ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије”

Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ одржана је 13. маја 2022. у Кући Краља Петра Првог у Београду. Био је то још један од значајних догађа у оквиру изложбе „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“,уприличенe поводом 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског и 100 година од упокојења Краља Петра Првог, а коју су организовали Епархија врањска и Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.

Монографију су представили Бранислав Симоновић, Надa Петровић, Томислав Симоновић и Ненад Стојиљковић

Монографија је написана поводом јубиларних 140 година постојања Гимназије у Врању, издата је 2021. и премијерно је представљена 8. новембра исте године у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању. Осим округле годишњице, повод за израду те публикације била је и потреба да се нешто шире и више сазна о знаменитим личностима које су родом из тог краја, које су у Врању завршиле Гимназију или су били у њој професори. Сви они су оставили на свој начин неизбрисив траг. Књига која се нашла и пред београдском публиком, а коју је припремала група од десетак аутора током протекле три године, обухвата историјско раздобље од 1881. до 2001. године. Знамените личности које су својим радом спојиле националне и универзалне вредности приказане су по азбучном редоследу од А до Ш са фотографијом и биографијом.  На промоцији монографије, која је одржана у Кући краља Петра Првог, говорили су директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић, рецензент Нада Петровић, историчар и архивски саветник, Томислав Р. Симоновић, један од аутора, Бранислав Симоновић, истраживач и професор физике, и Ненад Стојиљковић, професор историје  у Гимназији.

Присутнима се уводним излагањем обратила директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић

Директорка Сузана Мишић Станковић захвалила је проф. др Драгану Микићу, председнику Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и Епархији врањској, који су им омогућила да представе врањску Гимназију у Београду јер, како је рекла, велики број знаменитих гимназијалаца заступљених у књизи, живео је и живи у главном граду. Она је истакла да монографија афирмише дугу традицију Гимназије у Врању и у свест савременика враћа сећање на генерације професора и ученика који су својим знањем и врлинама обележили историју Србије. „Ишчитавајући биографије личности, пред нама се откривају људи од крви и меса, сведоци једног времена  – од књижевника, песника, научника, хроничара до хероја. Међу њима има лекара, привредника, политиколога, јавних личности, који су својим радом показали степен друштвене организованости. То је антологија од 171 личности које су обележиле историјско раздобље од скоро век и по, и по духовној и по културној основи – рекла је Сузана Мишић Станковић и истакла да човек живи да би стварао: – Једини живот достојан човека је онај из кога проистекну духовне и материјалне вредности, које у мањој или већој мери чине добро онима који остају иза нас. Наша дужност је да сачувамо све то сећање на наше ученике, професоре и да причу о знаменитима и даље наставимо“. Да је монографија изузетан подухват истакла је Нада Петровић. По књижевном жанру представља биографски речник са 171 биографијом. Написане биографије резултат су дуготрајног истраживања разних историјских извора, како архивске грађе, тако и приватних збирки, литературе, али и казивања појединих Врањанаца који дуго памте.


Модератор програма Нела Димитријевић

– Имајући у виду чињеницу да су многе биографије славних Врањанаца већ истражене, дакле написане и објављене, штампане у многим историографским делима, енциклопедијама и Српском биографском речнику у издању „Матице српске“, то говори о значају појединих Врањанаца и појединих личности из Врања за историју Србије и историју Срба. Али, поред тога, учинило ми се да је добро и чини ми се да је савршено да људи из Врања сами пишу о својим славним суграђанима. У овако написаним биографијама као што је и у овој монографији има нешто што је само својствено Врањанцима, нешто присно и завичајно, нешто што само може вас да обликује – рекла је Нада Петровић. Према њеним речима приказане су биографије различитих профила људи из различитих епоха и времена, имена људи за које се у први мах мислило да се никада и нигде не би срели и не би спојили, међутим срели су се у тој књизи. – Објављивањем књиге многима је припала част да се нађу у друштву чувеног Боре Станковић, затим Радоја Домановића, славних наших српских књижевника, Милана Влаjинца, Јаше Продановића, као и Љубомира Давидовића. Али оно што је импозантно и што је мене фасцинирало је да се појављује 11 биографија из чувене врањске интелектуалне породице Стајић и седам имена породице Симоновић. То је стварно импозантан број и говори да је Врање расадник интелекта и надарених људи – истакла је Нада Петровић и поручила да је издавањем ове књиге врањска Гимназија, као просветна установа и установа културе, добила публикацију вредну пажње, а бивши и будући гимназијалци и становници Врања, становници целе Србије, драгоцено штиво и информативно средство о појединим значајним личностима које потичу из Врања.

У представљању монографије учествовали су Ања Кафеџиска и Ђорђе Стојановић

О раду на књизи детаљније је говорио на промоцији Томислав Р. Симоновић, један од аутора монографије. Он је објаснио да је рад на стварању монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ уствари, наставак рада који је почео са члановима Редакцијског одбора 2016. године, поводом 135 година постојања Гимназије. Тада је урађена стална поставка са фотографијама познатих личности Гимназије и објављена монографија поводом 135 година од њеног постојања. Била је то друга монографија у историји те школске установе, јер је прва штампана 1981. године поводом 100 година постојања. Он је истакао и имена чланова Редакцијског одбора, посебно заслужних „што је ово дело изашло на видело”. То су Сузана Мишић Станковић, Нела Димитријевић, професорка српског језика и књижевности, Игор Николић, Томислав Р. Симоновић, покојни др Вукашин Антић, Мирољуб Стојчић, Будимир Михајловић, Миле Ђорђевић, Јасмина Јањић, Ненад Стојиљковић. Симоновић каже да му је у припреми ове монографије послужио претходни рад на књизи његовог оца „Друштвена историја Врања од почетка 19. до краја 20. века“,  коју је  припремао са сестром и братом. Тада је нашао очеву велику и изузетно значајну оставштину у виду личне преписке са познатим Врањанцима у којој су биле њихове биографије као и извештаји Гимназије. Требало је искористити то богато материјално наслеђе и сачувати од заборава њихова дела и њихов рад од самог оснивања Гимназије до избијања Другог светског рата. Без такве документације тешко да би ико могао да уради монографију.

Промотерима монографије и пристуним гостима обратио се и председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто Цвеће“ Проф. др Драган Микић

Међу именима некадашњих професора и ђака које је поменуо јесу Љубомир Давидовић, Јанићије Поповић, Миливоје Симић, Јаша Продановић, Радоје Домановић, Луј Адамовић, Владан Ђорђевић, Светислав Симић, Живојин Дачић, Јелена Дробњак, Сима Златичанин. У врањској Гимназији су радили и Тихомир Ђорђевић и Миодраг Ибровац, учесници Мировне конференције у Паризу 1919. године. Наводи и ботаничаре Ђорђа Ничића, Ђуру Илића, Данила Катића, електроинжењере Часлава Павловића и Миодрага Поповића, генерале, познате докторе др Јордана Стајића и проф. др Миољуба Кичића, историчара Јована Хаџи Васиљевића и многе друге. О научницима коју се школовали у врањској Гимназији, изузев оних у области медицине, говорио је на промоцији проф. др Бранислав Симоновић,истраживач, професор физике. Њих је било више од 20. Почео је са Ристом T. Николићем, антропогеограф познатим и у Европи, наставио са инжењером Михаjлом Симоновићем, француским ђаком који је допринео да прва зграда у Врању за коју је урађен статички прорачун и грађевински елаборат у складу с правилима науке буде врањска Гимназија. Допринос развоју српског сточарства дао је Стојадин Стаменковић, а у изучавању воћа, поврће и виноградарства истакао се проф. Милутин Стојановић са Пољопривредног факултета, иначе и председник Удружења Врањанаца у Београду непосредно после оснивања. На листи знаменитих су и инжењер Петар Миленковић, потом Евгеније Костић, један од првих инжењера рударства и геологије, па Драгослав Митриновић професор Електротехничког факултета, ученик чувеног математичара Михаила Петровића Аласа, и његова сестра др Ружица Митриновић која је била прва жена астроном у Србији. Свој допринос у теоријској астрономији и небеској механици дао је проф. Божидар Петровић. Бранислав Симоновић је потом говорио и о Урошу Стајићу, проф. Љубиши Томићу, проф. Стојану Николајевићу, Душану Нешићу, Славољубу Павловићу, Сањи Станковић, проф. Градимиру Илићу. Међу знаменитима су и  Миодраг Поповић, професор Електротехничког факултета у Београду, електроничар Зоран Стаменковић, теоријски физичари  Дејан Стојковић и Јелена Стајић, те Татјана Станојковић молекуларни биолог и физиолог, а у области  разумљивости говора значајне резултате дао је Часлав Павловић професор на Ајова универзитету и на универзитету у Марсеју. – Многи од њих били су професори универзитета, декани, директори института или шефови лабораторија у значајним институцијама, чланови у многим значајним и међународним комитетима и комисијама у којима се доносе одлуке важне за будућност научних области, аутори многих уџбеника и монографија, а многа њихова открића нашла су примену у производњи корисних уређаја –  истакао је проф. др Бранислав Симоновић. Један од оних који су изнели велики део посла око припреме и објављивања монографије био је професор историје у Гимназији Ненад Стојиљковић. Он је на промоцији, као историчар,подсетио на неке од најзначајнијих периода у развоју Гимназије од оснивања до данас. Рекао је да су Врањанци још 1878. године упутили захтева за оснивање Гимназије како би стекли више образовање. На отварање те школе чекаће до 5. августа 1881. године. Тада је почела са радом као врањска нижа Гимназија. Године 1882. она мења назив у Краљевско српску нижу Гимназију у Врању. Назив мења и 1898. када постаје Гимназија Немањина, а пет година касније после промене династија добила назив Гимназија. Све до 1921. године радила је као осмогодишња Гимназија. На Видовдан 28. јуна 1931. године ударени су темељи за нову зграду која и данас постоји, а са радом је почела септембра 1933. године. И тада, а и данас била је то најмодернија зграда за фискултурном салом и савременим кабинетима. После рата, од 1958. године реформом образовања добија данашњу структуру, односно укидају се 7. и 8. разред и постаје четворогодишња школа. Данашњи назив Гимназија „Бора Станковић“ носи од 1958. године. Професор Стојиљковић истиче да је Гимназија неколико пута прекидала рад. Први пут је на кратко прекинула рад 1885. године, током српско-бугарског рата, други пут у периоду балканских ратова и током Великог рата када је Врање било под бугарском окупацијом, а трећи пут током Другог светског рата од 1941. до 1945. године. Због тих прекида десет генарација није завршило школовање. Модератор програма промоције била је професорка српског језика и књижевности у Гимназији Нела Димитријевић. Цитате из монографије која је промовисана читали су бивши ученици Гимназије „Бора Станковић“, сада студенти Београдског универзитета – Ања Kафеџиска и Ђорђе Стојановић. Промоцији су присуствовали и чланови Редакцијског одбора.

На крају промоције присутнима се обратио проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” захваливши промотерима и гостима на успешном раду и добро посећеној промоцији. Такође, он је изразио задовољство што се на промоцији монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ окупио велики број бивших гимназијалаца, сада успешних људи у Београду.

Пристуни гости са пажњом су пратили представљање монографије

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Представљање монографије „Знамените личности врањске Гимназије „

Монографија је издата поводом обележавања 140. годишњице Гимназије „Бора Станковић“ у Врању.

Промоција се одржава у четвртак 12.05.2022, у Кући Краља Петра I на Сењаку, ул Васе Пелагића бр. 40 са почетком у 19 ч.

Позивамо све Врањанце, све бивше ученике Гимназије и љубитеље врањске традиције да присуствују промоцији.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Позивамо вас на представљање монографије нашег Удружења !

Насловна корица монографије

Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, симпатизери и љубитељи врањске традиције, позивамо вас да присуствујете промоцији монографије „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941“.

Промоција се одржава у склопу изложбе „Култруно и духовно благо манастира Преподобни Прохор Пчињски“, која се од 04-13. маја одржава у Кући Краља Петра I у Београду. Монографију ће представити ко-аутор проф.др Драган Микић, Томислав Симоновић, др Марија Ђорић.

С обзиром на шири друштвени значај укупне манифестације, молимо вас да се одазовете овом позиву и тако дате свој цењени допринос успешном представљању монографије.

Промоција се одржава у среду, 11.05. са почетком у 19 ч.

Председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ Проф.др Драган Микић, с.р.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Дођите на дегустацију „Вински укуси Србије“

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Свечано отворена изложба „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“

Уз присуство бројних угледних званица у среду 04.маја отворена је у музеј Кући Краља Петра I изузетно значајна изложба, која својом поставком и изложеним експонатима приближава престоници драгуље духовног и културног богатства манастира и југа Србије.

Церемонију отварања започео је хор монахиња надахнутим појањем
Хор долази из манастира Свети архиђакон Стефан, из села Горње Жапско, у Епархији врањској
Госте је на почетку поздравио председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ Проф. др Драган Микић
Детаљиније су о изложби говорили њени аутори Јелена Атанасовић, виши кустос Народног музеја у Врању и Мирољуб Стојчић, архивски саветник
Бираним речима званице је поздравио
Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије
У име Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, изложбу је отворио викарни Епископ топлички Господин Јеротеј
Свечано отварање изложбе увеличао је својим наступом и појац, господин Љубомир Манасијевић
Председник Скупштине градске општине Савски венац, господин Страхиња Кукић разгледа изложбу

Отварањем изложбе започела је манифестација које ће трајати до петка 13. маја. Посетиоцима се поред свакодневне могућности обиласка изложбе, посебно препоручују и следећи пратећи садржаји :

  • понедељак 09.05. у 17 ч дегустација српских вина и ракија;
  • уторак 10.05. у 19 ч промоција издања Православне Епархије врањске поводом 950 година од оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског ;
  • среда 11.05. у 19 ч промоција монографије „Културно привредно удружење Врањанаца у Београду 1921-1941.“
  • четвртак 12.05. у 19 ч промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ ;
  • петак 13.05. у 19 ч културно уметнички програм и затварање изложбе;

Организатори ове изузетне манифестације су Православна Епархија врањска, Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, Историјски архив „31.јануар“ Врање, Народни музеј Врање, Општина Савски венац и Кућа краља Петра I Београд.

НАПОМЕНА: Више фотографија и детаљнију информацију са отварања изложбе погледајте на сајту Епархије врањске: www.eparhijavranjska.org)

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ИЗЛОЖБА О МАНСТИРУ ПРЕПОДОБНОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ ! ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ !

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА 24.04.2022. ПРОСЛАВЉА НАЈВЕЋИ ПРАЗНИК – УСКРС

икона Христовог васкрсења

Удостој и нас, Господе, да те чиста срца прослављамо
                                                          (Црквена песма).

     Опет је пред нама Пречисти! Опет је пред нама Христос – Спаситељ! Опет је пред нашим очима Онај, који са прободеном руком скрши вековна царства и постаде Господар света. Јуче пред нама лежаше мртав, данас је Победилац смрти и господар живота.
     „Није овде, него устаде“, одговорише анђели женама које су Га у гробу тражиле.
     „Што тражите живога међу мртвима“?
     Може ли нераспадљиви остати у гробу, у распадљивости?
     Може ли сунце испуштати таму? Може ли бесмртни, беспочетни, Творац света видљивог и невидљивог да остане међу мртвима?
Васкрсење Христово, каже Соловјев, јесте најочевиднији факат. Оно није чудо. Оно је триумф разума, победа истине у свету. Да Христос није васкрсао, да је Кајафа био невин, и Ирод и Пилат мудри, свет би био највећа бесмислица, царство зла, обмане и смрти, он би претстављао вечну зиму!
 Ходите, браћо, и ми да славимо Христа, да Га опевамо тим лепим и пуним смисла и садржине црквеним песмама, да певамо и гласно да објављујемо свету да је „васкрсао Господ“! Идите брже проповедајте свету, да је васкрсао Господ, заповеда анђео женама Мироносицама.
 Ево већ више од двадесет векова објављује се та проповед о васкрсењу христовом, али још има мрачних душа које не могу да се просвете светлошћу васкрсења Христовог, има хладни срца, која не могу да се загреју Христовом љубављу, која је тако громко објављена са Голготског врха!
 Зашто? Размислимо! Како је Христос уверио своје ученике у васкрсење своје? Да ли речима? Не! Јавио им се? Јео је с њима! Дозволио им је да Му опипају ране, да Га се дотакну! Тако и ми треба да објавимо Христа данашњем свету, да учинимо да Га потраже, да Га осете, да Га виде, да кажу: „Ево га! Овде је“!
 Као што пријатан мирис у пољу сведочи, да има лепота цвећа, тако нека мирише наш живот, наша дела, те они који живе с нама да могу рећи: ево овде је Христос!
 Као што у бистром извору видимо небо, тако у животу хришћана видимо Христа, и када нас црква позива: Идите проповедајте свету да је васкрсао Христос, то значи да наш живот буде стална проповед: „Христос васкрсе“! Да се Христос види у нашем животу, те кад нас други гледају да кажу: „Ваистину васкресе Христос“! Ево Га! Он живи „у срцима и душама оних, који носе име Његово“. Није у гробу! Устаде! И и ако су наше душе гробнице! Ако смо тамо сахранили добро, светло, божанствено, шта ће се онда тражити жив међу мртвима?
 Оживимо! Васкрснимо, да би васкрсао Христос у душама нашим. Очистимо срца и душе, да бисмо видели Христа! И када анђели на небу певају Његово васкрсење да се удостојимо да Га чистих срца прославимо!

Да воскреснет Бог и расточатсја врази јего.
Нека васкрсне Христос ! Нека ишчезне зло! Да бисмо запевали чистим срцем, пламеном љубављу и искреном вером победоносну песму:
Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех, живот даровав. Амин.
Протојерејставрофор
Васа Пејовић
( преузето са страница СПС Свети Сава)

Свим члановима и симпатизерима Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ честитамо највећи хришћански празник-Ускрс !

Христос васкресе – Ваистину васкресе !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Интервју наше др Марије Ђорић ГЛАСУ СРПСКЕ

Др Марија Ђорић, политиколог, о стварању Орвеловог свијета: Солидарност постаје веома скупа ријеч

Вељко Зељковић03.04.2022 06:36

Др Марија Ђорић, члан УО Завичајног удружења „Жуто цвеће“

Европа и Русија су у енергетском смислу ријечи везане “пупчаном врпцом” коју је тешко прекинути, а онај ко то у Европи буде урадио извршиће економско самоубиство. Проблем је у томе што америчког гаса нема довољно да би задовољио европске потребе, иако се спекулише да би Европа могла очекивати додатних 15 милијарди, а дугорочно и до 50 милијарди кубних метара америчког гаса.

То је веома мало, с обзиром да је Европа прошле године трошила око 552 милијарде кубних метара овог драгоцјеног плавог енергента. Осим тога, ни већина европских земаља нема ни изграђену инфраструктуру за пријем овог течног гаса, тако да ако ова криза у Украјини потраје становници Старог континента ће се наредне зиме смрзавати од хладноће. И не само то, предстоји нам и невиђено поскупљење хране и општа несташица одређене робе.

Упозорава на ово у интервјуу за “Глас Српске” др Марија Ђорић, политиколог, универзитетски професор и консултант међународних организација из области безбједности и насилног екстремизма и тероризма. Ђорићева која је тренутно запослена на Институту за политичке студије у Београду у звању вишег научног сарадника и иза себе има пет књига и 90 научних радова, наводи да између економије и политике увијек постоји корелација, те да и овај сукоб у Украјини осим геополитичке, вредносне и војне, има и изразиту економску димензију.

– Русија није економски гигант, али је зато највећи свјетски извозник природног гаса и један од највећих извозника нафте. На тај начин Русија може користити гас у служби дипломатије, а што се до сада показало веома успешним. Видимо да она покушава да окрене западне санкције у своју корист инсистирајући да оне земље које сматра “непријатељским” плаћају руски гас у рубљама, а што ће сигурно бити значајан атак и на долар који је већ деценијама глобално средство плаћања у готово свим трговинским трансакцијама. Звучи парадоксално, али изгледа да Европа није увела само санкције Русији већ и самој себи, судећи по скоку цијена и инфлацији која јој тек предстоји. У нашем народу има једна лепа изрека која одговара контексту ових санкција, “Батина увек има два краја” – каже Ђорићева. У наставку овог разговора она се осврнула и на то куда свијет води нека нова трка у наоружавању, о солидарности и економском харакирију на којима инсистирају поједине земље, праву, правди и утопистичкој демократији, али и томе да ли полако, али сигурно корачамо ка једном новом глобалном друштву, а о ком је у свом роману писао и Џорџ Орвел, чији су роман недавно забранили на појединим британским универзитетима.  
ГЛАС: Све ово што се дешава око Украјине прати и ширење једног паничног страха, а који је довео и до тога да многе европске земље донесу одлуку да се додатно наоружају најмодернијим убојитим средствима. Да ли можемо рећи неком рат, неком  брат?

ЂОРИЋЕВА: Војна индустрија дефинитивно је једна од најпрофитабилнијих у свету, имајући у виду да су глобални војни трошкови на годишњем нивоу износили до сада око два трилиона долара. Сигурна сам да ће се услед украјинске кризе војни буџети још више увећавати, а стари Латини су мудро говорили “Си вис пацем, пара беллум”. – “Ако хоћеш мир, спремај се за рат”. Да поједноставим, државама је потребна нека Бабарога којом би могли да одвраћају потенцијалне непријатеље у кризним временима, а то се свакако постиже јачањем оружаних снага. Највећи извозник оружја јесу свакако Сједињене Америчке Државе са око 40 одсто светског извоза, потом их прати Русија, Француска, Немачка и Кина. Тренутно највећи увозник оружја је дефинитивно Саудијска Арабија, затим Индија и Египат. Можемо приметити да се свет убрзано наоружава, што не слути на добро. Људи се највише плаше нуклеарног оружја, те отуда помама у западним земљама за таблетама јода које се узимају у случају радијације, а којих код нас “нема ни за лек”. Не бих да звучим песимистично, али постоје многе друге врсте оружја, осим нуклеарног, које би могле угрозити човечанство и против којих многе земље немају заштиту, какво је, на пример, хиперсонично оружје.

ГЛАС: Како коментаришете то што се и ријеч “солидарност” толико користи и злоупотребљава па се од појединих земаља тражи да сијеку гране на којима сједе и изврше “економске харакирије”?

ЂОРИЋЕВА: Реч “солидарност” постала је веома скупа реч у егоистичној индивидуалистичкој култури у којој смо заборавили на опште добро. У античка времена стари Грци су сматрали да ако појединац пропадне, друштво може опстати, али не и обратно и зато су водили рачуна о колективитету коме припадају. Данас смо у оквиру “глобалног села” повезани више но икада и лицемерно је очекивати да ће нама бити добро, ако је нашем комшији лоше. Мислим да ћемо у региону морати да играмо на карту самодовољности у економском смислу речи. Да мене неко пита, засадила бих сваки педаљ земље свим могућим пољопривредним културама, јер верујем да ће се будући ратови водити за храну и воду.

ГЛАС: Гдје су нестали право, правда и демократија?

ЂОРИЋЕВА: Реч је о романтизираним феноменима који не важе исто за свакога, али то не значи да их се морамо одрећи. Ми смо на овим нашим балканским просторима прошли разне кризе и преживљавање нам је записано у генетском коду. Дубоко верујем да ћемо превазићи све изазове који нам предстоје јер смо “пелцовани” од кризе. Питање је шта ће се десити са уљуљканим народима држава благостања који су навикли на све погодности савремене цивилизације. Поред политичке и економске кризе примећујем и кризу вредности и морала у којој је новац главна религија. Када бисмо били мало мудрији, сетили бисмо се да је управо велика Римска империја пропала захваљујући корупцији и моралној декаденцији. Ако смо духом јаки, онда смо кадри да остваримо и право и правду и демократију.

ГЛАС: Да ли су прво пандемија вируса корона, а онда и украјинска криза, искориштени од стране појединих центара моћи за стварање темеља једног тоталитарног друштва о ком је својевремено писао и Џорџ Орвел?

ЂОРИЋЕВА: Пандемија изазвана вирусом корона јесте у великој мери окрњила елементарна људска права зарад општег здравља, чиме се савремени човек већ навикао на губитак дела своје слободе. Дешавања у Украјини само ће дотући сећање на демократију какву смо некада познавали. Навијачко пропагандистички ставови у медијима и принцип “ко није са нама, против нас је”, никако не могу допринети здравом, критичком мишљењу у коме човек има право да сумња у изречено и да се уместо туђег мишљења користи својим. Ретки су слободни појединци који ће се усудити да противрече главној матици која носи све пред собом. За то је потребан интегритет, карактер и храброст. Слобода никад није била јефтина, о томе сведоче наши преци који су били кадри да се супротставе много надмоћнијем непријатељу како би заштитили своје огњиште, своју државу и свој народ.

Долазе смутна времена у којима ће испливати најгоре и најбоље особине појединаца и држава. Већ сада видимо груписање на две стране, како милом тако и силом, а они који буду одлучили да не буду ничији, односно да буду своји, скупо ће платити тај свој избор. Већ неко време заступам тезу о томе да више не постоји апсолутни суверенитет држава – ви сте суверени онолико колико сте слободни да доносите одлуке у складу са својим интересима. Ко то данас може да уради осим Америке, Русије и Кине? Остале државе имају мање или више окрњен суверенитет. Да закључим, изгледа да је Џорџ Орвел у ствари био наиван, стварност је много страшнија од његове  “Животињске фарме” у којој су “све животиње једнаке, само што су неке једнакије од других”. Једнакост и слобода као два основна постулата савремене демократије су толико руинирана да с правом можемо питати – шта је то остало од демократије? И како се зове тај нови систем? Ако се овако буде наставило све више ћемо клизити ка друштву неототалитаризма у коме ће слободни појединац бити принуђен да буде део стада.

ГЛАС: Који су то центри моћи који стоје иза ове глобалне агенде и како то они замишљају тај неки “нови свијет”?

ЂОРИЋЕВА: Још увек немамо одговор на ово питање – време је најбољи сведок и оно ће отворити све карте. Оно што је сигурно јесте то да су ти центри моћи над-државни и да представљају интересе неке глобалне елите која има толику количину економске, политичке, медијске и сваке друге моћи да јој је тешко наћи противтежу. Апсурдно  је да се ради о малом проценту човечанства који претендује да контролише доминантну већину. Ово нимало не изненађује уколико се узме у обзир да су у робовласничком и феудалном друштву, на пример, мањине господариле већином.  Проблем са већинским делом човечанства јесте у томе што се тешко организује, за разлику од владајуће мањине, што јој даје значајну предност. Историја се изгледа понавља.

ГЛАС: Колико су и сами медији и друштвене мреже криве за то и постале моћно оружје у рукама тих “тоталитариста” и креатора новог глобалног свјетског поретка?

ЂОРИЋЕВА: Више но икада медији су на глобалном нивоу контролисани и ограничени. Парадокс је да у 21. веку имате забрану тзв. неподобних медија на једној и на другој супротстављеној страни, иако, сведочимо “инфлацији” медијских садржаја. Шта се десило са плурализмом мишљења? Да ли ће слобода говора постати давно сећање на неке прошле животе? Чини ми се да су одговори позитивни и страхујем од будућности у којој демократија лако може постати “страхократија”. Све више примећујемо аутоцензурисање код интелектуалаца и то је први сигнал да нешто није у реду са човечанством. Па ипак, ја верујем у то да је човек суштински биће слободе и да ће упркос свим изазовима и кризи савремене демократије наћи пут до онога што сматра истином. Само морамо једно да знамо – тај пут неће бити нимало лак и њиме ће моћи да крену само они најхрабрији.

Преузето са странице Глас Српске.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Данас је Борин рођендан !

На данашњи дан, 31.03.1876. у Врању је рођен Бора Станковић. Умро је 22.10.1927. у Београду.

Биста Борисава-Боре Станковића на Келемегдану (рад вајара Небојше Митрића)

Поштујући вишегодишњу традицију, представници Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, положили су букет жутог цвећа на бисту нашег вољеног Боре.

Представници Удружења поред Борине бисте:
Срђан Симић, Чеда Марковић, Милена Мишић, Бранислав Стојановић, Стојан Мишић, Стојадин Јовановић

Кућа у којој је рођен Бора Станковић у Баба-Златиној улици у Врању
Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Данас славимо 101. рођендан !

Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ 16.03.2022. године обележава 101. годину од првог организовања Врањанаца у Београду. Тог дана 1921. године формирано је „Културно – привредно удружење Врањанаца у Београду“.

Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду почело је са радом 16. марта 1921, када су на Главној скупштини усвојена и оверена Правила о раду Удружења. После славе Светог Атанасија Великог (31. март 1921.) извршен је избор оснивача и Привремене управе од 10 чланова, која је деловала до заседања Главне скупштине. У Привремену управу ушли су др Јанићије Јовановић – секретар Касације, Трифун Јовановић – кројач, Милан Мишић – хотелијер, Милутин Сојановић – секретар Министарства, Васа Аврамовић – трговац и још пет виђених Врањанаца у тадашњем Београду.     

Главној скупштини су присуствовали познати Врањанци који су живели у Београду и 31 оснивач Удружења, међу којима су били: др Јован Хаџи-Васиљевић – историчар и књижевник, Борисав Станковић – књижевник, др Урош М. Стајић – агроном, др Милан Влајинац – агроном, Василије Јовчић – инспектор Министарства, Таса Аврамовић – трговац, Јован Табанче – хотелијер, Петар Бунушевац – професор, Влада Голочевац – трговац и  други угледни и предузимљиви Врањанаци из различитих области живота и рада. Они су осим везаности за завичај и својим економским положајем поставили добре темеље Завичајном удружењу, а конкретним акцијама помогли Врање и врањски крај и радили на очувању аутентичне културе и баштине нашег завичаја.
Завичајно удружење Врањанаца у Београду је током протеклог века повремено оправдано прекидало свој рад, након чега се обнављало добијајући нову енергију и полет. У његов стални развој своју животну и радну енергију уткали су поред осталих Врањанаца и његови председници Трифун Јовановић, Јордан Стајић, Јосиф Ђорђевић, Светислав Стојановић, Јовица Стојменовић и други.

Много више података и детаља о оснивању и развојном путу Удружења у првих 20 година постојања и рада може се сазнати из монографије Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941“ коју је Завичајно удружење као издавач приредило поводом обележавања свог 100. рођендана – 16. марта 2021. године.

Поштовани Врањанци и Врањанке, чланови породица и пријатељи Врањанаца у Београду, Врању и широм света,

Поштовани љубитељи Врања, нашег дерта, севдаха и укупне традиције коју заједнички чувамо и негујемо,

Срдачно Вам честитамо 101. рођендан Удружења !

Председник Удружења Проф.др Микић Драган и чланови УО Удружења





Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар