ЗНАЧАЈНЕ АКТИВНОСТИ ЗАВИЧАЈНОГ УДРУЖЕЊА ВРАЊАНАЦА „ЖУТО ЦВЕЋЕ” ТОКОМ ОКТОБРА 2026. ГОДИНЕ

Врањанаци су током првих десет месеци 2026. године, како у Врању тако и у Београду имали бројне активности поводом обележавања три велика јубилеја: 150 година од рођења књижевника Боре Станковића, 145 година од почетка рада Гимназије „Бора Станковић” у Врању и 105 година од оснивања Удружења Врањанаца у Београду. Октобар је, посебно за Удружење „Жуто цвеће”, био испуњен разноврсним догађајима посвећеним превасходно очувању сећања на Бору Станковића, нашег великана књижевне речи, али и очувању и промоцији врањске културе, традиције и обичаја.

Прва изложба, „Трагом људске душе”, отворена је под покровитељством Кабинета бившег председника Републике Србије у партнерству са Градом Врање у 13 часова у Народној библиотеци Србије у Београду. Она је била постављена у главном галеријском простору Народне библиотеке Србије и била је медијски веома добро пропраћена. Детаљно је приказана у извештају на сајту Удружења „Жуто цвеће”. Аутор изложбе био је члан Удружења Томислав Симоновић са породицом, а отварању изложбе присуствовали су бројни чланови Удружења.*
Истога дана, у 19 часова, у Великој галерији Дома културе „Студентски град” отворена је ликовна изложба „Бора Станковић – трагом времена и речи” на којој су изложене слике посвећене Бори Станковићу. Члан Удружења доктор ликовне уметности Јована Митровић рођена у Врању (на слици у средини) била је једна од ауторки те изложбе. На изложби су представљени радови настали на Међународној ликовној колонији „Врање 2026” под називом „Слика једног времена – Бора Станковић“. Организатор колоније био је Народни универзитет у Врању, под покровитељством Града Врања. Специјални гост била је Тамара Ангелковска, оперска певачица из Северне Македоније. Одломке из дела Боре Станковића читала је Маша Петруновић.

Посетиоци Дома културе „Студентски град” имали су прилику да те вечери погледају још једну изложбу посвећену нашем великану. Реч је о документарној изложби „Борисав Станковић (1876–1927)”, ауторском пројекту Олге Красић Марјановић и Библиотеке града Београда, која је највећим делом почивала на истраживању грађе у Врању, где се бележе и почеци пишчевог живота и стварања. На изложбеним паноима представљени су пишчева родна кућа, прве фотографије, песнички рукописи и сведочанства из школе, школовање, али и Борина дела, позоришне представе, стварање и живот у Београду.  

Поред чланова Удружења, рођака и фамилије, отварању две поменуте изложбе  посвећене Бори Станковићу присуствовали су и бројни заинтересовани грађани. Изложбе су биле отворене до 14. октобра.

На позив председништва Удружења Ханчана у Београду, делегација руководства Завичајног Удружења Врањанаца „Жуто цвеће”, али и поједини чланови Удружења, учествовали су 2. октобра на веома лепој и веселој манифестацији „Ханско вече” у Београду. Поред осталих, били су присутни и представници Удружења Црнотраваца у Београду и Удружења српско-македонског пријатељства „Шар планина”.   

У Врању су 20. октобра у 20 часова у Позоришту „Бора Станковић” свечано отворени 46. Борини позоришни дани, који се ове године одржавају под слоганом ,,Између судбине и обичног живота”. Присутнима се обратила председница Скупштине града Зорица Јовић и истакла да је овогодишњи фестивал од посебног значаја не само за Врање, већ и за целокупну културну јавност, јер се одржава у години великог јубилеја. Фестивал је почео премијером представе ,,У потрази за Ташаном” у извођењу глумаца врањског театра, а по тексту и у режији Небојше Брадића. Борини позоришни дани трајали су до 28. октобра.

Најпознатији Врањанац, наш књижевник Бора Станковић, преминуо је пре 99. година (22. октобра 1927). Касно поподне, у недељу 23. октобра кренула је посмртна поворка из Вршачке улице. У тренутку кад је поворка стигла пред Народно позориште, око четири часа после подне, у великој сивој згради приказивала се „Ташана”. Представа је тада за момент прекинута и глумци су остали на својим местима. Са отворене позорнице је редитељ и носилац једне од главних улога у „Ташани”, чика Гина (Димитрије Гинић), саопштио публици да је умро Борисав Станковић и обратио се гледаоцима следећим речима: „Поштована публико, тело Боре Станковића на путу ка гробљу налази се пред овом зградом”. Завладала је напета тишина и после громког „Слава му”, представа је настављена. Како је у тим сценама „Ташане” по редитељским захтевима било много дима од тамјана, и то је допринело да публика у сузама и јецању дочека крај представе, знајући како највећег песника Врања више нема међу живима. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Међу прилозима је део веома осећајног некролога штампаног на дан Борине сахране.

Борина смрт покренула је бројне активности чланова тадашњег Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду (подизање споменика у Врању, штампање Бориних сабраних дела и многе друге). О њима можете читати у најновијој монографији проф. др Драган Микића под називом „Удружење Врањанаца у Београду (1921–2026)”, коју је Удружење „Жуто цвеће” публиковало ове године, а први пробни примерци изашли су из штампе 22. октобра.

Нажалост, Други светски рат прекинуо је активности на подизању споменика Бори Станковићу у Врању, а шта се десило са великом сумом новца који је за ту намену положен у Банку, нисмо сазнали. После рата, споменик Бори је подигнут на централном месту у градском парку у Врању и откривен на десетогодишњицу ослобођења Врања, 7. септембра 1954. Да ли је том чину присуствовао неко од чланова Културно-привредног удружења Врањанаца у Београду, нисмо открили.

Поводом тридесетогодишњице од смрти великана књижевне речи, бројна делегација Врањанаца је 22. октобра 1957. посетила Борин гроб, упалила свеће и положила венце и цвеће (више детаља може се наћи у поменутој монографији Д. Микића) 

Последњих десетак година, на дан Борине смрти, делегација удружења Врањанаца „Жуто цвеће” у Београду редовно посећује гроб Боре Станковића, једног од оснивача Удружења Врањанаца у Београду, пали свеће и полаже цвеће. На тај начин Завичајно удружење чува сећање на знаменитог ученика Гимназије „Бора Станковић” у Врању, на знаменитог Врањанца, најбољег песника Врања и једног од најбољих српских књижевника.   

У својој 105 година дугој историји Удружење Врањанаца у Београду увек  је сарађивало са својим родним крајем и одржавало одличне односе, како са појединцима, тако и са привредним организацијама, образовним и културним установама и политичким руководством.

У складу са тим, на позив Зорана Стојковића, генералног директора компаније „Јумко”, представници Удружења „Жуто цвеће” су 23. октобра присуствовали обележавању 66. годишњице рада те компаније.

На крају овог подужег извештаја подсећамо чланове Завичајно удружења Врањанаца „Жуто цвеће” да уплате чланарину за 2026. и 2025, ако то до сада нису учинили и позивамо нове чланове да се учлане у завичајно Удружење. Потребне податке за уплату чланарине можете наћи у наставку текста.

Такође, позивамо чланове Удружења и све заинтересоване Врањанце и пријатеље Врања да се кроз донацију од најмање 15.000 динара придруже групи чланова која је већ донирала новчана средства за штампање монографије „Удружење Врањанаца у Београду (1921-2026)”. О донацији ће бити потписан уговор, а донаторима ће, уз пригодну захвалницу, бити уручен и примерак монографије, на чијим ће се првим странама на списку оних који су помогли штампање монографије, наћи и њихово име. 

* За више детаља треба погледати поменути сајт www.zutocvece.org.rs  

Чланови Удружења могу, ради контактирања председника и других чланова руководства, користити е-мејл адресу: udruzenje@zutocvece.org.rs

Слични чланци:

• Нема сличних чланака