Историјат
Врањанци који одлуче, све једно из којих разлога, да иду из Врања, ако икако могу, долазе у Београд. Долазећи у нову средину они не заборављају своје Врање . Кад су пошли они су са собом понели и свој део Врања, кога се никад нису ослободили, јер то нису могли, а нису ни желели. Тај део који је остао да живи у њима повезивао их је и окупљао, прво спонтано а после и институционално.
Многи мисле да аутентичних Врањанаца има више у Београду него у Врању. Због тога је у неком периоду, после Првог светског рата, формиран Клуб Врањанаца у Београду. Тај Клуб је, по казивању многих старих Врањанаца, између два рата био веома активан, али се највише прочуо по врло запаженим баловима и забавама, које су се у то време организовале. Други светски рат је те сусрете пркинуо, а после рата рад Клуба није одмах обновљен.
Тек кад је Врање почело да се привредно развија и кад се у том развоју стигло до одговарајућег нивоа осетила се потреба и за културним вредностима, пре свега, за културном обновом старог Врања и за повезивање са другим срединама. Најприродније је да су те везе потражене прво са Врањанцима који су живели ван Врања. Тада је руководство општине прихватило идеју Бошка Костића, часног и добронамерног Врањанца који живео и радио у Београду, да се обнови рад Клуба Врањанаца у Београду, а у оквиру Клуба да се формирају различите комисије и секције преко којих би се ангажовали сви они који желе да успоставе и одрже однос са завичејем.
Донета је Одлука о обнови рада Клуба Врањанаца у Београду и формирана радна група за реализацију те одлуке у саставу: Зоран Станковић, преседник општинске конференције ССРН Врање, Станиша Тошић, директор Више педагошке школе, и Стојче Јовановић, један од добронамерних Врањанаца из Београда. Иницијатор обнове рада Клуба Бошко Костић није прихватио да буде члан одбора, али је свeсрдно радио на реализацији донетих одлука. Стојче Јовановић је био први председник обновљеног Клуба, а после његове смрти, све до своје смрти председник је био Јовица Стојменовић.
Усаглашавајући стање са прописима Клуб је пререгистрован у Удружење Врањанаца у Београду. У дужем периоду активности су били разноврсне, веома запажене и корисне и допринеле су знажној афирмацији Врања не само у Београду. Ово Удружење је задњих година смањивало своје активности а после смрти Јовице Стојменовића престало да ради.