Научница из Врања постала страни члан Руске академије наука
Tatjana Stanojković, molekularni biolog iz Vranja koja živi i radi u Beogradu, prvih dana juna postala je strani član Ruske akademije nauka, potvrđeno je Vranje News iz izvora u njenom okruženju.
Prema navodima iz njene biografije, koju je za monografiju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije priredio Tomislav R. Simonović, Tatjana Stanojković se čitavog radnog veka bavi istraživanjima u oblasti eksperimentalne onkologije.
Rođena je 1966. godine.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije radi od 1997, a od 2014. godine je šef odseka Laboratorije za modifikatore biološkog odgovora u Odeljenju za eksperimentalnu onkologiju gde je od pre dve godine načelnik. Prošla je sva zvanja u struci, a danas je naučni savetnik.
Do sada je publikovala 140 naučnih radova i poglavlja u knjigama. H indeks joj je 25, a njeni radovi citirani su u vrhunskim međunarodnim časopisima.
Sa svojim timom pokrenula je prvi put u Srbiji nova translaciona istraživanja u oblasti radiobiologije i molekularne radijacione onkologije na svom institutu. Njihova istraživanja imaju za cilj individualizaciju radioterapije u budućnosti i dizajn optimalnog tretmana za svakog pacojenta.
Bila je recenzent međunaordnih projekata u okviru poziva Francuske nacionalne agencije za istraživanje.
Jedan je od osnivača i dugogodišnji potpredsednik Srpskog društva istraživača raka i član EACR (Evropskog društva istraživača raka).
Godine 2021. dobila je nagradu Despot Stefan Lazarević, koju dodeljuje Grad Beograd u kategoriji rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine.
Ruska akademija nauka i članstvo
Ruska akademija nauka u Moskvi sastoji se od ruske nacionalne akademije; mreže naučnih instituta iz cele Ruske Federacije i dodatnih naučnih i društvenih institucija kao što su biblioteke, izdavačke kuće i bolnice. Od novembra 2017. godine, akademija uključuje 1.008 institucija i ostalih ustanova, sa ukupno oko 125.000 zaposlenih, od čega je 47.000 naučnih istraživača. Postoje tri vrste članstva u Ruskoj akademiji nauka: punopravni članovi (akademici), dopisni članovi i inostrani članovi. Akademici i dopisnici moraju biti državljani Ruske Federacije kada se biraju. Članovi RAN-a biraju se na osnovu njihovih naučnih doprinosa — izbor za članstvo smatra se veoma prestižnim. U periodu od 2005. do 2012. godine Ruska akademija nauka imala je oko 500 punopravnih i 700 dopisnih članova. Ali se 2013. godine, nakon što su se Ruska akademija poljoprivrednih nauka i Ruska akademija medicinskih nauka pripojile RAN-u, broj članova dosta povećao. Poslednji izbori za obnovljenu Rusku akademiju nauka organizovani su u maju-junu 2022. godine. Početak juna 2022. godine, Akademija je imala 2.023 živa ruska člana (888 punopravnih i 1.135 dopisna člana) i 470 stranih članova. Od 2015. godine, Akademija dodeljuje, na takmičarskoj osnovi, počasni naučni zvanje profesora Ruske akademije nauka vrhunskim istraživačima sa ruskim državljanstvom. Sada postoji 715 naučnika sa ovim zvanjem.Profesor RAN-a nije tip članstva, ali se njegovi nosioci smatraju mogućim kandidatima za članstvo; do sada je 179 profesora izabrano od strane članova RAN-a, a sada imaju dvostruku titulu „profesor RAN, dopsini član RAN-a“ (163 osobe) ili „profesor RAN, akademik RAN“ (16 osoba).
Izvor:
Vranje News 08.06.2022 14:41