Риста Симоновић Гочобан: „Врање-вечна тема“

Познавање прошлости и културе сопственог народа омогућава читаоцима да разумеју садашњост, препознају процесе који воде будућности, сазнају ко смо и какав траг настојимо да освојимо о себи и времену у коме смо живели и онима који долазе после нас, а то потврђује овај рукопис, поручио је академик Љубодраг Димић, у рецензији за књигу Риста М. Симоновић Гочобан, Врање – вечна тема, која је представљена у Дому Војске у Врању.

Профил

Риста М. Симоновић (Врање 1908 – Врање 1998), познат по породичном надимку Гочобан, био је по образовању правник, по занимању адвокат, судија и управник Државног архива у Врању, а по интересовању историчар, књижевни критичар, новинар, библиофил. Завршио је гимназију у Врању, потом дипломирао на Правном факултету у Београду 1935. Испите је полагао код Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Драгољуба Јовановића, Лазара Марковића и других. С некима од њих се касније дописивао. Године 1937. постао је адвокатски приправник. Након учешћа у рату, радио је у Окружном народноослободилачком одбору и као судија у Окружном суду у Врању. Марта 1953. отворио је адвокатску канцеларију у Косовској Каменици, а затим био адвокат у Босилеграду и Владичином Хану. Године 1962. основао је Државни архив Врања, чији је директор био до пензионисања. Године 1967. отворио је прву Борину недељу у Градском парку у Врању. Отишао је у пензију 1973. За свој вишедеценијски рад у култури и друштвеном животу Врања добио је више награда, а међу њима и Седмосептембарско признање града Врања. Умро је 19. маја 1998. у деведесет првој години живота. Његово најзначајније дело је Друштвена историја Врања, од краја 19. до краја 20. века (2013). Рукопис су за штампу приредили Слободанка Младеновић, Симон Симоновић, Бранислав Симоновић и Томислав Симоновић, његова деца. &

Академик Димић, који је био планиран као један од саговорника на овој књижевној вечери, није се појавио из оправданих разлога, али је поручио да „посебну целину у рукопису Риста М Симоновић, Врање – вечна тема представља део књиге посвећен животу и делу Боре Станковића. „У тим деловима текста указано је на допринос Ристе Симоновића разрешењу бројних недоумица, нетачности, стереотипа, важних али заборављених питања везаних за живот и стваралаштво тог значајног српског писца.

Риста Симоновић био ја аутор најпотпуније биографије радова о Бори Станковићу, која је била темељ сваког даљег бављења том значајном личношћу српске културе. У овој књизи, такође, саопштени су многобројни иисторијски подаци о Врању, о архивским и библиотечким фондовима, који садрже документе о овом граду и институцијама које су у њему радиле. У исто време садржај текста говори о Ристи Симоновићу, као спасиоцу и чувару културно-историјских споменика у Врању.

Говорећи на промоцији, слависта Роберт Ходел, по рођењу Швајцарац, професор на немачким универзитетима и преводилац приповедака Борисава Станковића, рекао је да се у превођењу и проучавању књижевног опуса Боре Станковића често, када је реч о фактографији и подацима, ослањао на рад и дела Ристе Симоновића Гочобана..

Очи Ристе Симоновића биле су очи орла, оног белоглавог супа, рекао је на промоцији књиге филозоф Драгољуб Којчић.

„То је карактеристика људи који живе на бранику, или у етно контактним подручјима, или на границама, и који увак посматрају.
То не мора да буде граница према Отоманском царству или граница према Призренској лиги, то може да буде и граница између живота и смрти“, казао је Којчић, некадашњи директор Завода за уџбенике.

Аутор ове књиге Томислав Р. Симоновић је изданак Врања, нагласио је Којчић и додао да он „све наше заблуде и грешке исправља – случајно или намерно“.

„Он враћа светлост у нашу самоспознају“, казао је Којчић.

Аутор књиге Томислав Р. Симоновић, син Ристе Симоновића,најдуже се задржао на једном сегменту истраживања његовог оца у вези са отклањањем дилеме у погледу године рођења најпознатијег Врањанца Борисава Станковића.
„Мој отац је имао увид у документ са ознаком В-960, који се налази у Архиву Србије, у коме је Бора Станковић, по повратку из Дервенте 1916. године, у присуству два сведока – јемаца, дао писану изјаву на две стране, коју је сам потписао, у коме наводи да је стар 42 године. Када се то одузме од 1916, испада да је рођен 1874. године“, рекао је Симоновић.
Ходел се надовезао на ову тему, подсетивши да се Бора Станковић и сам шалио када је у питању његова година рођења.„Рекао је једном приликом: Ја имам толико датума рођења да нећу никад умрети“, подсетио је Ходел на Борине речи.

После промоције књиге, Врањанци су у Дому Војске могли да погледају поставку под називом Култура сећања – изложба фотографија и докумената из личне архиве породице Симоновић.

Изложбу су приредили Мирослав Симоновић и архивиста Мирољуб Миша Стојчић

Слични чланци:

• Нема сличних чланака