Срска православна црква и верници у Врању и Србији у понедељак прослављају други дан једног од највећих празника који знамо као Духови, Тројица или Силазак Светог Духа на Апостоле. Овај празник је посебно значајан за Врањанце јер се обележава као Слава града Врања.
Силазак Светог Духа на апостоле, Духови, Тројице
Тај верски празник се назива још и Тројица јер је, по учењу, Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао. Духови се увек обележавају педесети дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и „рођендан“ хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница, јер се обележава 50 дана после Васкрса.
То је трећи празник по значају, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Према народним веровањима, током три дана Духова се не праве славља, као што су свадбе, крштења и томе слично. Три дана је црвено слово, тако да се ни данас, ни сутра, тако да никако не треба обављати теже физичке послове, као ни шивење и сличне „женске“ послове.
Прошлогодишња литија у Врању
Обележавање градске славе у понедељак 13. јуна почеће литургијом у Саборном храму Свете Тројице у 9 ујутро. Од 10.30 сати кренуће литија улицама града. Колона ће се кретати рутом од Саборног храма Свете Тројице, шеталиштем до зграде Скупштине града, а потом Партизанском и Улицом Иве Лоле Рибара, преко централног градског шеталишта, назад до Саборног храма.
У порти градске цркве од 11.30 часова биће обављено резање славског колача. Након пригодног програма, у 12 сати у порти храма за присутне вернике и госте биће приређена трпеза љубави.
Сат касније, у 13 часова у сали Начелства, руководство Града организоваће свечани пријем.
Од 20 сати, на Тргу Станише Стошића код Народног музеја, целовечерњи концерт имаће Чеда Марковић, познати интерпретатор изворних песама из Врања.
Позивамо све љубитеље врањског мелоса и поштоваоце нашег Чеде да присуствују концерту !
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Врањанци, срећна вам Градска слава !
Tatjana Stanojković, molekularni biolog iz Vranja koja živi i radi u Beogradu, prvih dana juna postala je strani član Ruske akademije nauka, potvrđeno je Vranje News iz izvora u njenom okruženju.
Prema navodima iz njene biografije, koju je za monografiju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije priredio Tomislav R. Simonović, Tatjana Stanojković se čitavog radnog veka bavi istraživanjima u oblasti eksperimentalne onkologije.
Rođena je 1966. godine.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije radi od 1997, a od 2014. godine je šef odseka Laboratorije za modifikatore biološkog odgovora u Odeljenju za eksperimentalnu onkologiju gde je od pre dve godine načelnik. Prošla je sva zvanja u struci, a danas je naučni savetnik.
Do sada je publikovala 140 naučnih radova i poglavlja u knjigama. H indeks joj je 25, a njeni radovi citirani su u vrhunskim međunarodnim časopisima.
Sa svojim timom pokrenula je prvi put u Srbiji nova translaciona istraživanja u oblasti radiobiologije i molekularne radijacione onkologije na svom institutu. Njihova istraživanja imaju za cilj individualizaciju radioterapije u budućnosti i dizajn optimalnog tretmana za svakog pacojenta.
Bila je recenzent međunaordnih projekata u okviru poziva Francuske nacionalne agencije za istraživanje.
Jedan je od osnivača i dugogodišnji potpredsednikSrpskog društva istraživača raka i član EACR (Evropskog društva istraživača raka).
Godine 2021. dobila je nagraduDespot Stefan Lazarević, koju dodeljuje Grad Beograd u kategoriji rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine.
Ruska akademija nauka i članstvo
Ruska akademija nauka u Moskvi sastoji se od ruske nacionalne akademije; mreže naučnih instituta iz cele Ruske Federacije i dodatnih naučnih i društvenih institucija kao što su biblioteke, izdavačke kuće i bolnice. Od novembra 2017. godine, akademija uključuje 1.008 institucija i ostalih ustanova, sa ukupno oko 125.000 zaposlenih, od čega je 47.000 naučnih istraživača. Postoje tri vrste članstva u Ruskoj akademiji nauka: punopravni članovi (akademici), dopisni članovi i inostrani članovi. Akademici i dopisnici moraju biti državljani Ruske Federacije kada se biraju. Članovi RAN-a biraju se na osnovu njihovih naučnih doprinosa — izbor za članstvo smatra se veoma prestižnim. U periodu od 2005. do 2012. godine Ruska akademija nauka imala je oko 500 punopravnih i 700 dopisnih članova. Ali se 2013. godine, nakon što su se Ruska akademija poljoprivrednih nauka i Ruska akademija medicinskih nauka pripojile RAN-u, broj članova dosta povećao. Poslednji izbori za obnovljenu Rusku akademiju nauka organizovani su u maju-junu 2022. godine. Početak juna 2022. godine, Akademija je imala 2.023 živa ruska člana (888 punopravnih i 1.135 dopisna člana) i 470 stranih članova. Od 2015. godine, Akademija dodeljuje, na takmičarskoj osnovi, počasni naučni zvanje profesora Ruske akademije nauka vrhunskim istraživačima sa ruskim državljanstvom. Sada postoji 715 naučnika sa ovim zvanjem.Profesor RAN-a nije tip članstva, ali se njegovi nosioci smatraju mogućim kandidatima za članstvo; do sada je 179 profesora izabrano od strane članova RAN-a, a sada imaju dvostruku titulu „profesor RAN, dopsini član RAN-a“ (163 osobe) ili „profesor RAN, akademik RAN“ (16 osoba).
Izvor: Vranje News 08.06.2022 14:41
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Научница из Врања постала страни члан Руске академије наука
U zborniku „Znamenite ličnosti Vranjske gimnazije”upoznajemo se s delima više od 20 naučnika, njenih bivših učenika. A da su oni vredni pomena, može da se vidi već iz kratkog prikaza njihovih ostvarenja. Videće se da gotovo nema naučne oblasti u kojoj se bivši učenici nisu iskazali. Njihovi rezultati značajni su ne samo za Vranje, već i za Srbiju, pa i van granica Srbije.
Prof. dr Branislav Simonović
Vranjska gimnazija proslavila je 2021. godine 140 godina od osnivanja. Tim povodom objavljen je zbornik pod naslovom „Znamenite ličnosti Vranjske gimnazije”. U njemu su dati kratki životopisi 171 ličnosti, bivših učenika Gimnazije „Bora Stanković” u Vranju, koji su svojim delom i dostignućima zaslužili mesto u ovom zborniku. U ovom zborniku upoznajemo se s delima biše od 20 naučnika, njenih bivših učenika. A da su oni vredni pomena, može da se vidi već iz kratkog prikaza njihovih ostvarenja. Videće se da gotovo da nema naučne oblasti u kojoj se bivši učenici Vranjske gimnazije nisu iskazali. Njihovi rezultati značajni su ne samo za Vranje, već i za Srbiju, pa i van granica Srbije.
Pre nego što navedemo podatke o naučnicima iz ovog zbornika da naglasimo da se pojam nauke danas i u vreme osnivanja vranjske Gimnazije, pa i u godinama posle, značajno razlikuju. U ono vreme nauka je podrazumevala najčešće praktična i primenljiva otkrića, od kojih se najveći broj nikada nije objavio, ali su ostali brojni objekti značajni za svakodnevni život. Takvo shvatanje nauke može najbolje da se vidi na primeru našeg Nikole Tesle. O lekarima, među kojima ima i onih čiji naučni rad u medicini zaslužuje pominjanje, ne pišem ovde jer o njima treba da svoju reč kaže neki lekar.
Najbolji i omiljeni učenik, po rečima samog Jovana Cvijića, Rista T. Nikolić, antropogeograf, poznat u Evropi, ostavio je značajna dela, a obradio je 178 naselja. Neka od njih su: „Vranjska Pčinja u slivu Južne Morave” (1903.), „Poljanica i Klisura” (1908.), „Galijacija Šar planine” (1912.) i druga. Njegovi radovi su veoma značajni jer je njima odredio etničku kulturu i nacionalni karakter stanovništva, posebno u krajevima koje su Bugari svojatali. Jedan je od osnivača (s Jovanom Cvijićem) Srpskog geografskog duštva (1910.). Poginuo je na Solunskom frontu 1917. godine.
Milan Vlajinac
Već u prvim godinama posle Prvog svetskog rata, kad je trebalo obnavljati ratom opustošenu i iscrpljenu Srbiju, značajni su doprinosi obnavljanju naše poljoprivrede kroz naučno zasnovane knjige dr Milana Vlajinca, profesora univerziteta: „O podizanju postradale poljske privrede”(1920.), „O mlekarskoj proizvodnji pomoću kravljeg mleka” (1920.), „O uspešnom gajenju kukuruza” (1922.), a i kroz obrazovanje brojnih studenata na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Studija „Elaborat ispitivanja mogućnosti za snabdevanje dobrom pijaćom vodom grada Vranja i dalje okoline njegove” (1925.) bila je dobra podloga za izgradnju vodovoda u Vranju. Podignuta je zgrada i iskopani su bunari za prvu električnu centralu u Vranju, da bi Vranje dobilo električnu energiju. Formirana je i prva meteorološka stanica u Vranju (1925.). Prva zgrada u Vranju za koju je urađen statički proračun i građevinski elaborat u skladu s pravilima nauke i struke jeste Vranjska gimnazija. Da je to baš tako urađeno vidi se da i posle toliko godina ova zgrada istrajava. I prvi viseći most s visećim sajlama u Srbiji u Mataruškoj banji, kao i ovo napred navedeno, dela su inženjera Mihajla Simonovića. On je prešao Albaniju, završio fakultet u Francuskoj i vratio se u Vranje da pomogne svom gradu.
Doprinos razvoju srpskog stočarstva dao je i Stojadin Stamenković svojom knjigom „Opšta zootehnika” (1920.), i radovima o konjarstvu i stočarstvu uopšte. U izučavanju voća, povrća i vinogradarstva, svojim dao je značajan doprinos profesor Poljoprivrednog fakulteta Milutin Stojanović. „Pouke o čuvanju i negovanju vina” (1928.), „O gajenju raznih vrsta povrća” (1929.), „Vinogradarstvo” (1930.), samo su neke od knjiga ovog vrsnog stručnjaka.
Izgradnja prvih železničkih pruga uoči i posle Prvog svetskog rata delo je bivšeg učenika vranjske Gimnazije, inženjera Petra Milenkovića. Značajan je i doprinos očuvanju i obnovi Borskog rudnika, kao i razvoju obojene metalurgije u ondašnjoj Jugoslaviji kroz delovanje jednog od prvih inženjera rudarstva i geologije, te kao direktora Saveznog geološkog zavoda i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Evgenija Kostića, belgijskog studenta).
Evgenije Kostić
I među matematičarima i astronomima ima značajnih imena iz Vranjske gimnazije. Njihovi radovi i dostignuća su u oblasti diferencijalnih i funkcionalnih jednačina, kompleksne analize, specijalnih funkcija. Reč je o profesoru Elektrotehničkog fakulteta Dragoslavu Mitrinoviću, učeniku čuvenog matematičara Mihajla Petrovića Alasa. Prva žena astronom u Jugoslaviji, dr Ružica Mitrinović, rođena sestra pomenutog profesora, objavila je više radova iz matematike i astronomije. U rešavanju matematičkih problema u teorijskoj astronomiji i nebeskoj mehanici, posebno u kretanju planeta i određivanju malih planeta, značajan je doprinos profesora Božidara Popovića.
Dragoslav Mitrinović
Vranje je dugo bilo mesto gajenja duvana, te nije ni čudno da su se neki od bivših učenika tamošnje gimnazije bavili duvanom i ostavili značajna dela u toj oblasti. Uroš Stajić, koji je doktorirao u Nemačkoj 1903. godine, objavio je više knjiga o duvanu: „Štetočine i bolesti duvana” (1911.), „Kultura i sređivanje duvana” (1927.), „Duvanski rečnik” i druge. Neke od knjiga-udžbenika profesora Ljubiše Tomića (Poljoprivredni fakultet u Beogradu) su: „Poznavanje sirovina duvana” (1962.), „Pakovanje duvana i duvanskih prerađevina” (1962.), „Tehnologija duvana” (1974.), „Tehnologija obrade duvana” (1974.), „Tehnologija proizvodnje i poznavanja duvana” (1977.) i druge.
U oblasti kablovske (visokonaponske) tehnike i izolacije značajan doprinos dao je profesor Stojan Nikolajević svojom knjigom „Kablovska tehnika” (2007.) i drugim radovima. Uveo je metodu konačnih elemenata kao matematički model za proučavanje električnog i toplotnog polja u energetskim elementima. Značajne doprinose farmaciji dali su bivši učenici, Dušan Nešić (infuzioni preparati), Slavoljub Pavlović (enzimska aktivnost tripsina pankreasa) i Sanja Stanković (biomarkeri, farmakogenomika, personalizovana terapija).
Sanja Stanković
Termodinamika, posebno prostiranje toplote i mase, kao i numeričke simulacije u energetici i procesnoj tehnici oblasti su rada profesora Gradimira Ilića. U oblasti razumljivosti govora značajne rezultate ostvario je Časlav Pavlović, profesor na Ajova univerzitetu (SAD) i u Marseju (Francuska). Sinteza i prepoznavanje govora, oblast kojom se on bavi, je osnova veštačke inteligencije. Osnivač je kompanije koja se bavi proizvodnjom digitalnih slušnih aparata i svetski je lider u toj oblasti.
Miodrag Popović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu bavio se pasivnim, mikrotalasnim i aktivnim filterima (koji su primenjeni u prvim generacijama mobilnih telefona), a i digitalnom obradom biomedicinskih signala. Njegovi radovi našli su brojne primene u savremenim elektronskim uređajima; iz njegovih udžbenika školovale su se brojne generacije studenata elektrotehnike. Još jedan elektroničar, Zoran Stamenković, dao je značajne doprinose u proučavanju bežične komunikacije, a radi u Institutu za mikroelektroniku u Frankfurtu (Nemačka).
Dejan Stojković
Teorijski fizičar Dejan Stojković bavi se fizikom visokih energija, uključujući kosmologiju, gravitaciju i elementarne čestice. Značajni su njegovi doprinosi u proučavanju crnih rupa, kosmoloških problema i teorijama višedimenzionalnih prostora. Njegov program generator događaja BlackMax koristi se u CERN-u (Ženeva). I Jelena Stajić bavi se teorijskom fizikom, radila je na nekoliko američkih univerziteta, a bavi se fizikom čvrstog stanja i biofizikom. Od 2014. godine je stariji urednik jednog od najprestižnijih naučnih časopisa Science.
Jelena Stajić
Tatjana Stanojković, molekularni biolog i fiziolog, dala je značajne rezultate u eksperimentalnoj onkologiji, posebno u oblasti radiobilogije i molekularne radijacione onkologije. Na osnovu rezultata ovih istraživanja treba da se individualizuje radioterapija, tj. da se prilagodi svakom onkološkom pacijentu. Svrstana je u 2% najboljih istraživača u svojoj oblasti za 2020. godinu, na listi koja sadrži 190.064 najbolja svetska naučnika. Za svoj rad nagrađena je nagradom grada Beograda Despot Stefan Lazarević za 2020. godinu.
Tatjana Stanojković
U ovom kratkom pregledu naučnih dostignuća bivših učenika Vranjske gimnazije nisu navedeni i brojni značajni rezultati i dostignuća koje su oni ostvarili. Mnogi od njih bili su profesori univerziteta, dekani, direktori instituta ili šefovi laboratorija u značajnim institucijama, članovi mnogih (domaćih i međunarodnih) naučnih komiteta i komisija u kojima se donose odluke važne za budućnost naučnih oblasti, autori brojnih univerzitetskih udžbenika i monografija iz kojih su se školovale i školuju se brojne generacije studenata, a mnoga njihova otkrića našla su primenu u proizvodnji korisnih uređaja. Podaci o životu, radu i o postignutim rezultatima bivših učenika, dati u ovom zborniku, mogu da posluže kao primer sadašnjim učenicima naše gimnazije, da vide da se istrajnim i stalnim radom mogu da postignu rezultati vredni pomena.
Захваљујемо часопису НОВА ГАЛАКСИЈА на уступљеном материјалу, који преносимо без измена.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на NAUČNICI VRANJANCI
Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ одржана је 13. маја 2022. у Кући Краља Петра Првог у Београду. Био је то још један од значајних догађа у оквиру изложбе „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“,уприличенe поводом 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског и 100 година од упокојења Краља Петра Првог, а коју су организовали Епархија врањска и Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“.
Монографију су представили Бранислав Симоновић, Надa Петровић, Томислав Симоновић и Ненад Стојиљковић
Монографија је написана поводом јубиларних 140 година постојања Гимназије у Врању, издата је 2021. и премијерно је представљена 8. новембра исте године у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању. Осим округле годишњице, повод за израду те публикације била је и потреба да се нешто шире и више сазна о знаменитим личностима које су родом из тог краја, које су у Врању завршиле Гимназију или су били у њој професори. Сви они су оставили на свој начин неизбрисив траг. Књига која се нашла и пред београдском публиком, а коју је припремала група од десетак аутора током протекле три године, обухвата историјско раздобље од 1881. до 2001. године. Знамените личности које су својим радом спојиле националне и универзалне вредности приказане су по азбучном редоследу од А до Ш са фотографијом и биографијом. На промоцији монографије, која је одржана у Кући краља Петра Првог, говорили су директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић, рецензент Нада Петровић, историчар и архивски саветник, Томислав Р. Симоновић, један од аутора, Бранислав Симоновић, истраживач и професор физике, и Ненад Стојиљковић, професор историје у Гимназији.
Присутнима се уводним излагањем обратила директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић
Директорка Сузана Мишић Станковић
захвалила је проф. др Драгану Микићу, председнику Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ и Епархији врањској, који су им омогућила да представе врањску
Гимназију у
Београду јер, како је рекла, велики број знаменитих гимназијалаца заступљених у
књизи, живео је и живи у главном граду. Она је истакла да монографија афирмише
дугу традицију Гимназије у Врању и у свест савременика враћа сећање на
генерације професора и ученика који су својим знањем и врлинама обележили
историју Србије. „Ишчитавајући биографије личности, пред
нама се откривају људи од крви и меса, сведоци једног времена – од књижевника, песника, научника, хроничара
до хероја. Међу њима има лекара, привредника, политиколога, јавних личности,
који су својим радом показали степен друштвене организованости. То је
антологија од 171 личности које су обележиле историјско раздобље од скоро век и
по, и по духовној и по културној основи – рекла је Сузана Мишић Станковић и
истакла да човек живи да би стварао: – Једини живот достојан човека је онај из
кога проистекну духовне и материјалне вредности, које у мањој или већој мери
чине добро онима који остају иза нас. Наша дужност је да сачувамо све то сећање
на наше ученике, професоре и да причу о знаменитима и даље наставимо“. Да је монографија изузетан подухват истакла је Нада Петровић. По књижевном жанру представља биографски речник са 171 биографијом. Написане биографије резултат су дуготрајног истраживања разних историјских извора, како архивске грађе, тако и приватних збирки, литературе, али и казивања појединих Врањанаца који дуго памте.
Модератор програма Нела Димитријевић
– Имајући у виду чињеницу да су многе биографије славних Врањанаца већ истражене, дакле написане и објављене, штампане у многим историографским делима, енциклопедијама и Српском биографском речнику у издању „Матице српске“, то говори о значају појединих Врањанаца и појединих личности из Врања за историју Србије и историју Срба. Али, поред тога, учинило ми се да је добро и чини ми се да је савршено да људи из Врања сами пишу о својим славним суграђанима. У овако написаним биографијама као што је и у овој монографији има нешто што је само својствено Врањанцима, нешто присно и завичајно, нешто што само може вас да обликује – рекла је Нада Петровић. Према њеним речима приказане су биографије различитих профила људи из различитих епоха и времена, имена људи за које се у први мах мислило да се никада и нигде не би срели и не би спојили, међутим срели су се у тој књизи. – Објављивањем књиге многима је припала част да се нађу у друштву чувеног Боре Станковић, затим Радоја Домановића, славних наших српских књижевника, Милана Влаjинца, Јаше Продановића, као и Љубомира Давидовића. Али оно што је импозантно и што је мене фасцинирало је да се појављује 11 биографија из чувене врањске интелектуалне породице Стајић и седам имена породице Симоновић. То је стварно импозантан број и говори да је Врање расадник интелекта и надарених људи – истакла је Нада Петровић и поручила да је издавањем ове књиге врањска Гимназија, као просветна установа и установа културе, добила публикацију вредну пажње, а бивши и будући гимназијалци и становници Врања, становници целе Србије, драгоцено штиво и информативно средство о појединим значајним личностима које потичу из Врања.
У представљању монографије учествовали су Ања Кафеџиска и Ђорђе Стојановић
О раду на књизи детаљније је говорио на промоцији Томислав Р. Симоновић, један од аутора монографије. Он је објаснио да је рад на стварању монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ уствари, наставак рада који је почео са члановима Редакцијског одбора 2016. године, поводом 135 година постојања Гимназије. Тада је урађена стална поставка са фотографијама познатих личности Гимназије и објављена монографија поводом 135 година од њеног постојања. Била је то друга монографија у историји те школске установе, јер је прва штампана 1981. године поводом 100 година постојања. Он је истакао и имена чланова Редакцијског одбора, посебно заслужних „што је ово дело изашло на видело”. То су Сузана Мишић Станковић, Нела Димитријевић, професорка српског језика и књижевности, Игор Николић, Томислав Р. Симоновић, покојни др Вукашин Антић, Мирољуб Стојчић, Будимир Михајловић, Миле Ђорђевић, Јасмина Јањић, Ненад Стојиљковић. Симоновић каже да му је у припреми ове монографије послужио претходни рад на књизи његовог оца „Друштвена историја Врања од почетка 19. до краја 20. века“, коју је припремао са сестром и братом. Тада је нашао очеву велику и изузетно значајну оставштину у виду личне преписке са познатим Врањанцима у којој су биле њихове биографије као и извештаји Гимназије. Требало је искористити то богато материјално наслеђе и сачувати од заборава њихова дела и њихов рад од самог оснивања Гимназије до избијања Другог светског рата. Без такве документације тешко да би ико могао да уради монографију.
Промотерима монографије и пристуним гостима обратио се и председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто Цвеће“ Проф. др Драган Микић
Међу именима некадашњих професора и ђака које је поменуо јесу Љубомир Давидовић, Јанићије Поповић, Миливоје Симић, Јаша Продановић, Радоје Домановић, Луј Адамовић, Владан Ђорђевић, Светислав Симић, Живојин Дачић, Јелена Дробњак, Сима Златичанин. У врањској Гимназији су радили и Тихомир Ђорђевић и Миодраг Ибровац, учесници Мировне конференције у Паризу 1919. године. Наводи и ботаничаре Ђорђа Ничића, Ђуру Илића, Данила Катића, електроинжењере Часлава Павловића и Миодрага Поповића, генерале, познате докторе др Јордана Стајића и проф. др Миољуба Кичића, историчара Јована Хаџи Васиљевића и многе друге. О научницима коју се школовали у врањској Гимназији, изузев оних у области медицине, говорио је на промоцији проф. др Бранислав Симоновић,истраживач, професор физике. Њих је било више од 20. Почео је са Ристом T. Николићем, антропогеограф познатим и у Европи, наставио са инжењером Михаjлом Симоновићем, француским ђаком који је допринео да прва зграда у Врању за коју је урађен статички прорачун и грађевински елаборат у складу с правилима науке буде врањска Гимназија. Допринос развоју српског сточарства дао је Стојадин Стаменковић, а у изучавању воћа, поврће и виноградарства истакао се проф. Милутин Стојановић са Пољопривредног факултета, иначе и председник Удружења Врањанаца у Београду непосредно после оснивања. На листи знаменитих су и инжењер Петар Миленковић, потом Евгеније Костић, један од првих инжењера рударства и геологије, па Драгослав Митриновић професор Електротехничког факултета, ученик чувеног математичара Михаила Петровића Аласа, и његова сестра др Ружица Митриновић која је била прва жена астроном у Србији. Свој допринос у теоријској астрономији и небеској механици дао је проф. Божидар Петровић. Бранислав Симоновић је потом говорио и о Урошу Стајићу, проф. Љубиши Томићу, проф. Стојану Николајевићу, Душану Нешићу, Славољубу Павловићу, Сањи Станковић, проф. Градимиру Илићу. Међу знаменитима су и Миодраг Поповић, професор Електротехничког факултета у Београду, електроничар Зоран Стаменковић, теоријски физичари Дејан Стојковић и Јелена Стајић, те Татјана Станојковић молекуларни биолог и физиолог, а у области разумљивости говора значајне резултате дао је Часлав Павловић професор на Ајова универзитету и на универзитету у Марсеју. – Многи од њих били су професори универзитета, декани, директори института или шефови лабораторија у значајним институцијама, чланови у многим значајним и међународним комитетима и комисијама у којима се доносе одлуке важне за будућност научних области, аутори многих уџбеника и монографија, а многа њихова открића нашла су примену у производњи корисних уређаја – истакао је проф. др Бранислав Симоновић. Један од оних који су изнели велики део посла око припреме и објављивања монографије био је професор историје у Гимназији Ненад Стојиљковић. Он је на промоцији, као историчар,подсетио на неке од најзначајнијих периода у развоју Гимназије од оснивања до данас. Рекао је да су Врањанци још 1878. године упутили захтева за оснивање Гимназије како би стекли више образовање. На отварање те школе чекаће до 5. августа 1881. године. Тада је почела са радом као врањска нижа Гимназија. Године 1882. она мења назив у Краљевско српску нижу Гимназију у Врању. Назив мења и 1898. када постаје Гимназија Немањина, а пет година касније после промене династија добила назив Гимназија. Све до 1921. године радила је као осмогодишња Гимназија. На Видовдан 28. јуна 1931. године ударени су темељи за нову зграду која и данас постоји, а са радом је почела септембра 1933. године. И тада, а и данас била је то најмодернија зграда за фискултурном салом и савременим кабинетима. После рата, од 1958. године реформом образовања добија данашњу структуру, односно укидају се 7. и 8. разред и постаје четворогодишња школа. Данашњи назив Гимназија „Бора Станковић“ носи од 1958. године. Професор Стојиљковић истиче да је Гимназија неколико пута прекидала рад. Први пут је на кратко прекинула рад 1885. године, током српско-бугарског рата, други пут у периоду балканских ратова и током Великог рата када је Врање било под бугарском окупацијом, а трећи пут током Другог светског рата од 1941. до 1945. године. Због тих прекида десет генарација није завршило школовање. Модератор програма промоције била је професорка српског језика и књижевности у Гимназији Нела Димитријевић. Цитате из монографије која је промовисана читали су бивши ученици Гимназије „Бора Станковић“, сада студенти Београдског универзитета – Ања Kафеџиска и Ђорђе Стојановић. Промоцији су присуствовали и чланови Редакцијског одбора.
На крају промоције присутнима се обратио проф. др Драган Микић, председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” захваливши промотерима и гостима на успешном раду и добро посећеној промоцији. Такође, он је изразио задовољство што се на промоцији монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ окупио велики број бивших гимназијалаца, сада успешних људи у Београду.
Пристуни гости са пажњом су пратили представљање монографије
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије”
Поштовани чланови Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, симпатизери и љубитељи врањске традиције, позивамо вас да присуствујете промоцији монографије „Културно-привредно удружење Врањанаца у Београду 1921 – 1941“.
Промоција се одржава у склопу изложбе „Култруно и духовно благо манастира Преподобни Прохор Пчињски“, која се од 04-13. маја одржава у Кући Краља Петра I у Београду. Монографију ће представити ко-аутор проф.др Драган Микић, Томислав Симоновић, др Марија Ђорић.
С обзиром на шири друштвени значај укупне манифестације, молимо вас да се одазовете овом позиву и тако дате свој цењени допринос успешном представљању монографије.
Промоција се одржава у среду, 11.05. са почетком у 19 ч.
Председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ Проф.др Драган Микић, с.р.
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Позивамо вас на представљање монографије нашег Удружења !
Уз присуство бројних угледних званица у среду 04.маја отворена је у музеј Кући Краља Петра I изузетно значајна изложба, која својом поставком и изложеним експонатима приближава престоници драгуље духовног и културног богатства манастира и југа Србије.
Церемонију отварања започео је хор монахиња надахнутим појањемХор долази из манастира Свети архиђакон Стефан, из села Горње Жапско, у Епархији врањскојГосте је на почетку поздравио председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ Проф. др Драган МикићДетаљиније су о изложби говорили њени аутори Јелена Атанасовић, виши кустос Народног музеја у Врању и Мирољуб Стојчић, архивски саветникБираним речима званице је поздравио Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије У име Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, изложбу је отворио викарни Епископ топлички Господин Јеротеј Свечано отварање изложбе увеличао је својим наступом и појац, господин Љубомир МанасијевићПредседник Скупштине градске општине Савски венац, господин Страхиња Кукић разгледа изложбу
Отварањем изложбе започела је манифестација које ће трајати до петка 13. маја. Посетиоцима се поред свакодневне могућности обиласка изложбе, посебно препоручују и следећи пратећи садржаји :
понедељак 09.05. у 17 ч дегустација српских вина и ракија;
уторак 10.05. у 19 ч промоција издања Православне Епархије врањске поводом 950 година од оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског ;
среда 11.05. у 19 ч промоција монографије „Културно привредно удружење Врањанаца у Београду 1921-1941.“
четвртак 12.05. у 19 ч промоција монографије „Знамените личности врањске Гимназије“ ;
петак 13.05. у 19 ч културно уметнички програм и затварање изложбе;
Организатори ове изузетне манифестације су Православна Епархија врањска, Завичајно удружење Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“, Историјски архив „31.јануар“ Врање, Народни музеј Врање, Општина Савски венац и Кућа краља Петра I Београд.
НАПОМЕНА: Више фотографија и детаљнију информацију са отварања изложбе погледајте на сајту Епархије врањске: www.eparhijavranjska.org)
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на Свечано отворена изложба „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА 24.04.2022. ПРОСЛАВЉА НАЈВЕЋИ ПРАЗНИК – УСКРС
Удостој и нас, Господе, да те чиста срца прослављамо (Црквена песма).
Опет је пред нама Пречисти! Опет је пред нама Христос – Спаситељ! Опет је пред нашим очима Онај, који са прободеном руком скрши вековна царства и постаде Господар света. Јуче пред нама лежаше мртав, данас је Победилац смрти и господар живота. „Није овде, него устаде“, одговорише анђели женама које су Га у гробу тражиле. „Што тражите живога међу мртвима“? Може ли нераспадљиви остати у гробу, у распадљивости? Може ли сунце испуштати таму? Може ли бесмртни, беспочетни, Творац света видљивог и невидљивог да остане међу мртвима? Васкрсење Христово, каже Соловјев, јесте најочевиднији факат. Оно није чудо. Оно је триумф разума, победа истине у свету. Да Христос није васкрсао, да је Кајафа био невин, и Ирод и Пилат мудри, свет би био највећа бесмислица, царство зла, обмане и смрти, он би претстављао вечну зиму! Ходите, браћо, и ми да славимо Христа, да Га опевамо тим лепим и пуним смисла и садржине црквеним песмама, да певамо и гласно да објављујемо свету да је „васкрсао Господ“! Идите брже проповедајте свету, да је васкрсао Господ, заповеда анђео женама Мироносицама. Ево већ више од двадесет векова објављује се та проповед о васкрсењу христовом, али још има мрачних душа које не могу да се просвете светлошћу васкрсења Христовог, има хладни срца, која не могу да се загреју Христовом љубављу, која је тако громко објављена са Голготског врха! Зашто? Размислимо! Како је Христос уверио своје ученике у васкрсење своје? Да ли речима? Не! Јавио им се? Јео је с њима! Дозволио им је да Му опипају ране, да Га се дотакну! Тако и ми треба да објавимо Христа данашњем свету, да учинимо да Га потраже, да Га осете, да Га виде, да кажу: „Ево га! Овде је“! Као што пријатан мирис у пољу сведочи, да има лепота цвећа, тако нека мирише наш живот, наша дела, те они који живе с нама да могу рећи: ево овде је Христос! Као што у бистром извору видимо небо, тако у животу хришћана видимо Христа, и када нас црква позива: Идите проповедајте свету да је васкрсао Христос, то значи да наш живот буде стална проповед: „Христос васкрсе“! Да се Христос види у нашем животу, те кад нас други гледају да кажу: „Ваистину васкресе Христос“! Ево Га! Он живи „у срцима и душама оних, који носе име Његово“. Није у гробу! Устаде! И и ако су наше душе гробнице! Ако смо тамо сахранили добро, светло, божанствено, шта ће се онда тражити жив међу мртвима? Оживимо! Васкрснимо, да би васкрсао Христос у душама нашим. Очистимо срца и душе, да бисмо видели Христа! И када анђели на небу певају Његово васкрсење да се удостојимо да Га чистих срца прославимо!
Да воскреснет Бог и расточатсја врази јего. Нека васкрсне Христос ! Нека ишчезне зло! Да бисмо запевали чистим срцем, пламеном љубављу и искреном вером победоносну песму: Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех, живот даровав. Амин. Протојерејставрофор Васа Пејовић ( преузето са страница СПС Свети Сава)
Свим члановима и симпатизерима Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ честитамо највећи хришћански празник-Ускрс !
Христос васкресе – Ваистину васкресе !
Објављено подНекатегоризовано|Коментари су искључени на ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ ! ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ !