У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНИ ВРАЊА 2025′ ОДРЖАНА ЈЕ   ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ОД КЛУБА ВРАЊАНАЦА У БЕОГРАДУ ДО УДРУЖЕЊА ЖУТО ЦВЕЋЕ (1972–2024)“

У Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању, у оквиру манифестације „Дани Врања 2025” промовисана је 30. августа монографија „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, аутора проф. др Драгана Микића. На промоцији су поред аутора, о књизи говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења, и Мира Шведић, уредница монографије. Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца који су својим присуством испунили Камерну салу.

Четворочлана делегација Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће, у саставу проф. др Драган Микић, председник Удружења, Ивица Станковић, председник Управног одбора, Слободан Јанковић, члан Управног одбора и Мира Шведић, члан Удружења, претходне седмице била је у тродневној посети Врању. Њихов првенствени циљ био је одржавање промоције монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)”, чији је аутор  председник Завичајног удружења. Промоција се, према програму, одржавала у оквиру манифестације „Дани Врања 2025”.

Програмом је било предвиђено да се монографија представи трећег дана те манифестације, 30. августа, са почетком у 19 часова у дворишту Музеј куће Боре Станковића, али су временске (не)прилике утицале да се тог дана промени план о месту одржавања. У преподневним часовима, путем друштвених мрежа и тв медија грађанство је, од стране организатора обавештено о поменутој промени, али су током тог дана и сам аутор, као и други промотери монографије СМС и вибер порукама обавештавали Врањанаце да ће промоција бити одржана у исто време, али у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” у Врању.

Промоција монографије изазвала је велико интересовање Врањанаца, и они су у великом броју на њу дошли и по пљуску и невремену, које се тог дана у поподневним часовима обрушило над Врањем. Камерна сала била је испуњена до последњег места. Присуствовали су и челници руководства Града Врања и црквени великодостојници. Промоцији су присуствовали градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је био и један од промотера монографије, његово високопреосвештенство митрополит врањски господин Пахомије, заменик градоначелника Милан Илић, председница Скупштине Зорица Јовић, представник 4. бригаде Копнене војске мајор Зоран Станојевић, декан Педагошког факултета у Врању проф. др Драгана Станојевић, директор Историјског архива у Врању Ненад Јовић, директор Библиотеке „Бора Станковић” у Врању Зоран Најдић, члан Удружења „Жуто цвеће” познати Врањанац Томислав Симоновић, колеге и пријатељи промотера, председника Удружења и председника УО Удружења и други Врањанци.

На промоцији су поред аутора проф. др Микића, говорили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник Управног одбора Удружења Ивица Станковић и уредница монографије Мира Шведић, а медијатор програма била је ПР и инспицијент позоришта „ Бора Станковић” Јасмина Стојиљковић. 

Камерна сала, амбијент рустичног изгледа са полукружним сводом, која је унутар позоришта направљена током реконструкције те установе културе после пожара 2012. године, била је право место у коме је могло да се прича о историји и промовише дело које говорио о 54 године рада удружења, а које иначе има столетне корене.  Зато је на почетку промоције и било најпре речи о историји. Аутор проф. др Драган Микић је рекао да монографија обухвата почетак рада Клуба Врањанаца, да прати његов раст и развој кроз године, до данашњих дана. Истакао је да су први кораци ка писању монографије предузети 2018. године, али је даљи рад успорила пандемија ковида 19, па је посао настављен тек крајем 2021. године. Књига је штампана почетком 2025. године. Интензиван рад на монографији је потрајао пуне две године, јер је захтевао додатна истраживања – за многе податке се није знало, па ни за тачан датум или време када је донета одлука да се рад Клуба Врањанаца у Београду обнови.

Говорећи о значају књиге за Врање, градоначелник др Слободан Миленковић, истакао је да је монографија дело од немерљивог значаја за град, и да се ради о „једном од оних капиталних дела која су засигурно сведоци једног времена”.

– Богата информацијама, фотографијама, детаљно описујући на тренутке и трновит пут, од Клуба Врањанаца до „Жутог цвећа”, приповеда о огромној вољи групе људи који нису желели да забораве свој завичај, обичаје и традицију свога краја. Ово дело сведочи и о златном времену врањске привреде, која је била ослонац Удружења Врањанаца у Београду и организацији врањских вечери. Такође, монографија нас враћа у сетна времена када су врањске вечери биле једна од најпопуларнијих манифестација у престоници. Биле су то престижне вечери севдаха и мерака у Београду, тим пре јер су наступала тада најзвучнија имена народне музичке продукције – од Усније Реџепове и Станише Стошића до Бакије Бакића и његовог оркестра. У оквиру ових вечери представљано је Врање, кроз наш менталитет, културу, севдах и мерак, без којих не можемо, кроз специфичности и особености нашег карактера.

Градоначелник је апострофирао изузетну сарадњу Града са Завичајним удружењем Врањанаца „Жуто цвеће” и истакао: – Локално руководство континуирано је помагало удружење око најважнијих ствари, као што је то био случај са закупом простора за рад удружења у Београђанки. Захваљујући нашем Врањанцу, Мирољубу Алексићу већ пар година уназад удружење ради у просторијама Алко групе, на чему смо сви веома захвални – рекао је градоначелник др Миленковић.

У наставку вечери, промоција се одвијала на занимљив начин за публику – на видео-биму су се мењале фотографије из монографије, а програм је водила медијаторка Јасмина која је аутору и промотерима постављала питања. Током једног часа посетиоци су могли много тога да сазнају о монографији, пре свега од аутора, проф. др Драган Микића. Он је говорио о коренима старог удружења Врањанаца, основаног 1921. године, потом о стваралачком путу и историјату свог дела. Говорио је о свом интересовању за историју, најпре за историју санитета, а кад му је Ранка, ћерка чика Јоце Стојменовића, оснивача и председника Удружења читаве две деценије, предала богату архиву старог удружења, заинтересовао се и за историју Клуба, касније Удружења.

Микић се потом осврнуо на истраживачке радње које је морао да предузме како би сазнао појединости око почетака рада Клуба, а посебно и око биографија приказаних у монографији. 

– Једно од најдражих поглавља су ми биографије председника удружења и знаменитих личности и уважених чланова, јер смо ту представили више чланова за које нисмо уопште знали да су били чланови удружења док нисмо изучили архиву Клуба, касније Удружења Врањанаца у Београду. Истраживања су била напорна. Често смо уз велике потешкоће успостављали контакте са члановима породица, одлазили у установе у којима су они радили, обраћали се различитим архивама или претраживали књиге у којима би њихова имена требало да буду уписана и, не ретко, прелиставали дневну штампу. Понекад смо одлазили и на места где су неки чланови сахрањени, да са њихових надгробних споменика усликамо њихову фотографију, да сазнамо податке о именима чланова породице, датуме рођења и смрти.

Професор др Микић је истакао и сарадњу са Српском православном црквом и Епархијом Врањском, а посебну пажњу посветио је поновном (после 78 година) отпочињању прославе Светог Атанасија Великог 31. јануара 2019. Стицајем околности он је био први домаћин обновљене славе – наставио је тамо где је његов презимењак, Јован Микић требало да буде 31. јануара 1942, али није због рата. Испричао је и анегдоту насталу после славе, када је у просторије Удружења у палати „Београђанка” дошао тада владика врањски, а данас митрополит господин Пахомије. Он је, угледавши да икона Светог Атанасија Великог стоји на заклоњеном месту, закуцао ексер на другом зиду и окачио икону, како је рекао  „да гледа у Храм Светог Саве”.  

Аутор је потом причао о врањским вечерима, о лепоти те манифестације, о сарадњи тада бројне и богате врањске привреде и Удружења, посебно око реализације манифестације Дани Врања у Београду, који су некад трајали по две три недеље, па и дуже у хотелу Југославија. На њима једно време било присутно и више од 20 привредних и културно-друштвених колектива из Врања и врањског краја.

– Мислим да смо се јако добро снашли око описивања врањске вечери. И јако је добро што смо све податке ставили у табеле, и што сада знамо колико је било скуштина Клуба/Удружења, а колико врањских вечери. Некад је било и по десетак врањских вечери у току једне манифестације Дани Врања у Београду – рекао је аутор.

А када га је медијаторка промоције Јасмина Стојиљковић упитала који су били разлози да напише своје дело, проф. др Микић је одговорио да „у суштини књига представља Врањанце и Врање и носталгију за Врањем”.

На крају је истакао да је током рада имао велику подршку чланства и посебно руководства удружења Жуто цвеће, али и да се искрено нада да ће после ове презентације добити и неке нове податке о Завичајном удружењу. Они ће бити значајни за нову збирну монографију, која је у припреми, а која ће се једноставно звати Удружење Врањанаца у Београду 1921–2026. Издавањем те књиге обележиће се 105 година постојања Удружења, 150 година од рођења нашег најпознатијег Врањанца Боре Станковића, иначе члана Удружења између два светска рата и 145 година постојања врањске гимназије, чији су ученици били и сада су у великом броју чланови Удружења.

У наставку промоције, о књизи је говорила уредник тог дела Мира Шведић. Она је представила њен садржај и изнела утисаке о раду. Рекла је да је обимна архивска грађа (која иницијално броји преко хиљаду страна) распоређена у девет поглавља, различите дужине и структуре, да је богато илустрована и има око 450 фотографија, од којих трећину чине факсимили разних докумената (156), што указује да су већином коришћени изворна документа, који књизи дају аутентичности и оригиналности. Богатство књиге представљају и табеле којих има 12. Оне на јасан, сликовит и  језгровит начин приказују оно што је на десетинама страница описано у књизи. Али право богатство монографије јесу биографије. Најпре биографије седам председника Клуба/Удружења, потом 19 знаменитих чланова Удружења, па 16 уважених и 12 чланова актуелног руководства.

Потом је објаснила како је било уређивати такву књигу: – Суочили смо се са удружењем које је попут феникса васкрсавало – оснивано, гашено, обнављано у три наврата од 1921, када је основано. Суочили смо се са јако обимном документацијом, а да је, при том, било мало директних докумената који сведоче о почецима. Аутор је морао да их реконструише на основу посредних сазнања и докумената, чак и новинских натписа. Сати разговора су утрошени да би се кроз причу реконструисао почетак обнављања рада Удружења. Срећом, имали смо добро скројен план и садржај књиге, који је само уз мале нијансе мењан до краја рада, што нам је давало добар правац кретања.

– И на крају, али не најмање важна била је идеја водиља да читаоцима, пре свега члановима Удружења, али и свим Врањанцима ма где живели, па и онима који воле Врање и врањски крај, а нису Врањанци, као и најширој читалачкој публици, представимо једно време, његове јунаке и бројне актере, којима се треба поносити. На њих можете бити поносни и ви поштовани Врањанци јер је из вашег града и краја све и потекло  – истакла је уредница.

Поносан на уложен труд да Удружење и град Врање добију тако значајну књига био је и Ивица Станковић, председник Управног одбора Удружења. Он је укратко подсетио присутне на промоцији на историјат столетног удружења Врањанаца, на значајну улогу коју је имало 10 његових председника, и истакао да је 2021, на стогодишњицу постојања, штампана и промовисана монографија старог удружења – „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921–1941”, аутора Драгана Микића и Наде Петровић.

– С обзиром да сам био у прилици да погледам текст ове нове монографије и да са др Микићем неколико пута заједно прелиставамо њене странице, мало је рећи да сам одушевљен и поносан што имамо на једном месту збирку свих догађаја, важних аката, бројних биографија и фотографија, које немају цену. Листајући странице монографије, посебно су ми запали за око описани изрази за које смо ми чули и изговарали их читајући књиге нашег великог књижевника Боре Станковића, али их нисмо познавали – рекао је Ивица Станковић и потом причитао део књиге у коме се описује значење речи дерт и севдах.

Он је потом захвалио аутору што је забележио шта су урадили претходници, али и оно шта раде садашњи чланови удружења за Врање и грађане Врања. Захвалио је и градоначелнику Врања др Слободану Миленковићу, бројним привредницима и грађанима Врања који су помагали и помажу да се Удружење развија. И на крају промоције Ивица Станковић прочитао је текст из књиге који на прави начин описује повезаност са Врањем београдских  Врањанаца:  

– Ми Врањанци у Београду, увек носимо у срцу свој родни град и често се са носталгијом сећамо помало идиличних слика из детињства и младости, места на којима смо се дружили, играли, певали и ашиковали. Јер наше Врање, за разлику од других градова „сунце прво огреје”, како је записао 1936. године Ћамил Сијарић, познати југословенски књижевник и романописац, који је игром судбине био знаменити ђак врањске гимназије и ту матурирао 1936. године. И где год били, наша је душа „непрекидно обасјана тим сунчевим сјајем”. Ова монографија je задржала делић тог врањског сунчевог сјаја, надахњује нас традицијом, али и даје подстрек за будући рад.

Иначе, ово је била друга промоција те монографије. Прва је одржана 26. марта у Кући краља Петра Првог на Сењаку, у оквиру манифестације „Дани Врања у Београду 2025”.

УРУЧЕНЕ ТРИ МОНОГРАФИЈЕ

Током тродневне посете делегације Завичајног удружења Врању, од 29. до 31. августа, председник проф. др Драган Микић уручио је три монографије „Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће (1972–2024)” установама са којима Удружење сарађује.

Једну монографију аутор је уручио првог дана посете Врању (29. августа 2025)  генералном директору Холдинг компаније „Јумко” Зорану Стојковићу у знак сећања на вишедеценијску сарадњу. Та позната врањска фабрика спонзорисала је готово све манифестације Дани Врања у Београду у протеклих пола века и редовно се одазивала многим акцијама Удружења. Чланови удружења потом су се задржали у срдачном разговору са директором и његовим сарадницима.

Другу монографију аутор је уручио у суботу 30. августа декану Педагошког факултета у Врању проф. др Драгани Станојевић, након потписивања споразума о пословно-техничкој сарадњи између Завичајног удружења и факултета у Врању. О овој активности за сајт ће бити урађен посебан извештај.

 Трећег дана посете, 31. августа, проф. др Микић састао се са Петром Стојановићем сином генерала Светислава Стојановића Бизона, који је био један од оснивача Клуба Врањанаца у Београду 22. априла 1972. године (усред епидемије вариоле) и први његов председник. Петар живи у иностранству, у Холандији, а сретна околност је да је током промоције био у Врању. У срдачном разговору испричао је понешто и о свом оцу, али и о његовим пријатељима, од којих су неки били актери у монографији, уз нескривено задовољство што је монографија која му је уручена угледала светло дана и што је вратила његовог оца на место које му у историји припада.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака