ПРАТИТЕ УДРУЖЕЊЕ ВРАЊАНАЦА НА:

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВА 2022. ГОДИНА !

See the source image

Члановима, пријатељима и симпатизерима Удружења честитамо наступајуће празнике са најбољим жељама за добро здравље, срећу и успехе на свим пољима !

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

СРЕЋАН БОЖИЋ !

See the source image

Свим члановима Удружења и пријатељима који славе по грегоријанском календару честитамо Бадње вече и желимо срећан Божић !!!

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Преносимо текст нашег члана, Мр Слободана Стојановића, објављен у дневном листу Политика 22.12.2021.

Среда, 22.12.2021. у 13:58

Бора Станковић у енциклопедијама

Одредница о Станковићу у француској малој енциклопедији (Фото: лична архива)

Приказивање ТВ серије „Нечиста крв” побудило је поновно шире интересовање за литерарно стваралаштво Боре Станковића и за ликове које је писац обликовао.

У оквиру ширих интересовања занимљиво је обратити пажњу и на помињање Боре Станковића и обухваћеност његових дела у појединим иностраним енциклопедијама. Посебну пажњу завређују такозване мале енциклопедије, које имају најуже и најрестриктивније обухвате и дају најсажетије податке. У њима се по правилу највише штеди простор, али обухватају оно што је незаобилазно у најширим областима. Kao такве, без обзира на могуће примедбе и недостатке, оне се сматрају најгушћим „ситом и решетом” времена за незаборавне вредности. Мале енциклопедије, на неки начин, понајбоље потврђују Његошеву идеју водиљу: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”. У две такве референтне енциклопедије (француској и шпанској) налазе се одреднице о Борисаву (Бори) Станковићу.

У француској енциклопедији наводи се пуно име Борисав, да је то српски писац рођен у Врању, година рођења и смрти (1874–1927), да је аутор романа, драма и приповедака, с тим што се наводи само роман „Нечиста крв”. Занимљиво је да у том издању (Енциклопедија „Ларус” из 1971. године) нема одреднице о Врању, које није имало довољан број становника за помињање у енциклопедији, али зато има о Нишу.

У шпанској малој енциклопедији (из 1977. године) у одредници се наводи само скраћено име Бора и да је српски писац новела, романа и драма. Такође се наводе година рођења и смрти, али не и место рођења. Оно што је својеврсна светска баштина у литератури, по критеријумима аутора ове одреднице у енциклопедији су приповетке „Божји људи”, роман „Нечиста крв” и драма „Коштана”.

Поводом јубилеја – 140 година врањске гимназије „Борисав Станковић”, у недавно промовисаној књизи „Знамените личности врањске Гимназије” (стр. 322–325), може се наћи обухватнија биографско-енциклопедијска одредница, где су набројана и сва дела овог писца, која су, судећи не само по најновијем филму и ТВ серији, и данас занимљива.

Оно што Бора Станковић није доживео за живота – протоком времена и генерација, захваљујући поштоваоцима његовог живописног дела универзалних тема понирања у људску природу и стваралаштва изузетне литературе – постхумно се надокнађује. То се огледа у називима многих школа и библиотека широм Србије, које су по њему добиле име, а на посебно захвалан и поносан начин чини се у Врању и Београду, у окриљу удружења „Жуто цвеће” и његових пријатеља.

Слободан Стојановић,
Београд

Чланови Удружења традиционално обележавају дан Бориног рођења полагањем цвећа поред пишчеве бисте на Калемегдану и…

…редовно пале свеће и полажу цвеће на Борин гроб на дан његове смрти

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Приказ монографије „Знамените личности врањске Гимназије“

Из листа Данас преносимо текст мр Слободана Стојановића објављен 04.12.2021.

NEDELJA PUBLIKACIJA

Otvoreni mozaik

Slobodan Stojanović

Za uvažavanje su trud i učinak kad se povodom jubilarnih godina posveti povećana i skoncentrisana pažnja instituciji kao što je Gimnazija Bora Stanković u Vranju. To se čini povodom obeležavanja 140 godina ove gimnazije, između ostalog, i prigodnom publikacijom – Znamenite ličnosti vranjske gimnazije. Pred čitaocima je štivo koje se može smatrati otvorenim mozaikom sa još dosta dopunskog prostora za fotografije i biografije ličnosti koje su izostale, kao i budućih poznatijih učenika i profesora po svojim delima, vrlinama i karijerama.

Među srednjim školama gimnazija se smatrala onom koja otvara najviše mogućnosti za najraznovrsniji nastavak školovanja i izbor budućih profesija. Svako mesto koje je imalo gimnaziju bilo je ponosno na mogućnost da se iz nje iznedre budući stručnjaci, poput inženjera, lekara, ekonomista, pravnika, filozofa, psihologa i drugih profesija koje su zahtevale određeni spektar znanja i opštu kulturu.

Teško je naći mesto u Srbiji koje nije ponosno na generacije gimnazijskih maturanata čije su se fotografije (najčešće sa direktorima, razrednim starešinama i profesorima) u izlozima pojavljivale juna meseca, izložene na panoima u izlozima najvidljivijih radnji i delova grada. Čuvene su mnoge gimnazije u gradovima Srbije po mnogo čemu, posebno po profesorima i učenicima.Među njima je svakako Vranje, sa svojom Gimnazijom Borisav Stanković.

Osim okrugle godišnjice, povod za publikaciju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije bila je i potreba da se, i na taj način, nešto šire i više sazna o onim ličnostima koje su, svaka na svoj način, bile povezane u različitom vremenu i uslovima, sa ovom pomalo elitističkom školom i delimično kontrapunktom tzv. dualnog obrazovanja.Kako to često biva ovakvi zamašniji poduhvati teško se privode finalizaciji bez entuzijazma i upornosti ključnih aktera. Sudeći po početnim stranicama, uz članove Redakcijskog odbora, posebno zaslužni „što je ovo delo izašlo na videlo“  su i Suzana Mišić Stanković, direktorka Gimnazije, i Tomislav R. Simonović, autor najvećeg broja od ukupno 171 urađenih priloga. Vredni su i nadahnuti prilozi Nele Dimitrijević, Marine Janjić, Mile Đorđević i Nenada Stoiljkovća, koji su omogućili da izdavač ima vredno delo, pre svega, za porodične i javne biblioteke. Naravno i za sve knjiški radoznale i ljubopitljive.

Azbučnim redosledom od A do Š (osam slova je bez odrednice) akteri su predstavljeni fotografijom i manje, srednje ili više obimnom biografijom. Pod početnim slovom prezimena mogu se naći ličnosti iz više generacija i profesija. Korisno je podsetiti se na lik i delo ljudi iz prošlosti poput Ljubomira Davidovića, Radoja Domanovića, Bore Stankovića…Takođe i na lekare sa vranjskom, beogradskom i inostranom karijerom (Vukašina Antića, Dragana Mikića, Dragana Pavlovića…), elektroinženjere sa visokim dometima u međunarodnoj konkurenciji, poput Časlava Pavlovića i Miodraga Popovića. Tu su i poslenici u oblasti kultura, kao Slavica Stepanenko (devojačko Milosavljević), Simon Simonović, Miroslav Mihailović, Jovica Dejanović…Međutim, ličnosti sa biografijama u publikaciji je valjalo biti više. Bez preterivanja, bar dvostruko više od godina Gimnazije, odnosno, simbolično 280 ličnosti u slici i reči. Pozitivni primeri i inspiracija za zalaganje učenicima (sadašnjim i budućim) potrebni su više nego što se misli, a sama publikacija bi šire potvrdila svrhu podsticaja da se uvek vredno uči i radi.

Na ukupan povoljan utisak i pohvale (sadržane i u recenziji istoričarke Nade Petrović) koje zaslužuje publikacija ima pomalo i senki. One se svode na izvesnu metodološku nedoslednost, različitost obima obuhvata biografskih podataka, izostanak dela fotografija, mogućih ilustracija i karikatura, rezimea na stranim jezicima…Korektan prilog istoričara Jasminke Janjić i Nenada Stoiljkovića o istorijatu Gimnazije, bio bi još upečatljiviji da je potkrepljen sa bar nekim mogućim komparativnim podacima (nekad i sad). Osnovni podaci o tome, primera radi, koliko je maturanata završilo i fakultet, koliko se po završetku fakulteta vratilo i zaposlilo u zavičaju, koliko je ostalo u mestu studiranja, koliko ih je otišlo u inostranstvo, koliko je održavalo veze sa školom…Ovakvi podaci bi doprineli da se značaj, ne samo, vranjske Gimnazije, vrednuje u više dimenzija kao „odskočne daske“ za uspešno najviše školovanje, a time i kvalitetnije zapošljavanje na složenijim poslovima, što ima odraza na održivi lokalni razvoj.

Tada bi mogla da se peva nova pesmica – Vrla škola – vrli direktor – vrli profesori – vrli gimazijalci, i obrnuto. Mozaik je postavljen (2021) za sledeća proširenja.

Објављено под Завичајне Приче | Оставите Коментар

Ускоро излази књига „УКУСИ ВРАЊА“

Ризнице знања и библиотеке свих оних који уживају у занимљивим и вредним издањима, ускоро ће бити богатије за јединствену књигу „Укуси Врања“.

Фото и текст: еКапија

У Градској управи Града Врања одржан је састанак са представницима Завода за прочавање културног развитка на коме је договорена сарадња о заједничком раду на књизи „Укуси Врања“, чији је циљ да на комуникативан и едукативан начин представи културну баштину и наслеђе овог града, наведено је у саопштењу Завода.

Верујем да ће овом капиталном књигом бити одушевљени сви они које интересује културно и етнолошко наслеђе Врања, града којег са разлогом Врањанци називају град који има душу, уз обиље лепих и квалитетних фотографија, старих рецепата али и занимљивих прича о историји обичаја и традицији краја. Желимо да ово буде књига коју ћете са задовољством држати на видном месту – каже Марко Крстић, в.д. директор Завода и књижевник.

Представнике Запрокула примио је градоначелник Града Врања Слободан Миленковић, а говорило се о реализацији будућих пројеката који се односе на сарадњу у области културе и културног наслеђа.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Архијерејска Грамата додељена председнику удружења „Жуто цвеће“

Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, дана 09. новембра 2021. године, примио је у Епископском двору у Врању пуковника проф. др сц. мед. Драгана Микића, председника Завичајног удружења Врањанаца „Жуто цвеће“. 

Фото Епархија Врањска

Том приликом, у срдачном разговору, Епископ Пахомије је изразио захвалност на помоћи Удружења у обнови манастира Преподобног Прохора Пчињског и договорена је даља сарадња. 

Фото Епархија Врањска

На крају разговора, Епископ Пахомије је доделио архијерејску Грамату господину Драгану Микићу за богоугодно дело у обнови манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Још један искрени поборник и чувар врањске традиције, доброчинитељ и донатор, члан Удружења „Жуто цвеће“, Александар Недељковић, добитник је Грамате за обнову и очување манастира Прохора Пчуњског.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Промовисана монографија „Знамените личности врањске Гимназије“

Текст и фотографије Vranje News

Промоцијом монографије „Знамените личности врањске гимназије“ у Позоришту Бора Станковић у Врању у понедељак увече завршене су свечаности обележавање великог јубилеја – 140. годишњице Гимназије Бора Станковић.

See the source image
Гимназија „Бора Станковић“

Монографија „Знамените личности врањске Гимназије“

На промоцији је речено да је монографија „саткана од тананих нити прошлости које су се сплеле у целину око једне школе“ и да доноси познате, мање познате, али и непознате детаље из живота и биографија 171 знаменитог гимназијалца.

Ова публикација обухвата детаље из животописа познатих гимназијалаца Врања од оснивања школе 1881. до 2001. године.

Детаљ са свечане промоције

У њој се налазе имена и биографије професора и ученика врањске гимназије који су у различитим раздобљима дали свој допринос не само развоју школе, већ и врањског и српског друштва на пољу науке, образовања, економије, културе, спорта итд.

Foto Vranje News
Пк проф. др Драган Микић говори на промоцији

О историјату Гимназије, а нарочито о знаменитим лекарима који су похађали ову школу, говрио је један од представљених у монографији, пк проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења Врањанаца Жуто цвеће, које негује традиције Врања и Врањанаца у Београду.

Foto Vranje News
Водеће личности врањске културе, школства, политике, представници Војске Србије и Српске Православне Цркве на промоцији

Мишић Станковић: Гимназија формирала идентитет друштва

Директорка гимназије Сузана Мишић Станковић рекла је да је значај те образовне институције у формирању идентитета српског друштва немерљив, а да је монографија штиво које представља „темељ и ослонац за будућност и наставак једне приче“.

„Ради се о рукопису који афирмише традицију гимназије у Врању. И у свест савременика враћа сећање на генерације професоре и ученике који су својим знањем и врлинама обележили просветну историју Србије“, рекла је директорка Мишић.

Foto Vranje News
Међу бројним посетиоцима и двојица из монографије –
Мирољуб Стојчић и Јовица Дејановић

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Слика Прим.др Ирене Лазић у име нашег Удружења поклоњена СЛД- Друштву лекара Војводине

У новосадској Галерији Платонеум, Трг Николе Пашића бр.6, у току је изложба ликовних радова лекара Србије.

Члан УО нашег Удружења, Прим.др Ирена Лазић и овога пута излаже на овој традиционалној манифестацији, са једном својом сликом за коју је раније добила Похвалницу.

Рад др Ирене увршћен је у Алманах 30 година Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине

Др Ирена ушла је и у монографију Лекари у уметности, култури и хуманости Србије почетком XXI века

Поводом 30-те годишњице оснивања Секције за уметност, културу и хуманизам СЛД – Друштва лекара Војводине, Прим.др Ирена Лазић је у име удружења „Жуто цвеће“ поклонила један свој рад- слику Бамби, 39х32 цм, комбинована техника на папиру.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

Положено цвеће и упаљене свеће на Борином гробу

На данашњи дан 1927. године у Београду је преминуо великан српског пера Борисав – Бора Станковић

Bora Stanković-mlad.jpg

Борисав Бора Станковић (Врање31. март 1876 — Београд22. октобар 1927) био је српски приповедачромансијердраматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Рођен је у Врању и врло рано је остао без родитеља, па га је одгајила мајка његовог оца, баба Злата. Завршио је Правни факултет у Београду 1902. године.

Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике критике.

Свој најпознатији роман Нечиста крв објављује 1910. године, добијајући позитивне критике. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. После рата ради у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Парцела 19 на Новом гробљу у Београду – Борина вечна кућа

У складу са вишегодишњом традицијом, чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и ове године положили су цвеће и упалили свеће на гробу Боре Станковића.

Члан УО Удружења Бранислав Стојановић одаје пошту нашем Бори


Члан УО Удружења Срђан Симић на Борином гробу


Фото: Удружење Жуто цвеће, текст Wikipedia

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар

„ЈУМКО“ излаже на сајму наоружања у Београду

„Јумко“ на 10. међународном сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2021“

На 10. међународном сајму наоружања и војне опреме „Партнер2021“, који се одржава од 11. до 14. октобра у халама 1 и 4 Београдског сајма, под покровитељством Министарства одбране, а у суорганизацији ЈП „Југоимпорта–СДПР” и Београдског сајма, један од најпосећенијих произвођача је и холдинг комапанија ПК „Јумко” из Врања. „Јумко” је представио разноврстан наменски производни програм.

На њиховом штанду могле су да се виде униформа за специјалне јединице „Кобре”, сет балистичке заштитне опреме Т18, камуфлажни огртач – џили одело, комплет униформе за извиђаче, падобранце и диверзанте М20, комплет униформе са пустињском шаром за припаднике мировних операција, маскирна покривка, шатор и много тога другог.

Популарно џили одело које се прилагођава околини скренуло је пажњу и председника Србије Александра Вучића, који је отворио сајам наоружања и потом обишао штандове у пратњи министра одбране др Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића. Сајамаска декорација у хали 1 била је „Јумкова” маскирна покривка.

Оно што „Јумко” издваја од других компанија јесте заокружен технолошки процес производње – од текстилних сировина до готових одевних предмета. У претходном периоду позиционирао се као највећи произвођач различитих униформи и заштитне балистичке опреме за нашу војску и полицију, али и других земаља у региону. Познат је и као произвођач радних одела за раднике других институција, јавних и привредних предузећа и здравствених центара.

Иако се  10. Међународни сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2021” одвијао уз све потешкоће изазване актуелном епидемијолошком ситуацијом, премашио је резултате претходне манифестације одржане 2019. године. Ове године се на највећој манифестацији тог типа у региону представило се 132 излагача, од којих је 36 било из 16 земаља света. У халама 1 и 4, на површини од 26.500 m² бруто изложбеног простора било је изложено знатно више средстава наоружања и војне опреме него раније, а интересовање је надмашило очекивања јер је „Партнер 2021”  пратило око 200 акредитованих новинара из Србије и света. Сајам је посетило више од двадесет званичних делегација министарстава одбране, оружаних снага и државних институција партнерских земаља и организација, као и бројни представници произвођача и пословни партнери. 



Сајам је завршен на уобичајен начин за ту манифестацију – даном отвореним за грађанство. 

Објављено под Некатегоризовано | Оставите Коментар