Комеморативни скуп испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу
Oslobođenje Vranja
U Prvom svetskom ratu Bugari su okupirali Vranje 16. oktobra 1915. godine. Vranje je bilo u sastavu bugarske Moravske oblasti. Vranjanci su pod komandom Milinka Vlahovića učestvovali u Topličkom ustanku. Ipak, ustanici u vranjskom kraju, suočeni sa brojnijim neprijateljem, prešli su u gerilu i tako sačuvali većinu ljudstva. Nakon proboja Solunskog fronta Bugarska je kapitulirala, a vojno-inspekciona oblast prelazi u ruke Nemaca. Početkom oktobra 1918. godine sedmi pešadijski puk Dunavske divizije, pod komandom potpukovnika Dušana Simovića, napredovao je ka Vranju i sukobio se sa neprijateljskim snagama kod Gornjeg i Donjeg Vrtogoša. Nepijatelj je pružao žešći otpor na samim prilazima Vranju, na liniji Neradovac – Stropsko – Dubnica. Pod jakom neprijateljskom vatrom i ne malim gubicima Sedmi i Osmi puk uspeli su da u popodnevnim časovima probiju liniju fronta kod Dubnice, čime je neprijatelj bio prinuđen na opšte povlačenje sa cele linije odbrane. Jedinice Sedmog pešadijskog puka, nešto posle 17 časova 4. oktobra 1918. godine ušle su u Vranje. Sloboda je plaćena sa 514 života na frontu i 335 nedužno streljanih. U gradu su u to vreme harali tifus i španska groznica.
Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu obeležen je u ponedeljak 3. oktobra nizom svečanosti.
Na početku obeležavanja 4. oktobra, jednog od najznačajnijih datuma u istoriji Vranja, organizovan je prijem za članove delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova do 1918. godine u Gradskoj kući.
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković rekao je da Vranje obeležava veliki dan.
„U amanet našim potomcima mi moramo u slobodi da unapređujemo svoju državu. Svaki pojedinac mora da da svoj maksimalan doprinos jačanju Srbije, jer svoja zemlja se voli i čuva srcem. Naša je obaveza da nikada ne zaboravimo junaštvo naših predaka i da nam njihova hrabrost uvek bude motiv i podsticaj da svoju Srbiju čuvamo u miru i konstantno razvijamo’’, rekao je Milenković.
Pomen poginulima služio je episkop bihaćko–petrovački Sergije sa sveštenstvom eparhije vranjske.
U programu su nastupili glumac vranjskog teatra Marko Petričević i učenici Osnovne škole 1. maj u Vrtogošu.
Tačno u podne u Galeriji Narodnog muzeja u ponedeljak je otvorena izložba Sveti Vikentije Mitropolit Skopski Državnog arhiva Srbije i Istorijskog arhiva 31. januar u Vranju.
Održano je i predavanje o temi Srpski vojnik u Velikom ratu 1914 – 1918. prof. dr Saše Stanojevića, sa katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Proslava dan ranije zbog crkvene svečanosti
Zvanično obeležavanja 4. oktobra, Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, pomereno je za 3. oktobar zbog svečanosti koju priprema Eparhija vranjska u Manastiru Sveti Nikola – proslava 690 godina ove svetinje i osveštanje manastirske spomen kapele. Dan ranije, 3. oktobra od 18 sati planirano je večernje bogosluženje u Manastru Sveti Nikola. U utorak 4. oktobra, posle Svete arhijerejske liturgije u manastiru (8.30 časova), od 10.30 dana planirano je osvećenje manastirske spomen kapele, a potom u podne i Svečana akademija. Povodom obeležavanja 690 godina postojanja manastira Svetog Nikole, urađena je replika nadgrobne ploče kneza Baldovina, ktitora ove Svete obitelji, koja je pronađena prilikom obnove manastira 1903. godine. Originalna ploča se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Врање слави Дан ослобођења града у Првом светском рату
На Међународној научној конференцији професору Ђорђу Тасићу у част која се данас одржала на Педагошком факултету у Врању у име града говорио је градоначелник др Слободан Миленковић.
Његов је живот, иако релативно кратак, био испуњен, а Ђорђе Тасић обавио је своју мисију на овом свету. Дао је немерљив допринос развоју правне науке и филозофске мисли. Али пре свега био је свестран човек, остакао је др Слободан Миленковић, градоначелник Врања.
Учеснике конференције поздравили су и Драгана Илић Марковић, председница Вишег суда у Врању, затим Луцијана Радиновић, унука професора Ђорђа Тасића, као и представници организатора проф. др Драгана Станојевић, декан Педагошког факултета у Врању, проф. др Звездан Арсић, декан Филозофског факултета Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Kосовској Митровици и проф. др Слободан Миладиновић, председник Српског социолошког друштва. Током дана учесници конференције излагали су своје радове посвећене др Ђорђу Тасићу и његовом богатом научном опусу.
У јутарњим сатими положено је и цвеће на спомен плочу Ђорђу Тасићу на згради Вишег суда и на споменик у градском парку, као и отварање изложбе посвећене овом знаменитом Врањанцу.
У простријама Педагошког факултета изложено је 8 паноа који садрже фотографије, документа, исечке из новинских чланака и научних радова професора Ђорђа Тасића, коју су приредили Томислав Симоновић и Мирољуб Стојчић, под покровитељством Историјског архива ,,31. јануар’’ и Адвокатске коморе Ниш. Сви заинтересовани поставку ће моћи да разгледају до краја октобра. Из Врања експонати се селе у Адвокатску комору у Нишу, где ће представљати сталну поставку.
Ову научну конференцију, посвећену једном од најзнаменитијих људи пореклом из Врања, професору Правног факултета Универзитета у Београду, филозофу права и истакнутом антифашисти, организовали су Српско социолошко друштво, Филозофски факултет у Косовској Митровици и Педагошки факултет у Врању.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на У част професору др Ђорђу Тасићу одржана Међународна научна конференција
Др Драган Павловић Гане, Почасни члан Управног одбора Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвће“, објавио је нову књигу
Пета
књига Драгана Павловића
Амерички поход на Русију
Др Драган Павловић-Гане(1949, Врање) публициста, управо објављује нову књигу Амерички поход на Русију са поднасловом МЕИТ-милитаристички интегративни тотиалитаризам.У специфичном стилу свестраније орјентисаног лекара, истраживача и ангажованог интелектуалца међународне каријере и репутације, залази у сферу дубљег расуђивања о суштини дилема које које се појављују како у уводу наводи у виду делиријума. Ово, између осталог, храбро и из више разлога занимљиво вишеслојно штиво(204 страна са резимеима на енглеском,француском и немачком језику) већ привлачи пажњу и нашло се у излогу часописа Печат као одабрана лектира. Стандардно солидно опремљена као књига 1 ,у издању Чигоја и париског Дијалога , требало би да буде промовисна на Сајму књига у Београду и у Паризу, као и евентуално у Врању , заједно са другим томом који је у припреми.
Уз ову вест и препоруку ваљало би додати да се наставак (и други том) од оних који су читали први том очекује са нестрпљењем. С.Стојановић
Као што је било у класичним фашистичким државама, демократија је скоро потпуно ишчезла и одржава са само у процедури избора председника државе (где је такође контролисана комплексним изборним системом) или на најнижим локалним и неважним нивоима. Важне одлуке се доносе од експерт тимова и тела крупних финансијских корпорација. Демократија је вероватно само нека веома вешта метода за одржавање на власти која мора да допусти да та власт бар теоријски може да се промени. Намера да се постигне што виши ниво правде је садржана у њеном концепту, али се актуализовањем те намере сама демократија оправдава. Кад виши интереси овај процес угрожавају, добијамо неку врсту фашизма, и то је оно што данас често имамо у тзв. Западном друштву. Суштина претпоставке је да су САД поставиле превисок али погрешан морални циљ – уништење друге нуклеарне силе и тиме, користећи утилитарну логику, дошле до закључка да су сва средства дозвољена како би се тај циљ остварио. Тај циљ сматра се „оправдава“ готово све друге на моралној лествици ниже рангиране аморалне акте, ако су у служби остварења тог циља. То би била суштина МЕИТ-а. Како то није развијена идеологија већ једна тривијално погрешна стратегија, вероватно се конфликт може решити кроз дијалог између две стране.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Пета књига др Драгана Павловића-Ганета
Аутори изложбе отворене у оквиру међународне научне конференције о Ђорђу Тасићу , под покровитељством Адвокатске коморе Ниша, су Томислав Р. Симоновић и Мирољуб Стојчић
Ђорђе Тасић – великан правне науке и Врања
Изложби, која је пред
вама, дали смо назив „Ђорђе Тасић – живот и дело“. Наравно, свакоме, који се на
било који начин бавио животом и делом професора Ђорђа Тасића, јасно је да је на
овако мало простора немогуће да се прикаже много тога из великог дела професора
Ђорђа Тасића. Покушали смо да из његовог великог и значајног опуса наведемо
нека дела, која су и данас остала важећа, као и да укратко наведемо
најзначајније периоде његовог живота.
Ова изложба урађена на основу
богате заоставштине мог оца, пок. Ристе Симоновића, знаменитог хроничара Врања.
Као студент професора Ђорђа Тасића, код кога је полагао испит, одушевио се
његовим знањем, познавањем правне материје, као и ширином његовог знања.
Касније је наставио да прати његов рад, сакупио сва његова дела и сачинио
најпотпунију библиографију професора Тасића. Дописивао се професором Тасићем о
неким проблемима државе и начина уређења. Део те преписке приказан је и на овој
изложби. Објавио и књигу о њему, под насловом „Два југословенска великана –
Борисав Станковић и Ђорђе Тасић“, издање аутора, Врање, 1982. О њему је, између
осталог, написао: „Иако још млад, Тасић је сваком приликом и свуда сипао нове
идеје, нова опажања, доносио нове судове, ствари разрађивао свестрано и с
толико финоће духа да је одавао слику врло искусног и зрелог човека. Тасић је
стално осећао да му недостаје време за рад и због тога је увек и свуда журио,
као да је предосећао да ће његов животни дах рано бити пресечен, увек је у
раду, и уколико је више журио, утолико су се пред њим све више и више отварали
разни научни и животни видици…Није било проблема пред којим је Тасићева
радозналост заћутала. Све га је занимало и све је за њега у животу било важно.“
А о ширини научног
интересовања професора Тасића, Риста Симоновић је написао: „У научним радовима
зналачки је и научно писао о Вуку Караџићу, Проки Јовкићу, Божи Кнежевићу,
сељаштву и демократији, националном осећању, политичком васпитању омладине,
законитости, југословенској култури, дефетизму, Макијавелију, Дигију, Келзену,
одговорности државе, уставном суду, Платону, обичајном праву, женском праву
гласа, модерној литератури, интелигенцији и народу, Достојевском,
парламентаризму, суверености, једнакости грађана пред законом и многим другим
проблемима који задиру у живот друштва и државе.“.
„Право и социологија нису
биле једине области у којима се стваралачки таленат Ђорђа Тасића
исцрпљивао…Кратко речено, Тасићев допринос нашој правној науци био је у
овоме: тумачење права интерсеовало га је веома много и у тој области увео је
социолошку методу која се до тада није примењивала; науку о држави и праву
подигао је на европске висине, а факултетску наставу за све време рада водио је
на савременим принципима и методама.“ Није онда ни чудно што је професор Тасић
1935. године био један од оснивача Друштва за социологију и друштвене науке.
„Али како је Тасић био
човек широких видика и увек склон да у науци тражи истину, како је био прави научник,
то му нимало није сметало нити било тешко да још у докторској тези најави
постанак државе и права онако како то чине марксисти…“
То га је дошло и главе
јер је због својих слободоумних и праведних ставова увек био на страни правде,
против тираније и аутократије: као декан Правног факултета Београдског
универзитета, са још 30 људи, потписао је захтев којим се тражила општа
амнестија за све политичке осуђенике (после 6. јануара 1929. године највећи
број политичких осуђеника био је из редова југословенских комуниста); све
студентске демонстрације после 1930. године пажљиво је пратио и свесрдно
одобравао; никако није могао да схвати многе акције и радње политичког
руководства земље између два рата; као декан Правног факултета бранио је
Јустина Поповића који је био оптужен за плагијат. Занимљиво је да се помене да
су се њих двојица, још као деца из два сокака, један изнад другог, дружили и
одрастали, а да су се касније разишли јер је Тасић у часопису „Раскрсница“
(1923.) објавио текст „О Достојевском Јустина Поповића и поводом њега“ у којем
је изнео своје неслагање с Јустиновим схватањем Богочовека код Достојевског.
Због својих слободумних
ставова професор Тасић је већ априла 1941. године удаљен с Правног факултета, а
већ 4. новембра исте године Тасића су ухапсили окупаторови помагачи. После
малтретирања и мучења пуштен а онда 25. августа 1943. године поново је ухапшен
(по пријави суграђана, као антифашиста) и сутрадан стрељан. По налогу мог оца,
мој брат Симон Симоновић отишао је код проф. Антонија Тасића (Економски
факултет), млађег брата професора Тасића и од њега сазнао истину о страдању
проф. Ђорђа Тасића. Кад је Гестапо други пут ухапсио Ђорђа Тасића, његов млађи
брат отишао је код шефа Гестапоа Емануела Шифера, доктора права из Беча.
„Показао му је зборник Правног факултета у Хајделбергу, поводом шест векова од
оснивања. На уводном месту био је поздравни текст професора Ђорђа Тасића. То је
било познато шефу Гестапоа. Одговорио му је; „Прекасно! Сви сте овде
комунисти!“ Да ли Тасић већ био стрељан? Ко то зна?“, записао је Симон
Симоновић
Надам се да смо господин
Стојчић и ја, овом изложбом која је пред вама, успели да бацимо макар трачак
светлости на живот и велико дело професора Ђорђа Тасића.
Томислав
Р. Симоновић
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Изложба „Ђорђе Тасић-живот и дело“
Међународна научна конференција биће одржана у Врању од 23.-25. септембра
Проф др Ђорђе Тасић
Navršava se 130 godina od rođenja profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Tasića (Vranje, 1892-Beograd, 1943), osnivača Društva za sociologiju i društvene nauke (1935, preteče Srpskog sociološkog društva) i osnivača i prvog glavnog i odgovornog urednika časopisa „Sociološki pregled”(1938). Tim povodom Srpsko sociološko društvo, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Prištini (Kosovska Mitrovica) i Pedagoškim fakultetom u Vranju (Univerzitet u Nišu) organizuje, 0d 23. do 25. septembra u Vranju, međunarodnu naučnu konferenciju: „Profesoru Đorđu Tasiću u slavu”.
Učestvovaće sociolozi, pravnici, filozofi, politikolozi, istoričari istraživače iz drugih društvenih i humanističkih nauka iz Srbije i inostranstva. Predsedavajući programskog odbora prof. dr Zinaida T. Golenkova iz Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka (IS RAN), rukovodilac Centra za istraživanje društvene strukture i društvenog raslojavanja, i prof. dr Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta Univerzitet u Beogradu. Skup organizuje Srpsko sociološko društvo.
Počivšeg profesora Tasića uvršćuju u tri najznačajnija pravnika u istoriji Srbije (po nekima je pre svih), zbog čega je na Pravnom fakultetu u Beogradu dobio jedan od tri amfiteatara sa svojim imenom, što se smatra izuzetnim priznanjem.
ПРОГРАМСКИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ
др Зинаида Т. Голенкова, редовни професор, Институт за социологију Руске академије наука (ИС РАН), руководилац Центра за истраживање друштвене структуре и друштвеног раслојавања Института за социологију РАН, Москва, Русија, почасни председник Програмског одбора
др Слободан Антонић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија, председник Програмског одбора
Чланови Програмског одбора
dr Anna Ivanova Mantarova, Full Professor, Institute of Philosophy and Sociology, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia, Bulgaria
dr Ewa Bujwid–Kurek, Full Profesor, The Jagiellonian University in Kraków, Poland
др Весна Милтојевић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, Србија
др Данијела Здравковић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
др Драгана Станојевић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
др Жолт Лазар, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
др Зоран Матевски, редовни професор, Универзитет “Св. Ћирило и Методије” у Скопљу, Филозофски факултет, директор Центра за интекултурне студије и истраживања, Северна Македонија
др Иван Башчаревић, доцент, Филозофски факултет, председник Катедре за социологију, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Јасмина Петровић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
др Јован Базић, редовни професор, Учитељски факултет Призрен-Лепосавић, Универзитета у Приштини-Косовска Митровица, Србиј
др Јовица Тркуља, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
др Љубиша Митровић, професор-емеритус, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија
др Милован Митровић, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду, Србија
др Милојица Шутовић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Нела Малиновић Јовановић, редовни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
др Николај П. Нарбут, редовни професор, шеф Катедре за социологију RUDN University, Москва
др Петар Анђелковић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Слађана Драгишић Лабаш, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Србија
др Слободан Миладиновић, редовни професор, Факултет организационих наука,
Универзитет у Београду, председник Српског социолошког друштва, Србија
др Срђан Шљукић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
др Урош Шуваковић, редовни професор, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, главни и одговорни уредник часописа Социолошки преглед, Србија
др Биљана Милошевић Шошо, ванредни професор, Филозофски факултет,Универзитет у Источном Сарајеву, Република Српска – Босна и Херцеговина
др Дарко Радосављевић, ванредни професор, Технолошко металуршки факултет, Универзитет у Београду, Србија
др Зоран Недељковић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Ирина В. Троцук, ванредни професор, Катедра за социологију, RUDN University, Москва, Русија
др Оливера Марковић Савић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Саша Станојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Снежана Миливојевић, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Снежана Стојшин, ванредни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија
др Србољуб Димитријевић, ванредни професор, Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
др Стефан Иванов Анчев, доцент емеритус, Великотрновски универзитет “Св Ћирило и Методије”, Велико Трново, Бугарска
др Бранислава Вучковић, доцент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Раде Шаровић, доцент, директор Института за социологију и психологију,Филозофски факултет у Никшићу, Универзитет Црне Горе, Никшић, Црна Гора
др Снежана Попић, истраживач-сарадник, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
др Андреј Семенов, асистент с докторатом, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
др Слободан Мрђа, Завод за проучавање културног развитка, Београд, председник
Марија Дејковић, асистент Педагошки факултет Врање, Универзитет у Нишу, Србија
Немања Радовановић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини- Косовска Митровица, Србија
Никола Живић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
Радица Недељковић, асистент, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
Милица Марјановић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србија
Теодора Илић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини-Косовска Митровица, Србијa
Биста проф др Ђорђа Тасића у Градском парку у Врању
„U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Đorđe Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja“.
Autor: Rista M. Simonović
Doktor pravnih nauka i profesor, teoretičar i filozof prava i sociologije Đorđe Tasić rodio se u Vranju 25. oktobra 1892. godine. OtacRista bio je opštinski pisar, a mati Paraskeva domaćica. Porodica je bila siromašna, a kuća puna dece, pa se jedva sastavljao kraj s krajem. Majka, tipična vranjska žena – skromna i vredna, uspevala je ipak da učini da to siromaštvo ne bude sasvim vidljivo; njena brojna deca nisu bila samo lepo vaspitana nego i odnegovana i uvek čisto i pristojno odevena, kao da u kući nije vladala oskudica.
Tasić je u Vranju završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije, a sedmi i osmi razred sa velikom maturom u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Uvek je bio primeran i odličan đak, stalno nagrađivan.
Školske 1911/1912. upisao se na Pravni fakultet u Beogradu koji je, zbog ratnih prekida, završio 1919. godine, opet sa odlikom. Već naredne godine, 15. maja 1920. s odlikom doktorira, sa tezom „Problem opravdanja države“, koju brani pred komisijom sastavljenom od tada naših najpoznatijih pravnika i teoretičara. Predsednik je bio Živojin Perić, a članovi Slobodan Jovanović i Toma Živanović.
Iste godine izabran je za docenta Pravnog fakulteta u Subotici, a od 1922. godine pa do jeseni 1930. je profesor ljubljanskog Pravnog fakulteta. Od 1930. do 6. aprila 1941. godine bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Izbijanje rata ga zatiče na položajudekana fakulteta. Okupator ga udaljuje sa te visokoškolske ustanove, ali će potom okupatorski pomagači zahtevati od Tasića da drži predavanja na kvinslinški organizovanom fakultetu, što će on odbiti. Četvrtog novembra 1941. godine okupator ga zatvara kao taoca u logoru na Banjici, a posle puštanja će ga kvinslinška specijalna policija prizivati, saslušavati, maltretirati, da bi ga 25. avgusta 1943. godine Gestapo ponovo uhapsio i već sutradan streljao negde na Sajmištu. Tako je Đorđe Tasić mučeničkom smrću završio svoj kratak, ali veoma plodan život.
Tasić je bio izvanredno talentovan, ali isto tako i vredan, što će se ispoljiti već u osnovnoj školi, i uvek se posle potvrđivati. Zanimljiv je podatak da je on kao đak prvog razreda osnovne škole toliko impresionirao svoje učitelje da su, neuobičajeno, njemu poverili zadatak da na svečanoj svetosavskoj priredbi održi govor pred gostima. Takođe treba, u ovom kontekstu, da je već u Vranjskoj gimnaziji Tasić stalno bio vrlo aktivan u đačkoj literarnoj družini „Zaštita“. Na sastancima družine najčešće će se čitati, pored sastava Bore Stankovića, i njegove pripovetke, pesme, književne ocene.
Sa dolaskom na univerzitetske studije, Tasić počinje i s objavljivanjem svojih književnih i naučnih radova. I otuda stalno vredno radi, piše i objavljuje svoje radove. Oblast njegovog interesovanja je široka, ali se on sve više opredeljuje za naučno-filozofska istraživanja. I tu on sada ispoljava svu svoju širinu, talenat i vrednoću.
U našem društvenom i pravnom životu nije bilo problema o kojem Tasić nije pisao. Stvarao je poput umetnika, nekako stalno žureći, kao da je predosećao da neće imati dug život, da će mu ga nekako prekratiti, a on bi toliko imao i hteo da uradi, saopšti. Svuda je bio aktivan i dinamičan: gotovo da nije bilo, između dva rata, značajnog časopisa ili zbornika u kojem se nije pojavio po koji njegov naučni prilog ili studija. Vredi ovde ukazati da se, ako igde, kod Tasića i u njegovom naučnom radu otkriva da stvaranje u pravu može imati i umetničke odlike. Trebalo je samo na komemoraciji, koja je za njega održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, čuti tekstove po izboru iz Tasićevih dela koji je učinio prof. Radomir Lukić (inače Tasićev đak), a čitalo dvoje studenata, pa shvatiti i osetiti ne samo zrelost i dubinu njegovih misli, nego i umetničku lepotu njegovog kazivanja.
Tasić je u radu bio neumoran: prosto je sipao naučne raodve kao iz rukava, radio je zaista kao da ne zna za umor, odmor i predah. A bio je, u svojim mislima i naučnim stavovima zreo, dubok i originalan iako je, kako rekosmo, polje njegovog interesovanja bilo veoma široko. Pisao je na našem i više svetskih jezika (njegovu bibliografija radova na srpskom objavio je autor ovog teksta R. Simonović, p.p). Ostaje da se posebno pripremi (i objavi) bibliografija Tasićevih radova objavljenih na stranim jezicima koji su verovatno bili i najznačajniji sa gledišta njegove afirmacije kao svetski priznatog teoretičara i filozofa prava. Do kojih je visina u ovom pogledu Tasić dosegnuo svakako rečito govori činjenica da je jedan od najvećih, ako ne i najveći pravnik XX veka, Francuz Leon Digi, u svom četvorotomnom Sistemu prava in extenso reprodukovao tekst Tasićeve čuvene uporedne studije o Digiju i Kelsonu, napominjući da misli da on sam ne bi mogao da da bolju naučnu analizu svog i Kelsonovog učenja. Poznati nemački profesor i teoretičar prava Karl Šmit je toliko cenio Tasića kao naučnika da će u predratnim godinama jednom jugosovenskom doktorantu dati kao temu za doktorsku disertaciju naučno delo Đorđa Tasića.
Барељеф проф др Ђорђу Тасићу на згради Тужилаштва у Врању
Neka vrsta pionira u sociološkim istraživanjima u nas, Tasić će 1935. godine biti osnivač Društva za sociologiju, koje će okupiti naše najbolje snage koje su se interesovale za sociološke pojave u našoj zemlji i njihovo naučno izučavanje. S oduševljenjem će raditi i u ovoj oblasti, i toliko će proniknuti u sociološko da će pristupiti pripremanju velikog dela o tumačenju zakona uvodeći kao nešto novo u pravnoj nauci sociološki metod. Zbog prerane nasilne smrti to delo, nažalost, neće završiti.
U godinama 1939-1941. Tasić je urednik Arhiva za pravne i društvene nauke. U tom časopisu će, uostalom, njegovi tekstovi ispunjavati veliki broj stranica tokom, manje-više, celog međuratnog perioda.
Kao čoveka Đorđa Tasića su krasile najlepše ljudske vline: skromnost, poštenje, iznad svega dobrota. Biće uvek pun razumevanja za čoveka i njegove teškoće: uvažavaće tuž rad i tuđe misli. Pomagao je ljudima kadgod je bio u prilici, i nikada nikom nije činio nažao. Jednom rečju, duboko je bio odan ljubavi za čoveka. I utoliko je morala biti strašnija njegova tragika kad se našao pred puščanim cevima krvnika koji se spremao da ga ubije.
S posebnom je ljubavlju Tasić cenio slobodu čoveka. Interesima našeg čoveka i naše nauke bio je bezgranično odan. Biće, na Beogradskom univerzitetu, jedan od najomiljenijih profesora, naročito među progresivnim studentima. Tasić nije bio političar, ali su njegovo poštenje i progresivni stavovi kao nadahnuće delovali na naprednu univerzitetsku omladinu.
S približavanjem rata, reakcionarne snage, fašistički orijentisane, nastojaće i u našoj zemlji da ojačaju svoj uticaj, pa će se to osetiti i na Univerzitetu, između ostalog i u njihovim naporima da ukinu ili bar suzbiju univerzitetsku autonomiju. Tasić se upravo u to vreme našao na položaju dekana Pravnog fakulteta, pa će se i inače, a posebno na Univezitetskom senatu, energično suprotstaviti takvim naporima. Poštenog stava, pritom intelektualno nadmoćniji, bio je reakcionarnim članovima Saveta velika smetnja u realizaciji „takvih nazadnih ciljeva ograničavanja slobode i suzbijanja autonomije na Univerzitetu“. Time će, naravno, navući na sebe gnev i mržnju tih ljudi koji će, u okupacijskim danima koji su ubrzo zatim došli, pasti u najsramniju izdaju denunciranja svog univerzitetskog kolege profesora Tasića.
Takav čovek, Đorđe Tasić je, inače, svestrano obrazovan i sa znanjem svetskih jezika, bio uopšte jedna univerzalna ljudska figura, koja se radovala čoveku i njegovim naporima i uspesima u izvlačenju iz zaostalosti i primitivizma.
Mada mu je bilo samo nešto preko pedeset godina, Tasić je ostavio, na našem i stranim jezicima, preko četiri stotine objavljenih radova. Bio je izvanredno vredan i plodan pisac – počev od 1912. godine nije bilo godine a da u njoj Tasić nije objavio pokoji književni ili naučni rad. Pred njegovim ogromnim naučnim delom, uprkos tome što nije dugo živeo, čovek ostaje zbunjen i zadivljen. Bio je veliki mislilac i naučni stvaralac. Tekst je izvorno objavljen u Vranjskom glasniku (knj. XXIII, 1990 god)
Program naučne konferencije
Subota, 24.09.2022.
8.00: Polaganje venca na spomen-ploču Đorđu Tasiću na zgradi Tužilaštva u Vranju Polaganje venca na spomeniku Đorđu Tasiću u Vranju (delegacije Srpskog sociološkog društva)
8.30: Registracija učesnika Konferencije (Pedagoški fakultet Vranje) 9.00: Svečano otvaranje izložbe posvećene profesoru Đorđu Tasiću u prostorijama Pedagoškog fakulteta u Vranju
Pozdravne reči predstavnika organizatora i lokalne zajednice Plenarna izlaganja po pozivu: Jovica D. Trkulja, JAVNE AKTIVNOSTI PROFESORA ĐORĐA TASIĆA Slobodan Č. Antonić, ĐORĐE TASIĆ I PLURALNI VOTUM Ljubiša R. Mitrović, ĐORĐE TASIĆ O SOCIOLOGIJI KAO NAUCI I MISIJA ČASOPISA „SOCIOLOŠKI PREGLED“ U PERIODU 1938–2020. GODINE
11.45 Redovna godišnja skupština Srpskog sociološkog društva za 2022. godinu
13.45: PRVA SESIJA: Đorđe Tasić – život i angažman (predsedava Sreten Jelić)
Danijela Zdravković, DOPRINOSI ZNAMENITOG VRANjANCA ĐORĐA TASIĆA UTEMELjENjU I RAZVOJU SOCIOLOGIJE U SRBIJI Ana Vuković, Marinko Lolić, FILOZOFSKI I PRAVNI POGLEDI NA PACIFIZAM SRPSKE INTELEKTUALNE ELITE U 20. VEKU: PRIMER KSENIJE ATANASIJEVIĆ I ĐORĐA TASIĆA Uroš Šuvaković, PROFESOR ĐORĐE TASIĆ KAO ANTIFAŠISTA Biljana Prodović Milojković, ANALIZA SADRŽAJA: ĐORĐE TASIĆ U DOSADAŠNjIM BROJEVIMA SOCIOLOŠKOG PREGLED Tamara Stojanović (online), PEDAGOŠKI ASPEKTI U DELU ĐORĐA TASIĆA
13.45: DRUGA SESIJA: Đorđe Tasić – sociološki i pravno-teorijski doprinosi (predsedava Jovan Bazić)
Mijodrag Radojević (online), USTAVNE TEME U JURISPRUDENCIJI ĐORĐA TASIĆA Vasilije Marković (online), TASIĆEVO POIMANjE SUBJEKTIVNOG (JAVNOG) PRAVA – IZMEĐU DIGIJA I KELZENA Petar Anđelković, Sanja Anđelković Zdravković, SHVATANjE POJMA SUVERENOSTI U DELU ĐORĐA TASIĆA I NjEGOVA AKTUELNOST DANAS Slobodan Marković, IDEALNO I REALNO U TASIĆEVOM RAZUMEVANjU FILOZOFSKIH POJMOVA Ivan Baščarević, PRILOG ZA ISTORIJSKU SOCIOLOGIJU U DELU ĐORĐA TASIĆA Aleksandra Mitrović, SOCIOLOŠKI METOD PRED IZAZOVIMA PRAVNE PRAKSE Dragica Plećaš, AKCIONO ISTRAŽIVANjE NAUČNE ZAOSTAVŠTINE ĐORĐATASIĆA U PROGRAMU „SPEKTA“ (SOCIOZOVSKI POSTUPAK EMANCIPACIJE KROZ TELOS ASOCIJACIJE) Biljana Milošević Šošo (online), DIHOTIMIJA NORMALNO/ KRIMINALNO U INTERPRETACIJI ĐORĐA TASIĆA
16.15: TREĆA ONLINE SESIJA: Društveno blagostanje i promene (predsedava Marica Šljukić)
Троцук Ирина Владимировна, Счастье и справедливость – взаимосвязанные или самостоятельные индикаторы социального благополучия? Мария Владимировна Субботина, Героизм и социальное благополучие как предмет интереса социологической науки Анна Мантарова, Устойчивость и динамика детерминант преступности в Болгарии
16.15 ČETVRTA SESIJA: COVID-19 i društvo (predsedava Snežana Stojšin)
Milana Ljubičić, Slađana Dragišić Labaš, SVAKODEVICA KORISNIKA JEDNOG DOMA ZA STARE U USLOVIMA NOVE NORMALNOSTI Jasmina Petrović, Vesna Miltojević (online), ŽIVOT U DOBA KORONE: PRILOG ISPITIVANjU NEKIH SOCIJALNO-EKOLOŠKIH STAVOVA I PRAKSI U VREME PANDEMIJE COVID-19 Rada Smedovska Toneva (online), VANREDNO STANjE KAO INSTRUMENT ZA UPRAVLjANjE KRIZOM Nevena Jakovljević,STAVOVI UČENIKA SREDNjIH STRUČNIH ŠKOLA O NASTAVI SOCIOLOGIJE ZA VREME PANDEMIJE COVID – 19
17.45 PETA SESIJA: Savremeni društveni procesi i istorija sociologije (predsedava Ivan Baščarević)
Eva Bujvid Kurek, DRŽAVE U TRANSFORMACIJI PREMA POLITOLOŠKIMPARADIGMAMA – ODABRANI PRIMERI Zoran Matevski, Duška Matevska, SOCIOLOŠKI ASPEKTI RELIGIJE I SUKOBA U EVROPI Srđan Šljukić, Marica Šljukić (online),ĐORĐE NATOŠEVIĆ O STANjU SRPSKOG NARODA Rade Šarović, DRUŠTVO CRNE GORE, U VEBEROVOM, IDEALNO-TIPSKOM ODREĐENjU POJMA VLASTI Nikola Živić, Nemanja Radovanović, DRAGOLjUB JOVANOVIĆ – RAT, NjEGOVI UZROCI I POSLEDICE
17.45: ŠESTA SESIJA: Sociološka razmatranja položaja žene i omladine (predsedava Ana Vuković)
Sreten Jelić, Marija Popović, POLOŽAJ ŽENE U SRBIJI S OSVRTOM NA RURALNA PODRUČJA Snežana Stojšin, Vladan Vidicski, PROMENE U ODNOSU SEOSKE OMLADINE PREMA STUPANjU U BRAK I ZASNIVANjU PORODICE – PRIMER NASELjA KAĆ Marina Nedeljković, Kristina Pejković, UDRUŽENjA SEOSKIH ŽENA KAO FAKTOR RAZVOJA ŽENSKOG RURALNOG PREDUZETNIŠTVA Mila Đorđević, POLOŽAJ ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA U SRBIJI
17.45: SEDMA SESIJA: Mediji i društvo (predsedava Duška Matevska)
Slobodan Miladinović, O POJMU VIRTUELNOG I DIGITALNOG IDENTITETA Ivona Živković, DIGITALNA KULTURA I PREOBRAŽAJ DRUŠTVENE KOMUNIKACIJE Milica Marjanović, Teodora Jakšić, IZVEŠTAVANjE I UTICAJ LOKALNIH MEDIJA NA POLITIČKU SITUACIJU NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE Marija Marsenić, IZVEŠTAVANjE MEDIJA U SRBIJI O RATU IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE
Povodom značajnog jubileja čestitku je u ime Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu „Žuto cveće“ uputio predsednik Prof dr Dragan Mikić: “ Preosvećeni Vladiko, Čestitam Vam 30 godina Hirotonije, od postavljenja u tron Vladika ! Na mnogaja ljeta “ !
Knjiga pod naslovom Spomenica, o trideset godina službovanja Pahomija Gačićana vladičanskom tronu Eparhije vranjske, promovisana je u sali Crkvene opštine u Vranju.
Govoreći o ovom monografskom izdanju, prof. dr Dragiša Bojović, sa niškog Filozofskog fakulteta, podsetio je na jednu Pahomijevu besede.Tom prilikom je braći arhijerejima uputio neku vrstu prekora. Rekao je – znajući svoju svenedostojnost i nemoć, čudim se vašem izboru.
„Ko može da izgovori ovu rečenicu? Nju ne izgovaraju gordi, već svesni i smireni. Svesni upravo ne čak ni nedostojnosti, već svenedostojnosti.
Pahomije ima ono što nema većina naših vladika – svest o nacionalnom radu: Dragiša Bojović. Foto Vranje News
Imajući u vidu ovu misao, koju je vladika tada izgovorio, ja na ovom mestu, povodom tri decenije njegove episkopske službe, upućujem iste reči i kažem – preosvećeni čudim se vašem izboru da ja večeras govorim.Jer ste vi, govoreći o svojoj svenedostojnosti, prošli onu usku stazu koju su savladali duhovno dostojni“, rekao je Bojović.
On je potencirao da Pahomije ima nešto što nema većina naših vladika. To je svest o nacionalnom radu.
Kada govorimo o njemu mi moramo da kažemo da je on arhijerej, arhipastir, ali i nacionalni radnik. I danas su nam više nego potrebni takvi episkopi“, rekao je Bojović.
Iguman Manastira Prohor Pčinjski arhimandrit Metodije Markovićpotencirao je ulogu Pahomija „u materijalnoj obnovi eparhije“. „I sami ćete se setiti u kakvom je stanju bioHram Svete Trojice u Vranju pre dolaska vladike Pahomija.
U superlativima o episkopu: iguman Prohora Metodije. Foto Vranje News
Obnovljene su mnoge druge crkvene zgrade, uložen veliki trud u vraćanje crkvene imovine, potpuno obnovljen Manastir Svetog Prohora Pčinjskog, kućaOca Justina… Ako Pahomija nazovemo novimDiogenom ili Milutinom – nećemo pogrešiti„, kazao je Metodije.
Protojerej stavrofor Aleksandar Jovanović rekao je da je vladika Pahomije proteklih trideset godina u Vranju „radio na odbacivanju svega što je stihija ovog veka i ovog sveta i na tome da svu osnovu svog života postavi na postojanom i čvrstom temelju, a to je Hristos Gospod“.
„Upravo mislim da će Gospod tu veru koju smo svi njegovim služenjem iskazali uzeti svima nama za pravednost, pokrivajući mnošto nedostataka koje smo svi imali“, rekao je Jovanović.
Prof. dr Sunčica Denić, govoreći kao jedan od članova uređivačkog odbora i neko ko je značajnije učestvovao u uređivanju sadržaja Spomenice, naznačila je da ova monografija „ne govori samo o vladiki Pahomiju, već o svima nama„.
„Ona govori o onima pre nas, ali i o onima koji će tek doći. Sačinjavaju je tekstovi koji su dokument, to nije roman o vladiki Pahomiju.
Sunčica Denić. Foto Vranje News
Knjiga je dokumentarna realnost Eparhije vranjske, najčešće je bazirana na izvesnim zapisnicima, obaveštenjima sa veb sajta, sećanjima, ali dokumentarnim.
Želim da ukažem na nešto što je krasilo saradnju sa vladikom prilikom izrade Spomenice. Ostavio nas je da radimo slobodno, nije udenuo nijednu reč“, rekla je Denić.
Vladika Pahomije je trideset godina na čelu Eparhije vranjske. Izabran je za episkopa vranjskog 28. maja 1992. godine.
Vladika Pahomije na promociji monografije o sebi. Foto Vranje News
Krajem avgusta iste godine hirotonisan je i ustoličen u Eparhiji vranjskoj. Hirotoniju je obavio tadašnji patrijarh srpski Pavle, zajedno sa još nekoliko arhijereja SPC.
Organizatori promocije knjige bili su Pravoslavna Eparhija vranjska i Svepravoslavno društvo Prepodobni Justin Ćelijski i Vranjski.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Monografija o 30 godina Pahomijeve episkopske službe u Vranju
‘Знаш ли шта ми филозофи, у ствари, већ вековима радимо?
Исто што и морски таласи – непрестано ударамо у исту обалу.“
Срба Кум
Није било потребе да било шта пишем. Књига је још пре неколико дана била спремна за штампу, а онда је ток живота донео нешто друго…
Поштовани и драги пријатељ ме је пре извесног времена позвао и рекао:
“Друже, много ми се свиђа како ВЕД припрема и објављује књиге. Написао сам још једну, пету по реду и вероватно последњу. У њој је доведено до врхунца и заокружено све оно о чему сам раније писао. Да ли бисте је објавили?“.
“Како да не, батка мој мили, биће ми и част и радост да је објавимо!“, одговорих му.
*
Србољуб С. Димитријевић Кум – ретко добар и квалитетан човек, изузетан професор, оригиналне мисли, изгледа и живота. Достојанствен, истрајан, дубок мислилац, ведрог и суптилног духа и духовитости… Мераклија у области духа, у ноосфери, али и у припремању хране и у мирном уживању у ној, у гостољубљу, у дружењу… Он, она којој посвећује ову књигу, сапутница његова и њихова дивна деца живели су у прозрачној атмосфери своје куће, а прелепа башта била је слика и рајског али и Епикуровог врта. Није био неко ко само прича о својој философији – он је њу живео, боравио и пре/бивао у њој целим својим бићем.
У последње време у више наврата пролазио је кроз својеврсно мучеништво у области здравља. “Тело – кочија духа“ своју обавезу приводило је крају. На основу онога што ми је детаљно причао, задивљен његовим миром, спокојношћу, ведрином и с/трпљењем којим је то све подносио, имао сам потребу да му кажем:
“Човече, па ти си великомученик философије и живота!“.
Мирно је одговорио:
“Јесам. Тако је како је“.
Лекари и медицинско особље у Врању, Нишу и Београду имали су исти утисак. Не само што је здравствено страдање мирно подносио, него је, својом добротом, мудрошћу и човекољубљем, и пацијентима с којима је био у истој соби много помагао да лакше поднесу своје муке!
Кад сам му саопштио да је књига спремна за штампу, из болничке собе ми је, радујући се као дете, више пута рекао: “Коначно радосна вест!“. Супруга му је однела њу и неколико оловака које је тражио. Радовао се што ће моћи да је поклони ћеркама и сину.
Можда би неко рекао да је то парадокс, контрадикција, синхроницитет, онтолошко дозревање бића… Мени највише личи на зен-догађај, на транспоновање из неопходне философске многоглагољивости и писања више стотина страна у и на виши ниво: заокруживање мисли/писања у радосни крај и заокруживање живота.
У своје време, на врхунцу каријере као професор и најбољи директор у историји Врањске гимназије – поднео је оставку и повукао се. Ових дана, на врхунцу своје философије и живота, отишао је као морски талас… У нови океан битија…
Мили мој пријатељу, уживај у свим небеским сферама духа и постојања и хвала ти што си и мени лично и ВЕД-у учинио част да се познајемо, пријатељујемо и сарађујемо!
авг. 2022. Горан Арсић
Врање
***
Рођен је 1949. године у Врању, где је завршио основну школу и природно-математички смер гимназије “Бора Станковић“ 1968. године. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Скопљу. На истом факултету стекао звање магистра одбранивши тезу “Покушај успостављања једне филозофске космологије (Са ослонцем на Кантову критику чистог ума и достигнућа савремене науке)“, да би 1990. г. била одобрена његова докторска теза под насловом “Појам света у феноменолошкој филозофији Хедвиг Конрад Марциус“. Тезу није окончао због распада Југославије и прекида дипломатских односа са Немачком, чиме је био онемогућен његов боравак на Гетеовом институту у Минхену, а на чијем Универзитету је Хедвиг Конрад Марциус била професор до 1955. године.
По препоруци проф. др Милана Дамњановића, проф. др Агустина Гонзалеса Гаљеге (Agustín González Gallego) и проф. др Ферида Мухића бива примљен на докторски курс Универзитета у Барселони 1994. године, којег не окончава из материјалних разлога. Докторску тезу под насловом “Човек, игра и свет“ одбранио је 1999. г. пред комисијом у саставу: проф. др Радмила Шајковић, проф. др Војин Симеуновић, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Драгољуб Живковић, проф. др Младен Зековић те тако постаје први доктор филозофских наука из овог краја.
Преминуо је крајем јула 2022. године у Врању.
Објављена дела и радови
“Човек, игра и свет“, Књижевна заједница “Бора Станковић“, Врање 2003.
Одушевљена сам предлогом нашег уваженог и неуморног господина председника проф.др Драгана Микића да се уради МОНОГРАФИЈА и честитам му од срца на том врло значајном подухвату.
Желим да Вас позовем на концерт у част ВИДОВДАНА, који ће бити одржан на КОЛАРЦУ и на коме ће наступати и мој дивни Бата Љуба Манасијевић. Улаз је слободан и било би лепо да дођемо у што већем броју.
Воли ВАС и поштује Ваша Зорица Пелеш
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на СВЕЧАНИ ВИДОВДАНСКИ КОЦЕРТ !
Profesor dr Tatjana Stanojković, naučna savetnica Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, prva je Srpkinja izabrana za inostranog člana čuvene Ruske akademije nauka RAN). Istu počast zavredio je nedavno akademik SANU Slavenko Terzić.
Počev sa slavnim Ruđerom Boškovićem, prvim naučnikom srpskog roda u Sanktpeterburškoj akademiji, koju je osnovao car Petar Veliki 1724. godine, u jedno od najstarijih i najcenjenijih učenih društava u svetu uvršćeni su Pavle Savić, Miomir Vukobratović, Pavle Ivić, Alekandar Belić, Milan Milićević, Stojan Novaković, Siniša Stanković, Ljubomir Stojanović, Vasa Čubrilović (počivši), Ljubiša Rakić, Petar Kokotović, Dragoslav Mitrović, Svetomir Stožinić, Slobodan Vujić i Lazar Davidović (živi).
Naučnica rodom iz Vranja je istaknuti molekularni biolog, koji se ceo radni vek (od 1997) bavi istraživanjima u eksperimentalnoj onkologiji. Sa svojim timom pokrenula je prvi put u Srbiji nova translaciona proučavanja u radiobiologiji i molekularnoj radijacionoj onkologiji, čiji je cilj da individualizuje radioterapija u budućnosti i osmisli optimalni tretman za svakog obolelog. Lane ju je prestižni Univerziteta Stenford (SAD) ponovo svrstao u dva odsto najboljih istraživača na planeti (ukupno 190.064).
Iste godine dobila je nagradu „Despot Stefan Lazarević” Grada Beograda za rad ili rezultate izuzetne vrednosti pojedinsca koji su značajno doprineli razvoju i unapređenju medicine.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на SRPKINJA RUSKI AKADEMIK
Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у недељу 19. јуна 2022. године у порти Вазнесењског храма у центру Београда, од 19 часова ће бити одржано ауторско уметничко вече појца и композитора Љубомира Љубе Манасијевића, сазнаје радио „Слово љубве“.
Драгог госта и пријатеља смо замолили да каже коју реч више поводом ове вечери, којом ће уметник обележити три деценије плодног рада. ( Звучни запис можете послушати на сајту радија „Слово љубве“).
Извор: Радио „Слово љубве“
Фото: ЈЈеж, Радио „Слово љубве“
Позивамо све чланове Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ да присуствују концерту нашег уваженог и драгог члана Љубе Манасијевића !
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Добродошли на концерт Љубе Манасијевића