15 година од одласка Станише Стошића

Песма је као вода на извору, ту је чиста и бистра, а што даље од извора, то је све више могућности да се замути – говорио је Станиша Стошић, један од симбола Врања и врањске градске песме.

Данас се навршава петнаестогодишњица његове смрти. Рођен је 26. јула 1945. године у селу Врбово крај Врања. Да је жив, данас би напунио 78 година.

Миодраг Миле Богдановић, наш познати уметник, једном приликом је рекао да је Станиша Стошић један од ретких певача који је примљен у Радио Београду без аудиције. И то од великих уметника који су се о томе питали – Властимира Павловића Царевца, Максе Попова, Боре Илића, Ђорђа Караклајића и Љубинка Миљковића. Било је то 1964. године.

У историји радијског певања остаће забележен и по томе да је био први мушки вокал који је изводио врањске песме, јер је до тада било уобичајено да овај репертоар интерпретирају само жене – Даница Обренић, Анђелија Милић, Зора Дремпетић и друге.

Станиша о својим почецима :

„Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је јако битан у опстанку сваког народа. Певач треба да остане у границама свог завичаја“.

Станишин репертоар чинило је стотина песама и један је од певача са највећим бројем трајних снимака за Архив Радио Београда, снимака музејске вредности. У певању увек се трудио да остане у границама онога што најбоље разуме и осећа, у границама свог краја. Говорио је да певач може најуспешније да интерпретира управо родне звуке, да тумачи оне садржаје од којих је у детињству саздан. Живот је посветио чистом изворном певању.

Многе песме научио је од Стане Аврамовић Караминге, надалеко чувене врањске песмопојке, која је знала читаву ризницу најлепших песама и била изванредан казивач, а Станиша је умео да слуша и вредно је бележио. Дружио се са Карамингом све до њене смрти и испратио је песмом Димитријо, сине Митре, коју је она створила.

Његова биографија су песме Петлови појев, Гајтано моме мори, Лела Врањанка, Због тебе моме убава, Станика ми болна легнала, Дуде, бело Дуде и многе друге. Имају антологијску вредност и део су врањске и српске историје. Снимио је троструки ЦД, у издању матичног ПГП РТС-а, у едицији Записано у времену.

Умро је 8. априла 2008. у Београду, у 63. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана.

Слични чланци:

• Нема сличних чланака