Промоција књиге проф. др Марије Ђорић у Дому Војске Србије

ЕКСТРЕМИЗАМ И ХУЛИГАНИЗАМ НА БАЛКАНУ

Књига „Екстремизам и хулиганизам на Балкану“ промовисана је 17. новембра у Атријуму Дома Војске Србије. Актуелна тема привукла је велики број посетилаца, па се „тражила столица више“. Међу присутнима биле су колеге са Института за политичке студије, пријатељи и сарадници са Војне академије са којима блиско сарађује, колеге и студенти са других факултета, чланови породице, пријатељи. Промоцију су пратили и чланови Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у Београду, предвођени председником проф. др Драганом Микићем, јер је проф. др Марија Ђорић, рођена Врањанка и члан Управног одбора Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.  Три промотера, ауторка и модератор изнели су своје мишљење о последњој књизи проф. др Марије Ђорић и своју причу уклопили у 47 минута промоције, што је било довољно да се пуно тога каже и сазна о новом делу, „а да се не заморе посетиоци“. 

О Маријиној научној и наставничкој каријери говорила је њена колегиница са Института за политичке студије Андреа Матијевић, а потом је о ауторкином делу говорио проф. др Саша Мијалковић са Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Он је рекао да су такве теме доскора већином обрађивали мушкарци, а да је проф. др Ђорић храбро закорачила у тај „мушки забран“ и направила добру књигу. Он је и објаснио у чему је вредност те књиге.

Приступ ауторке је оригиналан. Он није у потпуности безбедносни, а није ни политиколошки, и више је некако англосаксонски него традиционални приступ, који је присутан на нашем пордручју. И то је нешто што даје нову вредност – један потпуно  нови приступ. Стил ове књиге је научни, али је на моменте популистички тако да може да биде интересантна за ширу јавност, не само за стручну.
Код ове књиге посебно ме радује методолошки оквир. Многи истраживачи не дају осврт на методолошки опис свог истраживања управо због тога што га се стиде или звог тога што не умеју то лепо да прикажу. Колегиница Марија је то лепо урадила и почела је са питањима како истражити екстремизам и који су најчешће изазови за младе истраживаче. Она указује на проблеме са којима се истраживачи најчешће срећу, а то су проблем узрочности, који је у области друштвених наука веома компликован. Затим, на проблеме манифестовања, па проблем затворености извора од којих многи поседују ознаку тајности и нису доступни истраживачима. Потом даје смернице за истраживање безбедносних појава, првенствено смернице у прецизирању проблема и предмета истраживања. Затим даје  смернице како спознати природу ових феномена, њихову структуру, како тумачити ове појаве зависно од временских и просторних димензија, како их дистанцирати од неких сличних безбедносних појава, како превазићи проблем неуниверзалне одређености од феномена политичког насиља, екстремизма, тероризма и уопште профила носилаца ових безбедносних појава.

Проф. др  Мијалковић је истакао као посебну вредност, такође са методолошког аспекта, што ауторка упућује на листу научних метода које су најпогодније за истраживање екстремизма и хулиганизма. Истакао је научни и друштвени значај те књиге, а да не би све хвалио посаветовао ју је да друго издање књиге обогати шематским приказима, сликама и графиконима, из којих би  могле да се лакше разумеју неке ствари.

Доктор Зоран Милошевић, научни саветник, заменик директора Института за политичке студије, и један од рецензената монографије, истакао је графички дизајн књиге и занимљив садржај, јер тема екстремизма и хулиганизма припада области хибридног рата и тој овој књизи даје тежину.

Марија нас својим приступом ектремизму и хулиганству, заправо обавештава шта је ново на том пољу и шта се може догодити на Балкану. Посебно поглавље је посветила Балкану. Шта је Балкан, како је настао, шта је балканизација? Заиста, балканизација је један појам који се употребљава како би омаловажио становнике Балкана – да су склони поделама, да је наш идентитет сумњив, да није сталан, да се стално појављују нови идентиети итд, при чему се изоставља да појава таквих ситуација на Балкану није аутохтона, него да је то увоз из иностранства и да стране службе то подржавају – истакао је др Милошевић и додао да је проф. др Ђорић поступила методолошки исправно кад је писала о екстремизму на Балкану – ишла је од тоталног ка локалном и чак дала студију случаја, која обухвата једног појединца који се нашао у екстремним условима, појавио се овде, а Марија је са њим обавила интервју.

Доктор Милошевић је истакао да је у књизи Марија писала и о родној равноправности у тероризму јер, иако се та појава већином везује за мушки род, жене се све чешће укључују у терористичке оргaнизације. Када је реч о хулиганству на Балкану, који се већином везује за спорт, Маријин колега је истакао како је она дала једна поучан пример када спорт може да буде везан за патриотизам и национално достојантво, а то је соколски покрет који је постојао у Краљевини Југославији. 

Ова књига је врло интересантна и потребна не само за људе од струке, него и за ширу читалачку публику, и све који васпитају младе. Јер ако се млади заразе екстремизмом и хулиганизмом, онда је то тешко спречити, тешко лечити. Морају да се примене мере репресије, а репресија никад није омиљена. Према томе, ако послушамо Марију и прочитамо ову књигу ми ћемо да научимо како да се боримо и против ектремизма и против хулиганизма, и то је главни доринос ове књиге.   

Директор Института за политичке студије др Миша Стојадиновић, научни саветник, још један од рецензената,такође је бираним речима говорио о новој књизи колегинице Марије Ђорић. Причао је са позиције издавача.

Приликом првог читања уочио сам да је ова књига врло интерактивна. Кад кренете да је читате врло брзо ћете се ухватити у коштац са пробемима и натераће вас да читате од корице до корице, у једном даху. Ауторка је поставила целу књигу на постављању питања и давању одговора на питања. И кад помислите да сте добили одговор, следи ново питање и тако се вртите у круг. То је нормално јер ауторка се бави живим процесима, процесима који се дешавају у овом тренутку што није захвално за једног истраживача. Друштво се мења, а она покушава да те изуетно компликоване ствари, феномене, обједини у једном тренутку, замрзне време, и да их стави на лист папира. За истраживача је то најтежа могућа ствар – нагласио је др Миша Стојадиновић.

Он је потом истакао како је књига изузетан речник екстремизма и хулиганизма, и да за разлику од других које се баве сличним темама, поред теоријских елемената које има у себи, и секундарних извора, обилује и медијским подацима. Марија је, сем тога, искористила мултидисциплинарни приступ и применила доста знања из политикологије, социологије,  психологије.

О томе како је књига настала говорила је на крају помоције ауторка.

Књига је настала у врло комплексном тренутку, алиљуди кад имају много обавеза, под адреналином најбоље раде, а такав је и ектремизам. Написала сам је с циљем да се осветле тамни вилајети нашег Балкана, за који ја волим да кажем да је прелеп и престрашан. А зашто је такав? Решила сам да се бавим регионалном, па и локалном причом зато што имам утисак да се сви други, странци, много баве нама, па није лоше да Homo balcanicus, аутор, како су нас називали рани истраживачи, каже нешто и о овом Балкану, какви смо то ми, да ли смо заиста толико примитивни, да ли смо заиста труло ткиво Европе, да ли смо другост у односу на Европу? И када сам почела да истражујем мало по мало, онда сам видела да ми нисмо толико лоши – истакла је ауторка и додала да је, кад је пре неколико година кренула да ради на књизи, почела од етимологије речи. – Често сам користила етимологију речи као један методолошки пут да сазнам нешто о природи феномена, ако нисам имала много података. И кад је реч о Балкану, нашла сам да је то персијско-турска реч која значи блато. И одатле сам кренула. И како ја доживљавам Балкан? Као једно живо блато у коме се ми налазимо и никако не можемо нити да потонемо, нити да се извучемо из њега. А онда нас гурне нека чизма која понекад долази са Истока, а некад са Запада, и углавном се интереси великих сила преламају преко тог балканског живог блата. И ми заробљени никако да се извучемо. Онда сам схватила да ми нисмо толико примитивни колико нас други виде, да нисмо толико проблематични. Суштина је у томе да је Балкан увек био на ружи ветрова великих сила и да то уопште није лагодна позиција. А сада се налазимо у једној чекаоници за Европску унију

Потом је објаснила да је велику пажњу у књизи посветила екстремизму и хулиганизму младих.

Екстремисте сматрам ловцима на младе душе, јер заправо шта је младост. Млади мисле да могу све и имају потребу да некоме припадају. А као такви, ако немају добру основу, ако немају то припадништво у породици, у друштву, онда они налазе неки нови пут, јер човек је, како је рекао Аристотел zoon politikon, а ако је усамљен, пун фрустрацијске, агресије, врло лако може склизнути у екстремизам. И ја испитујем радикализацију као врсту прања мозга – рекла је проф. др Ђорић.

Она се у књизи бавила и екстремизмом са становишта љубави и мржње јер особа која нема љубави у себи лакше ће склизнути у тероризам и постати екстремиста и хулиган. Недостатак љубави велики је проблем за екстремисте и за хулигане.

У књизи је инсистирала и на родном приступу и истакла хипотезу да када је жена спремна да учини неко кривично дело, као што је тероризам, и уколико је емотивно мотивисана, онда је она незаустављива.

А кад је реч о хулиганизму, балкански хулиганизам није ектремизам, него све више организовани криминализам, јер, како је објаснила, наши хулигани немају политичке циљеве, већ лукративне, створити што више новца, наравно уз помоћ политике.

На крају је ауторка захвалили директору Института у коме ради јер је књига преведена на енглески језик и трећем рецензенту, проф. др Виолети Таловић Рашковић, која оправдано није била присутна. Захвалила је и младој сарадници Мартини Милосављевић Стојадиновић, која је дала идејно решење за корицу у књиге, као и колегиницама Андреи и Милици које су јој много помогле око ставарања индекса појмова.

Књигу је посветила својој баки Параскеви за велику љубав коју је добила од ње.

На крају промоције је кадеткиња Војне академије Радмила Тубић отпевала песму Русе косе цуро имаш, коју многи балкански народи својатају, и чак су у стању да се побију око њеног ауторства.

БИОГРАФИЈА

Професорка др Марија Ђорић, родом Врањанка, дипломирала је и завршила мастер студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На истом факултету завршила је и специјалистичке студије, а потом и докторирала из области политикологије 2013. године. Стално је запослена на Институту за политичке студије у Београду. У звање редовног професора изабрана је 2023. године. Гостујући је професор на Карловом универзитету у Прагу. Била је ангажована на неколико универзитета у Србији и у иностранству (Уједињени Арапски Емирати, Чешка). Као регионални и национални експерт у области екстремизма ангажована је у својству консултанта у неколико међународних организација. До сада је објавила пет научних монографија, око 100 научних радова из области екстремизма, тероризма, политичког насиља, хулиганизма, политичке теорије. Главни је и одговорни уредник научног часописа „Политика националне безбедности“, руководилац је Центра за националну безбедност и помоћник директора на Институту за политичке студије.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака