у просторијама градске Скупштине, пар примерака монографије за руководство Града уручено је и председници градске скупштине Града Врања г-ђи Зорици Јовић.   

Прецизна евиденција седница Управног одбора удружења „Жуто цвеће”, уз вођење детаљних записника, отпочела је средином 2018, одмах по усељењу Удружења у деценијама ишчекиване просторије на 20. спрату палате „Београђанка” (Масарикова 5, Врачар, Београд). Према тој евиденцији Прва (свечана) седница петнаесточланог УО одржана је 9. јуна 2018. у просторијама Удружења, а у њеном раду учествовали су председник и заменик председника Удружења (проф. др Миомир Костић). На иницијативу председника Удружења др Микића на седницу су, поред осталих позвани и млађи чланови Удружења, перспективни и успешни Врањанаци, који живе и раде у Београду. Међу њима били су Саша Стевановић, Марија Ђорић, Александар Недељковић, Бојан Митић, идр. По завршеној седници приређен је богат коктел са врањским специјалитетима направљеним у породичним кухињама.

Од прве седнице до данас Удружење је стално напредовало, повећавало се и подмлађивало захваљујући, пре свега пријему нових младих чланова. Нажалост, у истом периоду заувек су нас напустили поједини, углавном старији чланови Удружења. Неки од њих били су жртве ковид 19 пандемије. У јеку пандемије, почетком новембра 2020. године, Удружење је било приморано да се исели из „Београђанке” због њене продаје, али су захваљујући љубазности Мирољуба Алексића, власника „Алко групе” исељене ствари смештене у његове магацинске просторије. Веома компликована ситуација у УО и Ковид били су разлог за привремено одлагање пресељења Удружења у службене просторије „Алко групе”.

За само пар година рада руководство Удружења реализовало је неколико посебно важних пројеката. После равно 78 година, 31. јануара 2019. отпочело се са прославом Светог Атанасија Великог. Исте године покренута је издавачка активност Удружења и публикована прва књига под називом „Живот једног војног лекара”. Поводом 100 година од оснивања Завичајног удружења (16. март 1921. године) публикована је монографија „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941“ са којом је др Микић 16. марта 2021. године путем сајта честитао велики јубилеј члановима Удружења. Због противепидемијских мера током пандемије, свечана академија том приликом није одржана, али су уприличене две промоције монографије.

Састав УО удружења је тих година претрпео значајне промене, а последња је била на 11. редовној скупштини, која је одржана 22. марта 2024, када је за председника УО изабран Ивица Станковић. Ипак, најрадикалније промене у Удружењу и УО десиле су се почетком 2023. Од 15. јануара те године адреса Удружења била је Пожешка 65Б (Чукарица) Београд, а усвајањем измене Статута удружења 31. марта на 10. редовној скупштини одржаној у седишту „Алко групе” смањен је број чланова УО  са 15 на девет.

Последње две године УО и председник Удружења активно су радили на припремама за три велика јубилеја који ће се обележити током 2026. године – први, 105. година од оснивања Удружења Врањанаца у Београду, други, 150 година од рођења књижевника Боре Станковића, и трећи, 145 година рада гимназије „Бора Станковић” у Врању.

Почетком 2025. године Удружење је било издавач и друге монографије под називом Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења „Жуто цвеће“ 1972–2024. Промоција монографија одржана је у оквиру програма манифестације Дани Врања у Београду 26. марта 2025. године у Кући Краља Петра Првог на Сењаку, а ширем аудиторијуму приказана је 27. марта на 12. редовној скупштини Удружења и 29. марта на манифестацији Врањско вече у Београду. Детаљан приказ презентације монографије постављен је и на сајт Удружења (www.zutocvece.org.rs).

По завршеном раду петочлане Комисије за организацију Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025. године, председник УО Ивица Станковић упутио је позив за одржавање 40. редовне седнице УО. Четрдесета, на неки начин јубиларна седница УО, одржана је у четвртак 29. маја 2025. године у седишту „Алко групе” и у извесној мери имала је свечани карактер.

Централна тачка дневног реда 40. седнице био је извештај Комисије за организацију и реализацију манифестације Дани Врања и Врањско вече у Београду 2025. Након реферисања и изношења мишљења чланова Комисије (Микић, Станковић, Златковић, Ђорић, Смиљковић) развила се дискусија кроз коју је анализиран целокупан рад Комисије, УО и Удружења у првих пет месеци 2025. године, као и његова медијска покривеност, а значајна пажња посвећена је и презентацији тих активности на сајту Удружења. Након тога, настављена је дискусија поводом организације манифестације Дани Врања у Београду (17. – 31. март 2025) и реализације обимног програма. Једногласно су дате високе оцене по свим аспектима ове сложене манифестације, а посебно манифестације Врањско вече у Београду. Међутим, нису заобиђени ни ситни пропусти и мање негативне појаве током трајања манифестације који су ефикасно решавани, а који би се наредних година могли благовремено и предупредити.

У наставку седнице у кратким цртама председник Комисије проф. др Микић изнео је финансијске потешкоће које су Удружење, а пре свега УО и он као председник Удружења имали због кашњења у исплати појединих пружалаца услуга, а које су биле условљене кашњењем уплате уговорених новчаних средстава, од стране надлежних из Града Врања на рачун Удружења у Трезору. – Ипак, највећи број поменутих потешкоћа смо успешно превазишли, а решавање преосталих је у току – рекао је на крају дискусије Микић. Затим је изразио посебно задовољство што је упркос свим потешкоћама, ипак одштампано 20 примерака поменуте веома садржајне, лепе и обимне монографије Удружења и што је још педесетак примерака у штампи. Такође, истакао је и чињеницу да је за своје потребе господин Мирољуб Алексић узео 35 примерака након уплате значајне донације на рачун Удружења у Банци Интеза.  

У оквиру 5. тачке дневног реда разматрана су кадровска решења и том приликом учињена је планирана замена једног члана УО. Тада је за новог члана УО једногласно избран Слободан Јанковић, вишегодишњи члан Удружења. 

На самом крају 40. седнице Управног одбора председник Удружења је, као аутор монографије поделио по примерак монографије члановима руководства. Ту прилику Микић је искористио да се захвали свима који су му у значајној мери и у границама својих могућности помогли да ова важна публикација Удружења, после вишегодишњег мукотрпног рада угледа светло дана.