ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

Садржајна прослава Светог Атанасија Великог – славе Удружења

За разлику од претходних година, када су београдски Врањанци славу Удружења славили у проосторијама  Палате “Бограђанка”, јучерашња прослава Светог Атанасија Великог била је у хотелу “Извор” у Аранђеловцу. Прослава Светог Атанасија Великог била је скуп целодневних активности којима је Удружење обележило Дан града Врања 31. јануар, опелом у помен изгинулим Врањанцима у борбама за ослобођење Врања и врањског краја од Турака 1878. године и у другим ослободилачким ратовима Србије до данас, а потом прославило и своју славу.

Свети Атанасије Велики


Домаћин славе ове године, био је господин Мирољуб Алексић, члан УО Удружења. Он је у сарадњи са председником Удружења др Драганом Микићем организовао богат и садржајан програм обележавања важног датума у историји Врања  и Завичајног удружења Врањанаца у Београду, који ће члановима Удружења који су учествовали у прослави, остати у трајном сећању.  

Био је то пример доброг комбиновања културолошко-сазнајног са обичајним елементима, пре свега подсећања на славне претке династије Карађорђевић. Чланове Удружења у обилазак је водио Драган Тодоровић. Они су најпре обишли велелепну задужбину династије Карађорђевић на Опленцу, цркву Светог Ђорђа, која је данас спемен-црква и маузолеј ове династије. Зидање цркве и целог историјско-меморијалног комплекса започео је краљ Петар I Карађорђевић. 

Црква Светог Ђорђа
Мозаик над улазом у цркву
На коњу је Карађорђе, на штиту оцила…
Под куполом цркве Светог Ђорђа

Данас комплекс обухвата поред цркве Светог Ђорђа, маузолеја српске краљевске породице, и краљеве винограде и винарију, Виноградареву кућу. Са пажњом и уз веома љубазне домаћине,  чланови Удружења разгледали су поред цркве и кућу краља Петра на Опленцу и Карађорђев конак у оквиру Карађорђевог града у Тополи.

Музеј кућа краља Петра
Карађорђев конак

Пут их је даље водио до Буковика и цркве посвећене Светом арханђелу Гаврилу.

Црква Светог арханђела Гаврила

Подигнута је 1832. године на темељима раније средњовековне цркве. Везује се за проту Атанасију Антонијевића, који је заклео учеснике Првог српског устанка и сматра се централном личношћу збора у Орашцу. После устанка црква је спаљена након чега су је мештани обновили.У цркви су чланови Удружења присуствовали опелу изгинулим Врањанцима за ослобођење Врања од Турака 1878. године и свим Врањанцима изгинулим у ратовима за слободу Србије.

Опело у цркви Светог арханђела Гаврила

Последња дестинација путовања била је ексклузивни хотел „Извор“ у Аранђеловцу, који са правом носи епитет једног од најбољих у Србији. Веома гостопримљив и љубазан домаћин, господин Мирољуб Алексић и чланови његове породице, упознали су госте са богатим садржајима које хотел нуди.

HOTEL IZVOR - Updated 2021 Prices, Reviews, and Photos (Arandjelovac ...
Хотел „Извор“, луксузно SPA & Wellness resort хотелско здање
Provided by Booking.com
SPA & Wellness зона хотела „Извор“

Најсвечанијим тренутак био је традиционални обред сечења славског колача у свечаној сали хотела.

Славски колач

Домаћин славе, председник Удружења и присутни гости заједно са чинодесјтвујушћим свештеницима, пресецају, врте и уз православни обичај ломе колач међу собом.

Ломљење колача
Чланови Удружења прате обред сечења колача

Прослава је настављена поздравним речима председника Удружења проф. др Драгана Микића и домаћина славе господина Мирољуба Алексића. Проф. др Микић је представио рад Удружења у његовој преко 100 година дугој историји, истакао да су руководство чинили неки од најугледнијих београдских Врањанаца. Нагласио је да је седиште послератног Клуба било у просторијама Представништва предузећа „Алфа“ Врање у Београду, на адреси у Балканској улици број 20.  

Домаћин славе поздравља госте

Господин Мирољуб Алексић је потом захвалио на указаној части да буде домаћин славе и говорио је о предстојећим догађајима Удружења, пре свега о Врањској вечери која ће бити 1. априла. 

Домаћину славе председник Удружења је предао пригодни поклон у виду вредних књига да  га подсећају на овај свети дан.

Програм прославе употпунили су  познати чланови Удружења Чеда Марковић и Љуба Манасијевић.

Песма Чеде Марковића

У лепој и свечаној атмосфери, време је брзо прошло. Опростили смо се са нашим љубазним домаћином и члановима његове породице, препуни захвалности за дивно организован програм прославе и гостопримство.

Заједничка фографија свих учесника прославе пред одлазак из хотела

У раним вечерњим часовима наш аутобус зауставио се на паркингу Сава центра. Била је то последња станица са које смо се разишли препуни незаборавних утисика са целодневног дружења и прославе.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Срећна слава – Свети Атанасије Велики

Данас, 31.јанура, прославља своју славу Свети Атанасије Велики Завичајно удружење Врањанаца у Београду

Свим члановима Удружења, пријатељима и симпатизерима Врања и наше традиције, срдачно честитамо данашњу славу !

See related image detail
Свети Атанасије Велики

Атанасије је рођен у хришћанској породици у граду Александрији, или можда у оближњем граду Даманхур- у делти Нила, негде између 293. и 298. године. Ранији датум се понекад додељује због зрелости откривене у његовим двема најранијим расправама Contra Gentes (Против незнабожаца) и De Incarnatione (О инкарнацији), који су, додуше, написани око 318. године пре него што је аријанизам почео да се осећа, јер ти списи не показују свест о аријанизму.

Међутим, Корнелијус Клифорд његово рођење поставља не раније од 296, и најкасније до 298. године, на основу чињенице да Атанасије не указује да се из прве руке сећа Максимијанског прогона 303. године, за који претпоставља да би га се Атанасије сећао да је имао десет година у време. Друго, у празничним посланицама се наводи да су Аријанци, између осталих оптужби, оптужили Атанасија да још није навршио канонско доба (30) и да стога није могао да буде прописно заређен за патријарха александријског 328. године. Примедба се морала чинити прихватљивом. Православна црква ставља његову годину рођења на око 297.

Његови родитељи су били довољно богати да му дају добро секуларно образовање. Ипак, очигледно није био члан египатске аристократије. Неки западни учењаци сматрају да је његово владање грчким, у којем је написао већину (ако не и сва) својих преживелих дела, доказ да је можда био Грк рођен у Александрији. Историјски докази, међутим, указују на то да је течно говорио коптским језиком, с обзиром на регионе Египта у којима је проповедао. Неке сачуване копије његових списа налазе се у ствари на коптском језику, мада се научници разликују по питању тога да ли их је он сам написао на коптском (што би га учинило првим патријархом који је то учинио) или су то били преводи списа изворно на грчком.

Свети Атанасије Велики оставио је за собом велики број списа и читаву ризницу духовних бисера, напр.: „Наш је дом Црква и у њој треба да нам је и мишљење једно исто, јер на тај начин верујемо да ће и Господ обитавати заједно са нама, као што је рекао: Уселићу се у њих, и живјећу у њима (II Кор. 6, 16), и: Овдје ћу се населити, јер ми је омиљело (Пс. 132, 14). А то `овдје` где је ако не тамо где се проповеда једна иста вера и побожност?“ (Томос Антиохијцима, 1). Или: „Бог ни у коме нема нужде; Он је довољан Себи и испуњен Собом, и у Њему се све садржи, или боље рећи – Он свему даје биће (Против Јелинâ, 28).

Учесницима прославе који данас обилазе Опленац и секу славски колач у хотелу „Извор“ у Аранђеловцу, желимо успешну реализацију планираног обележавања славе !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

У сусрет прослави Светог Атанасија Великог

Завичајно удружење Врањанаца у Беогаду „Жуто цвеће“  прославиће 31. јануара 2023. своју славу Светог Атанасија Великог 

Свети Атанасије Велики

Захваљујићи ангажовању овогодишњег домаћине славе, члану УО Удружења, господину Мирољубу Алексићу, прослава ће имати целодневни карактер. Након обиласка Опленца биће одржано опело у помен изгинулим Врањанцима за ослобођење Врања од Турака 1878 г. и свим ратовима за слободу Србије до данас.

Затим ће се у хотелу „Извор“ у Аранђеловцу пресећи славски колач и одржати свечани ручак.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањско вече одржаће се у суботу 1. априла 2023.

После паузе изазване пандемијом вируса Ковид 19, наставља се вишедеценијска традиција одржавања Врањских вечери у Београду

Врањско вече 2019.

Обавештавамо све чланове Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, симпатизере и љубитеље врањске традиције да ће се Врањско вече одржати у суботу 1. априла у „Стадион евент центру“ , Заплањска 32, Београд.

Улазнице купљене за неодржано вече а које нису враћене секратару Удружења, важиће уз незнатну доплату.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Engleska verzija knjige Vranjanca Dragana Pavlovića: Američki pohod na Rusiju

Dragan Pavlović Gane, publicista iz Vranja sa porodičnim nadimkom Kvačka, po profesiji lekar sa međunarodnim iskustvom i reputacijom, neprestano i plodno (12 knjiga i preko 500 članaka u referentnim časopisima), se vrlo zapaženo i publicistički angažuje.

Izdavačka kuća Čigoja u Beogradu i pariski Dijalog objavljuju (pri samom kraju 2022. godine) na engleskom jeziku prošireno izdanje njegove knjige Američki pohod na Rusiju.

Prvo izdanja knjige u čijem podnaslovu stoji MEIT – militarističko ekonomski integralni totalitarizam (predstavljena na beogradskom sajmu knjiga u oktobru) je prošireno.

Kao takvo je sada na engleskom jeziku i oblikovano je kao komlemetarna celina dve knjige.

Prethodno štivo je oplemenjeno inovativnom teorijom ticanja.

Ova teorija je uporište za filozofsko etički pristup.

Značaj objavljivanja knjige na engleskom jeziku veći je nego što se može pretpostaviti.

Retki su autori koji mogu autonomno da direktno pišu na najrasprostranjenijem Šekspirovom jeziku.

Engleski jezik sam po sebi povećav domet i vrednovanje shvatanja i ideja kao u više zemalja tako i više ciljnih intelektualnih grupa.

Pavlovićeva shvatanja i objašnjavanja su etički ukorenjena, na šta je verovatno uticala i Hipokritova zakletva kao izuzetan i osnovni moralni podstrek.

Međutim, etičko polje autora je mnogo šire u istraživačko- analitičkom zahvatu.

Pavlović se hrabro upušta u analizu stanja i tendencija u zbivanjima koja imaju uzročno posledični sled.

Pritom ističe da su ključni faktor i motiv (slabljenje i uništavanje Rusije kao konkurenta sa atomskom bombom) nedovoljno istraživani i konzistentno objašnjavani na osnovu svih relevantnih činjenica procesno sagledavanih.

Očigledno je da se autor potrudio da dijagnozu o Američkom pohodu na Rusiju (direktnom i posrednom) uspostavi kao validnu dijagnozu.

Pri tom autor ni implicitno, a pogotovu eksplicitno, ne dovodi u pitanje osvedočene i zadivljujuće američke vrednosti, već jednu kontraverznu i sve više otuđenu i problematično politizovanu vojno industrijsku (ekonomsku) strukturu u globalizovanom vidu.

Takva dijagnoza zahteva odgovarajuću terapiju i nalaženje rešenja koja će omogućiti u najširem interesu zaustavljanje ispoljenog ponašanja i izbegavanja globalnih svekolikih šteta od mogućih sve oštrijih i pogubnih sukobljavanja.

Na prvi pogled, možda previše naivno i idealistički, Pavlović se zalaže za stalni dijalog između SAD i Rusije.

Međutim, na drugi pogled, etičke prirode, kada se veruje da najajači i najmoćniji imaju najveću odgovornost za odustajanje od sukobljavanja, gube se primese izvesne moguće patetičnosti.

Takođe pri ispoljavanju i više racionalnosti nego jednostranosti i navijaštva, takav predlog poboljšanja razumevanja kompleksnih i protivurečnih odnosa između Rusije i SAD podstiče na dublje promišljanje.

Bilo bi dobro kada bi na neki pogodan način (formalan, neformalan, putem OUN itd) u perspektivi ovaj ili neki sličan principijelan i konstruktivan predlog mogao i da profunkcioniše.

U svakom slučju i knjiga i autor zaslužuju preporuku iz više razloga.

(Ovo je delimični, prilagođeni osvrt iz prikaza koji će biti objavljen na engleskom jeziku u časopisu Matice Srpske).

Slobodan Stojanović

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Tri najznačajnije Svetosavske nagrade otišle vranjskoj gimnaziji

Nagrada Sveti Sava, za najbolju ustanovu u oblasti vaspitno-obrazovnog rada za 2022. godinu u Vranju, biće dodeljena Gimnaziji Bora Stanković na svečanosti 26. januara u Vranju.

Najbolja profesorka je Divna Pešić iz ove škole, a najbolji đak – srednjoškolac, takođe gimnazijalac Bogdan Milenković.

Na sednici Organizacionog odbora manifestacije u četvrtak donete su i ostale odluke o nagradama koje nose ime Svetog Save, a uoči prredstojeće SVetosavske nedelje koja će početi 21. januara.

Za najboljeg vaspitača ili stručnog saradnika za 2022. godinu proglašena je Ana Kitanović, vaspitačica vrtića Dečja radost.

Najbolji učitelj je Saša Mitrović iz OŠ Svetozar Marković, dok je nagrada za najboljeg veroučitelja – katihetu dodeljena Biljani Stanimirović iz OŠ Radoje Domanović.

Prema odluci Komisije i Odbora za najboljeg nastavnika predmetne nastave osnovne škole izabrana je Danijela Petković, nastavnica biologije OŠ 1. maj u Vrtogošu.

Za najboljeg đaka osnovne škole u 2022. godini izabran je Andrej Jović, učenik OŠ Branko Radičević.

Nagrada za najboljeg studenta prvog stepena osnovnih akademskih ili osnovnih strukovnih studija fakulteta ili više škole za 2022. godinu odlazi u ruke Aleksandre Stojković, studentkinje Medicinskog fakulteta u Nišu.

Svečana dodela nagrada biće organizovana u četvrtak 26. јanuara, na Svetosavskoj akademiji u Pozorištu Bora Stanković.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Раде Радивојевић добитник Вукове награде

Познати су добитници Вукове награде за 2022. годину, признања које по традицији додељује Културно-просветна заједница Србије, 59. пут заредом.

Вукова наргада

Жири који је радио у саставу: др Дарко Танасковић, Зоран Гутовић, др Урош Дојчиновић, Бора Дугић, Селимир Радуловић, др Елизабета Ристановић, Радован Мића Трнавац и Живорад Ајдачић, међу 84 кандидата одлучио је да награду добије десет истакнутих личности из сфере науке, културе, просвете, уметности.

Mеђу лауреатима су: др Војислав Андрић, доктор методике математике (Ваљево), др Миливоје Р. Јовановић, књижевник (Ниш), Луне Левајац, књижевник и културни посленик (Чачак), др Лидија Неранџић Чанда, професорка српског језика и књижевности (Сомбор). Награду ће добити и Павле Поповић, сликар (Краљево), Радивоје Раде Радивојевић, композитор, Живојин Ракочевић, књижевник и публициста (Грачаница), Ђорђе Сибиновић, писац, сценариста и композитор, др Момчило Спасојевић Челинац, књижевник (Република Српска), и Зоран Стаматовић, дугогодишњи директор Народног позоришта у Ужицу.

OVO JE KRUNA MOJE KARIJERE: Rade Radivojević dobitnik nagrade Udruženja ...
Добитник Вукове наргаде председник УКС Раде Радивојевић

Награде ће бити уручене почетком фебруара 2023. у Председништву Србије.

Чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ најсрдачније честитају добијање престижне награде нашем члану и великом пријатељу Радету !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Врањанка Татјана Милосављевић доктор лингвистичких наука

Врањански дијалект није сметао Татјан Милосављевић да постане докрор лингвистичких наука, магистар у области усвајања страних језика, лектор, преводилац

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВА 2023. ГОДИНА !

Члановима Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и свим љубитељима врањског мерака и традиције, Управни одбор и председник Проф. др Драган Микић честитају наступајуће божићне и новогодишње празнике са жељама за добро здравље, срећу и успехе на свим пољима !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

USPEH SRPSKIH INŽENJERA: Bračni par Stamenković deo je tima u projektu i izgradnji hrama u Moskvi!

USPEŠNI VRANJANCI

Srpski inženjeri deo tima u projektu i izgradnji hrama u Moskvi. Inženjeri građevine, bračni par Slađana i Zoran Stamenković iz Vranja, zajedno sa svojim ruskim kolegama učestvuju u izgradnji pravoslavnog hrama u prestonici Rusije.

Hram, Srbija, Moskva
Slađana i Zoran Stamenković

Građevinom se bave dugi niz godina. Svoj rad započeli su u Srbiji, a nastavili u Moskvi. Oni su deo tima po čijem projektu se uveliko gradi pravoslavni hram u Moskvi. Hram Prepodobnogo „Aleksija čeloveka božija v Krilatskom“ u Moskvi je hram koji će biti izgrađen na prestižnom mestu Rubljovskog šosea . Hram će biti ne samo arhitektonsko velelpni objekat, on će biti i socio-kulturni centar sa obrazovnim karakterom, ističu u ekskluzivnoj izjavi za Kurir srpski graditelji.

Poziv ruskih kolega da učestvuju u projektovanju i proračunu konstrukcije hrama za ovaj bračni par je ujedno priznanje za stručnost i dugogodišnji rad u arhitektonsko-građevinskoj delatnosti.

„Ovo je velika čast za nas i naše kolege koju smo dobili samim učešćem u projektovanju i proračunu noseće armirano betonske konstrukcije hrama . Sam hram će biti obložen prirodnim kamenom bele boje , krov iz krovnog bakra , ikone od mozaika, a krstovi pozlaćeni. Ovim našim učešćem ne samo što dokazujemo našu profesinalnost u arhitektonsko-građevinskoj delatnosti nego i učvršćujemo našu duhovnu vezu sa bratskim Ruskim narodom , navode za Kurir diplomirani inženjeri građevine, projektanti Slađana i Zoran.

Objašnjavaju da je hram u početnoj fazi gradnje , iskopana je temeljna jama i ove nedelje se priprema betoniranje temeljne ploče. Hram će se graditi i na dobrovoljnom ulaganju svih građana koji mogu da daju doprinos njegovoj realizaciji.

hram, Moskva
3 D projekcija hrama u Krilatskom

„Ovaj potrebni objekat na toj prestižnoj teritoriji Moskve služiće duhovnom prosvećenju i bogosluženju pravoslavnih naroda , među kojima je i naš Srbski narod. Hram će biti ne samo arhitektonsko velelpni objekat , on će biti i socio-kulturni centar sa obrazovnim karakterom.

Teritorija oko hrama će biti ozelenjena i pripremljenja za šetnje i tihi duhovni i umni odmor , za uspostavljanje ravnoteže duha i tela“, navode srpski inženjeri građevine Slađana i Zoran Stamenković.

Bračni par Stamenković preko 25 godina živi i radi u Moskvi. Prema projektima vranjskih inženjera izgrađeni su brojni objekti u Moskvi, ali i širom Rusije. Slađana i Zoran skoro tri decenije svojim stručnim radom doprinose izgradnji objekata u Moskvi, ali i širom prijateljske Rusije. Izgradnja pravoslavnog hrama posebna je čast za njih.

„Samim učešćem u realizaciji projekta hrama meni je ukazana velika čast.To je za mene moj profesionalni rad spojen mojom duhovnošću“,kaže diplomirani inženjer građevine Slađana Stamenković.

Danas je hram u završnoj fazi izgradnje

Kurir.rs/T.S..


Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар