ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:
|
Подели нa:

Награда „Златно перо“ Српског лекарског друштва Марини Јањић

„Пуне руке живота“ – пуна душа радости

Добитник награде „Златно перо“ је прим. мр сц. мед. Марина Ј. Јањић, гинеколог и акушер Врањске болнице

Врање је српској медицинској историографији подарило пет значајних истраживача: др Драгољуба Михајловића (1895–1980), аутора првих синтеза о развоју здравства у врањском крају; рано преминулог др Вукашина Антића (1958–2020), аутора монографија о историји болнице у Врању и развоју превентивне медицине врањског краја; пуковника проф. др Драгана Микића, који је дао немерљив допринос изучавању епидемијских заразних болести у 19. и 20. веку и раду војног санитета у њиховом сузбијању; прим. др Марину Ј. Јањић и Томислава Р. Симоновића, аутора књиге о великом српском добротвору Џону Фротингаму.

Добитник награде Српског лекарског друштва „Златно перо“ за 2019. годину, која се додељује за најбољу књигу из области медицинске или лепе књижевности, je прим. др Марина Ј. Јањић за књигу из области историје медицине „Пуне руке живота – гинекологија и акушерство Врања у матици времена (Српско лекарско друштво Подружница Врање, 2019).

Академик Радоје Чоловић, председник Друштва, уручио је награду др Марини Јањић на свечаној седници Председништва СЛД одржаној 11. јуна 2021. године у Дому Српског лекарског друштва у Београду.

У награђеној књизи приказан је развој гинекологије и акушерства у врањској области од средњег века до данас. Књига је подељена у два дела: у првом је приказано лечење „женских“ болести од времена Немањића до оснивања Одељења за гинекологију и акушерство у општој болници Врање, док је у другом делу дат развој гинекологије и акушерства од 1946. до данас, као и кратке биографије гинеколога који су радили у Врању о овом периоду.

Српску средњевековну медицину карактерише преплет тадашње научне медицине, коју су у наше крајеве доносили лекари школовани пре свега на италијанским медицинским факултетима; народне медицине настале на основу хиљадугодишњег искуства (фитотерапија), али и магијска медицина, и верске, односно, канонске, медицине по пријему хришћанства. Др Марина Ј. Јањић приказује правац ширења научне медицине и утицај манастира Хиландара и Св. Прохора Пчињског на њен развој. У овом делу књиге налази се и добро документован приказ утицаја византијске на развој српске средњевековне медицине, који се пре свега огледао у оснивању болница при манастирима. По паду српске државе у 15. веку, доминантан начин лечења одређен је праксом и знањима народних лекара – видара. У Врање први школовани лекар долази 1877. године. Био је то др Антоније Кујас. По ослобођењу од турске окупације (1878) на место окружног физикуса у Врању постављен је др Фрањо Копша, који ће оставити дубок траг у овом граду, између осталог основаће и прву болницу (1881). Од оснивања прве болнице, „са три собе“ до 1946. године, врањска гинекологија бележи свој тегобан, али и константан развој.

У другом делу књиге обрађен је период од оснивања Одељења за гинекологију и акушерство у Врањској болници (1946) до данашњих дана. Детаљно је описан убрзан развој ове медицинске гране, и рад плејаде искусних гинеколога на организовању Одељења, увођењу нових метода лечења и школовању генерација гинеколога и акушера који ће на бројним конгресима у земљи, али и свету, својим радовима сведочити о врхунским резултатима ове установе. У књизи су дате и кратке биографије врањских гинеколога.

Као додатак основном тексту ове монографије објављени су, у скраћеном облику, најзначајнији стручни и научни радови врањских гинеколога. Стручна јавност ће читајући додатак уочити брзину развоја гинекологије и акушерства у Врању. Међутим, додатак није пука илустрација развоја ових специјалистичких грана, већ и значајан извор података за писање свеобухватне историје гинекологије у Србији.

Постављајући широк временски хоризонт, у распон дужи од десет столећа, др Марина Ј. Јањић је са завидном вештином приповедања приказала развој гинекологије врањског краја. Ова књига ће служити свим потоњим историчарима медицине као поуздан извор, јер је њен аутор темељан истраживач у овој области. Такође, књига се може читати и као повест о времену, људима и њиховим судбинама (лекари, бабице, али и жене које су тражиле и налазиле помоћ за своју болест). Марина Ј. Јањић, не спада у оне историчаре медицине који се задовољавају проналажењем и објављивањем података, додајући тако још једну светлуцаву тачку на небо историје наше медицине. Она ће дубљим анализама додати енергију тим тачкицама и омогућити им да осветле једно доба и људе које су у њему живели.

Жири за доделу награде „Златно перо“ није имао тежак задатак приликом доношења одлуке о лауреату. Књига симболичног наслова „Пуне руке живота“, свакоме ко је имао прилику да је прочита, даривала је пуну душу радости.

Др Зоран Вацић

Почасни члан Академије медицинских наука СЛД

Председник Секције за историју медицине СЛД

Слични чланци:

  • Нема сличних чланака
Бесплатна Преплата на Чланке
Уколико вам се наши чланци свиђају, имате могућност бесплатне пријаве на дневну пошту путем e-mail-a!
Дневна пошта:   
Објавио на дан јул 21 2021. Објављено под Некатегоризовано. Можете пратити све реакције овог чланка преко RSS 2.0. Можете оставити свој коментар и своје мишљење на овај чланак...