ПОЗИВАМО ВАС НА ИЗЛОЖБУ ЛИКОВНИХ РАДОВА ЈОВИЦЕ ДЕЈАНОВИЋА

Истакнути врањски академски сликар Јовица Дејановић отвориће изложбу својих радова из циклуса „Призори-асоцијације“ у среду 30.септембра у 19 сати, у Галерији УЛУС, Кнеза Михаила 37 у Београду

Јовица Дејановић рођен је 1957.године у Врању. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини 1980. године. Живи и ради у Врању.

Члан УЛУС-а је од 1985.године. У статусу самосталног уметника је од 1987. године. Широм региона и у Европи одржао је 20 самосталних изложби. Заједно са другим сликарима излагао је више од 30 пута. Добитник је више награда.

У потрази за смислом

Изузетно плодан стваралац читавог свог радног века, сликар Јовица Дејановић без изузетка негује однос пуног поштовања према слици као важном сведоку људских снова, трагања, ставова и промишљања, утканих у свеколико наслеђе човечанства. Опредељен за традицију стварања на штафелајној слици, свакодневно је њоме обележавао видике властитог искуственог бележења. А то поље, иако ограничено физичким габаритима, нудило је бескрај, у правом смислу тог појма, богатим могућностима уметникове неутаживе истраживачке радозналости. Увидом у дело, лако је било закључити да је ову драгоцену особину, пратиљу свих креативних духова, превасходно усмеравао на тријумвират тематике, рукописа и стилске оријентације, где је природно и спонтано тематика преузела кормило, које је одређивало све остале смерове.

Дејановићев опус се одликује импозантном тематском разуђеношћу: ту су пејсажне поставке представа манастира у којима је често боравио, уз врло личан ликовни коментар на портретској равни приказа; делује природно да је из те теме произашла и канонски регулисана религиозна тематика, праћена великим бројем појединачних портрета светих личности; ту је и богати низ класично замишљених а пуних живота портрета савременика; потом, веома значајан низ слика предела, који не носе изразита портретска одређења, уз препознатљивост специфичне локације, већ за овај жанр  много значајнију упечатљиву назнаку духа природе, садржану у односима небо-земља-вода и пратећој светлости; ту су и ентеријерске жанр-сцене, у којима циљ није било детаљисање, већ извесна, готово метафизичка назнака простора у коме борави човек, и где ретки постојећи предмети служе као обележје његових навика и потреба; и коначно, ту су слике апстрактног стилског усмерења, које су апстрактне у правом смислу речи, јер не буде било какву асоцијацију на неки мотив или појаву, а које су и превасходна тема ове изложбе.  

Овакво тематско обиље у Дејановићевом сликарству омогућило је његовом бујном стваралачком дару и сувереном занатском умећу, да се слободно и уз поверење у властите могућности поиграва рукописним облицима, који се у пејзажистици крећу ивицама импресионистичких светлосних односа и енергије експресивне поетике, уз пратњу емотивно устројених ликовних коментара, а преко лазура и просветљене лакоће унутар религиозних тема, све до богате драматике ликовних трактата његове апстрактне оријентације.

Ширина дијапазона његових интересовања у свим слојевима стварања, сигурност зналачки постављеног потеза, густи бојени наноси на местима, где је сматрао да може да пусти својим осећањима и темпераменту на вољу, колористичко богатство, али вазда видно утишаног интензитета и осујећене сировости боја, обезбедили су финоћу сликарског метијеа, у коме је очито да су бујица постојећих осећања и нескривених страсти надвладане сврсисходном контролом, која, нити је могла да закрили препознатљивост емотивно веома осетљивог рукописа, нити је потиснула искреност поетског доживљаја света, нити је сакрила понирање у себе и властите светове. Као у игри скривалице, откривамо тачке пролаза, где сликар дискретно одиже завесу са властите интиме, дозвољавајући посматрачу увид у дијалог који води са самим собом. Снажан утисак се претвара у својеврстан потрес пред разоткривеном интимом, при увиру у сликарева осећања, која тај дијалог прате у целости његовог опуса, обележавајући га видним степеновањем снаге и квалитета, од лирских пасажа до крешенда драмских заплета. Већ према потреби јасно присутног значењског слоја.

Дејановићеве слике апстрактног стилског опредељења за аналитички настројеног посматрача, управо на плану семантичког тумачења слике, представљају највећи изазов. Без и трунке видљивог уплива било каквог наратива, оне ипак, никако случајно, композиционом архитектоником већином усмереном вертикално, остављају простора за низ асоцијативних, али и кључних утисака. С једне стране, као да присуствујемо борби дивова, својеврсној гигантомахији на плану хватања у коштац међусобно амбивалентно устројених сила унутар једног хуманог органона. Са друге, као да сведочимо токове еволутивног процеса једне свести, која чврсто настоји да избори властито проширење ка вишој, духовној сфери. Притом, не сматрамо да су суштаства ових двеју асоцијативних слика у опреци једно с другим. Напротив, идеално се допуњују, обележавајући пуни смисао људског живота, који и видимо и схватамо као непрекидно, разложно трагање. Отуд Дејановићеве апстрактне слике и присуство њихових метафизичких простора доживљавамо и као парадигму човекових потрага за разлозима и смислом постојања, и као снажним ликовним језиком исписану метафору личне метаморфозе бића.   

Весна Тодоровић

Позивамо све чланове Удружења да присуствују отварању излижбе !

************************************************************************

Слични чланци:

• Нема сличних чланака