Као што је и најављено 27. јула 2024. године члан Удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду сликарка др Ирена Лазић и београдска сликарка Ивана Станисављевић Негић приредиле су самосталну изложбу под називом „Наша деца“ у Кући Краља Петра I на Сењаку у Београду. Изложба је свечано отворена у понедељак 5. августа 2024. године са почетком у 19,00 часова и трајаће до15. августа 2024. године.

Према речима ауторке докторке  Лазић посетиоци изложбе ће до 15. августа имати прилику да у дивном здању Куће Краља Петра I погледају и разноврсне ликовне радове чији су аутори девојчице и дечаци који се лече у Универзитетској клиници. Њима су у склопу здравствено васпитног рада поред докторке Ирене помагали и васпитачи Предшколске установе „Врачар“. Пажњу ће свакако привући и радови деце из Предшколске установе „Симо Милошевић“, као и радови најмлађих чланова Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ из Београда, које је у организацији самог догађаја др Ирени Лазић пружило значајну подршку и помоћ. 

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучинић који је указао на богату дечију машту и таленат а бираним речима похвалио је и сликарке Ивану и Ирену. Бројне посетиоце свих генерација окупљене у дивном дворишту Куће Краља Петра I поздравиле су и ауторке поставке, док је у музичком делу програма неколико изворних нумера извео наш познати појац и композитор Љубомир Манасијевић Љуба.

Након разледања изложбе и поделе захвалница појединим малишанима за учешће на изложби посетиоци су наставили живу дискусију у дворишту здања уз освежење и пригодан кетеринг.  

Подршку овом догађају, који спаја здравство, просвету и културу, поред Завичајног удружења Врањанаца и већ поменутих институција дао је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Вишегодишњи члан Завичајног удружења Врањанаца у Београду и члан Управног одбора, у прошлом сазиву примаријус, доктор медицинских наука, специјалиста социјалне медицине и сликарка др Ирена Лазић са београдском сликарком Иваном Станисављевић Негић организује самосталну изложбу уметничких радова.

У оквиру самог концепта изложбе предвиђене су три програмске активности уз подршку Завичајног удружења „Жуто цвеће“, Универзитетске дечије Клинике, Предшколске установе „Врачар“ и Предшколске установе „Др Симо Милошевић“ Земун. На изложби ће, поред радова две сликарке бити изложени и дечији радови најмлађих чланова Завичајног удружења Врањанаца, радови хоспитализоване деце и радови које су створила деца вртића из Градске општине Земун.

Изложба се организује у Кући Краља Петра I на Сењаку, улица Васе Пелагића број 40 у Београду, а трајаће 5 – 15. августа 2024. године. Свечано отварање самосталне изложбе биће у понедељак 5. августа 2024. године са почетком у 19,00 часова.

ДОБРОДОШЛИ !

Топлог осмог јунског дана ове године, испред и у Гимназији ,,Бора Станковић“ у Врању окупило се више седих глава, наравно поодмаклих година, да се присете свог матурирања.

Једна од тих генерација, са приложене фотографије, била је гимназијска генерација ученика оба смера који су матурирали 1969. године. Поводом 55 година од матуре, од 116 матураната на слављенички дан сећања дошло је само њих 26, углавном из Врања и централне Србије. Присутни су, са жаљењем, приговарали онима који нису желели или нису могли да буду са њима. Наравно, приговор се није односио на оне колегинице и колеге који су нас пре времена заувек напустили, што је са сетом помињано уз уобичајене речи: „СЛАВА ИМ“.

На степеништу испред недаво обновљене зграде Гимназије, обављено је фотографисање, а затим је, како обичај налаже, одржан јавни час у свечаној сали омиљене нам Гимназије именом славног Врањанца Борисава Боре Станковића. Такође, била је то и прилика да се слављеници међусобно присете лепих или мање лепих доживљаја из периода заједничког школовања.

Из објективног разлога свечаност није била увеличана присуством професора, како је то бивало у почетним јубиларним окупљањима, јер су нас давно напустили. Претпоставља се да би они били задовољни када би сумирали генерацијске резултате међу којима је било више успешних појединаца који су каријерно били познати у родном Граду и шире, а сада су пензионери. Као такви, појединци из ове генерације су и активни чланови ,,ЖУТОГ ЦВЕЋА“ – Завичајног удружења Врањанаца у Београду.

Чак и тако, ,,млади“ из генерације ,,69“ прославу су завршили весељем уз музику, песму и игру у познатом ресторану ,,Моравче“. Чини се да је, током обеда најмање разговора између матураната било о здравственим тегобама и политици. Примећено је заклињање да ће наставити јубилеје који следе уз бројније и свечаније присуство више матураната.

Осим од НАШЕ, очекујемо  бројније учешће и других, млађих или старијих генерација матураната свих средњих школа у Врању како би се неговала традиција и лепота дружења.

Живорад Симић

Матурант генерације „69“

Епархија Врањска и град Врање су у периоду од 10. до 14. јуна 2024. године били домаћини учесницима XV националног Конгреса историчара медицине „800 година српске медицине“ са међународним учешћем. Конгрес је одржан у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, а организатор је била Секција за историју медицине Српског лекарског друштва. Председник научног одбора био је проф. др Милан С Берберина, а председник Oрганизационог одбора XV конгреса историчара медицине проф. др Драган Микић.

На XV Конгресу историчара медицине, педесетак аутора изложило је своје научне радове који су се односили на:  а) биографије великих лекара малих вароши, б) развој здравствених установа и ц) развој специјалистичких грана медицине, стоматологије, фармације и ветерине. У оквиру конгреса одржан је и мини-симпозијум о антрополошким, филозофским, социјалним, медицинским и верским аспектима зла, приказана су четири документарна филма и представљена је изложба о др Милану Николићу, другом директору Пастеровог завода у Новом Саду. Дугометражним документарним филмом „Mensch („Људина“) из 2023, чији је режисер био Pawel Wysoczanski одсликан је живот пољског лекара  јеврејског порекла, проф. др Лудвика Хиршвелда, који је српској војсци и народу током Првог светског рата пружио изузетно велику помоћ у превенцији и лечењу заразних болести.

На дан свечаног отварања Конгреса, поред поменутог филма  одржана је и промоција књиге наше Врањанке др Марине Ј Јањић под називом „Лекари Врањанци школовани на европским универзитетима“. О књизи су поред аутора говорили и др Зоран Вацић и проф. др Драган Микић.

Током Конгреса радове су излагали универзитетски професори, академици Академије медицинских наука СЛД, генерали, лекари, фармацеути, историчари, историчари уметности и други културни ствараоци, а гости Конгреса, поред осталих били су градоначелник Врања др Слободан Миленковић, његово преосвештенство Епископ Врањски г. Пахомије, академик САНУ проф. др Јован Хаџи Ђокић, његова екселенција амбасадор Републике Пољске у Србији господин Рафал Перл и бројни други.   

На свечаном отварању Конгреса, након благослова владике Пахомија учеснике и госте конгреса поздравио је председник Секције за историју медицине СЛД др Зоран Вацић, иначе генерални секретар СЛД. Потом су се учесницима Конгреса обратили и пожелели успешан рад епископ врањски г. Пахомије, амбасадор Рафал Перл, градоначелник Врања др Миленковић, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сц. вет. мед. Радивоје Анђелковић. председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине прим. др Владимир Сакач. Последњи је говорио председник Српског лекарског друштва, проф. др Милан А. Недељковић, познати српски кардиолог и председник београдске општине Врачар, који је прогласио XV Конгрес историчара медицине отвореним.     

У уметничком делу свечаног отварања учествовао је познати интерпретатор врањске градске песме Бранимир Стошић Каце, који је отпевао песме Море, врћај коња Абдул Ћерим аго, Пишти, плаче Милица девојка и Жали Заре.  

Током свечаног отварања Конгреса додељене су награде и признања. Престижну Награду „др Владимир Станојевић“ за допринос развоју Секције за историју медицине СЛД, коју су уручили генерал у пензији доц. др Вељко Тодоровић и др Зоран Вацић добио је проф. др Драган Микић.

Повеље Српског лекарског друштва и Секције за историју медицине СЛД, које је уручио проф. др Милан А. Недељковић, додељене су његовом преосвештенству г. Пахомију, Манастиру Светог Прохора Пчињског и Граду Врање.

Плакете Српског лекарског друштва и Секције за историју медицине СЛД, које је уручио проф. др Драган Микић, добили су његова екселенција господин Рафал Перл, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, генерални директор ХК ПК „YUMCO“ А.Д. из Врања, господин Бранислав Трајковић, бригадни генерал Радивоје Анђелковић и власник хотела Ponte bianco из Врања господин Драган Стевановић.

Захвалнице Секције за историју медицине СЛД које је уручио др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД добили су ХК ПК „YUMCO“ А.Д. из Врања, Историјски архив „31. јануар“ Врање, Подружница Српског лекарског друштва Врање и хотел Ponte bianco из Врања.

Богат програм свечаног отварања XV Конгреса историчара медицине завршен је свечаном вечером на којој су се учесници и гости конгреса током пријатног дружења почастили врањским специјалитетима и вином винарије Алексић из Врања (Жути цвет – бело, Тамјаника, Барбара – розе, Кардаш – црвено).

Током Конгреса учесници су били смештени у велелепном старом здању „Врањског конака“, а конгрес се одржавао у недавно адаптираној и модерно опремљеној конференцијској сали, капацитета 100 места, која је пружала потпун радни комфор. Сваког јутра учесници Конгреса могли су да присуствују литургији у манастиру Свети Прохор Пчињски, а  слободно време проводили су уживајући у чаробној природи која окружује и надвисује прелепо здање манастирског комплекса, у простору који одише духовном, спокојном и топлом атмосфером. Гостопримљиви домаћини, посебно господин Владан Милутиновић, магистар теологије Ненад Бојков и господин Бранимир Стојанчић секретар Епархије Врањске били су им увек на услузи, а храна је захваљући ресторану хотела „Ponte bianco“ била изврсна. Поред ресторана са европским специјалитетима у конаку, учесници су могли да уживају и у аутентичном амбијенту манастирске воденице из 19. века, етноресторану старосрпске кухиње, и посебно да се осладе баклавама са вишњама или орасима.  

Председник Организационог одбора XV Конгреса проф. др Микић потрудио се да учесници конгреса  доживе Врање на посебан, и прави начин – преко његове карактеристичне хране, вина са тог поднебља и посебно музике. Другог дана Конгреса у манастирској воденици одржано је вече традиционалне врањске музике под називом „А песма је моја голема“. Песме пуне љубави, чежње, дерта и мерака певали су вокални солисти проф. др Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз пратњу хармоникаша Саше Ивковића. Познате одломке из „Коштане“ говорио је глумац врањског позоришта Драган Станковић.

Четвртог дана боравка у манастиру Светог Прохора Пчињског учесници Конгреса били су на Спасовданској литургији коју је у манастиру служио Његово преосвештенство г. Пахомије, а после тога отишли су на организован излет у Стару Србију (Северна Македонија). У лепом градићу Старо Нагоричане посетили су велелепну цркву Светог Ђорђа, која поседује богату и непоновљиву галерију фресака, ремек-дело византијског класицизма из 14. века. Потом су посетили спомен-костурницу на брду Зебрњак, монуметално здање, које је подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током победоносне Кумановске битке у Првом балканском рату, поклонили се сенима српских ратника и у великом броју се уписали у књигу утисака. О историјским знаменитостима тог краја причао је господин Љубиша Цветковић из Старог Нагоричана. Обилазак је завршен посетом етноресторану у Старом Нагоричану, где је организован заједнички ручак.

По повратку у манастир учесницима конгреса је приказан документарни филм из 2023. године о епидемији великих богиња 1972. у СФРЈ, под називом „Још једно пролеће“, чији је режисер Младен Ковачевић. После дискусије о филму али и дискусије посвећене организацији и току конгреса XV Конгрес историчара медицине „800 година српске медицине“ је званично затворен.    

Учесници Конгреса су 14. јуна, на велики празник Преподобни Јустин Ћелијски посетили и разгледали неке од знаменитости Врања.Они су најпре у Саборном храму Свете Тројице у Врању присуствовали Светој архијерејској литургији, сечењу славског колача и обележавању епархијске славе – Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски. Посетили су потом и Свеправославни центар Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, где им је епископ врањски г. Пахомије, као добар домаћин пожелео сретан пут и изразио наду да ће се поново срести. Веома лепе утиске учесници конгреса понели су и из Музеј куће Боре Станковића у Баба Златиној улици, као и са опроштајног ручка који је организован у ресторану хотела „Ponte bianco“ у Врању.

На XV Конгресу историчара медицине поред др Драгана Микића, учествовали су и други чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“, Томислав Симоновић и Мира Шведић који ду дали значајни допринос успешној реализацији конгреса. Томислав Симоновић је одржао предавање под називом „Доктор Борислав Петровић (1893 – 1980) – живот и рад у Врању“, а госпођа Шведић, иначе уредник Магазина „Одбрана“ је фотографијама и садржајним извештајима овековечила овај национални Конгрес са међународним учешћем.    

Куриозитет је да су на маргинама конгреса учлањени у Удружење Жуто цвеће др Зоран Вацић и фармацеут Бранислава Божић.  

Поштовани чланови и пријатељи Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“,

Председник Црквене општине Врање господин Дејан Костић је 4. јуна 2024. године нашем Удружењу упутио писмо у коме нас обавештава о озбиљним проблемима са влагом у темељима Саборног храма Свете Тројице у Врању. Влага се са темеља храма проширила и озбиљно почела да угрожава храм у целини, па је пре неколико месеци отпочела прва фаза санације влаге.

На седници Црквеног одбора, Црквене општине Врање одржаној 19. априла 2024. је донета одлука да се организује акција прикупљања добровољних прилога за санацију наведених тешких проблема са влагом на Саборном храму Свете Тројице у Врању.

Писмо председника Црквене општине у целини је у прилогу.

Поштовани чланови Удружења, овим дописом вас обавештавам и предлажем да према својим могућностима узмете учешће у акцији прикупљања добровољних прилога за санацију влаге на темељима Саборног храма Свете Тројице у Врању. Лично сам у своје, и у име своје породице то већ урадио.

Председник Удружења „Жуто цвеће“

Проф. др Драган Микић  

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је у петак, 17, маја 2024. године у Музеју Српске Православне Цркве у Београду изложбу Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости, поводом 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Церемонија свечаног отварања изложбе приређена је у време редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Његову Светост Патријарха  и оце Сабора дочекао је здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац под управом проф. Бранка Тадића, појући Тон Деспотин и Васкршњи тропар. Свечаност је украсила и г-ђа Катарина Божић која је отпевала молитву Царју Небесни из Општег пјенија Стевана Мокрањца. Присутнима се обратио Епископ Ваљевски г. Исихије, а потом и сам Патријарх српски г. Порфирије који је на крају свог обраћања прогласио изложбу отвореном.

Церемонији отварања изложбе у атријуму Музеја СПЦ присуствовао је веома велики број свештеника, монаха и верника, деце и одраслих, а међу њима  и већи број чланова Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. Они су након обиласка изложбе имали пријатан разговор са Епископом врањским г. Пахомијем који их је позвао да 19. маја т.г. присуствују литургији у Храму Светог Саве на Врачару и Свечаној академији у Позоришту на Теразијама.

Посетиоци изложбе су могли видети личне предмете које је Свети отац Јустин свакодневно користио а које је на увид јавности уступила игуманија Гликерија манастира Ћелије у којем се подвизавао Ава Јустин. Велики број фотографија из живота великог духовника васцелог Православља прикупљен је захваљујући труду протођакона Мицка Мицковића и магистра Ненада Бојкова из Епархије врањске са благословом Епископа врањског г. Пахомија. Неке од њих се појављују по први пут у јавности. Ту се нашла и фотографија породичне куће Аве Јустина пре рушења 1966. године коју је начинио г. Бранислав Симоновић, научни саветник.

У велелепном здању Етнографског музеја у Београду, у галерији која националном културом зрачи, 14. маја 2024, пред преко стотину посетилаца одржана је промоција издања Народна музика Врања коју су организовалиМузиколошки институт САНУ и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Ради се о другом издању у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ, односно о својеврсној монографији коју прати компакт-диск с одабраним фоно-архивским снимцима насталим приликом теренских истраживања др Радмиле Петровић седамдесетих година 20. века. Монографија објашњава народну музику Врања и проблематизује историјске снимке врањске градске песме у контексту нематеријалног културног наслеђа.

Модератор промоције Данијела Филиповић, виши кустос и кординатор Центра за нематеријално културно наслеђе Србије истакла је да је врањска градска песма 2012. године на предлог града Врања била међу првим елементима уписаним у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Речи захвалности што се промоција одржава у здању Етнолошког музеја и пред многобројном публиком имала је научни саветник др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ. Она је поздравила представнике Завичајног удружења Врањанаца у Београду, своје колегинице, као и пријатеља Музиколошког института Бранимира Стошића, који годинама уназад, лепотом и чистотом своје интерпретације врањске градске песме непосредно доприноси њиховим научним истраживањима. Поред тога, истакла је да је врањска градска песма доспела на репрезентативну националну листу између осталог захваљујући стручном и компетентном образложењу које је написала дописни члан САНУ др Јелена Јовановић. „Многобројни етномузиколози били су привучени лепотом врањске градске песме, али и наши музиколози, јер је та изузетна форма, као једна ендемска врста, надахнула и композиторе уметничке музике на много начина. “Између осталих, можда и понајвише оснивача Музиколошког института Петра Коњовића“,  истакла је др Томашевић и рекла да је 1947. започео дугачак и веома плодан пут у раду звучног архива института који данас располаже инзванредним колекцијама.  Она је истакла да се визијом њене претходнице др Данице Петровић започело интензивније са дигитализацијом тог звучног архива и на тај начин најавила представљање опуса два из богате музичке ризнице.

Рецензент издања Народна музика Врања др Данка Лајић Михајловић, научни сарадник у Музиколошком институту САНУ истакла је како је едиција осмишљењена са намером да траје. А да би трајала, одлучено је још код првог издања за то да компакт-диск буде медиј чувања јер је најпријемчивији за слушаоце, за национални аудиторијум. Циљ је био да садржај буде широко доступан и међународној јавности, тако да су издања комплетно двојезична (српски, енглески). Она је нагласила да је веома важно да ово издање није само издање звучне грађе, већ и монографска публикација која у себи садржи значајну студију аутора др Марије Думнић Вилотијевић, која је ту грађу проучавала и која је велики зналац српске градске музике. У самом садржају веома значајан део чине текстови песама пошто је идеја била да оваква издања не буду само грађа која је доступна у ширем смислу за истраживања, већ и један од основних начина у очувању музичког наслеђа. Текстови су изузетно значајни новој генерацији младих певача који уче да певају врањске градске песме, којима није близак језик са много архаизама, турцизама. Такође, то је корисно и етномузиколозима којима је једноставније да се баве проучавањем ових текстова ако их имају записане, јер се у певаној форми те речи теже разумеју рекла је др Лајић Михајловић. Она је истакла да је за врањску градску песму значајно да се чују снимци са терена, који су најближи изворном певању, јер такав начин певања, поготово у ситуацијама без инструменталне пратње најближе осликава етос песме. А музика Врања је у протеклом периоду била изузетан пример утицаја медија на њен опстанак, на њено популаризовање  нарочито у другој половини 20. века. Неке песме су доживеле и одређене прераде, пошто су их сами медији преобликовали, утицали на њихове аранжмане, па и на саму мелодију.

У свом даљем излагању др Данка Лајић Михајловић је нагласила да оно што је најважније код врањске песме јесте атмосфера, истичући  притом да зна колико је музика важна  Врањанцима. „Код Врањанаца је све много више проткано музиком која је део њиховог идентитета и честитам Удружењу на организацији таквих догађаја, јер нису нека врста комерцијално-културних догађаја, него заиста културни догађаји који су посвећени очувању идентитета Врањанаца“ истакла је на крају и пожелела Врањанцима да уживају уз песму на диску, који ће их сигурно на то подстаћи.

Проф. др Микић се на почетку обраћања осврнуо на свој Завичај указујући да завичај има своју душу и срце, своју музику, песме и игре, своје животне радости и тугу. Рекао је „Врањанци кроз игру и песму свог завичаја, севдахом и мераком крију душу једног народа, његов понос и пркос, његову снагу и величину“ и додао „кад они одлуче, свеједно из којих разлога, да оду из свог родног града, долазећи у нову средину са собом доносе и свој део Врања. И тог дела Врања они се никад неће ослободити јер то не могу, а нити желе.“ Тај део који је остао да живи у њима овде у Београду Врањанце је окупљао, спонтано и институционално. Они су 1921. формирали Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду, које је током Другог светског рата застало са радом, али је 1972. формиран Клуб Врањанаца у Београду који данас функционише под називом Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће.“     

Традиционални годишњи сусрети и забаве чланова Удружења, Врањанаца, пријатеља Врања и љубитеља врањске музике и традиције постале су и до данас су атракција престонице. Дани Врања у Београду својевремено су трајали и по пар недеља, а Врањске забаве у појединим данима окупљале су и преко 1000 гостију, најчешће у познатом београдском хотелу „Југославија“ али и другим елитним ресторанима. У блех музици, магичним звуцима трубе, у песмама пуним севдаха, мерака и дерта, у играма из врањског краја, у Миткетовим речима и песмама из Коштане уживали су многи.  

„Песма и игра су оно што нас Врањанце оцртава за цео живот“ с поносом је говорио Микић и наставио “Ми се са музиком рађамо, са песмом почињемо свадбе и славе, песма нас прати у свим значајним догађајима током живота, на крштењима, на забавама и приредбама. С њом се, како је писао Скерлић точи младост и своди животни рачун. Звук бубња дигне нас на ноге, јецаји трубе и нежни звуци кларинета нас разгале, а од звекета даира нам душа затрепери. И увек нас надахњује и омађија својим ритмом та топла, сетна и осећајна мелодија врањских песама. Она сећа на старе дане, на старо Врање, на севдах и карасевдах и Миткетово моја је песма голема.

Наш чувени Врањанац, књижевник Бора Станковић, на једном месту је записао: „Незаборавна је чежњива врањска месечина, испресецана игром чочекиња, песмом девојака, љубавним уздасима. Жал за младост, за све што је недоживљено, што је прошло, а желимо да траје, лечи се песмом и игром. Ту суза не помаже. Сећања су мелем на рану заборава.“

Завршавајући свој сентиментални  говор др Микић се осврнуо на циљеве рада Удружења који се односе на промоцију, подстицање и организацију различитих активности повезаних са Врањем и врањским крајем, њиховом историјом, традицијом, културом и знаменитим личностима. Ипак, како је рекао „београдским Врањанцима је најважнија промоција врањске музике, песме и игре, кроз песму и игру на надалеко чувеним Врањским вечерима. Тако је било од формирања Удружења, тако је и данас. По музици се распознајемо, уз музику се дружимо, забављамо, заљубљујемо, веселимо, а некад и тугујемо. Врање је, иако се много изменило, остало један од ретких градова у коме се топло и искрено, из дубине душе игра и пева, а чланови Удружења кроз игру и песму, кроз сећање на Бору Станковића, чувају успомену на Врање и брину да ту традицију наставе наша деца и унуци. Издање Народна музика Врања у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ ће нам у томе много помоћи“ закључио је Микић.  

На крају промоције обратила се ауторка и уредница издања Народна музика Врања др Марија Думнић Вилотијевић. Она језахвалила Данијели Филиповић и Центру за нематеријално културно наслеђе Србије, као и Завичајном удружењу Врањанаца у Београду за исказано интересовање за то издање, са надом да ће то бити почетак добре сарадње. 

Како је истакла,  мотивација за њен рад лежи у њеном вишегодишњем бављену градском народном музиком. Њено истраживање садржи преко 10 сати музичког материјала, које је на терену почетком седамдесетих година 20. века тонски забележила др Радмила Петровић, етномузиколог богатог научног опуса.

„Компакт-диск Народна музика Врања слушаоцима ће представити контрасте локалног, обредног и сеоског наспрам „оријенталног“, популарног и градског музичког језика, потом између свирања српских и ромских музичара, као раскош израза љубавних лирских песама које се везују за град Врање“ рекла је др Марија Думнић Вилотијевић.   

Ауторка је на крају захвалила свим министарствима која су омогућили да се појави то издање, као и Народном музеју у Врању и господину Саши Стаменковићу, а и читавом тиму који је учинио да њено дело изгледа лепо и ликовно-графички и тонски. И, како је истакла, много јој је помогао  интерпретатор  врањских песама Бранимир Стошић Каце, не само за теренско истраживање, већ и за контактирање потомака до којих је успео да дође.

Посетиоци су имали прилику да на промоцији чују две песме са компакт-диска – Стојанке, бела Врањанке у извођењу Љубинке Булатовић Бубе, и Киша паде више Доње Врање у извођењу Душана Младеновића Шпурка. Промоцију је обогатио својим наступом Бранимир Стошић – Каце који је отпевао песме Кажи Суто, кажи душо и Петлови појев и казивао о томе како су настале и каква је била судбина њених ликова.   

Удружење „Ханчани у Београду“ оснивано је 30. јуна 2023. године. За председника Удружења изабран је пуковник Војске Србије Славољуб Ристић, доктор наука у области безбедности, а за његовог заменика адвокат Марко Цветковић.

Исте године, 7. октобра у Дому Војске Србије Удружење је организовало „Ханско вече“ са богатим културно уметничким програмом. Основни циљеви окупљања били су промовисање вредности и културне баштине општине Владичин Хан, дружење и међусобно упознавање београдских Ханчана, упознавање са радом Удружења и повећање броја чланова.

На позив председника Удружења Ристића  манифестацији „Ханско вече“, које је имало и хуманитарни карактер присуствовали су и представници Завичајног удружења Врањанаца.  Том приликом, председник Удружења проф. др Драган Микић пренео је позив нашег руководства Удружењу „Ханчани у Београду“ на први састанак и боље упознавање. Истовремено он је информисао господина Ристића да је адреса Удружења „Жуто цвеће“ у Пожешкој 65Б на Бановом брду односно у седишту Компаније „АЛКО ГРУПА“ чији је власник господин Мирољуб Алексић, члан управног одбора Удружења.

Састанак представника два Удружења одржан је у веома пријатној атмосфери и добром расположењу 19. априла 2024. године. Испред Удружења „Ханчана у Београду“ били су присутни председник Удружења Ристић и заменик председника Цветковић, а Удружење „Жуто цвеће“ су уз председника представљали председник Упраног одбора Ивица Станковић, заменик председника Управног одбора Милан Златковић и секретар Удружења Десимир Смиљковић. Присутни су укратко разменили своја искуства о раду два Удружења али је доминатна тема састанка била преношење најважнијих искустава у раду преко сто година старог Завичајног удружења Врањанаца са посебним освртом на функционисање у последњих десетак година. Такође су постављени оквири будуће сарадње два веома блиска Удружења, не само у административном и географском погледу него и на сваки други начин, а пре свега по љубави према Завичају.              

У организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ и уз подршку Града Врања у суботу 23. марта 2024. године одржано је традиционално „Врањско вече“ у београдском ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији. Ово „Врањско вече“ је, поред осталог имало и хуманитарни карактер, а циљ добротворне активности био је прикупљање новчаних средстава ради пружања материјалне подршке породици Нинослава и Александре Златковић са шесторо деце. 

Одлука да се хуманитарна подршка да баш овој породици из Врања резултат је успешне сарадње руководства Удружења „Жуто цвеће“ на челу са председником Удружења проф. др Драганом Микићем, градоначелника Врања др Слободана Миленковића  и председнице Скупштине Града Зорице Јовић.    

Представници Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ (проф. др Драган Микић и заменик председника Управног одбора Удружења Милан Златковић) са представницима Града Врања (градоначелник др Миленковић, председница Скупштине Зорица Јовић и већник града Врања за спорт Ненад Ђорђевић) су у недељу, 14. априла 2024. године у преподневним часовима посетили породицу Златковић из Врања и том приликом јој уручили новчану подршку која је прикупљена током овогодишње манифестације „Врањско вече“. Александра Златковић (37) је будући стоматолог, има још два испита на Стоматолошком факултету Универзитета у Нишу, а Нинослав (46) је после завршене Средње пољопривредне школе завршио и студије на Високој струковној школи за менаџмент али ни један од родитеља нема стално запослење. Они за сада имају четири сина – Андрија (14), Петар (11), Јаков (6) и Арсеније (2), и две кћери – Анђела (9) и Ирина (4). Деца су здрава осим Ирине, чије се лечење одвија успешно, напредна и веома лепа. Од чланова породице био је одсутан само син Петар који тренира фудбал па је након недељне литургије отишао на редовни тренинг.

Председник Удружења др Драган Микић је након краткотрајног упознавања породице са преко сто година дугом историјом Удружења указао да је од самог оснивања један од главних циљева Удружења било пружање помоћи и подршке не само члановима Удружења него и Врањанацима у Врању и шире. Уручујући новчану подршку породици, он је поред речи захвалности пожелео свим члановима породице срећу, здравље и напредак.     

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић је уз консултацију са својим сарадницима иницирао решавање проблема запошљавања Нинослава, као и добијање већег стамбеног простора за породицу која ће ускоро бити бројчано већа, а као знак захвалности за оно што породица буди наду у вези очувања наталитета у српском народу.  

Заменик председника УО Милан Златковић је истакао спремност руководства Удружења да у оквиру својих могућности породици пружи сваку неопходну подршку те да се Александра и Нинослав увек могу обратити њему и др Микићу ради договора у вези тога.

Александра и Нинослав су испред породице упутили представницима Удружења и Града речи захвалности, а пред сам крај овог веома пријатног и на моменте дирљивог дружења испуњеног јаким емоцијама, Нинослав је свима наздравио чашицом добре српске шљивовице.    

Манифестација „Дани Врања у Београду“ трајала је ове године од 18. марта до 1. априла 2024. Последњег дана манифестације на Великој сцени Народног позоришта у Београду наступило је Позориште „Бора Станковић“ из Врања са представом „Ништа нећемо заборавити“ у драматизацији Тијане Грумић и режији Југа Ђорђевића.

Народно позориште у Београду основано је 1868, а у садашњу зграду на Тргу Републике уселило се 1869. године. Данас оно представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.

Уметнички тим представе „Ништа нећемо заборавити“, која је премијерно изведена 23. октобра прошле године у Врању, чине Андреја Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Радомир Стаменковић (дизајн светла) и Јулија Кастелучи (композитор).

Текстуални предложак за ову драму настао је по мотивима романа Врањанке Вере Ценић „Кањец фиљма“ и „Иста прича“ у којима ауторка кроз фиктивну радњу прожима сопствено искуство хапшења у 19. години живота и преживљавање Голог отока, као и живота и односа према друштву много година касније.  

Представи је присуствовало преко 300 гледалаца. Међу њима, били су најбројнији београдски Врањанци, потом чланови Удружења „Жуто цвеће“ али и житељи Београда и шире, који су уживали у дуготрајној, одличној и надахнутој представи испуњеној великом енергијом и снажним емоцијама глумаца позоришта „Бора Станковић“ из Врања. Публика је била одушељена начином на који су наши глумци представили мало познат и тежак период кроз који су током хапшења и боравећи на Голом отоку прошле жене са нашег поднебља у време постојања и рада Информационог бироа комунистичких и радничких партија (1947 – 1956), али не само жене, него и њихови чувари и васпитачи.

На крају је уследио громогласан и дуготрајан аплауз којим је одушевљена публика наградила очигледно задовољне глумце позоришта из Врања.