Његова светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је у петак, 17, маја 2024. године у Музеју Српске Православне Цркве у Београду изложбу Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости, поводом 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Церемонија свечаног отварања изложбе приређена је у време редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Његову Светост Патријарха и оце Сабора дочекао је здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац под управом проф. Бранка Тадића, појући Тон Деспотин и Васкршњи тропар. Свечаност је украсила и г-ђа Катарина Божић која је отпевала молитву Царју Небесни из Општег пјенија Стевана Мокрањца. Присутнима се обратио Епископ Ваљевски г. Исихије, а потом и сам Патријарх српски г. Порфирије који је на крају свог обраћања прогласио изложбу отвореном.
Церемонији отварања изложбе у атријуму Музеја СПЦ присуствовао је веома велики број свештеника, монаха и верника, деце и одраслих, а међу њима и већи број чланова Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. Они су након обиласка изложбе имали пријатан разговор са Епископом врањским г. Пахомијем који их је позвао да 19. маја т.г. присуствују литургији у Храму Светог Саве на Врачару и Свечаној академији у Позоришту на Теразијама.
Посетиоци изложбе су могли видети личне предмете које је Свети отац Јустин свакодневно користио а које је на увид јавности уступила игуманија Гликерија манастира Ћелије у којем се подвизавао Ава Јустин. Велики број фотографија из живота великог духовника васцелог Православља прикупљен је захваљујући труду протођакона Мицка Мицковића и магистра Ненада Бојкова из Епархије врањске са благословом Епископа врањског г. Пахомија. Неке од њих се појављују по први пут у јавности. Ту се нашла и фотографија породичне куће Аве Јустина пре рушења 1966. године коју је начинио г. Бранислав Симоновић, научни саветник.
Председник Удружења Врањанаца у Београду др Драган Микић са Браниславом и Томиславом Симоновићем
У велелепном здању Етнографског музеја у Београду, у галерији која националном културом зрачи, 14. маја 2024, пред преко стотину посетилаца одржана је промоција издања Народна музика Врања коју су организовалиМузиколошки институт САНУ и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Ради се о другом издању у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ, односно о својеврсној монографији коју прати компакт-диск с одабраним фоно-архивским снимцима насталим приликом теренских истраживања др Радмиле Петровић седамдесетих година 20. века. Монографија објашњава народну музику Врања и проблематизује историјске снимке врањске градске песме у контексту нематеријалног културног наслеђа.
Промотери (сдесна на лево): Данијела Филиповић, модератор, проф. др Драган Микић, председник Удружења „Жуто цвеће“, др Катарина Томашевић, издавач, др Марија Думнић Вилотијевић, аутор и уредник, др Данка Лајић Михајловић, рецензент, Бранимир Стошић Каце, интерпретатор врањске градске песме
Модератор промоције Данијела Филиповић, виши кустос и кординатор Центра за нематеријално културно наслеђе Србије истакла је да је врањска градска песма 2012. године на предлог града Врања била међу првим елементима уписаним у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
Речи захвалности што се промоција одржава у здању Етнолошког музеја и пред многобројном публиком имала је научни саветник др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ. Она је поздравила представнике Завичајног удружења Врањанаца у Београду, своје колегинице, као и пријатеља Музиколошког института Бранимира Стошића, који годинама уназад, лепотом и чистотом своје интерпретације врањске градске песме непосредно доприноси њиховим научним истраживањима. Поред тога, истакла је да је врањска градска песма доспела на репрезентативну националну листу између осталог захваљујући стручном и компетентном образложењу које је написала дописни члан САНУ др Јелена Јовановић. „Многобројни етномузиколози били су привучени лепотом врањске градске песме, али и наши музиколози, јер је та изузетна форма, као једна ендемска врста, надахнула и композиторе уметничке музике на много начина. “Између осталих, можда и понајвише оснивача Музиколошког института Петра Коњовића“, истакла је др Томашевић и рекла да је 1947. започео дугачак и веома плодан пут у раду звучног архива института који данас располаже инзванредним колекцијама. Она је истакла да се визијом њене претходнице др Данице Петровић започело интензивније са дигитализацијом тог звучног архива и на тај начин најавила представљање опуса два из богате музичке ризнице.
Многобројна публика је са пажњом пратила промоцију и громким аплаузима показивала своје задовољство
Рецензент издања Народна музика Врања др Данка Лајић Михајловић, научни сарадник у Музиколошком институту САНУ истакла је како је едиција осмишљењена са намером да траје. А да би трајала, одлучено је још код првог издања за то да компакт-диск буде медиј чувања јер је најпријемчивији за слушаоце, за национални аудиторијум. Циљ је био да садржај буде широко доступан и међународној јавности, тако да су издања комплетно двојезична (српски, енглески). Она је нагласила да је веома важно да ово издање није само издање звучне грађе, већ и монографска публикација која у себи садржи значајну студију аутора др Марије Думнић Вилотијевић, која је ту грађу проучавала и која је велики зналац српске градске музике. У самом садржају веома значајан део чине текстови песама пошто је идеја била да оваква издања не буду само грађа која је доступна у ширем смислу за истраживања, већ и један од основних начина у очувању музичког наслеђа. Текстови су изузетно значајни новој генерацији младих певача који уче да певају врањске градске песме, којима није близак језик са много архаизама, турцизама. Такође, то је корисно и етномузиколозима којима је једноставније да се баве проучавањем ових текстова ако их имају записане, јер се у певаној форми те речи теже разумеју рекла је др Лајић Михајловић. Она је истакла да је за врањску градску песму значајно да се чују снимци са терена, који су најближи изворном певању, јер такав начин певања, поготово у ситуацијама без инструменталне пратње најближе осликава етос песме. А музика Врања је у протеклом периоду била изузетан пример утицаја медија на њен опстанак, на њено популаризовање нарочито у другој половини 20. века. Неке песме су доживеле и одређене прераде, пошто су их сами медији преобликовали, утицали на њихове аранжмане, па и на саму мелодију.
У свом даљем излагању др Данка Лајић Михајловић је нагласила да оно што је најважније код врањске песме јесте атмосфера, истичући притом да зна колико је музика важна Врањанцима. „Код Врањанаца је све много више проткано музиком која је део њиховог идентитета и честитам Удружењу на организацији таквих догађаја, јер нису нека врста комерцијално-културних догађаја, него заиста културни догађаји који су посвећени очувању идентитета Врањанаца“ истакла је на крају и пожелела Врањанцима да уживају уз песму на диску, који ће их сигурно на то подстаћи.
Промоцији у атрактивном амбијенту Етнографског музеја присуствовали су Ивица Станковић, председник УО, Милан Златковић, заменик председника УО, Живорад Симић и још неколико десетина чланова Завичајног Удружења Врањанаца
Проф. др Микић се на почетку обраћања осврнуо на свој Завичај указујући да завичај има своју душу и срце, своју музику, песме и игре, своје животне радости и тугу. Рекао је „Врањанци кроз игру и песму свог завичаја, севдахом и мераком крију душу једног народа, његов понос и пркос, његову снагу и величину“ и додао „кад они одлуче, свеједно из којих разлога, да оду из свог родног града, долазећи у нову средину са собом доносе и свој део Врања. И тог дела Врања они се никад неће ослободити јер то не могу, а нити желе.“ Тај део који је остао да живи у њима овде у Београду Врањанце је окупљао, спонтано и институционално. Они су 1921. формирали Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду, које је током Другог светског рата застало са радом, али је 1972. формиран Клуб Врањанаца у Београду који данас функционише под називом Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће.“
Традиционални годишњи сусрети и забаве чланова Удружења, Врањанаца, пријатеља Врања и љубитеља врањске музике и традиције постале су и до данас су атракција престонице. Дани Врања у Београду својевремено су трајали и по пар недеља, а Врањске забаве у појединим данима окупљале су и преко 1000 гостију, најчешће у познатом београдском хотелу „Југославија“ али и другим елитним ресторанима. У блех музици, магичним звуцима трубе, у песмама пуним севдаха, мерака и дерта, у играма из врањског краја, у Миткетовим речима и песмама из Коштане уживали су многи.
„Песма и игра су оно што нас Врањанце оцртава за цео живот“ с поносом је говорио Микић и наставио “Ми се са музиком рађамо, са песмом почињемо свадбе и славе, песма нас прати у свим значајним догађајима током живота, на крштењима, на забавама и приредбама. С њом се, како је писао Скерлић точи младост и своди животни рачун. Звук бубња дигне нас на ноге, јецаји трубе и нежни звуци кларинета нас разгале, а од звекета даира нам душа затрепери. И увек нас надахњује и омађија својим ритмом та топла, сетна и осећајна мелодија врањских песама. Она сећа на старе дане, на старо Врање, на севдах и карасевдах и Миткетово моја је песма голема.
Наш чувени Врањанац, књижевник Бора Станковић, на једном месту је записао: „Незаборавна је чежњива врањска месечина, испресецана игром чочекиња, песмом девојака, љубавним уздасима. Жал за младост, за све што је недоживљено, што је прошло, а желимо да траје, лечи се песмом и игром. Ту суза не помаже. Сећања су мелем на рану заборава.“
Завршавајући свој сентиментални говор др Микић се осврнуо на циљеве рада Удружења који се односе на промоцију, подстицање и организацију различитих активности повезаних са Врањем и врањским крајем, њиховом историјом, традицијом, културом и знаменитим личностима. Ипак, како је рекао „београдским Врањанцима је најважнија промоција врањске музике, песме и игре, кроз песму и игру на надалеко чувеним Врањским вечерима. Тако је било од формирања Удружења, тако је и данас. По музици се распознајемо, уз музику се дружимо, забављамо, заљубљујемо, веселимо, а некад и тугујемо. Врање је, иако се много изменило, остало један од ретких градова у коме се топло и искрено, из дубине душе игра и пева, а чланови Удружења кроз игру и песму, кроз сећање на Бору Станковића, чувају успомену на Врање и брину да ту традицију наставе наша деца и унуци. Издање Народна музика Врања у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ ће нам у томе много помоћи“ закључио је Микић.
На крају промоције обратила се ауторка и уредница издања Народна музика Врања др Марија Думнић Вилотијевић. Она језахвалила Данијели Филиповић и Центру за нематеријално културно наслеђе Србије, као и Завичајном удружењу Врањанаца у Београду за исказано интересовање за то издање, са надом да ће то бити почетак добре сарадње.
Како је истакла, мотивација за њен рад лежи у њеном вишегодишњем бављену градском народном музиком. Њено истраживање садржи преко 10 сати музичког материјала, које је на терену почетком седамдесетих година 20. века тонски забележила др Радмила Петровић, етномузиколог богатог научног опуса.
„Компакт-диск Народна музика Врања слушаоцима ће представити контрасте локалног, обредног и сеоског наспрам „оријенталног“, популарног и градског музичког језика, потом између свирања српских и ромских музичара, као раскош израза љубавних лирских песама које се везују за град Врање“ рекла је др Марија Думнић Вилотијевић.
Ауторка је на крају захвалила свим министарствима која су омогућили да се појави то издање, као и Народном музеју у Врању и господину Саши Стаменковићу, а и читавом тиму који је учинио да њено дело изгледа лепо и ликовно-графички и тонски. И, како је истакла, много јој је помогао интерпретатор врањских песама Бранимир Стошић Каце, не само за теренско истраживање, већ и за контактирање потомака до којих је успео да дође.
Посетиоци су имали прилику да на промоцији чују две песме са компакт-диска – Стојанке, бела Врањанке у извођењу Љубинке Булатовић Бубе, и Киша паде више Доње Врање у извођењу Душана Младеновића Шпурка. Промоцију је обогатио својим наступом Бранимир Стошић – Каце који је отпевао песме Кажи Суто, кажи душо и Петлови појев и казивао о томе како су настале и каква је била судбина њених ликова.
Удружење „Ханчани у Београду“ оснивано је 30. јуна 2023. године. За председника Удружења изабран је пуковник Војске Србије Славољуб Ристић, доктор наука у области безбедности, а за његовог заменика адвокат Марко Цветковић.
Исте године, 7. октобра у Дому Војске Србије Удружење је организовало „Ханско вече“ са богатим културно уметничким програмом. Основни циљеви окупљања били су промовисање вредности и културне баштине општине Владичин Хан, дружење и међусобно упознавање београдских Ханчана, упознавање са радом Удружења и повећање броја чланова.
На позив председника Удружења Ристића манифестацији „Ханско вече“, које је имало и хуманитарни карактер присуствовали су и представници Завичајног удружења Врањанаца. Том приликом, председник Удружења проф. др Драган Микић пренео је позив нашег руководства Удружењу „Ханчани у Београду“ на први састанак и боље упознавање. Истовремено он је информисао господина Ристића да је адреса Удружења „Жуто цвеће“ у Пожешкој 65Б на Бановом брду односно у седишту Компаније „АЛКО ГРУПА“ чији је власник господин Мирољуб Алексић, члан управног одбора Удружења.
Марко Цветковић, Славољуб Ристић, Драган Микић, Милан Златковић, Ивица Станковић, Десимир Смиљковић (сдесна налево)
Састанак представника два Удружења одржан је у веома пријатној атмосфери и добром расположењу 19. априла 2024. године. Испред Удружења „Ханчана у Београду“ били су присутни председник Удружења Ристић и заменик председника Цветковић, а Удружење „Жуто цвеће“ су уз председника представљали председник Упраног одбора Ивица Станковић, заменик председника Управног одбора Милан Златковић и секретар Удружења Десимир Смиљковић. Присутни су укратко разменили своја искуства о раду два Удружења али је доминатна тема састанка била преношење најважнијих искустава у раду преко сто година старог Завичајног удружења Врањанаца са посебним освртом на функционисање у последњих десетак година. Такође су постављени оквири будуће сарадње два веома блиска Удружења, не само у административном и географском погледу него и на сваки други начин, а пре свега по љубави према Завичају.
У организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ и уз подршку Града Врања у суботу 23. марта 2024. године одржано је традиционално „Врањско вече“ у београдском ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији. Ово „Врањско вече“ је, поред осталог имало и хуманитарни карактер, а циљ добротворне активности био је прикупљање новчаних средстава ради пружања материјалне подршке породици Нинослава и Александре Златковић са шесторо деце.
Одлука да се хуманитарна подршка да баш овој породици из Врања резултат је успешне сарадње руководства Удружења „Жуто цвеће“ на челу са председником Удружења проф. др Драганом Микићем, градоначелника Врања др Слободана Миленковића и председнице Скупштине Града Зорице Јовић.
Арсеније, Александра, Анђела, Јаков, др Драган Микић, Андрија, Нинослав, др Слободан Миленковић, Милан Златковић, Зорица Јовић, Ирина и већник града Врања за спорт Ненад Ђорђевић (сдесна налево)
Представници Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ (проф. др Драган Микић и заменик председника Управног одбора Удружења Милан Златковић) са представницима Града Врања (градоначелник др Миленковић, председница Скупштине Зорица Јовић и већник града Врања за спорт Ненад Ђорђевић) су у недељу, 14. априла 2024. године у преподневним часовима посетили породицу Златковић из Врања и том приликом јој уручили новчану подршку која је прикупљена током овогодишње манифестације „Врањско вече“. Александра Златковић (37) је будући стоматолог, има још два испита на Стоматолошком факултету Универзитета у Нишу, а Нинослав (46) је после завршене Средње пољопривредне школе завршио и студије на Високој струковној школи за менаџмент али ни један од родитеља нема стално запослење. Они за сада имају четири сина – Андрија (14), Петар (11), Јаков (6) и Арсеније (2), и две кћери – Анђела (9) и Ирина (4). Деца су здрава осим Ирине, чије се лечење одвија успешно, напредна и веома лепа. Од чланова породице био је одсутан само син Петар који тренира фудбал па је након недељне литургије отишао на редовни тренинг.
Председник Удружења др Драган Микић је након краткотрајног упознавања породице са преко сто година дугом историјом Удружења указао да је од самог оснивања један од главних циљева Удружења било пружање помоћи и подршке не само члановима Удружења него и Врањанацима у Врању и шире. Уручујући новчану подршку породици, он је поред речи захвалности пожелео свим члановима породице срећу, здравље и напредак.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић је уз консултацију са својим сарадницима иницирао решавање проблема запошљавања Нинослава, као и добијање већег стамбеног простора за породицу која ће ускоро бити бројчано већа, а као знак захвалности за оно што породица буди наду у вези очувања наталитета у српском народу.
Заменик председника УО Милан Златковић је истакао спремност руководства Удружења да у оквиру својих могућности породици пружи сваку неопходну подршку те да се Александра и Нинослав увек могу обратити њему и др Микићу ради договора у вези тога.
Александра и Нинослав су испред породице упутили представницима Удружења и Града речи захвалности, а пред сам крај овог веома пријатног и на моменте дирљивог дружења испуњеног јаким емоцијама, Нинослав је свима наздравио чашицом добре српске шљивовице.
Манифестација „Дани Врања у Београду“ трајала је ове године од 18. марта до 1. априла 2024. Последњег дана манифестације на Великој сцени Народног позоришта у Београду наступило је Позориште „Бора Станковић“ из Врања са представом „Ништа нећемо заборавити“ у драматизацији Тијане Грумић и режији Југа Ђорђевића.
Народно позориште у Београду основано је 1868, а у садашњу зграду на Тргу Републике уселило се 1869. године. Данас оно представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.
Народно позориште у Београду
Уметнички тим представе „Ништа нећемо заборавити“, која је премијерно изведена 23. октобра прошле године у Врању, чине Андреја Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Радомир Стаменковић (дизајн светла) и Јулија Кастелучи (композитор).
Глумци Бојан Јовановић, Марко Николић, Јелена Филиповић, Никола Стојковић, Марко Петричевић (са лева на десно)
Текстуални предложак за ову драму настао је по мотивима романа Врањанке Вере Ценић „Кањец фиљма“ и „Иста прича“ у којима ауторка кроз фиктивну радњу прожима сопствено искуство хапшења у 19. години живота и преживљавање Голог отока, као и живота и односа према друштву много година касније.
Глумци Марко Петричевић, Бојан Јовановић, Марко Николић, Никола Стојковић, Анђела Влајковић (са лева на десно)Глумци Марко Николић, Аница Петровић, Никола Стојковић, Јелена Филиповић, Бојан Јовановић, Жетица Дејановић, Милена Стошић, Марко Петричевић, Анђела Влајковић, Радмила Ђорђевић (са лева на десно)
Представи је присуствовало преко 300 гледалаца. Међу њима, били су најбројнији београдски Врањанци, потом чланови Удружења „Жуто цвеће“ али и житељи Београда и шире, који су уживали у дуготрајној, одличној и надахнутој представи испуњеној великом енергијом и снажним емоцијама глумаца позоришта „Бора Станковић“ из Врања. Публика је била одушељена начином на који су наши глумци представили мало познат и тежак период кроз који су током хапшења и боравећи на Голом отоку прошле жене са нашег поднебља у време постојања и рада Информационог бироа комунистичких и радничких партија (1947 – 1956), али не само жене, него и њихови чувари и васпитачи.
На крају је уследио громогласан и дуготрајан аплауз којим је одушевљена публика наградила очигледно задовољне глумце позоришта из Врања.
Један од најбољих српских писаца, најпознатији Врањанац и симбол Града Врања књижевник Борисав Бора Станковић рођен је 31. марта 1876. у Врању.
Сваке године на дашањи дан делегација Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ полагањем цвећа на бисту Боре Станковића на Калемегдану обележава дан његовог рођења.
Ове године у делегацији су били Драган Микић – председник Удружења, Ивица Станковић – председник УО, Милан Златковић – заменик председника УО и Слободан Јањић – члан УО Удружења.
У организацији Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ и уз подршку Града Врања синоћ је одржано традиционално „Врањско вече“ у Београду.
У београдском ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији одржано је „Врањско вече“, којом приликом се окупило више од 600 гостију, љубитеља и поштовалаца врањске традиције, музике, игре, дерта и севдаха.
Госте и учеснике манифестације поздравио је председник удружења проф. др Драган Микић, који је изразио задовољство бројем присутних гостију, при чему им је пожелео да уживају у музици и дружењу, али да не забораве на хуманитарни добротворни карактер вечери, чији је један од циљева давање подршке породици Нинослава и Александре Златковић са шесторо деце из Врања.
Након Микића, присутне на манифестацији поздравио је градоначелник Врања др Слободан Миленковић. Он је изразио велико задовољство што Град Врање и Завичајно удружење Врањанаца „Жуто цвеће“ успевају да сачувају више од једног века стару традицију одржавања манифестације „Дани Врања у Београду“, у чијој завршници се редовно организује „Врањско вече“ које по правилу окупи више стотина Врањанаца и пријатеља Врања. У том смислу др Миленковић је указао на потребу да се ојачају мостови између Врањанаца у Врању и Београду, истичући чињеницу да је Врање много дало нашој престоници, у којој живи и ствара велики број Врањанаца. Управо ти Врањанци би са својих позиција могли да помогну свом родном граду и Завичају. На крају свог обраћања, градоначелник др Миленковић је у име Града Врања уручио пригодну уметничку слику проф. др Драгану Микићу поводом десетогодишњице руковођења Завичајним удружењем Врањанаца „Жуто цвеће“.
После поздравних говора уручене су захвалнице организацијама и појединцима који су дали посебан допринос и подршку раду Завичајном удружењу „Жуто цвеће“. Међу њима су били Градско веће Града Врања, компанија „Alco Group“, фолклорни ансамбл „Севдах“, Бранислав Трајковић, генерални директор ХК „Yumco“, Драган Станковић, глумац, Бранимир Стошић Каце, професор физичког васпитања и интерпретатор традиционалних врањских песама, проф. др Ивана Тасић Митић, естрадна уметница и Чеда Марковића, естрадни уметник. Такође, овом приликом је Управни одбор Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ доделио проф. др Драгану Микићу плакету поводом десет година обављања функције председника Удружења и неизмерног континуираног залагања на промоцији Врања и врањске традиције, културе и уметности. Плакету је др Микићу уручила проф. др Марија Ђорић, члан Управног одбора Удружења.
Културно-уметнички програм започео је наступом глумца Драгана Станковића, који је чувене монологе из дела Борисава Станковића, презентовао уз музичку подршку Иване Тасић Митић, трубачког оркестра Стефана и Ненада Младеновића и сценски наступ чланова фолклорног ансамбла „Севдах“.
У богатом програму наступили су још и Чеда Марковић, Бранимир Стошић Каце, док је певаче пратио бенд „Uno Momento“ из Врања.
Присутне је својим наступом изненадила естрадна уметница Снежана Ђуришић, која је као гост присуствовала манифестацији „Врањско вече“ али надахнута изузетно пријатном атмосфером није одолела да се и сама не прихвати микрофона и предивним гласом и песмама додатно улепша угођај свим гостима.
Уз непрекидну музику, песму и игру, весеље и добро расположење, праћено само Врањанцима карактеристичним мераком, севдахом и дертом, потрајало је до касно у ноћ. На растанку са домаћинима готово сви присутни констатовали су да су уживали у несвакидашњем догађају и да са нестрпљењем очекују следеће „Врањско вече“ које ће традиционално бити организовано с пролећа наредне године.
Руководство Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће и градоначеник Града Врања
Дванаеста редовна седница Скупштине Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ одржана је у петак 22.03.2024. године од 19 часова у конференцијској сали компаније „Алко група“, која је у власништву Врањанца Мирољуба Алексића, члана УО Удружења „Жуто цвеће“.
На позив председника Удружења проф. др Драгана Микића, седници Скупштине присуствовао је градоначелник Врања, др Слободан Миленковић. Он је на почетку свог излагања поздравио учеснике Скупштине и презентовао информације о актуелним дешавањима, активностима и плановима које локална самоуправа предузима по питању развоја града Врања. У наставку излагања, градоначеник је поднео детаљан извештај о активностима локалне самоуправе Града Врања током претходне године, при чему је посебно истакао улагања у стратешке инфраструктурне пројекте који би требало да допринесу енергетској стабилности града, са посебним акцентом на реконструкцију и обнову система даљинског грејања, у циљу смањења емисије штетних гасова.
Као један од најзначајнијих пројеката др Миленковић је истакао обнову градске болнице у Врању, после које би напокон била реализована вишедеценијска тежња да сва медицинска одељења буду под једним кровом, што би обезбедило бољи третман и негу пацијената. Паралелно са тиме, локална самоуправа у Врању интензивно ради на изградњи фабрике за пречишћавање воде, као и на обнови и увођењу канализационе мреже у Врању и околним селима дужине 142 километра. У томе локалној самоуправи Града Врања велику помоћ пружају надлежни државни органи Републике Србије. Као посебно значајан успех, градоначелник др Миленковић је истакао улагања у развој, реконструкцију и реновирање предшколских установа на подручју Врања. Такође, истакао је да је у циљу стварања што бољих услова најмлађим суграђанима за бављење спортским активностима обновљен градски стадион и да је у оквиру спортског центра повећан број спортских садржаја и опреме.
Након излагања, градоначелник др Миленковић је одговорио на бројна питања чланова Удружења, при чему се посебно посветио питањима која су се односила на изградњу хотела и планове за даљи туристички развој Врањске Бање. У Врањској Бањи се иначе интензивно ради на окончању изградње новог хотела који би требало да буде завршен до краја 2024. године, после чега би се наставило са континуираним развојем туристичких капацитета.
У наставку рада Скупштине, председник Удружења проф. др Драган Микић је поднео извештај о раду удружења током претходних годину дана, при чему је посебно апеловао на чланове Удружења да се активније укључе у реализацију планова и циљева Удружења. Као нарочито значајну активност издвојио је рад на писању и издавању монографије под радним називом “Од Клуба Врањанаца у Београду до Удружења Жуто цвеће“. Професор др Микић је потенцирао да су у циљу популаризације Удружења у претходном периоду појачане активности путем друштвених мрежа јер се однедавно започело са представљањем рада Удружења и на Инстаграму. Он је указао и да су представници Удружења током протекле године узимали активно учешће у многим манифестацијама у Београду и Врању, на којима је популаризована врањска традиција, култура и уметност. Такође, др Микић се осврнуо и на финансијски план удружења за 2024. годину.
У наставку седнице, председник Управног одбора Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ Ивица Станковић и заменик председника УО Милан Златковић су презентовали извештаје о раду и активностима УО у прошлој години и план активности Удружења до почетка 2025. године.
Након окончања радног дела дванаесте редовне седнице Скупштине Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“, градоначелник и чланови удружења наставили су дружење у неформалном краћем разговору. Том приликом, договорили су се да заједничко дружење буде настављено већ наредног дана на традиционалној манифестацији „Врањско вече у Београду“.
Драги гости на манифестацији „Врањско вече у Београду“ 2024, поштовани чланови Удружења „Жуто цвеће“ и Ви који имате намеру да се учланите, Обавештавамо Вас да су све улазнице за „Врањско вече“ које ће се одржати у суботу 23. марта 2024. продате, и да припреме теку планираном динамиком.
Још једном подсећамо госте који су на посебном режиму исхране или посте те вечери да ресторан „Jezero by Azzaro“ на Ади Циганлији има могућности припреме тих оброка. Зато Вас поново молимо да се до 18. марта 2024. пријавите именом и презименом и по броју стола за којим ће те седети за ту врсту исхране. Обједињене спискове доставићемо ресторану.
Друго важно обавештење тиче се паркинга који је бесплатан за све госте на манифестацији „Врањско вече“ стим да треба поступити по договору паркинг сервиса и ресторана „Jezero by Azzaro“ на следећи начин: приликом уласка колима на Аду Циганлију неопходно је да на рампи платите дневну карту у висини од 500 динара и обавезно преузмете фискални рачун и признаницу (пример у прилогу).
Признаницу при уласку у ресторан на пулту за гардеробу дајете особљу ресторана које вам одмах рефундира износ од 500 динара. Приликом изласка са Аде Циганлије, камера на рампи ће препознати број регистарских таблица Вашег аутомобила и аутоматски вас пропустити.
ЖЕЛИМО ВАМ ЛЕП ПРОВОД И ДРУЖЕЊЕ !
КОМИСИЈА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ ВРАЊА У БЕОГРАДУ“ И „ВРАЊСКО ВЕЧЕ“ 2024
У суботу, 9. марта 2024. године у просторијама Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“ у седишту „АЛКО ГРУПЕ“ на Бановом брду у Београду, чији је власник Врањанац господин Мирољуб Алексић одржана је 30. седница Управног одбора Удружења са веома обимним дневним редом.
Током седнице развила се жива дискусија у пријатној атмосфери и очигледном задовољству свих присутних чланова Управног одбора, Надзорног одбора и председника Удружења постигнутим резултатима. Главна тема седнице био је Извештај о резултатима рада Комисије на организацији манифестације „Дани Врања у Београду“ и “Врањско вече” између две седнице УО.
Посебно задовољство чланови УО су изразили због успешне продаје свих 600 карата за манифестацију „Врањско вече“ која ће се ове године одржати у ресторану Језеро на Ади Циганлији, али и постигнутих договора и припремљених уговора са појединцима и организацијама у циљу успешне реализације планираних активности.
Поред тога, у оквиру припреме за 12. редовну годишњу Скупштину која ће се одржати у петак 22. марта 2024. године разматрана је и кадровска проблематика. Такође су разматрани предлози за доделу хуманитарне помоћи, доделу захвалница Удружења организацијама и појединцима са којима је Удружење имало веома добру сарадњу у претходном периоду, додела такозваних гратис карата и бројне друге текуће активности.
Одлуке, извештаји и сви предлози по тачкама дневног реда уз извесне сугестије и минималне корекције су једногласно прихваћени.