Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије”

Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ одржана је 13. маја 2022. у Кући Краља Петра Првог у Београду. Био је то још један од значајних догађа у оквиру изложбе „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“,уприличенe поводом 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског и 100 година од упокојења Краља Петра Првог, а коју су организовали Епархија врањска и Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.

Монографија је написана поводом јубиларних 140 година постојања Гимназије у Врању, издата је 2021. и премијерно је представљена 8. новембра исте године у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању. Осим округле годишњице, повод за израду те публикације била је и потреба да се нешто шире и више сазна о знаменитим личностима које су родом из тог краја, које су у Врању завршиле Гимназију или су били у њој професори. Сви они су оставили на свој начин неизбрисив траг. Књига која се нашла и пред београдском публиком, а коју је припремала група од десетак аутора током протекле три године, обухвата историјско раздобље од 1881. до 2001. године. Знамените личности које су својим радом спојиле националне и универзалне вредности приказане су по азбучном редоследу од А до Ш са фотографијом и биографијом.  На промоцији монографије, која је одржана у Кући краља Петра Првог, говорили су директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић, рецензент Нада Петровић, историчар и архивски саветник, Томислав Р. Симоновић, један од аутора, Бранислав Симоновић, истраживач и професор физике, и Ненад Стојиљковић, професор историје  у Гимназији.

Директорка Сузана Мишић Станковић захвалила је проф. др Драгану Микићу, председнику Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и Епархији врањској, који су им омогућила да представе врањску Гимназију у Београду јер, како је рекла, велики број знаменитих гимназијалаца заступљених у књизи, живео је и живи у главном граду. Она је истакла да монографија афирмише дугу традицију Гимназије у Врању и у свест савременика враћа сећање на генерације професора и ученика који су својим знањем и врлинама обележили историју Србије. „Ишчитавајући биографије личности, пред нама се откривају људи од крви и меса, сведоци једног времена  – од књижевника, песника, научника, хроничара до хероја. Међу њима има лекара, привредника, политиколога, јавних личности, који су својим радом показали степен друштвене организованости. То је антологија од 171 личности које су обележиле историјско раздобље од скоро век и по, и по духовној и по културној основи – рекла је Сузана Мишић Станковић и истакла да човек живи да би стварао: – Једини живот достојан човека је онај из кога проистекну духовне и материјалне вредности, које у мањој или већој мери чине добро онима који остају иза нас. Наша дужност је да сачувамо све то сећање на наше ученике, професоре и да причу о знаменитима и даље наставимо“. Да је монографија изузетан подухват истакла је Нада Петровић. По књижевном жанру представља биографски речник са 171 биографијом. Написане биографије резултат су дуготрајног истраживања разних историјских извора, како архивске грађе, тако и приватних збирки, литературе, али и казивања појединих Врањанаца који дуго памте.

– Имајући у виду чињеницу да су многе биографије славних Врањанаца већ истражене, дакле написане и објављене, штампане у многим историографским делима, енциклопедијама и Српском биографском речнику у издању „Матице српске“, то говори о значају појединих Врањанаца и појединих личности из Врања за историју Србије и историју Срба. Али, поред тога, учинило ми се да је добро и чини ми се да је савршено да људи из Врања сами пишу о својим славним суграђанима. У овако написаним биографијама као што је и у овој монографији има нешто што је само својствено Врањанцима, нешто присно и завичајно, нешто што само може вас да обликује – рекла је Нада Петровић. Према њеним речима приказане су биографије различитих профила људи из различитих епоха и времена, имена људи за које се у први мах мислило да се никада и нигде не би срели и не би спојили, међутим срели су се у тој књизи. – Објављивањем књиге многима је припала част да се нађу у друштву чувеног Боре Станковић, затим Радоја Домановића, славних наших српских књижевника, Милана Влаjинца, Јаше Продановића, као и Љубомира Давидовића. Али оно што је импозантно и што је мене фасцинирало је да се појављује 11 биографија из чувене врањске интелектуалне породице Стајић и седам имена породице Симоновић. То је стварно импозантан број и говори да је Врање расадник интелекта и надарених људи – истакла је Нада Петровић и поручила да је издавањем ове књиге врањска Гимназија, као просветна установа и установа културе, добила публикацију вредну пажње, а бивши и будући гимназијалци и становници Врања, становници целе Србије, драгоцено штиво и информативно средство о појединим значајним личностима које потичу из Врања.

О раду на књизи детаљније је говорио на промоцији Томислав Р. Симоновић, један од аутора монографије. Он је објаснио да је рад на стварању монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ уствари, наставак рада који је почео са члановима Редакцијског одбора 2016. године, поводом 135 година постојања Гимназије. Тада је урађена стална поставка са фотографијама познатих личности Гимназије и објављена монографија поводом 135 година од њеног постојања. Била је то друга монографија у историји те школске установе, јер је прва штампана 1981. године поводом 100 година постојања. Он је истакао и имена чланова Редакцијског одбора, посебно заслужних „што је ово дело изашло на видело”. То су Сузана Мишић Станковић, Нела Димитријевић, професорка српског језика и књижевности, Игор Николић, Томислав Р. Симоновић, покојни др Вукашин Антић, Мирољуб Стојчић, Будимир Михајловић, Миле Ђорђевић, Јасмина Јањић, Ненад Стојиљковић. Симоновић каже да му је у припреми ове монографије послужио претходни рад на књизи његовог оца „Друштвена историја Врања од почетка 19. до краја 20. века“,  коју је  припремао са сестром и братом. Тада је нашао очеву велику и изузетно значајну оставштину у виду личне преписке са познатим Врањанцима у којој су биле њихове биографије као и извештаји Гимназије. Требало је искористити то богато материјално наслеђе и сачувати од заборава њихова дела и њихов рад од самог оснивања Гимназије до избијања Другог светског рата. Без такве документације тешко да би ико могао да уради монографију.

Међу именима некадашњих професора и ђака које је поменуо јесу Љубомир Давидовић, Јанићије Поповић, Миливоје Симић, Јаша Продановић, Радоје Домановић, Луј Адамовић, Владан Ђорђевић, Светислав Симић, Живојин Дачић, Јелена Дробњак, Сима Златичанин. У врањској Гимназији су радили и Тихомир Ђорђевић и Миодраг Ибровац, учесници Мировне конференције у Паризу 1919. године. Наводи и ботаничаре Ђорђа Ничића, Ђуру Илића, Данила Катића, електроинжењере Часлава Павловића и Миодрага Поповића, генерале, познате докторе др Јордана Стајића и проф. др Миољуба Кичића, историчара Јована Хаџи Васиљевића и многе друге. О научницима коју се школовали у врањској Гимназији, изузев оних у области медицине, говорио је на промоцији проф. др Бранислав Симоновић,истраживач, професор физике. Њих је било више од 20. Почео је са Ристом T. Николићем, антропогеограф познатим и у Европи, наставио са инжењером Михаjлом Симоновићем, француским ђаком који је допринео да прва зграда у Врању за коју је урађен статички прорачун и грађевински елаборат у складу с правилима науке буде врањска Гимназија. Допринос развоју српског сточарства дао је Стојадин Стаменковић, а у изучавању воћа, поврће и виноградарства истакао се проф. Милутин Стојановић са Пољопривредног факултета, иначе и председник Удружења Врањанаца у Београду непосредно после оснивања. На листи знаменитих су и инжењер Петар Миленковић, потом Евгеније Костић, један од првих инжењера рударства и геологије, па Драгослав Митриновић професор Електротехничког факултета, ученик чувеног математичара Михаила Петровића Аласа, и његова сестра др Ружица Митриновић која је била прва жена астроном у Србији. Свој допринос у теоријској астрономији и небеској механици дао је проф. Божидар Петровић. Бранислав Симоновић је потом говорио и о Урошу Стајићу, проф. Љубиши Томићу, проф. Стојану Николајевићу, Душану Нешићу, Славољубу Павловићу, Сањи Станковић, проф. Градимиру Илићу. Међу знаменитима су и  Миодраг Поповић, професор Електротехничког факултета у Београду, електроничар Зоран Стаменковић, теоријски физичари  Дејан Стојковић и Јелена Стајић, те Татјана Станојковић молекуларни биолог и физиолог, а у области  разумљивости говора значајне резултате дао је Часлав Павловић професор на Ајова универзитету и на универзитету у Марсеју. – Многи од њих били су професори универзитета, декани, директори института или шефови лабораторија у значајним институцијама, чланови у многим значајним и међународним комитетима и комисијама у којима се доносе одлуке важне за будућност научних области, аутори многих уџбеника и монографија, а многа њихова открића нашла су примену у производњи корисних уређаја –  истакао је проф. др Бранислав Симоновић. Један од оних који су изнели велики део посла око припреме и објављивања монографије био је професор историје у Гимназији Ненад Стојиљковић. Он је на промоцији, као историчар,подсетио на неке од најзначајнијих периода у развоју Гимназије од оснивања до данас. Рекао је да су Врањанци још 1878. године упутили захтева за оснивање Гимназије како би стекли више образовање. На отварање те школе чекаће до 5. августа 1881. године. Тада је почела са радом као врањска нижа Гимназија. Године 1882. она мења назив у Краљевско српску нижу Гимназију у Врању. Назив мења и 1898. када постаје Гимназија Немањина, а пет година касније после промене династија добила назив Гимназија. Све до 1921. године радила је као осмогодишња Гимназија. На Видовдан 28. јуна 1931. године ударени су темељи за нову зграду која и данас постоји, а са радом је почела септембра 1933. године. И тада, а и данас била је то најмодернија зграда за фискултурном салом и савременим кабинетима. После рата, од 1958. године реформом образовања добија данашњу структуру, односно укидају се 7. и 8. разред и постаје четворогодишња школа. Данашњи назив Гимназија „Бора Станковић“ носи од 1958. године. Професор Стојиљковић истиче да је Гимназија неколико пута прекидала рад. Први пут је на кратко прекинула рад 1885. године, током српско-бугарског рата, други пут у периоду балканских ратова и током Великог рата када је Врање било под бугарском окупацијом, а трећи пут током Другог светског рата од 1941. до 1945. године. Због тих прекида десет генарација није завршило школовање. Модератор програма промоције била је професорка српског језика и књижевности у Гимназији Нела Димитријевић. Цитате из монографије која је промовисана читали су бивши ученици Гимназије „Бора Станковић“, сада студенти Београдског универзитета – Ања Kафеџиска и Ђорђе Стојановић. Промоцији су присуствовали и чланови Редакцијског одбора.

На крају промоције присутнима се обратио проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” захваливши промотерима и гостима на успешном раду и добро посећеној промоцији. Такође, он је изразио задовољство што се на промоцији монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ окупио велики број бивших гимназијалаца, сада успешних људи у Београду.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака