ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:
|
Подели нa:

Обележено 950 година манастира Прохор Пчињски

Научни скуп поводом девет ипо векова Прохора: Изложено 28 реферата

У Епархији врањској одржан је дводневни Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“.

Том приликом изложено је укупно 28 реферата којима су у тематским целинама у две сесије првог дана, и једној сесији другог дана скупа обрађена и представљена разноврсна питања из историје, историје уметности, богословља, историје књижевности и других друштвено-хуманистичких наука.

Велико духовно наслеђе, уткано у идентитет јужне Србије, Старе Србије и Српске православне цркве у целини које се готово један миленијум свијало око молитвеног поштовања светог оца Прохора Пчињског, разматрали су научници из Србије, региона и иностранства.

Манастир Свети Прохор Пчињски

Први дан научног скупа започео је у манастиру Св. Оца Прохора Пчињског 25. септембра архијерејском литургијом коју је служио епископ врањски Пахомије под духовним окриљем „Светог Старца“, како пчињског подвижника XI века називају у српском народу Пчиње и околних области.

Учесници Међународног научног скупа

У наставку су одржана три пленарна предавања и две сесије на којима је изложено укупно 22 реферата који су сагледавали разнолика питања из историје, културе и традиције везане за манастир Преподобног Прохора у хронолошком распону од XИ до XXИ века.

Другог дана Међународног скупа, рад се наставио под сводовима Свеправославног центра Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски у Врању, путем видео линка где су се укључили они сарадници из иностранства који услед околности изазваних актуелном глобалном епидемијом нису били у могућности да физички присуствују конференцији.

Учесници научног скупа су преиспитали стара сазнања о времену живота и рада Св. Оца Прохора Пчињског, о настанку његовог култа, о ктиторима манастира – ромејском цару Роману ИВ Диогену и српском краљу Стефану Милутину, о значају обнове манастира у XИВ веку у светлу процвата исихазма на Балкану, о заступљености Прохоровог поштовања и помена у култури, затим у цивилизацијским остварењима: црквеној химнографији, ликовним уметностима, књижевности, како у усменој народној, тако и писаној уметничкој традицији Узето у целини реферати су приказали значај манастира Св. Прохора Пчињског у животу Старе Србије, схваћене у историјском смислу као етнографски и географски јединствене области која је обухватала централно-балканске просторе и била јужна предстража државе светих Немањића чинећи јужну канонско-правну територију Пећке Патријаршије (1557–1766).

Унутрашњост Манастира

На научној конференцији презентовани су радови који су осветлили питања из новијег доба духовног утицаја и значаја манастира, од времена борбе за ослобођење од турске власти, па све до улоге савремених духовника попут игумана Пајсија Танасијевића, који су својим животом и делима допринели да манастир буде и остане достојан представник старог духовног наслеђа и аскетског искуства свете Православне Цркве.

Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ није само овековечио историју и културно и духовно предање ове вековне светиње српског народа, већ је на практичан начин, кроз међународну сарадњу научника најважнијих друштвено-хуманистичких дисциплина показао и демонстрирао потребу повезивања и интердисциплинарне сарадње, чиме се на најбољи начин могу дати нови научни резултати и продубити наша сазнања о сложеним историјским и културним процесима који се вековима одвијају на простору Балкана и Србије.

Оваква сарадња свих битних установа српског народа – Српске православне цркве, Београдског и Нишког универзитета, уз подршку локалних државних институција – даје пример преко потребне сарадње крунисане конкретним друштвено корисним резултатима.

У току 2021. године, резултати Међународног научног скупа „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ биће публиковани у зборнику са научног скупа, чиме ће научни резултати презентовани на самом скупу бити доступни и широј друштвеној и научној јавности не само у Србији већ и у региону.

Као коорганизатори Међународног скупа велики допринос његовој припреми и одржавању дали су Филозофски факултет Универзитета у Београду, Философски и Педагошки факултет Универзитета у Нишу и центар за црквене студије у Нишу.

***********************************************************************

Слични чланци:

  • Нема сличних чланака
Бесплатна Преплата на Чланке
Уколико вам се наши чланци свиђају, имате могућност бесплатне пријаве на дневну пошту путем e-mail-a!
Дневна пошта:   
Објавио на дан окт 5 2020. Објављено под Некатегоризовано. Можете пратити све реакције овог чланка преко RSS 2.0. Можете оставити свој коментар и своје мишљење на овај чланак...