Драгани Драгељевић, асистенту уредника програма Куће Краља Петра Првог Карађорђевића, уручена је Захвалница за веома успешну сарадњу и помоћ пружену Удружењу „Жуто цвеће“ у његовим промотивним активностима
Примајући Захвалницу Драгељевић је постала и званични члан нашег Удружења. Обострано је исказано надање за наставак и проширење сарадње између Куће Краља Петра и Удружења.
Фестивал Врањска градска песма, под називом Оћу да ви појем врањанско, одржаће се у петак и суботу 2. и 3. јуна у Позоришту Бора Станковић у Врању.
Свечано отварање фестивала биће у петак од 20 сати, када ће се обратити градоначелник Слободан Миленковић, који ће и отворити фестивал.
Након тога, предвиђен је наступ вокалних солиста Снежане Савић, Чеде Марковића, Иване Тасић, Бранимира Стошића Кацета, Стефана Здравковића, Милене Лазаревић Поповић и Николе Зекића, уз пратњу оркестра Владе Пановића.
Наредног дана, у суботу 3. јуна, најпре ће од 13 сати у Градском парку, уз пригодан програм, бити откривена спомен биста најпознатијој врањској песмопојки Стани Аврамовић Караминги.
У вечерњем термину, од 19 сати, у Позоришту Бора Станковић биће организована промоција ЦД-а Иване Тасић под називом Заплакала Шар планина.
У наставку програма наступиће млади певачи Тијана Вучковић, Филип Јовановић, Огњен Чворовић, Велина Стаменковић, Мила Митић и Јана Димић, уз пратњу оркестра Владе Пановића.
Због најаве лошег времена, уместо на Тргу Станише Стошића фестивал ће бити одржан у Позоришту Бора Станковић.
Улаз на све програме фестивала биће бесплатан.
СРЕДА, 17. МАЈ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА СКЦ
У разговору са списатељицом учествују: Даница Андрејевић и Јован Пејчић
„Сваки стих песникиње Сунчице Денић одређује се и осмишљава кроз језички обликован унутрашњи свет сећања, емоција и промишљања. Баш како је и Бодлер препоручивао да стваралачки доживљај света кроз емотивне слојеве, нарочито кроз љубав, обезбеђује и даљи поглед, и шири видокруг, али и обиље детаља, па и садржајних стожера.
Помоћу сликовито-мелодијско-значењске представе нас и ње (песникиње), и заједничких нам егзистенцијалних и духовних задатости, песникиња контролисано утискује медитативност и благу ироничност у свој поетски говор, успевајући да стихом опева и оно што је прошло, а посебно и ово тренутно, што и даље траје. Опевање стања личне и колективне угрожености, и данас снажно испољеног, никад није престајало у њеном стиху, превазилазећи атрибут ламента, представљајући се пре свега као искуствено-домишљена визија света у којем живимо.“ Александар Б. Лаковић
„Она јесте права Косовка девојка, по свему: по љубави према Косову и свом селу које је у средишту тог Поља; по менталном склопу, васпитању; по ономне што и данас даје свом косовском пореклу и завичају; по темама које у читавом свом стваралачком веку обрађује и оставља новом српском косовскометохијском стваралаштву; по испомоћи коју пружа сваком косовскометохијском бићу које јој се обрати; по афирмацији тог утуљеног косовства и његовог убацивања у књиге, песничке, литерарне, стручне, научне. Та Косовка девојка, жена, високообразована интелектуалка, а једноставна и обична као и све њене не много школоване, а, опет, виспрене и природно бистре земљакиње, универзитетска наставница, докторка и професор језика и литературе српске, посебно дечје, песникиња, литерата, истраживач српске списатељске прошлости на Косову и Метохији, књижевна критичарка, есејисткиња, све то и шта још све не, јесте наша Сунчица Денић, удата Михаиловић.“ Ђорђе Јеврић
Сунчица Денић српска је списатељица, доктор књижевности и професор.
Рођена је 22. априла 1956. године у Угљару код Приштине. Дипломирала, магистрирала и докторирала на приштинском Филолошком факултету. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Живи у Врању где ради на Педагошком факултету, на катедри за језике и књижевност. Члан је Српског књижевног друштва.
Позивамо вас на Свечану академију Педагошког факултета у Врању
Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу прва је и највећа високошколска установа која образује учитеље на југу Србије. Он се може похвалити дугом традицијом образовања учитеља, започетом већ давне 1946. године, када је почела са радом Учитељска школа, затим петогодишња Учитељска школа (1954–1972), потом Педагошка академија „Иво Андрић” (1972–1995), а 1. октобра 1993. године основан је Учитељски факултет у Врању.
Данас Педагошки факултет у Врању свој рад реализује у седишту Факултета у Врању, а од 1998. године и у Одељењу у Неготину. Факултет образује наставни кадар: учитеље и васпитаче кроз три акредитована нивоа студија (студије првог, другог и трећег степена), као и мастер професоре технике и информатике, кроз интегрисане академске студије.
На студијском програму првог степена Основне академске студије (ОАС) – Учитељ, настава је организована у трајању од 4 године, односно 8 семестара, што одговара броју од 240 бодова у европском систему за пренос кредита, а дипломирањем се стиче звање дипломирани учитељ. На студијском програму првог степена Основне академске студије (ОАС) – Васпитач настава је организована у трајању од 4 године, односно 8 семестара, што одговара броју од 240 бодова у европском систему за пренос кредита, а дипломирањем се стиче звање дипломирани васпитач.
Образовање учитеља кроз дипломске академске студије (другог степена) траје 1 годину, односно 2 семестра, што одговара броју од 60 бодова у европском систему за пренос кредита и доноси звање мастер учитељ. Образовање васпитача кроз дипломске академске студије (другог степена) траје 1 годину, односно 2 семестра, што одговара броју од 60 бодова у европском систему за пренос кредита и доноси звање мастер васпитач.
Студијски програм Интегрисане академске студије, мастер професор технике и информатике траје 5 година, односно 10 семестара, што одговара броју од 300 бодова у европском систему за пренос кредита, а дипломирањем се стиче звање мастер професор технике и информатике.
Трећи степен студија (докторске академске студије) – Методика разредне наставе – акредитован је тако да траје 3 године, односно 6 семестара, што одговара броју од 180 бодова у европском систему преноса кредита и доноси звање доктор методике разредне наставе.
На Педагошком факултету у Врању Универзитета у Нишу стручна пракса се одвија у Предшколској установи „Наше дете” и основним школама у граду Врању.
Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ прикључило се хуманитарној акцији „За наше три“ и извршило уплату новчане помоћи намењене за лечење Врањанки, Надице Стошић, Снежане Станковић и Адријане Симеонове. Наведена новчана средства прикупљена су током хуманитарне акције која је реализована приликом одржавања манифестације „Врањско вече“ у Београду 1. априла 2023. године у ресторану „Стадион“ у истоименом тржном центру.
Током манифестације у ресторану је у хуманитарне сврхе била постављена посебно означена кутија са сликама и натписом „За наше три“ у коју су гости у складу са својим могућностима могли да донирају новчана средства. На тај начин овогодишња манифестација „Врањско вече“ је добила и хуманитарни карактер. Поред тога, гостима је истовремено било омогућено да бесплатно преузму примерак монографије „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941“. Издавач ове монографије било је Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ поводом обележавања 100 година од оснивања Завичајног удружења 16. марта 1921. године.
Председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ проф. др Драган Микић и чланови Управног одбора удружења, на чију су иницијативу током манифестације „Врањско вече“ организоване горе наведене активности посебну захвалност исказују певачима Бранимиру Стошићу Кацету, Ивани Тасић, Чеди Марковићу и Стефану Здравковићу и глумцу Драгану Станковићу, као и члановима трубачког оркестра Стефана и Ненада Младеновића. Они су као извођачи допринели да наведеној манифестацији присуствује значајан број гостију а самим тим и да се прикупе одговарајућа новчана средства намењена за лечење наших земљакиња, Надице, Снежане и Адријане. Сходно томе руководство Завичајног удружења Врањанаца у Београду позива све Врањанце и пријатеље Врања да одржавање манифестације „Врањско вече“ буде само један од разлога да се у наредном периоду интензивније укључе у рад Завичајног удружења у Београду. На тај начин, заједничким снагама ћемо допринети пружању адекватне помоћи и подршке свима онима којима је она заиста неопходна.
На 11. Редовној годишњој Скупштини Удружења „Жуто цвеће“ одржаној 31.03.2023. извршена је реорганизација и избор нових чланова органа управљања
Из Записника са поменуте Скупштине преносимо саставе Управног и Надзорног одбора и Савета удружења :
Руководство Удружења:
Проф др. Драган Микић -председник Удружења
—————————————— заменик председника Удружења
Управни одбор:
1.Роберт Станојевић, дипл.екон. –председник УО
2.Милан Златковић, дипл.прав. – заменик председника УО
3.Мирољуб Алексић, дипл.инг. члан
4.Саша Стевановић, дипл.екон. члан
5.Др Слободан Јањић, члан
6.Стојан Мишић, генерал МУП-а у пензији, члан
7.Проф др. Марија Ђорић, члан
8.Божидар Дингарац, дипл.прав. члан
9.Срђан Симић, дипл.прав. члан
10.Др Драган Павловић, почасни члан УО
Надзорни одбор:
1. Стојадин Јовановић, генерал МУП-а у пензији, председник НО
2.Драгана Дивац, члан НО
3.Бранислав Митровић, члан НО
Секретар Удружења: 1. Десимир Смиљковић, адвокат
Савет Удружења: 1. Ивица Станковић – секретар Савета, 2. Властимир Тасић, члан, 3. Надежда Рашковић, члан, 4. Данијела Јовановић, члан, 5. Ирена др Лазић, члан, 6. Горан Станковић, члан, 7. Ненад Трајковић, члан, 8. Чеда Марковић, члан, 9. Љубомир Манасијевић, члан, 10. Љубиша Стојилковић, члан, 11. Станко Стојиљковић, члан, 12. Ранка Младеновић, члан, 13. Десимир Смиљковић, члан, 14. Срђан Митић, члан.
Свим члановима Удружења „Жуто цвеће“ честитамо УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ !
Песма је као вода на извору, ту је чиста и бистра, а што даље од извора, то је све више могућности да се замути – говорио је Станиша Стошић, један од симбола Врања и врањске градске песме.
Данас се навршава петнаестогодишњица његове смрти. Рођен је 26. јула 1945. године у селу Врбово крај Врања. Да је жив, данас би напунио 78 година.
Миодраг Миле Богдановић, наш познати уметник, једном приликом је рекао да је Станиша Стошић један од ретких певача који је примљен у Радио Београду без аудиције. И то од великих уметника који су се о томе питали – Властимира Павловића Царевца, Максе Попова, Боре Илића, Ђорђа Караклајића и Љубинка Миљковића. Било је то 1964. године.
У историји радијског певања остаће забележен и по томе да је био први мушки вокал који је изводио врањске песме, јер је до тада било уобичајено да овај репертоар интерпретирају само жене – Даница Обренић, Анђелија Милић, Зора Дремпетић и друге.
Станиша о својим почецима :
„Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је јако битан у опстанку сваког народа. Певач треба да остане у границама свог завичаја“.
Станишин репертоар чинило је стотина песама и један је од певача са највећим бројем трајних снимака за Архив Радио Београда, снимака музејске вредности. У певању увек се трудио да остане у границама онога што најбоље разуме и осећа, у границама свог краја. Говорио је да певач може најуспешније да интерпретира управо родне звуке, да тумачи оне садржаје од којих је у детињству саздан. Живот је посветио чистом изворном певању.
Многе песме научио је од Стане Аврамовић Караминге, надалеко чувене врањске песмопојке, која је знала читаву ризницу најлепших песама и била изванредан казивач, а Станиша је умео да слуша и вредно је бележио. Дружио се са Карамингом све до њене смрти и испратио је песмом Димитријо, сине Митре, коју је она створила.
Његова биографија су песме Петлови појев, Гајтано моме мори, Лела Врањанка, Због тебе моме убава, Станика ми болна легнала, Дуде, бело Дуде и многе друге. Имају антологијску вредност и део су врањске и српске историје. Снимио је троструки ЦД, у издању матичног ПГП РТС-а, у едицији Записано у времену.
Умро је 8. априла 2008. у Београду, у 63. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана.
Ансамбл Позоришта „Бора Станковић“ Врање гостоваће 6. априла на Великој сцени (19,30) са чувеном драмом Боре Станковића „Нечиста крв“, у драматизацији Тијане Грумић и режији Југа Ђорђевића.
Највише хваљено Станковићево дело представља синтезу свих битнијих елемената његових ранијих комада. „Нечистом крви“, први пут објављеном 1910. године, српска књижевност је достигла врхунац књижевног реализма.
У новом, савременом читању овог дела, премијерно изведеног 22. октобра 2019. године, редитељ Ђорђевић уводи гледаоце у причу кроз нарацију на чистом књижевном језику користећи кроз дијалоге изворни врањски говор.
У подели су Анђела Влајковић, Аница Петровић, Јелена Филиповић, Kристина Јањић, Жетица Дејановић, Милена Стошић, Радмила Ђорђевић, Тамара Стошић, Бојан Вељовић, Нинослав Трајковић, Ненад Недељковић, Драган Живковић, Бојан Јовановић, Марко Петричевић, Марко Николић и Јован Вељковић.
Сценограф је Андреја Рондовић, костимограф Велимирка Дамјановић, а композитор Јулија Ђорђевић.
